Nikola S. (24) i Ernest P. (24) povrijeđeni su kada su se vozilom prevrnuli na krov u banjalučkom naselju Borik, potvrđeno je “Glasu Srpske”.
Nesreća se desila jutros oko dva časa, a na terenu su bili policija i ekipa službe hitne pomoći.
Mladići su prevezeni u bolnicu vozilom Službe hitne pomoći čiji ljekari su im ukazali pomoć.
Bivši glavni naučni savjetnik britanske vlade Patrik Velens izjavio je danas da je još jedna pandemija apsolutno neizbježna i pozvao novu britansku vladu da se usredsredi na pripremu za nju, upozoravajući na to da za tako nešto još nije spremna.
Govoreći na panelu na festivalu Hej u velškom okrugu Povis, Velens je rekao da je sjajno što će biti održani izbori jer postoje očigledna pitanja koja treba da se riješe, prenosi Gardijan.
Jedna od stvari koju sljedeća vlada mora da uradi jeste da primijeni bolji nadzor da bi mogla da otkrije dolazeće pandemije, rekao je on.
“Moramo da budemo mnogo brži… u brzim testovima za dijagnozu, brzim vakcinama, brzoj nezi, tako da ne moraju da se proglašavaju ekstremne mjere koje su uvođene tokom pandemije virusa kovid-19”, rekao je Velens.
On je upozorio da su lideri država G7 zaboravili pouke iz te posljednje pandemije, napominjući da pripreme za pandemiju treba da se tretiraju kao pripremu oružanih snaga. “Znamo da moramo da imamo vojsku, ne zato što će biti rat ove godine, već znamo da je ona bitan dio onoga što je državi potrebno. Moramo i ovu spremnost da tretiramo na isti način”, ukazao je Velens.
“Prijedlog koji je iznijela Svjetska zdravstvena organizacija, kojim bi države svijeta postigle sporazum o pripremama za naredne pandemije, je “korak u dobrom pravcu”, ocijenio je Velens.
Postoje neki gradovi koje Ukrajina jednostavno ne može sebi da priušti da izgubi u ratu protiv Rusije, a Lipci je jedan od njih.
Lipci je grad koji trenutno trpi neke od najbrutalnijih ruskih napada: ulice su u plamenu od vazdušnog napada nekoliko trenutaka ranije u trenucima kada u njih ulaze novinari CNN, pod okriljem tame. Noć im pruža jedini predah od napada dronom; u satima pre dolaska novinari su videli da je grad pogođen osam puta.
Ipak, vojnici 13. Nacionalne garde Kartije moraju da izdrže, jer su ulozi ovde ogromni. Nemilosrdni napad Rusije ima ključni cilj: ako zauzme Lipci, onda može da pozicionira artiljeriju tako da joj se u dometu nađe drugi najveći ukrajinski grad Harkov, 20 minuta niz put.
Dole u bunkeru komandir Oleksandr, gleda u jedan od svojih brojnih dronova.
“Videli ste i sami kako sve gori. Tako je svake noći,” rekao je on.
Njegovi ljudi su bili među prvima koji su se bavili novim napredovanjem Rusije u oblasti Harkova pre skoro dve nedelje. On kaže da se bore protiv obučenih profesionalnih vojnika.
“To možemo da vidimo iz njihove opreme i taktike. Oni ne šalju bilo koga u napade,” rekao je.
Novinari su ga upitali koja su utvrđenja bila na mestu pre iznenadnog ruskog napada.
“Ovde ništa nije pripremljeno. Ništa. Baš ništa. Svi položaji se grade rukama pešadije,” rekao je.
Napolju noć potresa još eksplozija.
“Pre tri nedelje civili su ovde živeli mirnim životom. Ponovo gradili kuće, sve je bilo u redu. A sada je većina kuća uništena,” kaže vojnik.
Širom grada Harkova, u kojem živi oko milion civila, ukrajinske snage pokušavaju da obuzdaju uporni ruski napad iz više uglova. Više od nedelju dana izveštavajući po selima u okolini grada, CNN je video ukrajinske jedinice koje drže svoje položaje u velikoj opasnosti i riziku, a ponekad koriste zastarelu i oskudnu artiljeriju da odbiju mnogo bolje opremljene ruske snage, sposobne da osujeti njihove najosnovnije manevre ogromnim broj dronova.
Na jednom položaju bliže ruskoj granici, 92. jurišna brigada pokazala je CNN-u rusko artiljerijsko oruđe, zarobljeno u prvim danima rata, iz koje sada ispaljuju francuske minobacačke granate. Pištolj je bio delimično sakriven žičanom mrežom, koja je imala za cilj da pruži određenu zaštitu od dronova. Ipak, iznad, neidentifikovani izviđački dron je počeo da lebdi, primoravajući jedinicu da pobegne u bunker.
Druga jedinica je prinuđena da koristi sovjetsku artiljeriju napravljenu 1940-ih. Stara municija je delimično zarđala. Artun, njihov komandant, koristi novije poljske granate, ali sada ispaljuje samo 10 dnevno, dok je na jesen mogao da ispaljuje 100.
Dronovi su “veliki problem”, kaže Artun.
“U sebi imam gelere za uspomenu,” dodaje on, misleći na ostatke ruskog drona “lancet” koji mu je još uvek u ruci i stomaku, a koje hirurzi nisu mogli da uklone.
“Ali postoje određene radnje koje vas mogu spasiti od dronova,” kaže on.
Jedan od njih je upozorenje sa skenera frekvencija.
Skoro dve godine, Harkov je mislio da je pretnja od njegovog suseda prošla. Munjevito rusko povlačenje krajem 2022. ostavilo je oblast Harkova mirnom i ona je predstavljala “lansirnu rampu” za ukrajinske napade preko granice u Rusiju.
Napadi su se, međutim, nastavljali u daljini, držeći stanovnike grada budnima tokom bučnih noći, sada pojačanih pretnjom ruske artiljerije koja se približava.
“Tampon zona”
Dok tek treba da se vidi koliko će ruske trupe napredovati sa severa, Vladimir Putin tvrdi da ofanziva nije pokušaj da se zauzme grad Harkov.
U izjavi od 17. maja rekao je: „Javno sam rekao da ćemo, ako se tako nastavi, biti primorani da stvorimo zonu bezbednosti, sanitarnu zonu“, tvrdeći da je to trenutni cilj ruskih trupa na severu Ukrajine.
U ovom trenutku, većina borbi je još uvek koncentrisana na istoku, gde Rusija zauzima ogromna područja ukrajinske teritorije.
Zauzet prvog dana sukoba
Kako je rusko-ukrajinski rat eskalirao u rusku invaziju na Ukrajinu 2022, Lipci su zauzele ruske oružane snage 24. februara 2022, prvog dana sukoba (selo je udaljeno samo 5 kilometara od granice).
Do 10. maja 2022, veliki ukrajinski kontranapad oko Harkova doveo je do toga da se oko grada Lipci povedu nove bitke i da ga ruske snage redovno granatiraju.
Četiri meseca kasnije, ukrajinske snage su povratile kontrolu nad mestom 11. septembra 2022. kao rezultat ukrajinske kontraofanzive u Harkovu 2022. godine.
Dana 10. maja 2024. godine, ruske oružane snage su pokrenule još jednu ofanzivu ka Harkovu, prvu u toj oblasti od februara 2022. godine. Do 14. maja, ruski vojni blogeri su izvestili da su ruske snage ušle u severnu periferiju Lipca.
Predsjedavajući Delegacije Parlamentarne skupštine Bosne i Hercegovine u Parlamentarnoj skupštini NATO, Kemal Ademović, i zamjenik predsjedavajućeg Delegacije PS BiH, Obren Petrović, učestvuju na proljetnom zasjedanju PS NATO koje se održava u Sofiji, u Republici Bugarskoj.
Saopštio je to Sektor za odnose s javnošću PS BiH.
Zasjedanje je prvog dana otvoreno sjednicama Odbora za ekonomiju i bezbjednost, Odbora za nauku i tehnologiju, te Odbora za odbranu i bezbjednost PS NATO, a na kojem se razmatra i preliminarni nacrt izvještaja „Zapadni Balkan: Obnovljeni bezbjednosni izazovi na pragu NATO“, izvjestioca lorda, Marka Lankastera, iz Ujedinjenog Kraljevstva Velike Britanije i Sjeverne Irske, a u okviru čega su članovi Delegacije PS BiH aktivno učestvovali.
Članovi Delegacije PS BiH održali su i radni sastanak s generalnom sekretarkom PS NATO, Ruksandrom Popa, tokom kojeg su se osvrnuli na ispunjene zaključke s prethodnog sastanka u pogledu organizovanja “Rose-Roth” seminara i održanog događaja Sjevernoatlantskog savjeta u Sarajevu. Takođe, posjeta Briselu Zajedničke komisije za odbranu i bezbjednost PS BiH ocijenjena je uspješnom i primjerom dobre prakse koja se, kako je kazano, u budućnosti treba nastaviti.
Popa je rekla kako PS NATO prepoznaje BiH kao zemlju saradnicu, te upravo iz tog razloga, a što je najavio i predsjednik PS NATO, Mihal Ščerba, razmatrano je unapređenje statusa i povećanje broja članova Delegacije PS BiH, prenosi Bosnainfo.
Naglašeno je da posvećenost PS NATO BiH, te regiji Zapadnog Balkana pokazuju i izvještaji koji su na dnevnom redu odbora. Sastanak je zaključen razgovorom o predstojećim aktivnostima PS NATO, kao i najavom idućeg proljetnog zasjedanja u Dejtonu, SAD, koje će, kako je rečeno, i samim mjestom održavanja, biti posvećeno obilježavanju godišnjice potpisivanja Opšteg okvirnog sporazuma za mir u BiH.
Ukrajinska vojska se našla u zamci u Volčansku, rekao je britanski analitičar Aleksandar Merkuris na svom Jutjub kanalu.
“Ukrajinske snage kojih još ima severno od reke Volčja su odsečene. One su, zapravo, u zamci,” rekao je on.
Prema rečima analitičara, na tom pravcu se vode intenzivne borbe a ukrajinski položaji su pod snažnom paljbom.
“Ukrajinci će teško popuniti svoje redove na tim položajima. Možemo pretpostaviti da su Rusi, zahvaljujući dominaciji u vazduhu, pokrili teritoriju dronovima, a u stanju su i da spreče Ukrajince da se suprotstave dronovima,” zaključio je Merkuris.
Podsetimo, šef administracije Harkovske oblasti Vitalij Gančev izjavio je za ruski Prvi kanal da su ruske snage oslobodile severni deo Vočlanska.
Nemačka je pružila Kijevu svu vojnu pomoć koju je mogla, izjavio je nemački kancelar Olaf Šolc, prenosi portal “N-tv”.
Autor članka podseća da je Nemačka do sada isporučila Ukrajini oružje vredno 28 milijardi evra, kao i dva sistema PVO “patriot”.
“Zaista smo po tom pitanju dostigli granice mogućeg… Naša odgovornost je da pomognemo Ukrajini u njenoj odbrambenoj borbi, istovremeno izbegavajući da se sukob pretvori u rat Rusije i NATO,” rekao je Šolc.
U tom kontekstu on je ponovio da Berlin nije spreman da isporuči Kijevu rakete dugog dometa “taurus” koje Ukrajina traži.
Berlin je juče objavio o slanju novog paketa pomoći Kijevu koji, između ostalog, uključuje tenkove “leopard 1”, dronove i 8.500 granata kalibra 155 mm. “Špigel” je pisao da je Ukrajina od Nemačke dobila i četvrti sistema “iris-T”.
Severnoatlantska alijansa povećaće podršku Ukrajini, ali neće slati svoje trupe u tu zemlju, da ne bi postala “deo sukoba”, izjavio je danas generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg.
“Iako povećavamo podršku Ukrajini da se odbrani, ne planiramo da šaljemo trupe NATO u Ukrajinu niti proširenje NATO kišobrana protivvazdušne odbrane na Ukrajinu. NATO neće postati deo sukoba”, rekao je Stoltenberg u intervjuu za nemački list “Velt am zontag”.
Prema njegovim rečima, teoretski bi bilo moguće oboriti ruske rakete sa teritorije Poljske ili Rumunije, na primer, uz pomoć baterija Patriot.
Stoltenberg je dodao da će se na sastanku u Pragu ministri spoljnih poslova NATO pripremati za samit u Vašingtonu, koji će biti održan sredinom jula.
On je kazao da će se razgovarati i o jačanju podrške Ukrajini.
“NATO se sprema da odigra mnogo veću ulogu u koordinaciji bezbednosne podrške i obuke za Ukrajinu”, istakao je generalni sekretar NATO.
On je, takođe, rekao da to zahteva dugoročnu finansijsku posvećenost da bi se podrška postavila na čvršće i jasno predvidljive osnove. S obzirom na sve veće gubitke Ukrajine, Stoltenberg je pozvao zemlje NATO da pruže znatno veću podršku.
“Još nije kasno da Ukrajina pobedi. Moramo da pošaljemo više oružja i municije u Ukrajinu, uključujući protivvazdušne sisteme i oružje dugog dometa”, istakao je on.
Istovremeno, rekao je Stoltenberg, saveznici moraju imati planove da popune svoje vojne zalihe i povećaju proizvodnju oružja i municije.
“Ako Putin nametne svoju volju Ukrajini, neće biti trajne bezbednosti u Evropi i svet će u celini postati nestabilniji. Moramo odvratiti Rusiju od dalje agresije.
Politika pomirenja prema Putinu neće funkcionisati”, istakao je Stoltenberg.
Kada je reč o Kini, generalni sekretar NATO je kazao da NATO upozorava Kinu da njena podrška Rusiji u ukrajinskom ratu ugrožava saradnju sa Zapadom.
“Kina kaže da želi da održi dobre odnose sa Zapadom. Istovremeno, Peking raspiruje rat u Evropi. Ne možete imati oboje”, istakao je Stoltenberg.
Podrška Kine je od vitalnog značaja za ruski rat u Ukrajini, naveo je Stoltenberg.
“Postoji jasan porast prodaje mašinskih delova, mikroelektronike i drugih tehnologija koje Moskva koristi za proizvodnju projektila, tenkova i aviona za upotrebu protiv Ukrajine”, rekao je on.
Srpska demokratska stranka predala je prijavu Centralnoj izbornoj komisiji (CIK) BiH za izlazak na lokalne izbore koji će se održati 6. oktobra ove godine.
Predsjednik SDS Milan Miličević rekao je da su sve takse CIK-u plaćene putem računa na ime generalnog sekretara stranke, imajući u vidu da je ova stranka još pod američkim sankcijama zbog kojih su im zvanični računi blokirani.
– Odlukom Predsjedništva stranke, predali smo CIK-u prijavu na ovaj način. Dugo smo raspravljali o različitim opcijama i uz konsultacije s advokatima, shvatili da je ovo najbolji način – rekao je Miličević za Klix.
Predsjednik SDS rekao je da je ideja za ovo rješenje došla iz samog vrha partije.
– Predsjednik Glavnog odbora SDS je advokat i on je dao ideju da se na ime generalnog sekretara otvori račun. Da smo predali prijavu uz obrazloženje da su nam računi blokirani, CIK bi nas u startu odbio i ne bi mogli učestvovati na izborima – objasnio je Miličević.
Dodao je kako sada čekaju odluku CIK te da “nema ni pozitivnih ni negativnih očekivanja” o konačnom ishodu ove situacije, prenosi Srpskainfo.
Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić izjavio je da je Republika Srpska subjekt koji ima pravo da pozove na razgovore, a njen narod je suveren i niko drugi mu neće određivati koga će zvati i o čemu će razgovarati.
Stevandić je ovim prokomentarisao objavu Ambasade SAD “da secesija ili razdruživanje“ Republike Srpske ne znači njenu nezavisnost niti kraj BiH nego znači kraj Srpske“.
-Neko mora ozbiljno da se pozabavi sa vlastitim doprinosom širenju mržnje u BiH, nesloge, huškanjem na Srpsku i njene funkcionere, te otvaranjem privatnih ratova ambasadora sa funkcionerima Srpske – istakao je Stevandić.
On je naglasio da je to očigledno kršenje Dejtonskog mirovnog sporazuma i da je Srpska subjekt koji ima pravo da pozove na razgovore, a da je njen narod suveren, te da niko drugi neće određivati koga će zvati na razgovore i o čemu će razgovarati.
-Ako misle da to mogu da urade drugim narodima, to je njihova stvar – poručio je Stevandić.
On je dodao da Srpskoj neće određivati ni nivo političke nezavisnosti niti način komunikacije sa drugim entitetom i drugim narodima u Srpskoj, jer za to nemaju mandat.
Diplomatija kolektivnog Zapada je po pitanju Srebrenice završila kao Titanik, slika iluzije moći i nadmenosti.
Objavio je ovo, na svom profilu društvene mreže “X” predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić .
-Paradoks je to što ih nije potopio nevidljivi podvodni greben, već mala Srpska santa koju su mislili pregaziti – naveo je Stevandić