Kategorija: Vijesti

Republika Srpska je sada u prilici da krene s velikim investicionim ciklusom i u opticaju je 6,6 milijadi KM. Samo ove godine iz budžeta se za investicije izdvaja 705 miliona KM i sasvim normalno je da mora doći do zaduživanja, rekla je za RTRS, ministar finansija, Zora Vidović.

– To zaduživanje nikako ne znači dužničko ropstvo. Na kraju godine javni dug će iznositi 38 odsto BDP, a dok je ta opozicija bila na vlasti kod njih je javni dug iznosio 55 odsto BDP-a, a nisu imali nijedne investicije – rekla je Vidović, na kritike opozicije da će “ova vlast generacije staviti u dužničko ropstvo”, a nakon Prijedloga rebalansa budžeta, kojim se, između ostalog predviđa dodatno zaduženje Srpske u ovoj godini od 800 miliona.

Kako je navela, svi ti koji se protive ovom rebalansu znači da su protiv investiranja, protiv povećanja plata, penzija, boračkih dodataka i svih socijalnih davanja koja su predviđena rebalansom budžeta.

– Prosto je nevjerovatno da ljudi koji su od pet milijardi BDP 2005. godine bili dužni tri milijarde KM spočitavaju nama da smo sada od 20 milijardi dužni sedam milijardi na kraju godine. To je čista predizborna priča kako bi se dobili poeni kod naroda ali narod to razumije – rekla je Vidović.

Pripadnici opozicije iz Republike Srpske su u prethodnom periodu, zajedno sa bivšim američkim ambasadorom Majklom Marfijem i nelegalnim “visokim predstavnikom” Kristijanom Šmitom, a kojem su u Republici Srpskoj samo oni davali legitimitet, skovali plan finansijske izolacije i gušenja Republike Srpske, istakao je Radovan Kovačević, srpski delegat u Domu naroda Parlamenarne skupštine BiH i portparol SNSD-a.

– Imamo potpuno pouzdana saznanja o tome da je bivši američki ambasador Majkl Marfi, upravo na ideju i insistiranje opozicije iz Republike Srpske, vodio projekat potpune finansijske izolacije i onemogućavanja Republike Srpske u sklapanju bilo kakvog aranžmana na međunarodnom finansijskom tržištu – napisao je Kovačević na društvenoj mreži Iks.

ОПОЗИЦИЈА КОЈА ЈЕ ОД МАРФИЈА И ШМИТА ТРАЖИЛА ФИНАНСИЈСКИ СЛОМ СРПСКЕ, ЗБОГ НЕУСЈПЕХА ИДЕ У СТВАРАЊЕ НЕСТАБИЛНОСТИ

Припадници опозиције из Републике Српске су у претходном периоду, заједно са бившим америчким амбасадором Мајклом Марфијем и нелегалним “високим представником”…

— Радован Ковачевић (@KovacevicRaso) June 14, 2026

On ističe da u tome nije bio kraj, već je Marfi onog trenutka kada se Republika Srpska okrenula domaćem finansijskom tržištu kroz emisije obveznica, lokalnim bankama u Republici Srpskoj prijetio ukidanjem “svift koda”, odnosno onemogućavanjem poslovanja banaka.

– Cilj opozicije je bio očigledan, finansijski izolovati i na kraju slomiti Republiku Srpsku, onemogućiti isplatu penzija, plata, socijalnih i drugih davanja, te na taj način izazvati socijalne nemire. Njihov cilj je bio, pošto dvadeset godina nisu uspijevali pobijediti na izborima, da se barem tako pokušaju dočepati vlasti, dok je cilj izvršilaca Marfija i Šmita bio potpuni slom i nestanak Republike Srpske – dodao je Kovačević.

Kovačević poručuje da koliko su daleko dogurali u svom planu, najbolje govore izjave predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je u tom periodu izjavio da ministarka finansija Republike Srpske Zora Vidović čupa kosu jer je sistem finansijske izolacije Republike Srpske došao do nivoa da se Republici Srpskoj ne ostavi nijedna korespodentna banka.

– Srećom, nisu uspjeli. Marfi i Šmit su poraženi, a uskoro će, još jednom, biti poražena i opozicija. A pobijediće Srpska! – kaže Kovačević.

Kovačević naglašava da ono što je za građane najbitnije jeste da će najnovijim finansijskim aranžmanom javni dug Republike Srpske biti tek 33 odsto bruto domaćeg proizvoda i daleko ispod zakonskog ograničenja ili mastriških kriterijuma, dok je 2005. godine za vrijeme vlasti sadašnje opozicije iznosio čak 55 odsto.

– Ono što je isto tako jako bitno jeste da Republika Srpska danas finansijski stoji dobro i da se ne zadužuje da bi krpila bilo kakve budžetske rupe, nego naprotiv, da bi se snažno i ubrzano razvijala i jačala, što će se najbolje vidjeti kroz veliki investicioni ciklus od 6,6 milijardi KM, koji je u toku i koji će ozbiljno transformisati i poboljšati svaki pedalj i svaku oblast života u Republici Srpskoj – zaključio je Kovačević.

Branimir Glavaš, hrvatski general, za brutalno ubistvo sedmoro srpskih civila osuđen je na sedam godina zatvora. Vojislav Medić, Srbin, zatvorski čuvar, zato što je navodno ponižavao zarobljenika tokom ispitivanja, osuđen je na četrnaest godina zatvora. Za hrvatski sud, za jedan oduzet život Srbinu, godina zatvora, za jednu navodnu uvredu ili šamar Hrvatu, dvije godine robije, napisao je Milorad Dodik, predsjednik SNSD-a na Iksu.

– Evropske vrijednosti, pravda, suočavanje s prošlošću… Gomila izlizanih fraza od kojih mi je odavno muka. A posebno kada krenu nama da drže predavanja – istakao je Dodik.

Бранимир Главаш, хрватски генерал, за брутално убиство седморо српских цивила осуђен је на седам година затвора.

Војислав Медић, Србин, затворски чувар, зато што је наводно понижавао заробљеника током испитивања, осуђен је на четрнаест година затвора.
За хрватски суд, за један…

— Милорад Додик (@MiloradDodik) June 14, 2026

Srpski član Predsjedništva BiH Željka Cvijanović izjavila je da je uvijek bila timski igrač i da sve što radi radi u interesu Republike Srpske.

Cvijanovićeva smatra da nije najmoćnija žena u regionu, jer pozicije koje je obavljala ili obavlja su, kako je pojasnila, one na kojima može da kreira ili provodi određene važne odluke i da pokaže da učestvuje u političkim procesima.

“Mislim da je važno reći da sam uvijek bila dio tima, sebe nisam posmatrala nikad kao pojedinca koji radi sam. Nisam ni bila u prilica da nešto radim sama, ja sam timski igrač i sve što radim radim u ime Republike Srpske, za Republiku Srpsku i u njenom interesu”, rekla je Cvijanovićeva za RTS.

Ona je dodala da pri tome vodi računa o tome šta je bazični interes Srpske i kako se postaviti prema drugima, pa u nekim situacijama može da izdominirati.

“Vrtlog u BiH stavlja u situacije da se nalazite i na vatri i da tu možete i morate da pokažete neki veći stepen ili razumijevanja ili borbenosti ili dominicije. Morate se izboriti za svoje mjesto”, naglasila je Cvijanovićeva.

Ona je dodala da oni koji se nalaze u vrtlogu političkih procesa moraju da budu borci.

“Sebe bih opisala prije kao nekoga ko je borac, ko ne odustaje, ali ne kao neko ko je najmoćniji u poređenju sa drugim žemama koje se danas bave politikom na Balkanu”, zaključila je Cvijanovićeva.

Vlada Republike Srpske saopštila je da podaci 51.000 korisnika usluga Agencije za agrarna plaćanja na dark vebu nisu informacije sa Vladinog sajta i da je o tome informisana Јedinica za visokotehnološki kriminalitet MUP-a Srpske.

“Informacije koje su se pojavile na dark vebu nisu, kako se to tamo navodi, informacije sa oficijelnog sajta Vlade Republike Srpske. Radi se o najgrubljoj zloupotrebi ličnih podataka, manipulaciji informacijama, čime se nanosi šteta ugledu Vlade Republike Srpske”, naveli su iz Vlade.

Kako je saopšteno, Vlada je po saznanju da su na dark vebu objavljeni podaci 51.000 korisnika usluga Agencije za agrarna plaćanja o istom informisala Јedinicu za visokotehnološki kriminalitet MUP-a Republike Srpske.

Predsjedavajuća Kluba poslanika SNSD-a u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH Sanja Vulić izjavila je da se stiče utisak da krnji Ustavni sud BiH ne traži odgovor na pravno pitanje, već izgovor kako da se izbjegne donošenje odluke o neustavnim odredbama Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit.

Vulićeva je istakla da možda danas neki misle da odugovlačenjem mogu zaustaviti istinu ili spriječiti pravdu, podsjetivši da se više od šest mjeseci čeka na odluku ovog suda.

Ona je naglasila da nije uvjerljivo obrazloženje krnjeg Ustavnog suda da je ocjena ustavnosti odredaba Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit kompleksan predmet, posebno ako se ima u vidu da je parlamentarna komisija već utvrdila da one nisu u skladu sa Ustavom.

“Ako je parlamentarna komisija mogla da dođe do jasnog stava, onda je opravdano pitanje zašto Ustavni sud i dalje oklijeva”, rekla je Vulićeva za Srnu.

Istorija nas uči, naglasila je Vulićeva, da pravda može biti usporena, ali ne i trajno onemogućena.

“Pravo nije stvoreno da bude sredstvo političkog progona niti instrument za kažnjavanje neistomišljenika, za šta je pravosuđe BiH služilo /bivšem američkom ambasadoru Majklu/ Marfiju i Šmitu”, dodala je Vulićeva.

Ona je istakla da je suština prava zaštita ljudskih prava, demokratske volje građana i ustavnog poretka i izrazila uvjerenje da će i u ovom slučaju konačni sud dati činjenice, pravo i vrijeme.

Vulićeva je konstatovala da je činjenica samo jedna, a to je da je Milorad Dodik volja srpskog naroda, iskazana na demokratskim, transparentnim i međunarodno priznatim izborima.

“To znaju i sudije Ustavnog suda BiH, ali se očito plaše duhova globalista koji još uvijek prolijeću nad Sarajevom”, navela je Vulićeva.

Iz Ustavnog suda BiH Srni je rečeno da je ocjena ustavnosti odredbi Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit za krnji Ustavni sud BiH kompleksan posao, pa je to razlog što ni nakon pola godine nema odluke.

Klub poslanika SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske u decembru prošle godine podnio je apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu ustavnosti pojedinih odredaba Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit.

Prema odredbama Krivičnog zakona BiH, neizvršavanje odluka “visokog predstavnika” dovelo je do presude predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

Kada Kristian Šmit odlazi, tu su njegove produžene ruke, kod kojih je dolazio u Banjaluku. Nakon napada na instituciju predsjednika Republike, zatim na Vladu Republike Srpske koju su pokušali proglasiti neustavnom, sada je na red došla Narodna skupština, rekao je predsjednik Vlade Srpske Savo Minić.

– Baš u trenutku kada se očekuje odluka Ustavnog suda Republike Srpske o Deklaraciji o zatvaranju OHR-a i kada Narodna skupština treba da usvoji zakone koji donose veće plate, veće penzije i značajniju podršku socijalno osjetljivim kategorijama, Stanivuković odlučuje da pravi haos i blokira rad najvišeg zakonodavnog organa Srpske. Slučajnost? Teško – naveo je Minić na Iksu.

Када Шмит одлази, ту су његове продужене руке, код којих је долазио у Бањалуку.
Након напада на институцију предсједника Републике, затим на Владу Републике Српске коју су покушали прогласити неуставном, сада је на ред дошла Народна скупштина.
Баш у тренутку када се очекује…

— Саво Минић (@minic_savo) June 14, 2026

Minić je istakao da kada god Republika Srpska treba da donese važne odluke u interesu svog naroda, pojave se oni koji su spremni da tuđe naloge stave ispred interesa građana.

– Narod treba da zna da blokadom Narodne skupštine ne trpi vlast, već radnici, penzioneri, porodice i svi oni koji očekuju bolji životni standard. Zato je danas jasnije nego ikada ko radi za Republiku Srpsku, a ko za političke interese stranaca – zaključio je Minić.

Predsjednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić smatra da Ustavni sud BiH namjerno odugovlači sa odlukom o ocjeni ustavnosti odredbi Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit da bi onemogućio kandidovanje lidera SNSD-a Milorada Dodika na idućim izborima.

– Ovdje je i dalje na snazi ono što je još počeo Benjamin Kalaj da Srbima drugi određuju ko su njihovi predstavnici i šta su njihovi interesi – rekao je Stevandić.

Stevandić je podsjetio da je poznato da je Ustavno-pravna komisija Parlamentarne skupštine BiH na zahtjev Ustavnog suda BiH dostavila materijal u kojem jasno piše da Šmit ne može mijenjati zakone i ne može biti zakonodavac.

– Kada treba nešto protiv Srba, očigledno je da Ustavni sud BiH radi kao “dragstor”, a kada je očigledno da treba ispraviti nepravdu protiv Srba, Ustavni sud BiH je spreman da uzme godišnju pauzu – konstatovao je Stevandić za Srnu.

On je zaključio da “ničija nije gorjela do zore, pa neće ni od Ustavnog suda BiH, a zora je blizu”.

Klub poslanika SNSD-a u Narodnoj skupštini Republike Srpske u decembru prošle godine podnio je apelaciju Ustavnom sudu BiH za ocjenu ustavnosti pojedinih odredaba Krivičnog zakona BiH koje je nametnuo Kristijan Šmit.

Prema odredbama Krivičnog zakona BiH, neizvršavanje odluka “visokog predstavnika” dovelo do je presude predsjedniku Republike Srpske Miloradu Dodiku.

Po saznanju da su na dark vebu objavljeni podaci 51.000 korisnika usluga Agencije za agrarna plaćanja, Vlada Republike Srpske je o tome informisala Jedinicu za visokotehnološki kriminalitet MUP-a Republike Srpske, saopšteno je iz Vlade Republike Srpske.

“Informacije koje su se pojavile na Dark webu nisu, kako se to tamo navodi, informacije sa oficijalnog sajta Vlade Republike Srpske”, dodali su iz Vlade Republike Srpske.

Radi se, kako su naglasili, o najgrubljoj zloupotrebi ličnih podataka, manipulaciji informacijama, čime se nanosi šteta ugledu Vlade Republike Srpske.

Budžet institucija BiH za ovu godinu ponovo je “zapeo” u Predsjedništvu BiH i sve izvjesnije je da će doživjeti sudbinu budžeta za 2025. godinu, koji je usvojen tek u novembru 2025.

Podsjećanja radi, Savjet ministara BiH 21. maja usvojio je budžet institucija BiH za ovu godinu, i u skladu sa zakonom proslijedio ga Predsjedništvu BiH koje ga i formalno pravno predlaže Parlamentarnoj skupštini BiH na usvajanje.

Predsjedništvo odbilo budžet

Međutim, Predsjedništvo BiH odbilo je taj budžet i on je ponovo vraćen Savjetu ministara BiH, i nije poznato kada bi se ponovo mogao naći na sjednici Predsjedništva Bosne i Hercegovine.

Sredstva za BHRT

Razlog za odbijanje budžeta bio je u tome što se u njemu nisu nalazila sredstva za BHRT, a to je ujedno bio i razlog zbog kojeg se kasnilo sa usvajanjem budžeta za 2025. godinu. Ovaj put, kako nezvanično saznaju “Nezavise”, situacija bi mogla biti i komplikovanija s obzirom na to da je izborna godina.

“Navodno je načelno dogovoreno da se novac za BHRT obezbijedi ne iz budžeta, već iz sredstava koja raspoređuje Ministarstvo transporta i komunikacija, ali i to je na dugom štapu, jer u tim sredstvima su i sredstva Republike Srpske”, ispričao je izvor “Nezavisnih”.

U svakom slučaju, gotovo je nemoguće da predstavnici Republike Srpske podrže budžet u kojem će biti obezbijeđena sredstva za BHRT, i o tome su u nekoliko navrata govorili mnogi zvaničnici, između ostailh i Srđan Amidžić, ministar finansija i trezora BiH.

Sa druge strane, zvaničnici Federacije BiH kažu da neće podržati budžet u kojem nema novca za BHRT, i s obzirom na praktično početak kampanje za predstojeće izbore, veliko je pitanje kako će izgledati glasanje o tom dokumentu.

Budžet za ovu godinu

Kada je riječ o budžetu za ovu godinu, on je predložen u iznosu od 1,58 milijardi KM. Protiv budžeta navodno je glasao Željko Komšić, član Predsjedništva BiH, Željka Cvijanović, takođe član Predsjedništva BiH je bila za, dok je Denis Bećirović, kao predsjedavajući Predsjedništva BiH bio uzdržan.

O budžetu institucija BiH za ovu godinu bilo je govora i na sjednici Doma naroda, koja je održana u četvrtak, a tom prilikom Dženan Đonlagić, delegat u Klubu Bošnjaka, rekao je da smo na polovini budžetske godine, a da nemamo budžet.

“To je kršenje Zakona o finansiranju institucija BiH. Tamo se vrlo jasno kaže kakvi su rokovi za usvajanje budžeta. Imali smo tu situaciji i u 2025. godini”, rekao je Đonlagić, optužujući na neki način vlast zbog toga što nemamo budžet.

Ova izjava Đonlagića, očekivano, izazvala je reakciju pojedinih delegata, pa je tako Marina Pendeš, delegat u Klubu Hrvata, rekla da je i Predsjedništvo BiH vlast i da je ono odgovorno zato što nemamo budžet.

“Predsjedništvo predlaže proračun. Nadam se da će nakon listopadskih izbora pravi ljudi sjesti u Predsjedništvo i neće biti više problema sa proračunom”, rekla je Pendešova aludirajući na Đonlagićevog stranačkog šefa Željka Komšića, koji je glasao protiv budžeta.

Bećirović i Komšić protivili se usvajanju i budžeta za 2025.

Inače, i Bećirović i Komšić protivili su se usvajanju i budžeta za 2025. godine, a osim BHRT-a, za koji nije bilo novca u budžetu, bilo im je sporno što novac nije odvojen za institucije kulture, ali i Ministarstvo odbrane Bosne i Hercegovine.

Kasnije su Komšić i Bećirović “prepravili” budžet i preglasavanjem Cvijanovićeve ga uputili u parlamentarnu proceduru, međutim tu je budžet i pao, jer je bio nesprovodiv, odnosno, u njemu prihodovna i rashodovna strana nisu bile usaglašane.

Zanimljivo, tom prilikom, taj budžet Bećirovića i Komšića, kao “najbolji u istoriji BiH” branio je Muhamed Hasanović, zamjenik ministra finansija BiH, kojem je na kraju pripala uloga da ga brani pred poslanicima Predstavničkog doma Parlamentarne skupštine BiH. Na kraju je Hasanović izašao pred poslanike i rekao da je budžet nesprovodiv i pored toga što je samo nekoliko dana prije hvalio taj dokument.