Termoelektrana Ugljevik noćas je ponovo isključena s mreže zbog manjka uglja. To nije iznenadna viša sila, nego kulminacija višegodišnjih strukturnih, finansijskih i upravljačkih problema u RiTE Ugljevik, koja proizvodi oko trećinu ukupne električne energije u Republici Srpskoj. Svaka obustava rada direktno udara na energetsku stabilnost i generiše ogromne gubitke u sistemu Mješovitog holdinga Elektroprivreda Republike Srpske (ERS), koja je primorana da na tržištu nabavlja skupu struju.
Površinski kop Bogutovo Selo praktično je iscrpljen, a otvaranje novog kopa Ugljevik Istok 2 kasni. Mehanizacija je zastarjela i nedovoljno održavana, dok ugalj koji se trenutno kopa ima viši procenat vlage i pepela te nižu toplotnu moć. Dodatno, koncesija za eksploataciju na ležištu Ugljevik Istok 2 godinama je bila vezana za privatnu kompaniju Comsar Energy u vlasništvu ruskog biznismena Rašida Serdarova, pa je javno preduzeće ostalo bez direktnog pristupa najkvalitetnijim rezervama u neposrednoj blizini, piše SrpskaInfo.
Predsjednik Sindikalne organizacije RiTE Ugljevik Slaviša Čuturić precizirao je razmjere krize: „Razlog isključenja nisu samo opšti tehnički problemi ili raniji sporazumi, već direktno zastoj u eksproprijaciji i neriješeni imovinsko-pravni odnosi na lokaciji Istok 2. Osnovni uslov da se termoelektrana uopšte vrati na mrežu jeste da na depou obezbijedimo zalihe uglja za najmanje 15 do 20 dana neprekidnog rada.“ Istakao je da RiTE Ugljevik isporučuje električnu energiju matičnom preduzeću po 75 evra po megavat-satu, dok uvoz na tržištu u špicevima dostiže i do 1.000 evra po megavat-satu. Kapitalni remont planiran je za kraj juna naredne godine, pa u tom roku moraju biti riješeni imovinsko-pravni odnosi i novčani tok kako bi postrojenje premostilo zimu.
Preduzeće opterećuju i obaveze iz pravosnažne arbitražne presude prema slovenačkoj kompaniji ELES zbog predratnih ulaganja: višemilionske odštete i isporuka trećine ukupno proizvedene električne energije Sloveniji. Iako je izgrađeno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova vrijednosti oko 80 miliona evra, njegov rad zahtijeva visoke operativne troškove zbog promjenjivog kvaliteta uglja.
Zvanični rezultati za 2025. godinu pokazuju neto gubitak od 27,8 miliona KM. Rashodi koji su premašili 194 miliona KM pojeli su prihode od 165,7 miliona KM, pa je preduzeće na svakih 100 KM prihoda trošilo približno 117 KM. V.d. direktora Žarko Novaković kao razloge navodi manje poslovne prihode zbog pada proizvodnje, niže jedinične cijene i smanjene prodaje komercijalnog uglja. Uprkos imovinskoj bazi od 812 miliona KM i pozitivnom neto toku gotovine od 13,4 miliona KM, postojeći model poslovanja ocjenjuje se neodrživim.
Komentariši