VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Upucan bivši premijer Japana: Pogođen dok je držao govor, ne pokazuje znake života

    Upucan bivši premijer Japana: Pogođen dok je držao govor, ne pokazuje znake života

    Bivši japanski premijer Šinzo Abe prebačen u bolnicu nakon što je na njega pucano dok je držao govor u gradu Nara, prenosi Rojters извештај državnе TV HNK.

    Abe (67) ostao je bez svesti nakon što je na njega pucao neidentifikovani napadač, koga je policija privela na licu mesta, preneo je Kjodo.

    Glavni sekretar kabineta Hirokazu Macuno izjavio je da ne zna u kakvom je Abe stanju nakon napada, a novinska agencija Kjodo i NHK preneli su da je Abe (67) bio bez svesti i u stanju srčanog zastoja, kada je prebačen u bolnicu.

    Napadač je uhapšen odmah nakon pucnjave i nije ni pokušavao da pobegne, a NHK prenosi da mu je policija zaplenila oružje i identifikovala ga.

    Macuno je na konferenciji za novinare rekao da je Abe upucan oko 11:30 ujutro po lokalnom vremenu i naglasio da se „takav čin varvarstva ne može tolerisati“, prenosi Rojters.

    Televizija TBS javila je da je Abe pogođen u levu stranu grudi, a očigledno i u vrat.

    Čuli su se pucnji i video se manji oblak dima u trenutku kada je Abe držao govor za nedeljne izbore za gornji dom parlamenta, Dom savetnika, ispred železničke stanice u gradu Nara, na zapadu zemlje, navodi NHK.

    Novinar NHK-a sa lica mesta izvestio je da su se čula dva uzastopna pucnja tokom Abeovog govora.

    Abe je bio japanski premijer u dva mandata s najdužim stažom, a podneo je ostavku 2020. navodeći zdravstvene razloge.

    Premijer Fumio Kišida prekinuo je predizbornu kampanju nakon napada na Abea i vratio se u Tokio, prenose mediji.

    Abe potiče iz politički uticajne porodice, njegov deda sa majčine strane Nobusuke Kiši bio je japanski premijer od 1957. do 1960. godine, a njegov otac , Šintaro Abe, bio je ministar spoljnih poslova Japana.

    Šinzo Abe je posetio Srbiju 2018. godine, što je bila prva poseta Beogradu na tako visokom nivou u poslednje tri decenije, a odlikovan je na Vidovdan ove godine ordenom Republike Srbije na lenti, za izuzetne zasluge u razvijanju i učvršćivanju miroljubive saradnje i prijateljskih odnosa između Srbije i Japana.

  • Rusi promjenili taktiku

    Rusi promjenili taktiku

    Strani analitičari kažu da Rusija možda privremeno ublažava svoju ofanzivu na Ukrajinu u pokušajima da ponovo okupi svoje snage za ponovni napad.

    Ruske snage danas nisu ostvarile tvrdnje ili procenu teritorijalne dobiti u Ukrajini “prvi put u 133 dana rata”, prema Institutu za proučavanje rata.

    Naučni centar sa sedištem u Vašingtonu sugerisao je da Moskva možda pravi “operativnu pauzu” koja ne podrazumeva “potpuni prekid aktivnih neprijateljstava”.

    “Ruske snage će se verovatno ograničiti na ofanzivne akcije relativno malog obima dok pokušavaju da postave uslove za značajnije ofanzivne operacije i ponovo izgrade borbenu moć potrebnu za te ambicioznije poduhvate”, navodi institut.

    Izgleda da je saopštenje ruskog ministarstva odbrane od četvrtka potvrdilo tu procenu. U njemu se navodi da su ruske vojne jedinice koje su učestvovale u borbama u Ukrajini dobile vremena za odmor.

    Nastavljeno je granatiranje na istoku Ukrajine, gde je tokom proteklih 24 sata najmanje devet civila ubijeno, a šest ranjeno, saopštili su ukrajinski zvaničnici.

    Predsednička kancelarija Ukrajine saopštila je jutros da su gradovi i sela u sedam ukrajinskih regiona granatirani prošlog dana.

    Većina civilnih žrtava dogodila se u Donjeckoj provinciji, gde su borbe u toku. Tamo je ubijeno sedam civila, medju kojima je ijedno dete, saopštila je predsednička kancelarija.

    U Donjecku je granatirano deset gradova i sela, a uništeno je 35 zgrada, medju kojima su škola, fakultet i bolnica.

  • “Ovo je naš odgovor zapadnim kolegama. U ponedeljak 11. jula…”

    “Ovo je naš odgovor zapadnim kolegama. U ponedeljak 11. jula…”

    Rusija će 11. jula organizovati neformalni sastanak Savjeta bezbednosti Ujedinjenih nacija na temu nacizma i fašizma u Ukrajini.

    To je danas na svom Telegram nalogu prvi zamenik predstavnika Ruske Federacije u UN Dmitrij Poljanski.

    “U ponedeljak 11. jula održaćemo još jedan neformalni sastanak SB UN posvećen nacizmu i fašizmu u Ukrajini. Ovo je naš odgovor pojedinim zapadnim kolegama koje dovode u pitanje jedan od ciljeva naše specijalne vojne operacije u Ukrajini”, rekao je Poljanski, a prenela ruska novinska agencija RIA Novosti.

    Prema njegovim rečima, govornici će proći kroz “istorijski pregled ukrajinskog nacizma i njegovog trenutnog stanja”, a biće prikazani foto i video materijal.

  • Putin nikad direktniji: Tek smo počeli, neka nas Zapad pokuša poraziti na bojnom polju

    Putin nikad direktniji: Tek smo počeli, neka nas Zapad pokuša poraziti na bojnom polju

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da je Rusija tek počela u Ukrajini, a da Zapad, ako to želi, može pokušati da je porazi na bojnom polju.

    Putin je rekao “da bi svi trebali znati da, uglavnom, još ništa ozbiljno nisu započeli”.

    “Danas čujemo da žele da nas poraze na bojnom polju. Šta reći na to, neka pokušaju”, izjavio je Putin u govoru koji je prenosila ruska nacionalna televizija.

    Putin je istakao da je ruska strana “čula mnogo puta da Zapad želi da se bori do posljednjeg Ukrajinca” protiv Rusije.

    “Ovo je tragedija za ukrajinski narod, ali izgleda da sve ide prema tome”, rekao je Putin.

    On je napomenuo da Rusija ne odbacuje mirovne razgovore, ali da “oni koji ih odbacuju treba da znaju da će im biti sve teže da pregovaraju” sa Rusijom što konflikt bude duže trajao.

  • Berlin danas odlučuje o slanju vojnika u BiH

    Berlin danas odlučuje o slanju vojnika u BiH

    Njemački parlament danas glasa o angažovanju do 50 vojnika Bundesvera u mirovnoj misiji EUFOR “Althea”, a ukoliko glasanje prođe pozitivno, kao što se očekuje, mandat počinje teći od danas do kraja juna naredne godine.

    U radnim materijalima, koje je Vlada Njemačke poslala na razmatranje poslanicima, ističe se da je glavni razlog njemačkog angažmana zabrinutost zbog, kako je rečeno, secesionističkih poteza Republike Srpske i zakona koje je usvojila Narodna skupština RS.

    “Zbog takvog razvoja situacije potencijal destabilizacije uz eskalaciju do mogućeg otcjepljenja Republike Srpske prisutniji je nego ikad ranije još od kraja rata 1995. godine. U tom kontekstu, bh. izbori 2. oktobra 2022. mogu stvoriti plodno tlo za dalje sukobe, što bi značilo potpuni raspad”, navedeno je u dokumentu.

    Osim direktnog navođenja RS, indirektno su prozvani i ostali politički akteri, optužujući političke strukture za etničke tenzije za koje se ističe da blokiraju napredak i procese reformi.

    “Nacionalistička i huškačka retorika ponovo su danas dio političkog diskursa”, naglasili su oni. Osim domaćih faktora, kao potencijalnu opasnost vide i djelovanje Rusije.

    “U ovom trenutku postoji opasnost da ruski napadački rat u Ukrajini i konfrontacija između zapadnih vrijednosti i Ruske Federacije budu iskorišteni od strane ruske strane kao katalizator za dalju destabilizaciju BiH”, navedeno je.

    Ana Trišić Babić, savjetnica srpskog člana Predsjedništva BiH, za “Nezavisne novine” ističe da Republika Srpska podržava misiju EUFOR-a u okviru mandata koji mu je dodijelio Savjet bezbjednosti UN-a.

    Što se tiče obrazloženja o namjerama za otcjepljenje RS, Trišić Babićeva ističe da se radi o njihovoj zlonamjernoj interpretaciji koja, prije svega, služi domaćim potrebama, kako bi se parlamentarci i javnost složili sa vraćanjem njemačke misije.

    “Smatram kako je BiH potrebno da njena tri naroda i entiteti preuzmu punu suverenost nad samim sobom. Što se tiče RS, zainteresovani smo za dogovor unutar BiH, put ka EU, ekonomski i socijalni razvoj”, rekla je Trišić Babićeva.

    Iz pravnog dijela dokumenta u Bundestagu proističe da Njemačka za vojni angažman neće tražiti saglasnost bh. vlasti, jer navodi da su za ovaj mandat dovoljni postojeća rezolucija Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, postojeći zaključak Evropskog savjeta, saglasnost Bundestaga, mandat operacije EUFOR “Althea” i aneksi I i II Dejtonskog mirovnog sporazuma.

    “Mandat prestaje u slučaju odgovarajuće rezolucije Savjeta bezbjednosti UN-a ili zaključka Evropskog savjeta o neprodužavanju mandata ili njegovom prijevremenom završetku”, navedeno je.

    Osim doprinosa miru i stabilnosti BiH, cilj operacije je, kako je istaknuto, prevazilaženje etničkih tenzija, kao i približavanje BiH EU i NATO-u. Vojnici koji budu angažovani će, kako je naglašeno, dobiti i uputstva o upotrebi vatrene sile.

    “Primjena vojne moći od strane njemačkih oružanih snaga oslanja se na međunarodno pravo i biće dodatno precizirana kroz posebna pravila. Ona uključuju angažovanje vojne moći s ciljem vlastite zaštite i zaštite drugih pripadnika misije EUFOR ‘Althea’, kao i u slučaju pružanja prve pomoći. Pravo na samoodbranu se podrazumijeva”, dodaju u dokumentu.

  • Putin: Znamo kad je počela kriza

    Putin: Znamo kad je počela kriza

    Ukrajina je vršila izolaciju i genocid nad ljudima u Donbasu, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Ovo je izolacija i genocid, ako se ima u vidu vojni pritisak koji prati već osam godina”, rekao je Putin tokom sastanka sa pobednicima takmičenja “Lideri Rusije”.

    Predsednik je skrenuo pažnju na nekoliko fundamentalnih oblasti u kojima je vršen pritisak na stanovništvo Donbasa.

    Zapad pokušava da prebaci krivicu za aktuelnu krizu oko hrane na Rusiju, ali su problemi počeli znatno ranije zbog poteza koje je vukao Zapad, izjavio je danas ruski predsednik Vladimir Putin.

    “Na Zapadu danas govore mnogo o tome šta se dešava i prebacuju krivicu na Rusiju za aktuelnu krizu oko hrane”, rekao je Putin, preneo je TAS S.

    On je dodao da su eksperti “svakako svesni da je kriza počela da se manifestuje u vreme borbe protiv pandemije korone”.

    “Kriza je nastala kada su razvijene privrede počele da zloupotrebljavaju svoj monopolski položaj u monetarnoj sferi i kada su se upustili u štampanje novca”, naveo je Putin.

  • Pitanje ko će prvi da kolabira

    Pitanje ko će prvi da kolabira

    Posle bitke za Donbas uslediće niži intenzitet rata u kojem se obe strane mnogo troše.

    To kaže za portal njemačkog javnog servisa ARD Franc-Štefan Gadi, vojni analitičar Instituta za međunarodne strateške studije.

    Gadi tvrdi da predaja Lisičanska, ako situaciju posmatramo iz vojne perspektive, ne znači mnogo. Kaže da je reč o simboličnoj pobedi za ruske snage, ali i kako će strateške posledice biti minimalne za nastavak rata.

    “U Donbasu traje rat trošenja resursa i snaga, ne radi se toliko o osvajanju pojedinih gradova, nego o tome da se protivniku nanese više gubitaka u ljudstvu i materijalu nego što ih ima vlastita strana. Moglo se predvideti da će Lisičansk i Severodonjeck pre ili kasnije pasti zbog velike nadmoći ruskih snaga pre svega artiljerije.

    Ukrajinske snage su se taktički povukle – nisu se, kao u Marijupolju, borile do poslednjeg čoveka, kako bi izbegle da upadnu u obruč. To pokazuje koliko su ovi gradovi strateški važni, i očigledno u Ukrajini postoji zamisao da se oni možda kasnije zauzmu protivofanzivoom”, kazao je vojni analitičar.

    Sada su se ukrajinske snage povukle na novu, dobro utvrđenu liniju obrane, utvrđenu u Bahmutu, Soledaru i Seversku. Druga odbrambena linija je kod Slavjanska i Kramatorska. Ta dva urbana centra su od 2014. pripremana kao odbrambena utvrđenja.

    Enormni gubici
    Na pitanje novinara u kakvom su stanju dve vojske nakon četiri i po meseca rata analitičar kaže da su obe vojske iscrpljene enormnim gubicima.

    “Sada je pitanje ko će prvi da kolabira. Kratkoročno na istoku lošije izgleda za ukrajinske snage, jer ruske snage, kad je artiljerija u pitanju, imaju enormnu prednost i nemaju problema s kanalima snabdevanja. Istovremeno ruske snage u Donbasu mogu nad svojim operacijama stvoriti štit u obliku protivvazdušne odbrane, što je razlika u odnosu na prvu fazu rata. Ukrajinsko vazduhoplovstvo ne dolazi do izražaja, što je za njih veliki nedostatak”, objašnjava Gadi.

    Rusi imaju i nadmoć u elektronskoj borbi, zbog čega ukrajinska strana tek štedljivo koristi dronove, jer se njihova upotreba može ometati elektronski. To otežava izviđanje. S druge strane, veliki manjak ruske vojske je nedostatak pešadije, elaborira Gadi.

    Ukrajinci ne koriste ceo arsenal
    Stručnjak tvrdi i da moramo računati na to da se dugoročno ukrajinska sreća može okrenuti, a to, kako kaže, zavisi od toga koliko mogu profitirati od zapadnih isporuka oružja i municije.

    “Pitanje je hoće li biti koordiniranog i trajnog dopremanja oružja, obaveštajnih podataka i obuke vojnika. Tu zapadna strana mora bolje da koordinira i razmišlja strateški i dugoročno. Od koristi baš i nije činjenica da Ukrajina poseduje više različitih artiljerijskih sistema, i za svaki mora da gradi posebnu logistiku. To nije efikasno. Potrebno je planirati i koncentrirati se na možda samo dva sistema. To olakšava obuku i održavanje. Trenutno se stiče utisak da ukrajinske snage ne koriste ceo potencijal oružja sa Zapada jer nisu obučene. Razumljivo se ukrajinskim snagama mora osigurati i toliko municije kako bi mogla da deluje intenzivnije”, smatra on.

    “Efekat zapadnih isporuka oružja najbolje se ogleda kod ciljanih napada na ruske linije nabavke i skladišta municije, koji se izvode višecevnim bacačima raketa koje je Ukrajina dobila sa zapada. U prvoj fazi rata su za preživljavanje nekih ukrajinskih jedinica enormno važni bili prenosivi sistemi za protivvazdušnu odbranu MANPADS i pre svega protivtenkovsko oružje. To je ruskim snagama nanelo ogromne gubitke”, objasnio je.

    Poslednja ofanziva
    Procenjuje da će ovo biti poslednja velika ruska velika ofanziva pre operativne pauze. Ona ne znači, pojašnjava, obustavu vatre ili kraj borbi, nego je verovatnije da će brzina i intenzitet borbi biti sniženi na neko vreme. To je vreme će obe strane iskoristiti za obnovu snaga, sastavljanje novih jedinica i dovod pojačanja.

    “Mislim da će ratište ostati dinamično i da neće biti pat-situacije. Nastaviće se rat koji troši resurse. Teško je reći koliko. Rusija može izdržati tu vrstu rata još nekoliko meseci, ili sve do iduće godine, pod uslovom da zauzda probleme s osobljem, i neprestano šalje nove jedinice na front. U tom pogledu sankcije neće imati neposredan uticaj na ratna zbivanja. Po mom viđenju, Donbas nema veliki strateški značaj s izuzetkom da će progutati veliku količinu ukrajinskog ratnog materijala i ljudstva”, dodaje Gadi.

    Poručuje da je za nastavak rata mnogo važnija regija Hersona.

    “Zamislivo mi je da će tu pre ili kasnije biti test za prvu veliku protivofanzivu Ukrajine. Ako ta ofanziva ne uspe, to će biti signal zapadnim partnerima da pojačano guraju Ukrajinu u pregovore. Neuspeh bi logično pojačao glasove skeptika koji se protive naoružavanju Ukrajine i to bi zemlju dovelo u jako lošu poziciju. Najvažnija ofenziva ukrajinskih snaga stoga će biti pokušaj oslobađanja Hersona i da se ruske snage potisnu preko Dnjepra. I dalje sam skeptičan oko toga da Ukrajina može narednih meseci preći reku i odbaciti ruske trupe još dalje na istok”, zaključio je Franc Stefan Gadi.

  • BRIKS će parirati Zapadu? Kina zvanično podržala Argentinu

    BRIKS će parirati Zapadu? Kina zvanično podržala Argentinu

    Argentinska vlada je saopštila danas da je dobila zvaničnu podršku Kine povodom zahteva te zemlje da se pridruži grupi BRIKS.

    Taj blok čine Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika.

    Argentinski ministar spoljnih poslova Santjago Kafijero sastao se sa kineskim kolegom Vang Jijem na skupu šefova diplomatija G20 u Indoneziji, gde je ta podrška formalizovana, navodi se u saopštenju argentinskog Ministarstva spoljnih poslova, prenosi Rojters.

    „Vang Ji je zvanično potvrdio podršku njegove zemlje članstvu Argentine u grupi BRIKS, shodno dogovoru između lidera te grupe”, ističe argetinsko ministarstvo i dodaje da bi Argentina, ako se pridruži toj grupi, „ojačala i proširila domet svog glasa u odbrani interesa sveta u razvoju”.

    BRIKS se smatra moćnim blokom zemalja u usponu koji parira Zapadu. Argentina je veliki izvoznik soje, pšenice i kukuruza.

    Predsednik Argentine Alberto Fernandez saopštio je ranije da ta zemlja, koja se bori sa ekonomskom krizom, visokom inflacijom i slabim deviznim rezervama, želi da se pridruži grupi BRIKS. Taj proces zahteva podršku članica ove grupe.

    Kina ima daleko najveću ekonomiju u BRIKS-u, s udelom od preko 70 posto u ukupnoj ekonomskoj snazi tog bloka čija se vrednost procenjuje na 27,5 biliona dolara.

    Indija ima udeo od oko 13 posto, a Rusija i Brazil po otprilike 7,0 procenata, prema podacima MMF-a.

    Zemlje BRIKS-a učestvuju sa više od 40 odsto u svetskoj populaciji i sa oko 26 posto u svetskoj ekonomiji, dodaje britanska agencija.

  • Rusija preuzima kontrolu nad još jednim projektom?

    Rusija preuzima kontrolu nad još jednim projektom?

    Moskva će preuzeti kontrolu i nad projektom nafte i gasa Sahalin-1, nedelju dana nakon što je saopšteno da preuzima susedni Sahalin-2.

    To je izjavio šef komiteta za energetiku u donjem domu ruskog parlamenta Pavel Zavaljni, izveštava Rojters.

    Pored Rosnjefta, učesnici u naftno-gasnom projektu Sahalin-1 su američki Ekson mobajl, japanski SODECO i indijska kompanija ONGC Videš.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao prošle nedelje dekret kojim se preuzima puna kontrola nad gasnim i naftnim projektom Sahalin-2, što je potez koji bi mogao da izbaci iz tog projekta britanski Šel i japanske investitore.

    “Bili smo prinuđeni da donesemo odluku da prebacimo Sahalin-2 iz režima podele proizvodnje (šering sporazum) u rusku jurisdikciju zbog sankcija… Očigledno, isto će se desiti i sa Sahalinom-1”, rekao je Zavaljni na onlajn brifingu za medije.

    On je dodao da kada se “uvode sankcije, kada kompanije praktično nisu u mogućnosti da aktivno učestvuju u nekom projektu, to nama stvara različite rizike i primorani smo da donosimo takve odluke”.

    S druge strane, portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je novinarima da o tome nije doneta bilo kakva odluka, napominje Rojters.

    Prema agenciji Tas, Peskov je kazao da za sada nisu dostupni nikakvi konkretni detalji povodom pada proizvodnje i situacije s projektom Sahalin-1.

    “Donose se pojedinačne odluke o svakom slučaju ponaosob. Rusija se rukovodi isključivo svojim interesima jer su se mnogi partneri u ovim projektima pretvorili u neprijateljske partnere i imaju previše negativan stav prema Rusiji”, dodao je Peskov.

    Ranije danas zamenik ruskog premijera Jurij Trutnjev saopštio je da je proizvodnja nafte na Sahalinu-1 pala na samo 10.000 barela dnevno sa 220.000 barela dnevno zbog “ograničenja”, aludirajući na sankcije.

    Ekson mobajl je odlučio da se povuče iz tog projekta u martu nakon uvođenja zapadnih sankcija Moskvi zbog napada na Ukrajinu, podseća britanska agencija.

    Jedan zvaničnik u japanskom Ministarstvu industrije izjavio je da vlada prikuplja informacije kako bi proverila činjenice i namere Moskve u vezi sa projektom Sahalin-1.

    Japan je u maju izvestio da će postepeno ukinuti uvoz ruske nafte nakon što se dogovorio sa drugim zemljama Grupe sedam (G7) o uvođenju sankcija.

    Rusija je bila peti najveći dobavljač sirove nafte u Japanu 2021. godine. Najveća japanska rafinerija nafte Eneos holdings već je prestala da kupuje rusku naftu, a i druga po veličini, Idemicu Kosan, objavila je da ne planira kupovinu ruske sirove nafte.

  • “Spremaju Bjeloruse da se uključe u rat”

    “Spremaju Bjeloruse da se uključe u rat”

    Ukrajinski generalštab tvrdi da ruske specijalne službe objašnjavaju bjeloruskim vojnicima da se, ukoliko bude potrebno, uključe u rat u Ukrajini.

    Kako prenosi ukrajinska “Pravda”, prema rečima načelnika generalštaba Ukrajine Oleksija Hromova, zaposleni u ruskoj Federalnoj službi bezbednosti i još nekim službama iz Rusije objašnjavaju beloruskoj vojsci o eventualnoj potrebi da upadnu na teritoriju Ukrajine.

    Dodaje se da vlasti takođe regrutuju bivše vojne pilote, sa ciljem da ih privuku da se bore u Ukrajini.