Bosna i Hercegovina već četiri godine praktično stoji u mjestu kada je riječ o evropskim integracijama, dok politička neslaganja i izostanak reformi građane koštaju stotina miliona evra. Umjesto novih investicija, ekonomskih podsticaja i približavanja evropskom tržištu, zemlja se suočava sa propuštenim finansijskim prilikama i sve većim nezadovoljstvom stanovništva.
Izostanak napretka posebno je vidljiv kroz neiskorišćena bespovratna sredstva iz evropskog Plana rasta, ali i dospijevanje Bosne i Hercegovine na sivu listu Moneyvala.
Ekonomisti upozoravaju da se bez ozbiljnijih političkih promjena teško može očekivati izlazak iz višegodišnjeg zastoja.
Svetlana Cenić smatra da će evropske integracije i u narednom periodu ostati u sjenci političkih sukoba, jer među vodećim strankama ne postoji jedinstven odnos prema Evropskoj uniji.
Prema njenoj ocjeni, HDZ i SDA nastaviće da se deklarativno zalažu za evropski put, dok je SNSD, kako tvrdi, već pokazao da Evropsku uniju ne smatra političkim prioritetom.
Cenićeva upozorava da će dodatno vrijeme biti izgubljeno na političke dogovore, formiranje vlasti i imenovanja, zbog čega ne očekuje brzo sprovođenje potrebnih reformi.
Posebno problematičnim smatra odnos prema evropskom Planu rasta, koji predviđa finansijsku podršku uz ispunjavanje jasno definisanih uslova. Odbijanjem povoljnih kredita i bespovratnih sredstava, tvrdi ona, domaće vlasti direktno uskraćuju građanima mogućnosti za bolji život.
Odgovornost, međutim, ne vidi isključivo u domaćim političarima. Kritikuje i Evropsku uniju, za koju smatra da na probleme u Bosni i Hercegovini često reaguje prekasno ili se zadržava na izražavanju zabrinutosti.
„Kad se sve to udruži, onda neka nam je i Bog na pomoći. A i Bogu treba pomoć, ne može on sve sam“, poručila je Cenićeva.
Slične ocjene iznosi i ekonomista Igor Gavran, koji rezultate vlasti u prethodnom četvorogodišnjem periodu smatra izrazito lošim.
Kako prenosi Srpskainfo, Gavran ističe da su propuštene prilike za korišćenje evropskog novca, dok su ostvarena usklađivanja sa evropskim standardima uglavnom bila formalne prirode.
„Odlazeća vlast nije uradila ništa vrijedno spomena. Uspjeli smo propustiti čak i bespovratna sredstva iz Plana rasta, a došli smo i na sivu listu Moneyvala“, naveo je Gavran.
On smatra da će buduća vlast imati veoma nizak prag koji treba da nadmaši, ali istovremeno upozorava da ostaje otvoreno pitanje hoće li postojati politička volja za ozbiljnije reforme.
Posljedice zastoja, prema njegovim riječima, ne ogledaju se samo u izgubljenom novcu. Građani su ostali bez mogućnosti za veće podsticaje privredi, dodatne investicije i pogodnosti koje donosi približavanje Evropskoj uniji.
Kao jedan od konkretnih primjera navodi besplatan roming sa zemljama EU, koji bi građanima olakšao putovanja i komunikaciju.
Gavran ukazuje i na činjenicu da vlasti imaju ozbiljne probleme čak i sa obezbjeđivanjem osnovnih komunalnih usluga, poput urednog vodosnabdijevanja i odvoza otpada.
U takvim okolnostima, smatra on, evropske integracije građanima djeluju kao teško ostvariv cilj, dok svakodnevni rast troškova života ostaje mnogo neposredniji problem.
Komentarišući dugogodišnji zastoj, Gavran je zaključio da su domaće vlasti svojim rezultatima praktično podstakle građane da evropske integracije ostvare individualno, odnosno odlaskom iz Bosne i Hercegovine u zemlje Evropske unije.
Komentariši