VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Matvijenko: Ostavka rusofoba Džonsona neizbježna, slična sudbina prijeti i drugim EU liderima

    Matvijenko: Ostavka rusofoba Džonsona neizbježna, slična sudbina prijeti i drugim EU liderima

    Predsjednica Savjeta Federacije Rusije Valentina Matvijenko izjavila je da britanski premijer Boris Džonson bio glavni rusofob i jastreb. Prema ocijeni Matvijenko, njegova ostavka je neizbježna zbog velikog nepovjerenja građana.

    “Britanske vlasti su antiruskim raspoloženjem uticali na opadanje standarda sopstvenih građana i to je dovelo do ostavke premijera. Džonson je diskreditovao samog sebe kao političar i premijer u očima građana i po mom mišljenju zaslužuje adekvatnu ocijenu”, istakla je Matvijenko.

    Ona nije isključila da sudbina Džonsona može da snađe i druge evropske lidere.

    “Oni (evropski lideri) ne razmišljaju o posljedicama, o tome do čega će to dovesti u njihovim zemljama. Uvjerena sam da Džonsona neće jedinog snaći takva sudbina”, istakla je ona.

    Britanski mediji su ranije danas javili da je Džonson pristao da podnese ostavku na mjesto lidera konzervativaca, a obraćanje se očekuje za nekoliko sati.

    Džonson će ostati premijer do jeseni, navode mediji, dodajući da će trka za lidera Konzervativne partije biti održana ovog ljeta. Novi premijer će, kako se očekuje, biti imenovan do konferencije torijevaca u oktobru.

  • Džonson podnio ostavku

    Džonson podnio ostavku

    Premijer Velike Britanije Boris Džonson pristao je da podnese ostavku na mjesto lidera konzervativaca.

    On se obraća javnosti i potvrdio je da se povlači sa čela stranke.

    Potvrdio je da će ostati premijer dok se ne nađe novi vođa konzervativaca.

    Dočekan je pljeskom njegovih najvjernijih pristaša.

    “Sada je očito volja parlamentarne konzervativne stranke da postoji novi čelnik te stranke, a time i novi premijer. Složio sam se sa Sir Bredijem… da proces izbora tog novog vođe treba započeti sada”, rekao je Džonson.

    “Razlog zbog kojeg sam se toliko borio posljednjih nekoliko dana da nastavim lično izvršavati taj mandat nije bio samo zato što sam to želio učiniti, već zato što sam osjećao da je to moj posao, moja dužnost, moja obveza prema vama.”

    Dok Džonson govori, u pozadini se čuju zvižduci i negodovanje dijela okupljenih.

    “Neizmjerno sam ponosan na postignuća ove Vlade u provođenju Brexita, sređivanju naših odnosa s kontinentom… vraćanju ovlašćenja ovoj zemlji da donosi vlastite zakone u parlamentu. Provesti ovu zemlju kroz pandemiju, dobiti najbrže širenje vakcina u Evropi, najbrži izlazak iz karantina i u posljednjih nekoliko mjeseci voditi Zapad u suprotstavljanju Putinovoj agresiji u Ukrajini”, dodao je Džonson

    Zatim se obratio ljudima u Ukrajini, rekavši da će Velika Britanija “nastaviti podržavati njihovu borbu”.

  • “Rusi se spremaju”

    “Rusi se spremaju”

    Ruske vlasti imaju plan da pod svoju kontrolu stave i privatne biznise, kako bi se cela ekonomija postavila na jače ratne temelje.

    Stručnjaci ocenjuju da to navodi na samo jedan zaključak, a to je da se Moskva sprema za dugotrajan rat za kontrolu Ukrajine.

    Predloženi novi zakoni imaju za cilj da podrže vojsku i zadovolje “kratkoročno povećanu potrebu za popravkom oružja i vojne opreme”, navodi se u obrazloženju priloženom uz prijedloge zakona koji prolaze kroz Dumu, donji dom ruskog parlamenta.

    Mere su odgovor na činjenicu da je plan Moskve za brzu pobedu nakon njene invazije na Ukrajinu propao, pri čemu je sukob postao rat iscrpljivanja fokusiran na istočni region Donbasa, te da se predviđa da će sankcije uzeti težak danak po rusku ekonomiju.

    “Rusija već četiri meseca sprovodi specijalnu vojnu operaciju pod ogromnim pritiskom sankcija”, rekao je zamenik premijera Jurij Borisov. “Teret ruskog odbrambeno-industrijskog kompleksa značajno se povećao”, dodao je on Dumi u utorak tokom rasprave o nacrtu zakona.

    “Da bi se osiguralo snabdevanje oružjem i municijom potrebno je optimizovati rad odbrambeno-industrijskog kompleksa i preduzeća koja rade u saradnji sa odbrambenom industrijom”, rekao je.

    Prvi nacrt zakona, koji je već prošao drugo čitanje u donjem domu parlamenta, omogućiće vladi da obaveže preduzeća da ispunjavaju državne ugovore o odbrani, a ministarstvu odbrane i drugim organima daje pravo da menjaju uslove ugovora. To bi omogućilo vlastima, na primer, da prisile fabriku da preusmeri proizvodnju prema vojnim potrebama i da kontroliše koliko određenog proizvoda ili usluge pruža posao.

    Mere su, međutim, prvenstveno usmerene na preduzeća koja se već nalaze na listi dobavljača sektora odbrane, rekao je Borisov.

    “Zakonima nije predviđena obavezna konverzija civilnih malih i srednjih preduzeća za potrebe Oružanih snaga”, rekao je on.

    Drugim predlogom zakona uvešće se izmene saveznog zakona o radu kako bi se vladi dalo pravo da poveća kontrolu nad radnom snagom. Vlastima će biti dozvoljeno da “uspostave zakonske uslove radnih odnosa u pojedinačnim organizacijama”, uključujući postavljanje “uslova angažovanja na radu van utvrđenog radnog vremena, noću, vikendom i neradnim praznicima, i obezbeđivanje godišnjih plaćenih odmora”.

    Time se želi odgovoriti na nedostatak stručnjaka u odbrambenim preduzećima koja ispunjavaju državne ugovore, rekao je Borisov. Zaposlenima koji su primorani da rade prekovremeno biće plaćeni za prekovremeni rad.

    Zakoni moraju proći i kroz gornji dom, nakon čega ih može potpisati predsednik Vladimir Putin. Nove mere su “posebno” neophodne zbog sankcija, navodi se u obrazloženju.

  • Mediji: Džonson podnosi ostavku

    Mediji: Džonson podnosi ostavku

    Britanski premijer Boris Džonson spreman je da podnese ostavku, javljaju britanski mediji, koji dodaju da se zvanična izjava očekuje danas.

    Podsjetimo, BoDžo, kako ga brojni britanski ali i zapadni mediji nazivaju, suočen je sa nezapamćenom krizom kabineta jer je za posljednja 24 sata preko 50 članova njegovog kabineta podnijelo ostavke.

    On je to do sada odbijao, a ministra koji ga je javno pozvao da podnese ostavku je smijenio.

    Međutim, suočen sa raspadom kabineta izgleda da više nema izbora i kako prenose britanski mediji on je spreman da posnese ostavku, a njegovo zvanično saopštenje tim povodom očekuje se za nekoliko sati.

    Britanski premijer Boris Džonson smijenio je juče ministra za stambeno zbrinjavanje, izgradnju i zajednice Majkla Govea, koji je premijera pozvao da podnese ostavku, objavio je BBC.

    Džonson se juče suprotstavio pritiscima ministara da podnese ostavku i sve snažnijoj pobuni unutar Konzervativne stranke, rekavši da će se oduprijeti svakom pokušaju da ga se smijeni.

    Nakon više od 40 ostavki funkcionera i otvorene pobune brojnih konzervativnih poslanika u parlamentu, neki su ministri otišli u Dauning Strit reći Džonsonu da mora otići, rekao je izvor.

    Jedan od njih podsticao ga je na to da se sam časno povuče, umjesto da se suoči s izglasavanjem povjerenja. Mnogi poslanici rekli su da više nije pitanje mora li otići, nego kada će otići.

    U srijedu naveče državni tužilac Engleske i Velsa Suela Brejverman pozvala je Džonsona da podnese ostavku i postala prva članica kabineta i Konzervativne stranke koja je najavila da će se kandidovati.

    “Mislim da je došlo vrijeme za premijerovu ostavku”, rekla je Brejverman za ITV i dodala da će se ona kandidovati, dođe li do borbe za vodstvo.

    No uprkos brojnim zahtjevima upućenim premijeru da podnese ostavku, poslanik Konezervativaca i njegov bliski saradnik Džejrm Dadridž rekao je nakon sastanka kabineta za Skaj Njuz da je britanski čelnik “spreman na borbu”.

    Dadridž je rekao da će Džonson i novoimenovani ministar finansija Nadhim Zahavi izraditi novi ekonomski plan koji će uključivati i smanjenja poreza.

    Džonson je u srijedu rekao parlamentarnom odboru da neće odstupiti i da su izbori zadnje što je zemlji potrebno. Dodao je da on ima mandat od izbora 2019. godine, koje je dobio s velikom većinom te da ne bi bilo odgovorno napustiti posao usred krize uzrokovane porastom troškova života i vojne akcije u Ukrajini.

    “Premijer se zavarava, ako misli da može opstati bez podrške parlamenta. On sramoti Konzervativnu stranku i pokazuje prezir prema biračkom tijelu”, rekao je viši konzervativni poslanik.

    Ministarka kulture ga podržava
    Međutim, ministarka kulture Nadine Dories rekla je da Džonson ima njenu podršku, a na pitanje podržavaju li ga i ostali, odgovorila je: “Da, u potpunosti.”

    Dramatične ostavke ministara zdravstva i finansija u utorak izazvale su niz ostavki u ministarstvima te su mnogi poslanici Konzervativne stranke postavili pitanje može li on ostati na vladajućoj poziciji.

  • Džonson odbija da podnese ostavku

    Džonson odbija da podnese ostavku

    Britanski premijer Boris Džonson odbacio je danas pritisak važnih ministara i iz svoje stranke da podnese ostavku, istakavši da će i dalje biti premijer i da će se boriti protiv bilo kakvog pokušaja svrgavanja.

    Nakon više od 30 ostavki u Vladi i među poslanicima Konzervativne stranke, pojedini ministri su rekli Džonsonu da treba da se povuče, izjavili su izvori.

    Jedan ministar je sugerisao Džonsonu da ode dostojanstveno i sam odredi rok za povlačenje umjesto da se suoči sa glasanjem o povjerenju.

    “Neću podnijeti ostavku i posljednja stvar koja je potrebna ovoj zemlji su izbori”, rekao je Džonson pred parlamentarnim komitetom.

    On je odbio da kaže da li će pokušati da zadrži funkciju čak i ako izgubi u glasanju o povjerenju među poslanicima iz svoje stranke.

    Ovo glasanje moglo bi da uslijedi sljedeće sedmice, ukoliko Konzervativna stranka do tada promijeni svoja pravila, a prema sadašnjim takvo glasanje može da se održi jednom godišnje. Džonson je prošlog mjeseca jedva prošao takvo glasanje.

  • “Blumberg”: Kako je Putin nadigrao zapad

    “Blumberg”: Kako je Putin nadigrao zapad

    Manevrom ruskog predsjednika Vladimira Putina izbjegnuta je teška recesija u privredi, jer visoka cijena nafte nadoknađuje efekat sankcija, piše “Blumberg”.

    “Moskva je uspjela da izbjegne veliku recesiju zahvaljujući mjerama preduzetim za stabilizaciju rublje i značajnim prihodima od izvoza”, navodi se u tekstu.

    U članku se napominje da se po svemu sudeći nisu ostvarile prijetnje Zapada kako će te mjere pričiniti veliku štetu Rusiji.

    Umjesto toga, Rusija se suočava sa mnogo blažom recesijom nego što su mnogi analitičari u početku očekivali. Tome je, prema njihovom mišljenju, doprinio rast proizvodnje nafte, koji je oslabio uticaj američkih i evropskih sankcija.

    U tekstu se navodi da je Moskva pokazala nevjerovatnu sposobnost da izdrži sankcioni nalet Zapada, kojem sa druge strana, prijete ekonomski i politički problemi.

    Poslije početka ruske vojne specijalne u Ukrajini s ciljem demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, Zapad je pojačao sankcioni pritisak na Moskvu. Mnoge zemlje su najavile zamrzavanje ruske imovine, sve su glasniji pozivi da se potpuno blokira uvoz ruskih energenata.

    Ove mjere su se ispostavile kao problem za sam Zapad – povećale su inflaciju i cijenu hrane i goriva.

    Predsjednik Ruske Federacije Vladimir Putin istakao je da su sankcije zadale ozbiljan udarac cjelokupnoj globalnoj ekonomiji. Prema njegovim riječima, aktuelna dešavanja povlače crtu pod globalnom dominacijom Zapada i u politici i u ekonomiji, prenosi RIA “Novosti”.

  • Dramatično obraćanje šefova FBI i MI 5

    Dramatično obraćanje šefova FBI i MI 5

    Direktor američkog FBI-a i šef britanske obaveštajno-bezbednosne agencije MI5 održali su zajedničko obraćanje, kako bi upozorili na pretnju.

    Prvi zajednički javni nastup dvojice zvaničnika dogodio se u sedištu MI5-a u Londonu, piše BBC.

    Direktor FBI-ja Kristofer Vrej poručio je da je Kina “najveća dugoročna pretnja ekonomskoj i nacionalnoj bezbednosti” i da se meša u američku unutrašnju politiku, što uključuje i petljanje u nedavne izbore.

    Šef MI5 Ken Mek Kalam je rekao da je njegova služba u poslednje tri godine više nego udvostručila svoje aktivnosti kako bi suzbila porast kineskih aktivnosti, kao i da će ubrzo dodatno pojačati nadzor nad kineskim postupcima.

    “MI5 sada vodi sedam puta više istraga povezanih s aktivnostima Komunističke partije Kine u poređenju sa 2018. godinom”, dodao je Mek Kalam.

    Vrej je upozorio pak da bi kinesko zauzimanje Tajvana “predstavljalo jednu od najužasnijih ekonomskih katastrofa koje je svet ikada video”.

    “Oduzima nam dah”

    Zatim je Mek Kalam dodao da izazov koji postavlja Komunistička partija Kine “menja pravila igre”, dok je Wrrej za kinesku pretnju kazao da njen obuhvat “oduzima dah”.

    Direktor FBI-ja je upozorio publiku koja ih je slušala, a u kojoj su se našli izvršni direktori velikih kompanija i pripadnici akademskih zajednica, da je kineska vlada “nameravala da ukrade njihovu tehnologiju”, prenosi izveštaj BBC-ja Jutarnji list.

    Rekao je i da kineski planovi predstavljaju “još ozbiljniju pretnju zapadnim kompanijama nego što su čak i mnogi sofisticirani poslovni ljudi mislili”. Naveo je slučajeve u kojima su ljudi povezani s kineskim kompanijama u ruralnoj Americi koristili genetski modifikovano seme koje bi ih koštalo milijarde dolara i gotovo deceniju da su sami krenuli da ih razvijaju.

    Takođe je rekao da je Kina primenila sajber špijunažu kako bi “varala i krala u masovnim razmerama”, koristeći se programima hakovanja neuporedivo moćnijim od svih drugih velikih država.

    Šef MI5 dodao je da su obaveštajni podaci o sajber pretnjama podeljeni sa 37 zemalja, kao i da je u maju prekinuta sofisticirana kineska pretnja vazdušnom prostoru.

    Mješanje u izbore
    Direktor FBI-ja je kazao okupljenima da se kineska vlada ovoga proleća direktno umešala u kongresne izbore u Njujorku jer nisu želeli da bude izabran kandidat koji je kritičan prema Partiji i koji je učestvovao na protestima na Trgu Tkananmen.

    “Unajmili su privatnog istražioca da iskopa pogrdne informacije o kandidatu. Kad nisu mogli ništa da pronađu, pokušali su sa seksualnom radnicom, a kada ni to nije uspelo planirali su da isceniraju saobraćajnu nesreću”, objasnio je Vrej.

    Kazao je i da Kina sada izvlači “razne lekcije” iz sukoba u Ukrajini. To uključuje taktike da se osiguraju od budućih sankcija poput onih koje su pogodile Rusiju.

    “Ako Kina napadne Tajvan, ekonomski poremećaji bili bi neuporedivo veći od onih viđenih ove godine. Zapadni investitori u Kini postali bi ‘taoci’, a lanci snabdevanja teško poremećeni. Nemam razloga da mislim da je njihov kineski interes za Tajvan pao na bilo koji način”, rekao je direktor FBI-ja novinarima nakon izlaganja.

  • “Evropa mora da se pripremi…”

    “Evropa mora da se pripremi…”

    Evropska unija mora da se pripremi za potencijalnu potpunu obustavu isporuka ruskog gasa, izjavila je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    “To je razlog zbog kojeg Komisija radi na vanrednom evropskom planu. Mi ćemo tokom jula predstaviti taj plan i neophodne instrumente za njegovu realizaciju”, rekla je Ursula fon der Lajen na sednici Evropskog parlamenta u Strazburu.

    Ona je optužila Rusiju da energiju koristi kao oružje, napominjući da je sada 12 zemalja Evropske unije direktno pogođeno delimičnim ili potpunim isključenjem ruskog gasa, prenosi Sputnjik.

    Šefica Evropske komisije je navela da zemlje-članice Evropske unije imaju svoje nacionalne vanredne programe, ali da su neophodni i šira evropska saradnja i zajednička dejstva svih 27 članica.

    “Moramo biti uvereni da će u slučaju potpunog isključivanja gas nastaviti da stiže tamo gde je najneophodniji. Moramo biti uvereni da se možemo pouzdati u evropsku solidarnost. I moramo zaštiti jedinstveno tržište, kao i lanac industrijskog snabdevanja”, rekla je Ursula fon der Lajen.

    Ona je, takođe, konstatovala da je Evropska unija smanjila svoju zavisnost od ruskih energenata.

    “Udaljavamo se od Rusije da bismo se okrenuli pouzdanim izvorima, koji ulivaju poverenje”, rekla je Ursula fon Der Lajen, navodeći da je, počev od marta, uvoz energenata u Evropsku uniju iz razih zemalja, ne računajući Rusiju, porastao za 75 odsto u poređenju s prethodnom godinom.

    Prema njenim rečima, uvoz tečnog prirodnog gasa iz SAD u EU se gotovo utrostručio, dok se uvoz gasa iz Rusije smanjio za trećinu u poređenju s prošlom godinom.

  • Kraj NATO-a?

    Kraj NATO-a?

    Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi predviđa raspad NATO pakta.

    On je naglasio da Severnoatlantska alijansa treba da nestane zbog svoje beskorisnosti.

    “Kao vojna sila, on (NATO) ne predstavlja ništa”, uveren je Kedmi.

    “NATO je organizacija koja može samo da zakomplikuje odnose i uvuče Sjedinjene Države u sukob koji oni ne žele. NATO ne može pomoći Sjedinjenim Državama”, kazao je Jakov Kedmi za Voenie Delo, prenose “Novosti”.

    Bivši obaveštajac napominje da je potpuno besmisleno da Vašington razvija i finansira ozbiljne vojne baze NATO-a, na primer, u Norveškoj ili Finskoj, jer te evropske baze i dalje neće moći da zaštite Vašington, NJujork ili Los Anđeles od ruskog udara.

  • Bjelorusija najavila adekvatan odgovor Poljskoj: “Primarna meta”

    Bjelorusija najavila adekvatan odgovor Poljskoj: “Primarna meta”

    Zapadne države treba da shvate da odgovor Bjelorusije na bilo kakvu vojnu provokaciju će biti adekvatan.

    To je izjavio šef Vojnoobaveštajne službe i zamenik načelnika Generalštaba Oružanih snaga Bjelorusije Ruslan Kosigin.

    Po njegovim rečima, teritorija Poljske i baltičkih država postaju poligon gde SAD planiraju da pokrenu konflikt u Evropi protiv Rusije i njenih saveznika.

    “Ove planove potvrđuju i tekuće operativne i borbene obuke, u okviru kojih se uvežbava prebacivanje trupa, formiranje grupa, njihova upotreba i sveobuhvatna podrška, dok se kao protivnici smatraju Rusija i Belorusija”, smatra šef Vojnoobaveštajne službe.

    Istovremeno, on je skrenuo pažnju da skup mera za raspoređivanje američkog sistema protivraketne odbrane na teritoriji Evrope zaslužuje posebnu ocenu. U Poljskoj je u završnoj fazi puštanje u rad sistema protivraketne odbrane.

    Ruslan Kosigin je siguran da poljske vlasti imaju militarističke aspiracije, koje podržavaju zapadne zemlje i SAD, što dovodi do povećanja napetosti duž granica Savezne države (Rusije i Belorusije). Sve ovo zajedno mogu biti pripreme za vojne operacije na istoku.

    “Istovremeno, (a to treba da razume, pre svega, poljsko rukovodstvo) u slučaju sukoba, teritorija Poljske sa svojom vojnom infrastrukturom postaje primarna meta udara”, rekao je zamenik načelnika Generalštaba.

    Štaviše, on je precizirao da bi uzvratni napad mogao biti izveden na komandne centre, sisteme kontrole, punktove za raspoređivanje vojske, kao i strateške objekte.

    “Belorusi su miroljubiv narod, ali spremni smo za različite scenarije razvoja situacije. Ne bih želeo da taj scenario bude vojni, ali Zapad treba jasno da shvati da će naš odgovor na bilo kakvu oružanu provokaciju definitivno biti adekvatan i oštar”, upozorio je visoki vojni zvaničnik.