VRBAS Media

Autor: INFO

  • Isplaćeno preko 14 miliona maraka podsticaja

    Isplaćeno preko 14 miliona maraka podsticaja

    Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srpske posredstvom Agencije za agrarna plaćanja isplatilo je od 4. do 7. juna ukupno 14.250.837 KM i to za 3.122 korisnika podsticaja, saopšteno je iz resornog ministarstva.

    Isplaćene su sljedeće mjere:

    1. Premija za muzne robote: 240.000 KM (40 odsto od odobrenih sredstava po rješenju),
    2. Oprema u stočarstvu: 1.183.472 KM ( 40 odsto od odobrenih sredstava po rješenju),
    3. Kombajni: 467.657 KM (40 odsto od odobrenih sredstava po rješenju),
    4. Opremanje ribnjaka: 84.947 KM ( 40 odsto od odobrenih sredstava po rješenju),
    5. Tehnološka oprema: 2.538.830 KM ( 40 odsto od odobrenih sredstava po rješenju)
    6. Objekti u stočarstvu: 1.301.031 KM ( 40 odsto od odobrenih sredstava po rješenju)
    7. Traktori: 4.933.361 KM (30 odsto od preostalih obaveza po rješenjima)
    8. Priključci: 2.320.419 KM (30 odsto od preostalih obaveza po rješenjima)

    – Osim navedenih mjera koje se odnose na kapitalna ulaganja isplaćena je i podrška Protivgradnoj preventivi u iznosu od: 1.181.116 KM – navodi se u saopštenju.

    O narednoj uplati javnost će biti blagovremeno obaviještena, istkali su iz resornog ministarstva.

  • Lavrov: BRIKS trenutno razmatra oko 30 prijedloga za različite forme saradnje

    Lavrov: BRIKS trenutno razmatra oko 30 prijedloga za različite forme saradnje

    BRIKS trenutno razmatra oko 30 zahtjeva iz raznih zemalja, koje predlažu uspostavljanje različitih formi saradnje, izjavio je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov za “Prvi kanal” u okviru Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

    Trenutno se razmatra oko 30 zahtjeva iz najrazličitijih država – i velikih, i malih, i srednjih, koje predlažu uspostavljanje raznih oblika saradnje – istakao je diplomata.

    Lavrov je dodao da će u BRIKS biti uvedena i uspostavljena kategorija zemalja-partnera.

    – Ova kategorija će biti detaljno predstavljena i sa stanovišta kriterijuma i u pogledu zemalja koje mogu pretendovati na nju. Rusija kao predsjedavajuća posvećuje veliku pažnju tome da se nove zemlje adaptiraju na već postojeće forme i tradicije BRIKS-a – objasnio je ruski ministar.

    Prethodno je ruski filozof, politikolog i sociolog Aleksandar Dugin na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Peterburgu ocijenio da BRIKS predstavlja oličenje multipolarnog svijeta, koji se sastoji od različitih civilizacija i kultura.

    Prema njegovim riječima, BRIKS je dijalog kultura, a Zapad je za sada van organizacije, jer nameće netradicionalne i antitradicionalne vrijednosti i insistira na tome da ne postoje nikakve kulture ni civilizacije, izuzev zapadne.

    Rusija je od 1. januara predsjedavajuća BRIKS. Predsjedavanje je počelo priključivanjem novih članica, pored Rusije, Brazila, Indije, Kine i Јužne Afrike u BRIKS su sada i Egipat, Indija, Iran, UAE u Saudijska Arabija, a Turska je izrazila želju da se pridruži.

    Glavna deviza ruskog predsjedavanja je jačanje multilateralnosti u cilju pravednog globalnog razvoja i bezbjednosti.

    Rusija će u okviru svog predsjedavanja više od 200 političkih, ekonomskih i javnih događaja.

    Međunarodni ekonomski forum u Sankt Peterburgu održava se od 5-8. juna.

  • Zelenskom je već dosta

    Zelenskom je već dosta

    Francuski predsednik izjavio u četvrtak, tokom obeležavanja 80. godišnjice iskrcavanja saveznika u Normandiji, da su ukrajinski zvaničnici, uključujući Zelenskog, pre nekih 48 sati od svih saveznika zatražili dodatnu pomoć.

    Potom je najavio i da će Francuska Ukrajini poslati nove borbene avione, “Miraž 2000-5” koje je napravio francuski proizvođač “Daso”, obećavajući da će francuske snage obučavati ukrajinske pilote, prenosi Njuzvik.

    “Ne želimo eskalaciju, ali mir se može postići samo ako Kijev može da se odbrani. Mi smo uz Ukrajinu i nećemo je izneveriti”, dodao je Makron.

    Inače, borbeni avionic “Miraž 2000-5” su višenamenski jednomotorni avioni. U neposrednoj vazdušnoj “Miraž” je znatno okretniji od F-16, a to znači i od velike većine potencijalnih protivnika.

    Ovaj avion je jednostavan za održavanje jer ga pokreće jedan motor SNECMA M53-P20, najveće brzine od 2336 km/h (2.2 Maha) i na nivou mora 1.110 km/h (1.2 Maha). Za zadatke vazdušne borbe može se naoružati vođenim projektilima MICA, Matra R550 Medžika-II i Matra Super 530D.

    “Ovo je zanimljiv zaokret od dugogodišnje pozicije ‘samo F-16 za Ukrajinu’. Razumem zašto su se na to odlučili”, rekao je penzionisani pukovnik američkih vazdušnih snaga Džefri Fišer.

    “Iskreno govoreći, Bajdenova administracija usporila je isporuku F-16 do te mere da je Zelenskom već dosta i spreman je da preuzme rizik upotrebe drugih borbenih aviona”, dodaje Fišer.

     

     

  • Isplivali detalji razgovora Bajdena i Makrona

    Isplivali detalji razgovora Bajdena i Makrona

    Francuski predsednik Emanuel Makron je u nedavnom telefonskom razgovoru sa američkim liderom Džoom Bajdenom predložio slanje zapadnih instruktora u Ukrajinu, ali šef Bele kuće nije podržao ovu ideju, piše list Politiko, pozivajući se na izvore.

    Makron je u četvrtak najavio svoju nameru da obuči 4.500 ukrajinskih vojnika. On je dodao da, prema njegovom mišljenju, obuka ukrajinskih vojnika na teritoriji Francuske nije “faktor eskalacije”.

    “Tokom nedavnog telefonskog razgovora sa predsednikom Džoom Bajdenom, francuski predsednik Emanuel Makron je predložio slanje zapadnih trupa u Ukrajinu za obuku vojnog osoblja u zoni borbenih dejstava,” navodi se u materijalu.

    Kako navodi Politiko, američki predsednik je izrazio zabrinutost zbog mogućih posledica slanja trupa iz bilo koje zemlje NATO-a u područje gde bi se mogle naći na liniji vatre. Bajden je ukazao da bi takav korak mogao dovesti do eskalacije sukoba, navode sagovornici lista.

    Napominje se da tokom razgovora lideri dve države nisu doneli nikakvu odluku.

  • CIK se oglasio o biračkim odborima

    CIK se oglasio o biračkim odborima

    Centralna izborna komisija BiH dala je odgovore na česta pitanja vezano za članove biračkih odbora, a s obzirom na promjene koje su nastale nametanjem izmjena Izbornog zakona.

    Jedno od pitanja je da li vrijeme trajanja angažmana zamjenika člana biračkog odbora utiče na visinu naknade.

    “Zamjenici članova biračkog odbora ostvaruju pravo na naknadu ukoliko su radili na biračkom mjestu u toku dana održavanja izbora, a što će se potvrditi uvidom u Zapisnik o radu biračkog odbora. Predsjednik biračkog odbora je dužan evidentirati u Zapisnik o radu biračkog odbora vrijeme kada je zamjenik člana pristupio radu na biračkom mjestu, a vrijeme angažmana ne utiče na visinu naknade”, ističu iz CIK-a.

    Od CIK se često tražilo i da se pojasni pitanje koalicija u kontekstu imenovanja biračkih odbora. Npr. ukoliko koaliciju čine politički subjekti koji su osvojili mandat(e) na prethodnim izborima i partije koje nemaju osvojenih mandata.

    Novi politički subjekt
    Ovakve koalicije se tretiraju kao novi politički subjekt i kao takvi, nemaju pravo učešća u postupku žrijebanja za pozicije u biračkim odborima.

    “Kako da postupimo u vezi popunjavanja članstva u biračkom odboru kada su u pitanju koalicije koje se prijave pod drugim imenom i/ili se prijave bez neke članice koalicije ili drugom članicom koalicije, još jedno je od čestih pitanja.

    “U skladu sa članom 4.14. Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, koalicija može zadržati naziv pod kojim je bila ovjerena za prethodne izbore samo ako je sačinjavaju iste političke stranke koje su bile ovjerene kao koalicija na prehodnim izborima. Također, samo politički subjekti zastupljeni u direktno izabranom organu lokalne samouoprave, a koji su dobili mandat u trenutku potvrđivanja rezultata u prethodnom ciklusu mogu učestvovati kod dodjele pozicija u biračkom odboru. Ukoliko se koalicija prijavi pod različitim imenom, a potpuno istim članicama koalicije, može učestvovati u dodjeli mjesta u biračkim odborima. Ukoliko nisu iste članice koalicije, smatra se da je to novi politički subjekt i kao takav nema pravo u dodjeli mjesta u biračkim odborima”, odgovaraju iz CIK-a.

    “Šta sa članovima biračkih odbora protiv koji se vodi postupak, a u vezi poništenih izbora u Srebrenici, da li je završen postupak protiv njih i da li oni mogu biti članovi biračkih odbora na narednim izborima? U slučaju da je proces u toku, kakav je stav CIKBiH po pitanju imenovanja tih lica u biračke odbore”, jedno je od pitanja.

    Iz CIK-a BiH odgovaraju:

    “U biračke odbore se mogu imenovati lica protiv kojih Centralna izborna komisija BiH i/ili nadležni sud nisu izrekli sankcije”.

    IZ CIK-a su potvrdili da je moguće da politički subjekti mogu učestvovati u biračkim odborima ukoliko je u strankama došlo do promjene imena.

    Takođe, potvrdili su i da stranke koje su na prošlim izborima dobila mandat u vijećima, a u međuvremenu ostali bez njega imaju pravo na članove biračkih odbora, prenosi Avaz.

  • Trivić: Na svesrpskom saboru planiram ukazati na štetu koju Dodik nanosi srpskom narodu

    Trivić: Na svesrpskom saboru planiram ukazati na štetu koju Dodik nanosi srpskom narodu

    Predsjednica Narodnog fronta (NF) Jelena Trivić kaže da će prisustvovati sutrašnjem svesrpskom saboru na kojem će ukazati na štetu koju predsjednik bh. entiteta Republika Srpska (RS) Milorad Dodik nanosi srpskom narodu.
    Ona je kazala da u Beograd ide zajedno sa delegacijom Narodnog fronta.
    Smatra da se ne radi o političkom događaju, nego o događaju važnom za srpski narod, ma gdje on živio.

    “U svakom slučaju, ukoliko bude prostora za diskusuju na temu budućnosti srpskog naroda u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, planiram ukazati na štetu koju je Milorad Dodik nanio i još uvijek nanosi našem srpskom narodu, ne samo u Srpskoj nego svim Srbima u regionu, pa tako i u Srbiji”, poručuje Trivić.

    Dalje navodi da bi za srpski narod najbolje bilo kada bi Milorad Dodik na Svesrpskom saboru saopćio da se povlači iz političkog života i da će ugasiti SNSD.

    “To bi vjerovatno bilo jedino što bi korisno uradio za naš narod u svom životu”, zaključuje Trivić.

  • Bajden: Ne, neću ga pomilovati

    Bajden: Ne, neću ga pomilovati

    Američki predsednik Džo Bajden izjavio je u četvrtak da neće pomilovati svog sina Hantera, kome se sudi u Delaveru zbog optužbi da je prekršio zakon koji zabranjuje korisnicima droga da poseduju vatreno oružje.

    U intervjuu za Ej-Bi-Si njuz, odgovorio je sa “da” na pitanje da li je isključio pomilovanje za Hantera.

    On je takođe odgovorio sa “da” na pitanje da li bi prihvatio presudu u suđenju koje je počelo ove nedelje. Ako bude osuđen po svim tačkama u Delaveru, Hanteru Bajdenu preti kazna do 25 godina zatvora, iako optuženi obično dobijaju kraće kazne, prema američkom Ministarstvu pravde.

    Hanter Bajden, čije je suđenje počelo u utorak, optužen je da nije prijavio upotrebu droge kada je kupio pištolj 2018. godine i da je ilegalno držao oružje 11 dana u oktobru 2018. On se izjasnio da nije kriv.

    Hanter Bajden je prvi sin američkog predsednika koji je procesuiran dok je njegov otac na vlasti. Očekuje se da će se suđenje fokusirati na višegodišnje zloupotrebe i zavisnosti Hantera Bajdena o kreku, o čemu je javno govorio i koji je bio istaknut deo njegove autobiografije “Lepe stvari” iz 2021.

    On je na ročištu prošle godine rekao američkom okružnom sudiji Marielen Noreika da nije konzumirao opojne droge od sredine 2019.

    Suđenje Hanteru Bajdenu pruža priliku republikancima da skrenu pažnju sa opoziva republikanskog kandidata i bivšeg predsednika Donalda Trampa.

     

  • Višković za ekonomsku situaciju u Srpskoj smatra da je dobra u kakvim okolnostima funkcioniše

    Višković za ekonomsku situaciju u Srpskoj smatra da je dobra u kakvim okolnostima funkcioniše

    Predsjednik Vlade Republike Srpske Radovan Višković rekao je da je ekonomska situacija u Srpskoj više nego dobra, naročito kada se uzmu u obzir okolnosti u kojima funkcioniše.

    Kako je Višković izjavio za televiziju K3, Srpska ima sankcije, javnu i brutalnu zabranu da učestvuje bilo gdje na finansijskom tržištu u regiji i Evropi, Srpskoj se uskraćuje sve, ali uprkos tome sutra ide isplata majske penzije.

    On je napomenuo da je isplata penzija uvijek prije roka.

    – Ne kasnimo ni sa platama, socijalnim i boračkim davanjima i ostalim stavkama koje se plaćaju iz budžeta. Imamo kašnjenje za grantove, koje nismo sve izmirili kako smo željeli, ali ćemo i to riješiti – rekao je Višković.

    On je dodao da još nisu izmirene sve obaveze za investicije u poljoprivredi, ali i da su izdvajanja u tu svrhu značajno povećana.

    – Prošle godine naši poljoprivrednici su zahvaljujući pomoći Vlade koja ide putem resornog ministarstva nabavili 876 novih traktora – rekao je Višković.

    Govoreći o narednim lokalnim izborima u BiH, on je ocijenio da je Kristijan Šmit svojim izmjenama i dopunama Izbornog zakona BiH zakomplikovao stvari.

    – Od kandidatskog statusa do pregovaračkog, što je trajalo oko šest mjeseci, BiH je napravila značajne iskorake na putu ka EU, ali je nastao haos kada je Šmit nametnuo ove izmjene – rekao je Višković.

    On je naveo da je, između ostalog, Republika Srpska donijela svoj Izborni zakon, te izrazio žaljenje što opozicija nije stala u njegovu odbranu.

    – Tako da danas imamo dva izborna zakona, s tim što naš još uvijek nije stupio na snagu, a to se može očekivati početkom avgusta – rekao je Višković.

     

  • Dodik kaže da Dejtona više nema, a da je BiH propala zajednica

    Dodik kaže da Dejtona više nema, a da je BiH propala zajednica

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik rekao je da je BiH propala zajednica i da ona ne može da funkcioniše na način da se krši Ustav i vlastita pravila.

    Dodik je rekao da je činjenica da je prilikom usvajanja rezolucije u Srebrenici zloupotrijebljen Ustav BiH i da su Bošnjaci pokrenuli zajedno sa Nijemcima tu rezoluciju u Generalnoj skupštini UN poremetila odnose u BiH.

    On je zahvalio Ruskoj Federaciji što razumije odnose u BiH i naglasio da je ruski stav o tom pitanju da rezolucija neće doprinijeti pomirenju bio tačan.

    -Veoma je gađano u sredinu ukupnih odnosa u BiH, ali neki su ipak u BiH išli iza pokvarenih namjera SAD i Britanije, a pogotovo Njemačke, i svrstavaju se na tu stranu, pogotovo u nastojanju da nametnu neku kolektivnu odgovornost. Sve što su od sadržaja naveli u tome jeste upravo osuda srpskog naroda – rekao je Dodik za RT Balkan.

    Dodik, koji se nalazi u Sankt Peterburgu na Ekonomskom forumu, istakao je da “to neće donijeti ništa dobro u BiH”.

    Mi mislimo da je BiH propala zajednica, ona ne može da funkcioniše, pogotovo ne na ovaj način, da se krši Ustav i vlastita pravila koja su veoma mučno i teško donesena i iza kojih bi trebalo da stoje najveći autoriteti koji su bili svjedoci potpisivanja Dejtonskog sporazuma – naveo je Dodik.

    Rusija jedina dosljedna
    On je naglasio da jedini ko je ostao dosljedan u tome, Ruska Federacija, a ostali koji su tu bili Amerika, EU, Britanija, Francuska, Njemačka, prate revizionističke, imperijalističke poteze SAD.

    –Tako da mi danas nemamo taj Dejtonski sporazum, on se samo tako zove – naglasio je Dodik.

    On je dodao da, ako se pogleda suština i ono što je Ustav, vidjeće se da je potpuno protivustavan sistem u BiH.

    -Sistem koji se zasniva na snazi SAD, ali broj od 84 zemlje koje su glasale za govori o tome da ni SAD nemaju prethodnu snagu koje su imale prije pet godina oko toga, da je to bilo prije pet godina vjerovatno bi to bilo konsenzusom završeno – istakao je Dodik.

    On je ocijeno da se sada pokazuje da SAD nemaju snagu da motivišu za svoje ciljeve i da ne mogu da okupe ni većinske članice UN.

    Saradnja Nijemaca i muslimana
    Dodik je istakao da nije ništa čudno da su Nijemci i muslimani sarađivali i ovaj put i dodao da je njihov zajednički interes da operu neku svoju prljavu istoriju zločina koju su imali kroz Drugi svjetski rat.

    -Ta rezolucija je trebalo pompezno da se donese, da bude dio opštih napora protiv nas u Republici Srpskoj, pokazalo se sve suprotno. Sama činjenica da je poslanička mogućnost u Generalnoj skupštini da se računaju samo glasovi onih koji glasaju „za“ i „protiv“, a to je predviđeno za nevažna pitanja, govori na koji način je tretirala Generalna skupština i to samo pitanje – rekao je Dodik.

    On je podsjetio da 109 zemalja UN ili nije glasalo ili je bilo uzdržano ili je glasalo protiv rezolucije.

    Prema njegovim riječima, samo 84 zemlje su glasale “za”, što govori o tome da većinska volja svjetske zajednice nije bila za takvu jednu rezoluciju.

    -Ali to kreatorima nasilne politike sa Zapada ništa ne znači, oni pokušavaju od toga da naprave dodatni pritisak na Srpsku – istakao je Dodik.

    „Imamo 109 država iza sebe“
    On je podsjetio i da je to samoinicijativno pokrenuo ambasador BiH pri UN koji je Bošnjak, musliman, a da akti BiH i samih UN ne dozvoljavaju da se to tako radi, jer to mora da bude odluka najviših organa vlasti i države, a toga nije bilo.

    -Predsjedništvo o tome nije odlučivalo, parlament nije odlučivao, Savjet ministara nije odlučivao, on je to samoinicijativno uradio. To je podržano od Bošnjaka ministra inostranih poslova, člana Predsjedništva, koji su priznali da su gotovo skriveno radili na pribavljanju podrške toj rezoluciji i sve nije uspjelo. Imamo 109 država iza sebe – rekao je Dodik.

    Govoreći o forumu u Sankt Peterburgu, Dodik je naveo da je veoma interesantan.

    –Apsolutno je veliko interesovanje, obaviješten sam da je tu 20.000 učesnika iz različitih zemalja. Na svakom koraku možete da primjetite entuzijazam, da vidite da ruska ekonomija, koja je pritisnuta sankcijama Zapada nije poklekla i da je te sankcije nisu pogodile i uspjele – rekao je Dodik.

    On je dodao da se ovdje može primijetiti da je Rusija podigla svoje privredne aktivnosti, da se Rusija prilagodila okolnostima i da Rusija ima ogroman broj prijatelja sa kojima sarađuje, kao i da uspješno izvršava transfer značajne privredne aktivnosti koja je ranije bila usmjerena prema Zapadu, a sada prema drugim zemljama istoka, Afrike, Južne Amerike i svima onima koji žele da sarađuju.

     

  • Bugarska se sprema da zarije nož u leđa Srbiji

    Bugarska se sprema da zarije nož u leđa Srbiji

    Rumen Radev, bugarski predsednik, najavio da će njegova zemlja možda preispitati podršku Srbiji ka Evropskoj uniji zbog toga, kako je rekao, kako Beograd tretira bugarsku manjinu u zemlji.

    Imajući u vidu da Sofija ima istoriju blokiranja ulaska novih članica, pitanje je koliko je moćan ovaj podignuti prst, piše Blic.

    Analitičari su podeljeni oko toga kao bi taj “bugarski nož u leđa Srbiji” mogao da izgleda. Jedni smatraju da je pretnja retorička, drugi da nije isključeno da se to jednog dana i desi.

    U objašnjavanju svog stava, Radev nije samo zapretio, precizirao je i koje će uslove skenirati pri donošenju odluke.

    “Glavni kriterijum po kome ćemo suditi i davati podršku napretku zemalja Zapadnog Balkana jeste upravo položaj naših sunarodnika u svakoj zemlji – uslovi za ekonomski i društveni razvoj i, pre svega, njihova sposobnost da brane svoj nacionalni identitet, jezik, kultura i istorijsko pamćenje”, objasnio je Radev.

    Blic podseća da je Radev pre tri godine bio u Srbiji, kada je rekao da je “ostvareno mnogo za tu nacionalnu manjinu u Srbiji”, stoga se postavlja pitanje šta se promenilo, i to baš sad?

    Boško Jakšić, spoljnopolitički komentator, za Blic ovu izjavu dovodi u vezu sa nedavnim dešavanjima u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija oko Rezolucije o Srebrenici.

    “Ovo je odgovor na kritike Beograda povodom glasanja Sofije u GS UN. Ponavlja se istorija, da uvek se pojavi neka članica EU koja može da ucenjuje. Ta pretnja je više retorička nego što može da ima značaj ali i poruka da se, gde god može, izbegavaju konflikti”, napominje Jakšić.

    Pretnja je došla nenajavljeno, ali nije za zanemarivanje imajući u vidu da je pre tri godine Bugarska stavila veto na proces pridruživanja Severne Makedonije EU, optužujući vladu u Skoplju za govor mržnje protiv Bugara.

    Na to za Blic podseća i Saša Mitrović, istraživač Centra za evropske politike, koji je nedavno službeno boravio u Bugarskoj.

    “”Ne treba gubiti iz vida da je Bugarska, uprkos nominalnoj podršci proširenja EU na Zapadni Balkan, svoju poziciju veto igrača već nastojala da iskoristi za ostvarenje sopstvenih nacionalnih interesa, čak i kada je to išlo na uštrb širih interesa Unije. Taj princip je najdirektnije primenjen u još uvek aktuelnom blokiranju pristupnog procesa Severne Makedonije, a ja ne bih bio iznenađen da i napredak Srbije ka EU u jednom trenutku bude stopiran bugarskim vetom”, smatra Mitrović.

    Podseća da je i nama istorijski veoma prijateljska Rumunija, nakratko blokirala dodelu statusa kandidata Srbiji 2012. godine, zbog drugačijeg pogleda na pitanje vlaške manjine u našoj zemlji.

    “Ne bi me iznenadilo da nešto slično Srbiji uradi i Bugarska pozivajući se na principe zaštite ljudskih i manjinskih prava Bugara u Srbiji. Na nama je da unapređenjem položaja svih naših sugrađana, bez obzira na njihovu nacionalnu, etničku ili versku pripadnost, pokažemo da ovakvi unilateralni potezi nemaju legitimitet i stoga predstavljaju zloupotrebu procedure jednoglasnog odlučivanja”, napominje Mitrović.

    Šta kažu Bugari koji žive u Srbiji?
    Prema poslednjem popisu u Srbiji živi 12.918 građana koji se izjašnjavaju kao Bugari. Među njima je Stefan Stojkov, predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji. Dan posle izjave Radeva, Stojkov je decidan u stavu da bugarska nacionalna manjina nije diskriminisana u Srbiji.

    “Zaista, ne znam u kom kontekstu je predsednik Radev to rekao. Kao predsednik Nacionalnog saveta bugarske nacionalne manjine u Srbiji zadovoljan sam odnosom Republike Srbije prema našoj manjini”, rekao je za RT Stojkov.

    Nije mogao da kaže šta bi mogao da bude cilj izjave predsednika Bugarske.

    “Ponavljam, ne znam u kom kontekstu je to rekao. Imali smo sastanke kada je dolazio dva puta u Dimitrovgrad, kada su ovde bili predsednici, komentarisali smo, naravno uvek ima mesta da se stvari poboljšaju, u obrazovanju, kulturi, informisanju, svim segmentima života, ali, država Srbija podjednako ovde vodi računa o svim svojim građanima, pa tako i o Bugarima”, kaže Stojković.

    Kao primer dobre saradnje ističe da deca kada završe srednju školu, odlukom Vlade Bugarske, imaju pravo da u Bugarskoj, uz stipendiju, studentski dom, upišu odgovarajuće fakultete.