U trenucima dok američki predsednik Donald Tramp produžava primirje s Iranom na molbu Pakistana, na videlo izlaze zabrinjavajući podaci o stanju američkog arsenala. Sedmonedeljni rat s Teheranom ozbiljno je iscrpeo zalihe ključnih projektila, stvarajući rizik za Sjedinjene Američke Države u slučaju potencijalnog sukoba s Kinom.
Kao što je već poznato, Tramp je saopštio da Sjedinjene Američke Države produžavaju primirje s Iranom, i to na zahtev pakistanskog feldmaršala Asima Munira i premijera Šehbaza Šarifa. Američka administracija odlučila je da sačeka „jedinstven predlog“ iranskih vlasti, za koje je Tramp naveo da su „ozbiljno podeljene“.
Iako je američki predsednik naglasio da je naredio vojsci da nastavi blokadu Hormuškog moreuza i ostane „spremna u svim aspektima“, obustava vatre i povratak ključnih pregovarača (Džej Di Vensa, Stiva Vitkofa i Džareda Kušnera) u Vašington mogli bi biti više od običnog diplomatskog manevra.
Pauza bi američkoj vojsci mogla poslužiti kao preko potreban predah, s obzirom na to da su skladišta naoružanja gotovo ispražnjena.
Kritičan pad zaliha naoružanja
Prema novoj analizi koju je proveo Centar za strateške i međunarodne studije (CSIS), a koja se u potpunosti poklapa s poverljivim podacima Pentagona, američka vojska je tokom sukoba s Iranom potrošila ogromne količine najnaprednijeg naoružanja.
Brojke iz analize su frapantne. Za samo sedam nedelja borbi, američka vojska je potrošila:
Najmanje 45 odsto zaliha raketa za precizne udare (Precision Strike Missiles),
Najmanje polovinu zaliha presretačkih projektila THAAD (dizajniranih za rušenje balističkih raketa),
Gotovo 50 odsto zaliha raketa za sisteme protivvazdušne odbrane Patriot.
Pored toga, ispaljeno je oko 30 odsto ukupnih zaliha krstarećih raketa Tomahavk, te više od 20 odsto projektila JASSM (vazduh-zemlja dugog dometa), kao i SM-3 i SM-6 projektila.
Ranjivost na Pacifiku i „matematički problem“
Iako SAD kratkoročno poseduju dovoljno bombi i projektila za nastavak borbenih operacija protiv Irana ukoliko nestabilno primirje propadne, stručnjaci upozoravaju na mnogo veću opasnost. Broj preostale kritične municije više nije dovoljan za suprotstavljanje protivnicima slične moći u bliskoj budućnosti – pre svega Kini.
„Velika potrošnja municije stvorila je prozor povećane ranjivosti u zapadnom Pacifiku“, rekao je za Si-En-En Mark Kansijan, penzionisani pukovnik američkih marinaca i jedan od autora izveštaja CSIS-a.
Iako je Pentagon ranije ove godine potpisao ugovore za proširenje proizvodnje, Kansijan ističe surovu realnost: „Biće potrebne jedna do četiri godine samo da se zalihe obnove, a zatim još nekoliko godina da se prošire tamo gde treba da budu.“
Zvanični stav Pentagona zvuči mnogo optimističnije od analiza nezavisnih stručnjaka. Portparol Šon Parnel poručio je da vojska „ima sve što joj je potrebno za izvršenje operacija u vreme i na mestu koje predsednik odabere“, dodajući da SAD poseduju „dubok arsenal sposobnosti“.
Ova računica o ispražnjenim zalihama stoji u oštrom kontrastu s nedavnim tvrdnjama Donalda Trampa da Americi ne nedostaje oružja, iako je od Kongresa zatražio dodatna sredstva upravo za nabavku novih projektila.
„Municije na najvišem nivou imamo mnogo, ali je čuvamo“, rekao je Tramp prošlog meseca pravdajući zahtev za finansiranje. „To je mala cena koju moramo platiti kako bismo ostali na samom vrhu.“
Ipak, demokrate na Kapitol hilu i vojni vrh od samog početka upozoravaju na ovakav scenario. Još pre početka sukoba, načelnik Združenog štaba, general Den Kejn, upozorio je Trampa da bi dugotrajna vojna kampanja mogla ugroziti zalihe, posebno one namenjene podršci Izraelu i Ukrajini.
Najbolji opis situacije dao je demokratski senator iz Arizone, Mark Keli: „Iranci imaju sposobnost da naprave mnogo dronova Šahed i balističkih raketa, i imaju ogromne zalihe. U nekom trenutku, ovo postaje čist matematički problem. Odakle ćemo nabaviti municiju za protivvazdušnu odbranu?“
Komentariši