Kategorija: Vijesti

Plate zdravstvenim radnicima su povećane, najavljeno je novo povećanje, a nadam se da ćemo kroz finansijsku konsolidaciju napraviti određene pomake unutar same ustanove i ta sredstva usmjeriti na rast plata, rekao je za RTRS vršilac dužnosti direktora Univerzitetskog kliničkog centra Republike Srpske Nikola Šobot.

– Ljudi su najbitniji, ako ostvarimo određenu finansijsku stabilnost, sva sredstva koja budu na raspolaganju usmjerićemno prema ljudima i povećanju njihovih plata – rekao je Šobot, dodajući da je povećanjem plata obuhvaćeno 70 odsto zaposlenih UKC-a Srpske i da će nastojati da obezbijede povećanje i za nemedicinski kadar.

Podsjetio je da je juče održan informativni skup sindikata radnika u zdravstvu koji su, kaže, iznijeli mišljenje o povećanju plata.

Šobot je istakao da zdravstveni radnici rade težak i odgovoran posao i da je rukovodstvo opredijeljeno za poboljšanje njihovog položaja, navodeći da su plate do sada povećavane devet puta i da je uveden medicinski dodatak.

On je naveo da se UKC suočava sa problem deficita srednjeg medicinskog kadra i da je to problem čitavog regiona, jer je u pitanju težak posao koji zahtijeva brojna odricanja.

Podsjećamo, za isplatu zdravstvenog dodatka za medicinske radnike od po 250 KM, do kraja godine biće izdvojeno oko 43 miliona KM.

Isplata dodatka počeće uz aprilsku platu koja će biti uvećana tri odsto direktorima i njihovim zamjenicima, sedam odsto specijalizantima, a svim ostalim pet odsto.

Zdravstveni radnici očekuju nastavak pregovora i značajnije korekcije primanja.

Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine, po pravilu i Izbornom zakonu BiH, izbore za oktobar 2026. godine trebalo bi da raspiše u maju, međutim moguće je da to i ne uradi i da se izbori pomjere, a razlog je kašnjenje u nabavci uređaja za biometrijsku identifikaciju birača i skeniranje glasačkih listića.

Zakonski rokovi pod pritiskom

“Centralna izborna komisija BiH raspisuje izbore u skladu sa ovim zakonom i obavještava sve nadležne organe na svim nivoima vlasti i javnost o datumu održavanja izbora najmanje 150 dana prije održavanja izbora”, piše u Izbornom zakonu BiH.

Ako se uzme u obzir da je istim tim zakonom definisano da se izbori na svim nivoima vlasti održavaju prve nedjelje u oktobru, dolazimo do toga da bi Centralna izborna komisija BiH izbore trebalo da raspiše 4. maja.

Mogućnost prolongiranja izbora

“Ne bi bilo prvi put da se izbori prolongiraju. I ranije je bilo takvih slučajeva, ali to se još uvijek ne zna. Sada ostaje da se samo čeka šta će se odlučiti po žalbama”, rekao nam je izvor blizak CIK-u.

Na pitanje da li je moguće da CIK raspiše izbore i prije nego što se okonča tender, odnosno odluči po žalbi, isti izvor nije mogao odgovoriti, ističući da je o tome još rano razmišljati.

Političke reakcije i upozorenja

O potencijalnom odgađanju izbora sve više se govori i u javnosti. Igor Crnadak, šef Kluba poslanika PDP-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske, rekao je nedavno da bi, u slučaju da “fali nekoliko mjeseci da se sve stavi u funkciju”, bilo bolje sačekati i odgoditi izbore.

“Ponovljeni prijevremeni izbori za predsjednika Republike Srpske su rekli da su izbori bez novih tehnologija u BiH besmisleni”, rekao je nedavno Crnadak.

Problemi s tenderom i žalbama

Inače, CIK je, prvo zbog nedostatka novca, a onda i zbog drugih ograničenja, zakasnio sa raspisivanjem tendera za nabavku novih tehnologija na izborima. Taj tender raspisan je polovinom novembra, a plan je bio da se već u decembru otvore ponude, međutim zbog žalbi, to je urađeno tek početkom februara. Poslije toga, komisija koja provodi taj tender više od mjesec dana razmatrala je pristigle ponude i na kraju kao “najpovoljniju” izabrala sarajevsku kompaniju “Smartmatic” iako ta kompanija sa ponudom od 74 miliona KM nije dostavila najnižu ponudu.

Zbog tog izbora CIK-a banjalučka kompanija “Planet Soft”, čija ponuda je iznosila 57 miliona KM, najavila je žalbu i tu žalbu je uputila 30. marta. Dakle, CIK i Kancelarija za razmatranje žalbi imaju rok malo više od mjesec dana da odluče po toj žalbi, a ako uzmemo u obzir iskustva odranije, posebno kada se radi o višemilionskim ugovorima, izvjesno je da u tom roku to neće biti urađeno.

Rizik od dodatnih pravnih procedura

Veliko je pitanje da li će se CIK, u slučaju da žalba “Planet Softa” bude i odbijena, usuditi da potpiše ugovor sa “Smartamticom” s obzirom na to da postoji mogućnost žalbe i Sudu BiH ili će ipak čekati da konačnu riječ da i Sud.

Što se tiče samih rokova, po tenderu rok da se oprema počne dostavljati u gradske i opštinske izborne komisije je 27. septembar. “Smartmatic” je dao rok isporuke 139 dana, što znači da bi ugovor sa njima trebalo da bude potpisan najdalje početkom maja. Rok koji je dostavio “Planet Soft” je znatno kraći i iznosi 49 dana.

Optužbe o političkom uticaju

“Šta god da se pojavi iz Republike Srpske kao dobar ponuđač, odbija se u Sarajevu. Znamo zašto baš ta firma koja je imala ambiciju da utiče na izborni rezultat u Republici Srpskoj. Izborni proces je već kontaminiran. Prepoznajemo sve njihove marifetluke i suzbićemo ih”, rekao je Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a.

Predsjedništvo Narodne skupštine Republike Srpske danas je u Banjaluci održalo sastanak sa delegacijom Interparlamentarne unije iz Velike Britanije, na kojem je razgovarano o aktuelnoj političkoj situaciji u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini, te procesu evropskih integracija.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske dr Nenad Stevandić istakao je da je važno uspostavljati i održavati kontakte sa zemljama koje imaju aktivnu ulogu u Bosni i Hercegovini, a koje ranije nisu dovoljno upoznate sa stavovima Republike Srpske.

Tokom razgovora posebno je naglašeno da je pitanje imovine jedno od najvažnijih za Republiku Srpsku, te da imovina treba da bude faktor investicija i razvoja, a ne izvor političkih konflikata. Predstavnici Republike Srpske poručili su da su investicije ključne za poboljšanje životnog standarda, ekonomski razvoj i očuvanje stabilnosti, te da entitet ima potencijal za značajna ulaganja.

Predsjednik Stevandić rekao je da Republika Srpska vodi odgovornu politiku, opredijeljena je za deeskalaciju, saradnju i razvoj, uz poštovanje svojih nadležnosti, te da neće dozvoliti ugrožavanje ustavnih i imovinskih prava.

On je dodao da u Bosni i Hercegovini postoji politička volja za dogovorom tri konstitutivna naroda i dva entiteta, ali da ta volja često nema podršku dijela međunarodne zajednice, te da procesi ponekad bivaju opstruirani djelovanjem OHR-a i stranih sudija Ustavnog suda BiH.

Vlast u Republici Srpskoj povećala je plate zaposlenima u javnom sektoru, strogo vodeći računa o tome da, u naletu solidarnosti, slučajno ne zaobiđu i ne zaboravi samu sebe.

Tako je Vlada donijela odluku o povećanju plate premijeru, njegovim zamjenicima i ministrima za pet odsto.

Po novoj odluci osnovna bruto plata predsjednika Save Minića iznosi 8.806 KM, odnosno za 419 maraka je veća od plate koju je imao njegov prethodnik Radovan Višković koji je zarađivao 8.387 KM.

Nove platne liste dobiće i Minićevi zamjenici Alen Šeranić i Anđelka Kuzmić. Na njima će stajati cifra od 7.725 KM, odnosno 368 maraka više nego u istom periodu prošle godine.

Ministri su dobili povećanje od 317 maraka pa će njihove nove bruto plate iznositi 6.645 KM.

Napominjemo da je riječ o osnovnoj plati, bez minulog rada, piše Capital.

„Osnovna mjesečna bruto plata uvećava se za svaku navršenu godinu staža osiguranja, i to do navršenih 25 godina 0,3 odsto, a nakon navršenih 25 godina, svaka naredna godina 0,5 odsto“, navodi se u odluci.

Podsjećamo, poslanici Narodne skupštine Republike Srpske usvojili su u ponedjeljak 30. marta set zakona kojim se uvećava plata zaposlenim u javnom sektoru.

Ovim setom mjera biće obuhvaćeno više od 44.000 zaposlenih, a 75 odsto njih dolazi iz sektora zdravstva i obrazovanja.

Ušli smo u mjesec u kojem će se sve promijeniti prilikom prelaska granica Evropske unije iz trećih zemalja s obzirom da od 10. aprila počinje primjena EES sistema.

Naime, od pomenutog datuma EES (Entry/Exit System) će početi potpuno da se primjenjuje.

Riječ je o potpuno novom, digitalizovanom, režimu kontrole ulaska i izlaska državljana trećih zemalja, koji će zamijeniti pečatiranje pasoša digitalnim bilježenjem ulazaka i izlazaka državljana zemalja koje nisu članice EU, a putuju na kratkotrajni boravak.

Novi sistem (EES) počeo je sa radom 12. oktobra 2025. godine, uz postepeno uvođenje u 29 evropskih zemalja. Od 10. aprila 2026. godine, sistem će biti u potpunosti operativan.

U prvim danima pune primjene očekuju se gužve i duža zadržavanja na graničnim prelazima.

Od početka primjene sistema, zabilježeno je više od 45 miliona prelazaka granice prilikom ulaska ili izlaska putnika iz evropskih zemalja koje koriste ovaj sistem. Više od 24.000 osoba odbijeno je na granici iz različitih razloga, poput neadekvatnog obrazloženja putovanja, isteka ili falsifikovanih dokumenata.

Sistem je takođe pomogao u identifikaciji više od 600 osoba koje su predstavljale bezbjednosni rizik za Evropu – njima je odbijen ulazak i evidentirani su u sistemu.

Zahvaljujući biometrijskim podacima koje EES prikuplja, prevare sa identitetom sada se lakše otkrivaju. Na svakom graničnom prelazu, otisci prstiju i fotografije lica putnika provjeravaju se u odnosu na podatke sačuvane u sistemu.

Šta je EES sistem?

EES je automatizovani sistem Evropske unije namijenjen registraciji ulaska, izlaska putnika iz zemalja koje nisu članice EU, a putuju na kratkoročni boravak.

Prilikom prelaska granice, putnici će morati da ostave osnovne biometrijske podatke, uključujući otiske prstiju i fotografiju lica, dok će se pri svakom narednom ulasku ti podaci koristiti za bržu identifikaciju.

Sistem automatski izračunava dužinu dozvoljenog boravka, čime se smanjuje mogućnost prekoračenja dozvoljenih 90 dana u periodu od 180 dana.

Kako navode iz EU, cilj uvođenja EES-a je:

jačanje bezbjednosti

efikasnija kontrola migracija

smanjenje zloupotreba postojećeg sistema

EES sistem je operativan i na aerodromima na kojima su, uglavnom, instalirani aparati/kiosci na kojima sami možete da završite ovu proceduru.

Aplikacija koja će olakšati davanje podataka

Evropska unija je najavila i uvođenje mobilne aplikacije “Travel to Europe” koja bi putnicima iz zemalja van EU mogla da olakša ulazak u šengenski prostor zahvaljujući registraciji unapred.

Za sada funkcioniše u Švedskoj i Portugalu, a ostale zemlje članice će je tek uvesti.

Aplikacija omogućava korisnicima da unaprijed registruju podatke iz pasoša i fotografiju lica prije dolaska na granični prelaz na kome se EES koristi. Putem aplikacije putnici mogu unaprijed da popune i upitnik o uslovima ulaska.

Državljani zemalja van EU kroz aplikaciju mogu da se registruju u roku od 72 sata prije ulaska u zemlje EU ili izlaska iz evropske zemlje koja podržava ovu aplikaciju.

Aplikacija neće zamijeniti granične kontrole, ali čini prelazak granice jednostavnijim, bržim i efikasnijim. Putnici će i dalje morati da prođu provjeru, ali se očekuje da će procedura biti brža jer su podaci već unijeti u sistem.

Fleksibilnost EES sistema na graničnim prelazima

Evropska komisija je najavila i određene fleksibilnosti EES sistema koje bi mogle da spriječe velike gužve tokom ljetne sezone.

Ova odluka donesena je zbog sve veće zabrinutosti da bi tokom ljetne sezone moglo doći do ozbiljnog saobraćajnog haosa, posebno nakon potpune impelmentacije EES-a od 10. aprila.

“Uvođenje ovako velikog sistema je složen i komplikovan zadatak. Zato smo se odlučili za postepeno uvođenje sa ugrađenom fleksibilnošću. To znači da države članice imaju potrebne alate da riješe eventualne probleme zahvaljujući ovom postepenom lansiranju”, objasnio je portparol Evropske komisije Markus Lamert i dodao:

“Znamo da postepeno uvođenje traje do aprila, ali pošto čujemo i zabrinutosti u vezi sa predstojećom ljetnom sezonom, postoji i ugrađena fleksibilnost za ljetni period, tako da države članice, ako bude potrebno, uvijek mogu da produže ovaj period postepenog uvođenja do septembra”.

Fleksibilnost omogućava pojedinačnim zemljama da same odluče koliko brzo će povećavati procenat registracije.

ETIAS stiže od jeseni

Nakon potpune primjene EES sistema, slijedi ETIAS koji podrazumijeva izdavanje elektronske dozvole za putovanje namijenjene državljanima zemalja kojima za ulazak u šengenski prostor nije potrebna viza.

ETIAS predstavlja obaveznu prethodnu autorizaciju putovanja, koja će biti povezana sa pasošem putnika i važiće do tri godine, odnosno do isteka pasoša – u zavisnosti od toga šta prije nastupi. U slučaju izdavanja novog pasoša, biće neophodno podnijeti i novi ETIAS zahtjev.

Zahtjev za ETIAS podnosiće se onlajn, a cijena dozvole će iznositi 20 evra, uz izuzetke za određene kategorije putnika koji su oslobođeni plaćanja.

Sa Međunarodnog aerodroma Banjaluka od 9. juna građani će moći letjeti i za Tivat što predstavlja povratak stare avio-linije koja je povezivala grad na Vrbasu sa crnogorskim primorjem.

Kako je saopšteno iz banjalučkog Aerodroma, letovi će biti dva puta sedmično i to utorkom i petkom.

“U saradnji sa Air Montenegro, otvaramo vam bržu i jednostavniju vezu ka crnogorskom primorju i nezaboravnom ljetu. Više informacija o redu letenja i kupovini karata biće dostupno putem zvaničnog web sajta i mobilne aplikacije Air Montenegro, kao i na tiketing desku Aerodroma Banjaluka”, naveli su oni.

Iz Banjaluke za ovaj crnogorski grad moglo se letjeti i tokom nekoliko proteklih godina, a obično su tada bile sezonske linije koje su prestajale sa operacijama u septembru.

Gdje se sve može letjeti iz Banjaluke?
Sa banjalučkog Aerodroma sa nisko-budžetnom avio-kompanijom “Ryanair” putnici mogu letjeti za Memingen, Stokholm, Brisel, Geteborg, Beč i Karlsruhe/Baden-Baden.

S Wizzairom građani mogu putovati za Dortmund, Štutgart i Bazel, dok Air Serbia povezuje Banjaluku i Beograd.