Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik imenovao je Aleksandra Vulina za člana Senata Srpske.
U odluci se navodi da se na osnovu Ustava Republike Srpske i Zakona o Senatu Vulin imenuje za senatora Republike Srpske od 1. decembra.
Ova odluka biće objavljena u Službenom glasniku Republike Srpske.
Na najnovijoj listi najmoćnijih pasoša, na prvom mjestu je pasoš Ujedinjenih Arapskih Emirata, na posljednjem mestu je Sirija, dok je Srbija na 32. mjestu.
Najnoviju listu objavio je Pasport indeks, a kao glavni kriterijum uzet je broj zemalja u koje sa pasošem može da se uđe bez vize. Lista obuhvata 98 zemalja.
Vlasnici pasoša UAE bez vize mogu da putuju u 180 zemalja, drugo mjesto dijeli pet zemalja Njemačka, Španija, Francuska, Italija i Holandija, čiji građani mogu da putuju u 178 zemalja bez viza. Treće mesto dijeli takođe pet zemalja Švedska, Finska, Luksemburg, Austrija i Švajcarska sa čijim pasošem može da se putuje u 177 zemalja.
Šest zemalja je na četvrtom mjestu i to Danska, Belgija, Portugal, Poljska, Irska i Južna Koreja, a oni koji posjeduju ove pasoše mogu bez viza da putuju u 176 zemalja. Na petom mjestu je osam zemalja Singapur, Grčka, Norveška, Češka, Velika Britanija, Mađarska, Japan i Novi Zeland čiji građani mogu da putuju u 175 zemalja bez viza.
Sjedinjene Američke Države dijele šesto mjesto sa Slovačkom i Australijom, a sa tim pasošem može da se uđe u 174 zemalja. Najbolje rangirana zemlja iz regiona je Slovenija koja je na sedmom mjestu, slijedi Hrvatska na 10 (172 zenlje), dok je treći najbolje rangiran pasoš iz regiona srpski sa kojim može da se putuje u 137 zemalja.
Pasoš Sjeverne Makedonije je na 36. mjestu, Crne Gore na 37. kao i turski pasoš i sa kojima može da se putuje u 129 zemalja. Pasoš BiH je na 44. mjestu i oni koji ga posjeduju mogu bez vize da putuju u 121 državu. Na začelju liste su, pored Sirije, Avganistan, Irak, Somalija i Pakistan.
Предсједник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић уручио је данас никољданске пакетиће дјеци која се налазе на лијечењу у Институту за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију “Др Мирослав Зотовић” у Бањалуци.
“Срећан сам што настављам традицију својих претходника који посјећују Институт и дарују дјецу пакетићима, чиме дајемо допринос и показујемо емпатију и поштовање према њима”, рекао је Стевандић новинарима у Бањалуци.
Стевандић је нагласио да је ово један од најбоље опремљених центара за рехабилитацију, поготово дјечију, те навео да је на рехабилитацији у “Зотовићу” био као ученик седмог разреда основне школе након што је сломио руку.
Дјечији физијатар у Институту Габријела Мирковић рекла је да традиционално предсједник Народне скупштине Републике Српске долази у празничну посјету дјеци на овом одјељењу, те да је ове године уручио пакетиће за 40 дјеце из цијеле Српске која су била у пратњи родитеља.
“Њима ови пакетићи Народне скупштине, али и других људи добре воље много значе и помажу да преброде дане рехабилитације”, истакла је Мирковићева.
Данашњем догађају присуствовао је и Горан Талић, директор Института за физикалну медицину, рехабилитацију и ортопедску хирургију “Др Мирослав Зотовић”.
Zamjenica ministra civilnih poslova Bosne i Hercegovine Marijana Mojić danas je u bolnici Gradiška prisustvovala svečanosti povodom primopredaje donacije prenosnog ultrazvučnog skenera, koju je Vlada Japana obezbijedila u okviru japanske bespovratne pomoći namjenjene opremanju zdravstvenih ustanova u Bosni i Hercegovini.
Ovaj skener, kao prvi dio šireg paketa donacija, predstavlja konkretan korak ka unapređenju medicinskih usluga koje bolnica Gradiška pruža pacijentima. Donacija je realizovana u skladu sa Sporazumom između Savjeta ministara Bosne i Hercegovine i Vlade Japana.
Mojić je izrazila zahvalnost Vladi Japana na dugogodišnjoj podršci koju pruža Bosni i Hercegovini, kako u oblasti zdravstva, tako i u mnogim drugim sektorima.
Posebno je istaknuta podrška koju je Japan pružio u borbi protiv pandemije COVID-19, što je bilo od izuzetnog značaja za očuvanje zdravlja građana.
Na svečanosti je istaknuto da donacija predstavlja konkretan korak ka unapređenju zdravstvenih usluga stanovnicima Gradiške i regije.
Sud BiH odbio je žalbe odbrane predsjednika ovog suda Ranka Debeveca i bivšeg predsjednika Obavještajno-bezbjednosne agencije BiH Osmana Mehmedagića Osmice i oni će ostati u jednomjesečnom pritvoru, piše portal Avaza.
Ako postoji osnovana bojazan da će uništiti, sakriti, izmijeniti ili falsifikovati dokaze ili tragove važne za krivični postupak ili ako naročite okolnosti ukazuju da će ometati krivični postupak uticajem na svjedoke, saučesnike ili prikrivače, navedeno je u zakonskoj odredbi na osnovu koje je sudija Branko Perić odredio pritvor Debevcu i Mehmedagiću.
Debevec i Mehmedagić su uhapšeni ranije ove sedmice zbog sumnje da su zloupotrijebili položaj, kada su tokom 2020. godine odredili prisluškivanje telefona u Sudu BiH i telefone dvojice istražitelja u Tužilaštvu BiH.
VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE
Kristijan Šmit zatražio je od visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozepa Borelja da izvrši pritisak iz Brisela na Beograd i Podgoricu, kako funkcioneri Srbije i Crne Gore ne bi prisustvovali obilježavanju Dana Republike Srpske, 9. januara, saznaje Glas Srpske.
Pomenuti zahtjev samo je nastavak pritisaka koji Šmit pravi kada je riječ o Danu Srpske, a nedavno je zaprijetio i da bi funkcioneri i zvaničnici Srpske koji budu pripremali ili organizovali pomenuti događaj mogli biti uhapšeni.
Završena je sedma redovna sjednica Narodne skupštine. Usvojeni su, između ostalog, Nacrt zakona o imunitetu.
Za ovaj akt glasalo je 47 poslanika, a niko nije bio protiv i niko uzdržan.
U obrazloženju ovog akta navodi se da je razlog za donošenje Nacrta zakona u činjenici da postojeće zakonsko rješenje, koje je 6. oktobra 2002. godine nametnuo tadašnji visoki predstavnik, ostavlja mogućnost vođenja krivičnih postupaka protiv najviših nosilaca izvršne vlasti, čime se utiče na nezavisnost i funkcionisanje izvršne vlasti.
Glasanje u NSRS (Foto: RTRS)
Glasanje u NSRS (Foto: RTRS)
Ovaj nacrt zakona biće upućen u javnu raspravu od 30 dana.
Poslanici su usvojili i Nacrt zakona o referendumu i građanskoj inicijativi čiji je cilj efikasnije i ekonomičnije sprovođenje referenduma u Republici Srpskoj.
Ovaj akt biće upućen u javnu raspravu od 30 dana.
U danu za glasanje usvojeni su i Nacrt zakona o lovstvu, te Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o posebnom režimu izvršenja kazne zatvora.
Parlament Srpske usvojio je i Nacrt zakona o izmjenama i dopunama Zakona o geološkim istraživanjima u kojem se kao cilj navodi podsticanje privrednog razvoja Srpske stvaranjem stimulativnog pravnog okvira za ulaganja u oblast geoloških istraživanja, a ovaj akt biće upućen u javnu raspravu.
Narodna skupština Republike Srpske usvojila je danas u Banjaluci Zakon o proizvodnji naoružanja i vojne opreme u Srpskoj čiji je cilj unapređenje i razvoj ove proizvodnje kao djelatnosti od strateškog interesa.
Oblast proizvodnje naoružanja i vojne opreme do sada nije bila normativno uređena u Republici Srpskoj, te se ovim zakonom prvi put uspostavlja sveobuhvatni i kvalitetni pravni okvir, a proizvodnja naoružanja i vojne opreme biće uređena kao djelatnost od strateškog interesa.
Poslanici su usvojili Zakon o elektronskom novcu kojim se uređuje pojam elektronskog novca i poslovi izdavanja, dok će korist od primjene ovog zakonskog rješenja imati domaći poljoprivrednici.
U danu za glasanje usvojene su i izmjene i dopune Zakona o poljoprivrednim zadrugama, izmjene i dopune Zakona o obaveznim osiguranjima u saobraćaju.
Usvojene su i izmjene i dopune Zakona o ugostiteljstvu.
Narodna skupština izabrala je Draženku Јanjanin, diplomiranog ekonomistu iz Banjaluke, za direktora Agencije za osiguranje Republike Srpske, na period od pet godina, a Borka Tomecića, diplomiranog pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, za zamjenika pravobranioca Republike Srpske u Odjeljenju za privredu i eksproprijaciju, na period od četiri godine.
Za članove Savjeta nacionalnih manjina izabrani su: Zorka Vračar Јaničić, Marženka Andulajević, Rozela Montibeler, Irena Đorđević, Slaven Grbić, Јela Mitrovski, Igor Kanjski, Elvis Mujkić, Nataša Olenjuk Nogo, Јanko Šimon, Bernarda Pleša i Danijela Leščen.
Na Dan Republike 9. januara svi korisnici auto-puta, brzog puta i objekata na tim putevima biće oslobođeni plaćanja putarine.
Naime, Vlada Srpske donijela je Uredbu o dopuni Uredbe o visini putarine, kojom je regulisana obredba kojom su od plaćanja putarine oslobođeni od 0 do 24 časa toga dana.
“Navedeno je neophodno iz razloga što se očekuje da na Dan Republike saobraćaj na auto-putevima u Republici Srpskoj bude znatno povećan i otežan, budući da se svečani događaji organizuju u Banjojluci i Istočnom Sarajevu, te zbog organizacije pratećih događaja proslave Dana Republike širom Republike Srpske”, navode iz Vlade Srpske.
Kako dodaju, da bi se spriječile saobraćajne gužve, te samim tim, građanima Republike Srpske omogućilo da nesmetano i bezbjedno uzmu učešće na organizovanim manifestacijama širom Republike Srpske povodom proslave 9. januara Dana Repubike, pokazalo se kao svrsishodno da se korisnici auto-puta na taj dan oslobode plaćanja putarine i na taj način doprinese učesnicima proslave.
Predsjedniku Suda BiH Ranku Debevcu, te bivšem generalnom direktoru Obavještajno-bezbjednosne agencije (OBA) Osmanu Mehmedagiću Osmici, određen je jednomjesečni pritvor.
Narednih do 30 dana oni će, kako javlja Avaz, provesti u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija i drugih mjera BiH u Vojkovićima, poznatijem kao “bh. Alkatraz”.
Oni su, podsjetimo, osumnjičeni da su nelegalno prisluškivali sudije Suda BiH i zaposlene u Tužilaštvu BiH.
Dužnost predsjednika Centralne izborne komisije Bosne i Hercegovine od 1. januara naredne godine obavljaće Irena Hadžiabdić, odlučeno je na sjednici CIK-a BiH.
Kako su istakli, izbor je vršen iz reda ostalih.
Aktuelni predsjednik Centralne izborne komisije BiH Suad Arnautović zahvalio je se svim kolegama i kolegicama na doprinosu da mandat predsjednika uspješno privede kraju u izuzetno izazovnom vremenu.
Kao najznačajniju aktivnost je izdvojio organizaciju i provedbu Opših izbora u BiH 2022. godine.
Kako su objasnili, predsjednik Centralne izborne komisije BiH bira se iz reda članova CIK-a BiH. Po jedan član iz reda Hrvata, Bošnjaka, Srba, i član iz reda ostalih obavljaće funkciju predsjednika CIK-a po principu rotacije i to jednom u sedam godina u trajanju od 21 mjesec.