VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kako bi spriječili globalno poskupljenje nafte SAD poduzima nikad prije isproban plan

    Kako bi spriječili globalno poskupljenje nafte SAD poduzima nikad prije isproban plan

    Glavni saradnici predsjednika SAD-a Joe Bidena zabrinuti su da bi ekonomiju pri kraju godine mogao zadesiti ozbiljan šok, koji bi zemlju mogao odvesti u iscrpljujuću recesiju. Iz tog razloga SAD planiraju umjesto zabrane, uvesti ograničenje maksimalnih cijena ruske nafte.

    Zvaničnici Bijele kuće strahuju da bi nova runda evropskih kazni usmjerenih na obuzdavanje protoka ruske nafte do kraja godine mogla dovesti do ponovnog skoka cijena energenata, što bi udarilo već opterećene potrošače i gurnulo Sjedinjene Države i druge ekonomije u ozbiljnu kontrakciju, piše The New York Times.

    Taj lanac događaja mogao bi pogoršati ono što je već ozbiljna kriza hrane koja muči zemlje širom svijeta.

    Kako bi spriječili taj ishod, američki zvaničnici su se uhvatili za nikad prije isproban plan usmjeren na snižavanje globalnih cijena nafte — plan koji bi dopunio evropske sankcije i omogućio nastavak kritičnih tokova ruske sirove nafte na globalna tržišta, ali po znatno sniženoj cijeni.

    Dok je Biden pritiskao Evropu da prekine rusku naftu kao kaznu za invaziju na Ukrajinu, neki prognostičari, zajedno sa glavnim ekonomskim saradnicima predsjednika, sada strahuju da bi takva politika mogla rezultirati da ogromne količine ruske nafte, nešto manje od desetina svjetske ponude, iznenada budu skinute sa globalnog tržišta.

    Analitičari su izračunali da bi takvo smanjenje zaliha moglo dovesti do porasta cijena nafte na 200 dolara po barelu ili više, što znači da Amerikanci plaćaju 7 dolara po galonu benzina.

    Potencijal za još jedan naftni šok koji bi pogodio globalnu ekonomiju, a možda i ugrozio šansu za reizbor Bidena, doveli su do pokušaja administracije da uvjeri vlade i poslovne lidere širom svijeta da potpišu globalno ograničenje cijena ruske nafte.

    To je nov i netestiran pokušaj da se primora Rusija da proda svoju naftu svijetu uz velike popuste. Zvaničnici administracije i Biden tvrde da je cilj dvostruk, umanjiti mogućnost finansiranja ruske ratne mašinerije i ublažiti pritisak na potrošače energije širom svijeta koji se suočavaju s rastućim cijenama goriva.

    Neki ekonomisti i stručnjaci za naftnu industriju skeptični su da će plan funkcionirati, bilo kao način da se smanji prihod Kremlja ili da se smanje cijene na pumpi. Upozoravaju da bi plan uglavnom mogao obogatiti rafinerije nafte i mogao bi biti zreo za izbjegavanje Rusije i njenih saveznika. Moskva bi mogla odbiti prodaju po ograničenoj cijeni.

    Ali čak i neki skeptici kažu da bi ograničenje cijene moglo, ako ništa drugo, zadržati dovoljno ruske nafte na tržištu kako bi se izbjegao skok cijena koji bi pokrenuo recesiju.

  • U Americi sve glasnije pitaju ono od čega Zelenski najviše strepi

    U Americi sve glasnije pitaju ono od čega Zelenski najviše strepi

    Pentagon je u petak najavio slanje novih precizno navođenih granata i višestrukih raketnih bacača Ukrajini.

    Ali sada se postavlja i pitanje hoće li doći dan kad će taj sistem početi da usporava?

    Mnogi su invaziju na Ukrajinu u početku možda i doživljavali kao ruski blickrig koji će se pretvoriti u debakl za Moskvu, ali sukob je sad evoluirao u bitku kojoj se ne nazire kraj – reč je o geopolitičkom takmičenju u izdržljivosti u kojem se Vladimir Putin kocka ne bi li nadživeo i pobedio Zapad, piše Njujork tajms.

    Američki predsednik Džo Bajden obećao je da će ostati uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno, ali ni on ni bilo ko drugi ne može da kaže koliko će to zaista potrajati. U jednom trenutku će, priznaju zvaničnici, američke i evropske zalihe oružja “presušiti” – podsetimo, SAD su odobrile 54 milijarde dolara vojne i druge pomoći Kijevu, ali niko ne očekuje još 54 milijarde kad prvi spomenuti novčani iznos istekne.

    Stoga Bajden i njegov tim traže dugoročnu strategiju, svesni bojazni od moguće eskalacije sukoba, jer izgledi za mirno rešenje sukoba nisu niti na vidiku, a svetska javnost već počinje da osjeća umor od svega.

    Faktor umora

    • Brine me taj faktor umora javnosti u velikom broju zemalja, prvenstveno zbog ekonomskih troškova i činjenice da, osim rata u Ukrajini, postoje i drugi hitni problemi. Stava sam da moramo da budemo odlučni i nastavimo da podržavamo Ukrajinu. Koliko će to tačno trajati, ne znamo, ali znamo da će ishod za SAD biti puno gori ako ne nastavimo pružamo podršku Ukrajini – rekao je senator Kris Kuns, blizak Bajdenov saradnik, koji je ovih dana učestvovao na sastanku NATO-a u Madridu.

    Iako su se borbe u poslednje vreme uglavnom fokusirane na istočnu i južnu Ukrajinu, Bela kuća strepi da bi rat lako mogao da izmakne kontroli. Nedavni raketni napad na trgovački centar u srednjoj Ukrajini sugerisao je da Moskvi ponestaje preciznog oružja i da se sve više okreće manje sofisticiranom naoružanju koje bi moglo da pogodi neželjene ciljeve – potencijalno čak i preko granice, u zemljama koje su NATO saveznice poput Poljske ili Rumunije.

    Osim toga, američki zvaničnici strahuju i da bi Putin mogao da pribegne taktičkom nuklearnom oružju. Uz sve navedeno, administracija SAD-a zaključuje i kako ruski predsednik nije odustao od pokušaja zauzimanja Kijeva.

    • Mislimo da on i dalje ima iste političke ciljeve, a oni se svode na preuzimanje većeg dela Ukrajine – izjavila je Avril Hains, direktorrka američke nacionalne obaveštajne zajednice. Njine reči u četvrtak je potvrdio i sam Putin, koji je na nedavnom primanju ruskih parlamentaraca rekao kako “još nisu započeli ništa ozbiljno”.
    • Čujemo da žele da nas poraze na bojnom polju. Neka pokušaju – izjavio je Putin što su, doduše, neki ruski komentatori, poput Andreja Kolesnikova u Kommersantu, protumačili kao moguće ‘trolovanje‘ Zapada, a ne nužno ozbiljnu pretnju.

    Neizvesna kontraofanziva
    Anonimni američki zvaničnici pozivaju Ukrajince da konsoliduju svoje snage na frontu. Ali ukrajinski čelnici žele da idu korak dalje i pokrenu protivofanzivu kako bi ponovno preuzeli svoju teritoriju – američki zvaničnici to podržavaju u teoriji, čak i ako sumnjaju u sposobnost Ukrajinaca da isteraju Ruse. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je kako želi da se rat završi do kraja godine, ali u Vašingtonu u to ozbiljno sumnjaju i pitaju se je li to uopšte moguće vojno ostvarljivo.

    Bajdenova administracija ne želi da vrši pritisak na Zelenskog i tera ga da pregovara s Kremljom, ali državnici i analitičari smatraju kako će biti teško održati isti nivo materijalne podrške Ukrajini dok s obe strane Atlantika raste umor od rata.

    Očekuje se da će vojna pomoć koju je usvojio američki Kongres trajati do drugog tromjesečja 2023. godine, no pitanje je koliko dugo trenutne zalihe oružja mogu da traju, a da se ne degradira vojna spremnost Sjedinjenih Država.

    • Ima tu još puno prostora, ali očito je kako nam slede kritičnih šest mjeseci. U tom razdoblju saznaćemo jesu li jedna ili obe strane previše iscrpljene i hoće li tražiti izlaz – rekao je Ivo Dalder, predsednik Čicago Kounsil on Global Afers i bivši izaslanik SAD-a pri NATO-u.

    Iako je situacija neizvesna, američki zvaničnici uvereni su kako će Ukrajina ovo “preživeti”, ali u isto vreme strahuju da bi ekonomska budućnost Ukrajine, bez izvoza žitarica i drugih poljoprivrednih proizvoda, mogla biti ugrožena.

    Američki zvaničnici takođe veruju da je invazija na Ukrajinu velik “strateški neuspeh” za Rusiju. Iako je zemlja, smatraju, trenutno toliko izolovana, i dalje postoji opravdana bojazan da će Putin imati vremena za pregrupisanje i pokretanje novih napada kojima će pokušati da odvoje još jedan deo Ukrajine. Jedino utešno je što ruski predsednik zasad “igra” oprezno i izbegava direktan sukob sa supersilama i NATO savezom.
    S druge srane američki predsednik Bajden pod sve je većim pritiskom da bude još agresivniji u svome stavu.

    • Sve što je administracija učinila u pogledu pružanja podrške bilo je fantastično, ali treba nam više toga i treba nam to brže. Bajden ne bi trebalob da ograniči svoje ambicije na zadržavanje Rusa na istoku. Moramo pomoći Ukrajincima da stvarno pokrenu ofanzivu – rekla je Evelin Farkas, izvršna direktorka MekKejn instituta za međunarodno pravo.

    Previše opreza
    Mnogi se pitaju i da li je Bajden previše oprezan u vezi s vrstama oružja koje šalje Ukrajini i kojom brzinom to radi. O odluci da se Kijevu isporuče raketni bacači HIMARS mnogo se raspravljalo zbog straha da bi to dovelo do još veće eskalacije sukoba. Ta zabrinutost dodatno se pojačala nakon što su Ukrajinci pre nekoliko dana izjavili kako su upotrebili spomenuti sistem za napad na skladište oružja na ruskom teritoriju – jer ako se to zbilja dogodilo, jesu li time prekršena obećanja data Vašingtonu da će se HIMARS koristiti samo unutar ukrajinskih granica?

    Prema procenama američkih obaveštajnih službi, Rusima će trebati nekoliko godina da obnove opremu koja im je uništena u ratu u Ukrajini, a kontrola izvoza čipova i drugih tehnologija dodatno će usporiti, ako ne i omete taj napor.

    Senator Kris Kuns kaže kako Zapad sad mora biti strpljiv baš poput Putina.

    • Sve dok mi ostajemo na kursu, naši evropski saveznici ostaće na kursu, ali ovo je još daleko od kraja – zaključio je.
  • Turska odlučna: “Spremni za napad. Nema odlaganja”

    Turska odlučna: “Spremni za napad. Nema odlaganja”

    Turski ministar odbrane Hulusi Akar izjavio je danas da Ankara neće odlagati planiranu vojnu operaciju na severu Sirije, gde deluju kurdske formacije.

    U odgovoru na pitanje da li je Turska na samitu NATO u Madridu dobila savet da izbegne ili odloži planiranu vojnu operaciju na severu Sirije, Ankar je rekao da se na bilateralnim sastancima koje su imali na marginama samita to nije desilo, prenosi agencija RIA Novosti.”Kako je rekao naš predsednik, ne dolazi u obzir da pristanemo na to. Kao što sam ranije rekao, učinili smo sve što je potrebno da osiguramo bezbednost naše zemlje pod vođstvom našeg predsednika i odlučni smo da to činimo i ubuduće”, poručio je turski ministar odbrane.

    Prethodno je portparol turskog predsednika Ibrahim Kalin rekao da je Ankara spremna za novu vojnu operaciju na severu Sirije, koja bi mogla da počne svakog trenutka.

    Prisustvo turskih snaga u pograničnom području Sirije, koje tamo izvode operacije protiv kurdskih formacija, Damask je više puta nazvao nezakonitim i pozvao Ankaru da povuče svoje trupe, navodi ruska agencija.

  • Prvi od 10.000 ukrajinskih vojnika stigli na obuku u Veliku Britaniju

    Prvi od 10.000 ukrajinskih vojnika stigli na obuku u Veliku Britaniju

    Britanske snage započele su obuku novih ukrajinskih vojnika u novom programu koji treba podržati otpor ove države. Prema planu do 10.000 ukrajinskih vojnika će se nekoliko sedmica obućavati u Velikoj Britaniji.

    Britanski ministar odbrane Ben Wallace je potvrdio kao su u četvrtak stigli prvi odredi ukrajinskih vojnika na specijalističku vojnu obuku u Veliku Britaniju.

    “Koristeći vrhunsku stručnost britanske vojske pomoći ćemo Ukrajini da obnovi svoje snage i pojača svoj otpor dok brani svoju nezavisnost i pravo da samo odlučuju o vlastitoj sudbini,” rekao je Wallace.

    Obuka će dobrovoljcima sa malo ili nimalo vojnog iskustva pružiti znanje koje će im omogućiti da budu efikasni u borbama na prvoj liniji.

    Velika Britanija je do sada obezbjedila vojnu pomoć vrijednu 2,3 milijarde dolara, koja je uključivala i protivoklopne sisteme NLAW i protivzračne sisteme Starstreak. Za obuku ukrajinskih vojnika obezbjeđene su varijante automatskih pušaka AK (kalašnjikov) koje su glavno pješadijsko naoružanje u Ukrajini.

    Osim Velike Britanije obuku ukrajinskih vojnika vrši i vojska Sjedinjenih Američkih Država, a viši oficiri se obučavaju u bazi Fort Leavenworth u Kanzasu.

  • Rusi najavili pobjedu

    Rusi najavili pobjedu

    Ruski ambasador u UK kaže da je malo vjerovatno da će se njegova zemlja povući sa južne obale Ukrajine.

    Andrej Kelin rekao je novinskoj agenciji Rojters da će njegova zemlja poraziti ukrajinske snage u istočnom regionu Donbasa.

    “Oslobodićemo ceo Donbas. Naravno, teško je predvideti povlačenje naših snaga iz južnog dela Ukrajine jer već imamo iskustvo da posle povlačenja počinju provokacije i puca se na ljude i sve to”, rekao je on. rekao.

    “Ukrajina će morati da odluči”
    Rojters piše da Kelinove reči pokazuju da Rusija mogući završetak rata u Ukrajini vidi kao prinudnu podelu koja bi ostavila Ukrajinu bez više od jedne petine njene postsovjetske teritorije.

    Kelin je rekao da će Ukrajina pre ili kasnije morati da odluči da li će sklopiti mirovni sporazum sa Rusijom ili će nastaviti da klizi u propast.

    “Neophodna pobuna protiv SAD”

    Kelin je rekao da Zapad ne razume uzroke sukoba i da je ignorisao zabrinutost Rusije.

    “Priča je vrlo kratka: Rusija je bila agresivna prema nedužnoj Ukrajini. To uopšte nije tačno”, rekao je on i dodao da je “specijalna vojna operacija” neophodna jer je Moskva morala da brani ljude koji govore ruski od progona.

    On je to takođe opisao kao neophodnu pobunu protiv SAD, koje optužuje da su ponižavale Rusiju od pada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

  • Borbeni avioni raspoređeni: Sprema se novi sukob?

    Borbeni avioni raspoređeni: Sprema se novi sukob?

    Šest borbenih aviona britanskog Kraljevskog vazduhoplovstva doletelo je u Finsku i Švedsku na zajedničke vežbe, saopštilo je Ministarstvo odbrane.

    Britanski ministar odbrane Ben Volas rekao je da raspoređivanje, koje je usledilo na zahtev obe nacije, podvlači posvećenost Velike Britanije jačanju sposobnosti kolektivne odbrane.

    Vežba takođe prati nastojanja zemalja da se pridruže NATO-u nakon ruske invazije na Ukrajinu.

    Među avionima koji učestvuju su i dva najsavremenija aviona F-35. Oni sprovode “vrhunsku borbenu obuku” zajedno sa četiri RAF tajfuna, finskim F-18 Hornetima i švedskim Gripenom, rekli su britanski zvaničnici odbrane.

    Cilj vežbe je da se trima vazduhoplovnim snagama omogući da ojačaju svoju sposobnost međusobne interakcije, objasnilo je Ministarstvo odbrane, preneo je Bi-Bi-Si.

    Volas je rekao da su Finska i Švedska “važni odbrambeni partneri” i da bi ulazak u NATO “učinio alijansu jačom dok se suočavamo sa novom pretnjom u Evropi”.

    “Ova raspoređivanja naglašavaju našu odlučnost da unapredimo to partnerstvo i osiguramo da naše snage mogu neometano da rade zajedno“, dodao je on.

    Žele da kupe sopstvene avione F-35
    Švedski ministar odbrane Peter Hultkvist rekao je da će obuka „ojačati našu sposobnost da zajedno delujemo u odgovoru na krizu u našem susedstvu“. On je dodao da je ovo posebno važno u današnjem izazovnom bezbednosnom okruženju.

    RAF redovno učestvuje u NATO misijama vazdušnog nadzora nad istočnom Evropom, patrolirajući vazdušnim prostorom Rumunije i baltičkim državama Letonije, Litvanije i Estonije, koje su sada članice Zapadne odbrambene alijanse.

    Finska je nedavno objavila planove za kupovinu sopstvenog F-35, borbenog aviona sa jednim sedištem američke firme Lokid Martin.

    Ovo su najnapredniji i najskuplji avioni u Velikoj Britaniji. Svaki košta skoro 100 miliona funti, može da sleti vertikalno – slično Harrier Jump Jet-u – i kombinuje stelt tehnologiju koja izbegava radar sa superzvučnim brzinama.

    Vežbe su “praktična demonstracija” deklaracija o uzajamnoj bezbednosti koje je Ujedinjeno Kraljevstvo potpisalo sa Finskom i Švedskom u maju.

    Snažno protivljenje Rusije

    Deklaracija je usledila pre nego što su Finska i Švedska podnele zvanične prijave za članstvo u NATO-u u junu, potez koji je predstavljao veliki pomak za dve zemlje sa dugom istorijom ratne neutralnosti.

    Ruska vlada se oštro protivi njihovom pridruživanju i uputila je pretnje zbog njihovih planova da to učine. Finska sa Rusijom deli granicu od 1.340 kilometara.

    Proces je u početku naišao na prepreku kada se Turska usprotivila njihovom članstvu zbog, kako je videla, spremnosti Švedske i Finske da ugoste kurdske militante. Kandidati za NATO moraju imati odobrenje svih 30 članica za ulazak.

    Međutim, to protivljenje je uklonjeno krajem juna nakon što je Turska potpisala bezbednosni sporazum koji je rešio njene zabrinutosti na nedavnom samitu NATO-a u Madridu.

    Obe zemlje Evropske unije su takođe članice Združenih ekspedicionih snaga predvođene UK, koalicije od 10 nacija.

    Jačanje granice

    Parlament Finske usvojio je ove nedelje odluku o izmeni zakona koji se tiče granične straže i stanja pripravnosti, čime je omogućeno dodatno jačanje granice sa Ruskom Federacijom.

  • Zaharova: Blinken izmišlja priče kako bi opravdao sopstveni neuspjeh

    Zaharova: Blinken izmišlja priče kako bi opravdao sopstveni neuspjeh

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izmišlja priče o izolovanosti ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova na sastanku šefova diplomatija G20 u Indoneziji kako bi opravdao sopstveni neuspjeh, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Vi ste taj, gospodine Blinken, koji je sebe doveo u samoizolaciju izbjegavanje više dešavanja na forumu gdje vas se većina ni ne sjeća. Sada, kako bi opravdali sopstveni neuspjeh, izmišljate priče”, istakla je Zaharova, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    Ona je naglasila da je Blinken od svakoga tražio da “izoluje” Rusiju i da mu se “svako podsmjevao jer znaju da je aktuelna administracija osuđena na neslavan kraj”.

    Lavrov je juče učestvovao na sastanku šefova diplomatija G20 na indonezijskom ostrvu Bali.

  • Lajčak poručuje da se Zapadni Balkan mora integrisati u EU

    Lajčak poručuje da se Zapadni Balkan mora integrisati u EU

    Specijalni predstavnik Evropske unije (EU) za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je danas da Brisel mora da završi nedovršeni posao kada je u pitanju evropska integracija Zapadnog Balkana.

    Lajčak je to rekao na 15. međunarodnoj konferenciji Dubrovnik Forum

    – Na Dubrovnik Forumu 2022, naglasio sam da je rat u Ukrajini promijenio sve. To je proširenje ponovo učinilo političkim pitanjem. Predugo smo bili zadovoljni sami sobom. To se više ne može nastaviti – napisao je on na Tviteru.

    Lajčak je u drugoj objavi naveo da se jutros na marginama Dubrovnik Forum 2022, sastao sa hrvatskim premijerom Andrejom Plenkovićem kako bi razgovarao o dešavanjima na Zapadnom Balkanu i potrebi za kredibilnom evropskom perspektivom za cijeli region.

  • Tviter zaprijetio Ilonu Masku da će ga tužiti ukoliko se povuče iz ugovora o kupovini

    Tviter zaprijetio Ilonu Masku da će ga tužiti ukoliko se povuče iz ugovora o kupovini

    Tviter je saopštio da će tužiti Ilona Maska ukoliko bude pokušao da se zaista povuče iz ugovora o kupovini te kompanije.

    Nešto ranije, američki mediji prenijeli su vijest da biznismen odustaje od kupovine Tvitera koja je bila vrijedna 44 milijarde dolara, ali, kako stvari stoje, ta odluka bi mogla da košta daljih komplikacija, jer druga strana pregovaračkog stola prijeti da će čitav slučaj prenijeti na sud.

    Predsjednik kompanije Bret Tejlor objavio je na društvenoj mreži kojom rukovodi da je bord posvećen zaključenju transakcije, da su cijena i uslovi već ugovoreni sa Maskom, tako da bi se u slučaju zaokreta napravila komplikacija.

    Tejlor ujedno tvrdi da bi, ukoliko bi slučaj završio na sudu, odluka sigurno bila u korist Tvitera.

    Musk je odlučio da ne nastavi sa dogovorom jer Tviter nije pružio dovoljno informacija o broju neželjenih i lažnih naloga. Suočava se sa naknadom od milijardu dolara (830 miliona funti) za raskid i mogućom tužbom ako odustane.

  • Šolc bio na privatnoj žurki na kojoj je najmanje 9 djevojaka omamljeno drogom za silovanje

    Šolc bio na privatnoj žurki na kojoj je najmanje 9 djevojaka omamljeno drogom za silovanje

    Najmanje devet žena dobilo je drogu za silovanje na privatnoj zabavi kojoj su prisustvovali kancelar Olaf Šolc i poslanici, saopštila je njegova Socijaldemokratska partija (SPD).

    Portparol SPD potvrdio je za Frans pres pisanje berlinskog lista Tagešpiegel. Berlinska policija saopštila je da istražuju navode o teškim tjelesnim povredama nakon što je 21-godišnja žena podnijela prijavu nakon “ljetnje zabave jedne političke stranke”.

    “Savjetujem svim zainteresovanima da podnesu žalbu“, rekla je Katja Mast iz SPD-a.

    Portparol SPD nije isključio mogućnost da još žena prijavi da im je podmetnuta droga za silovanje.

    SPD je u srijedu uveče poslala mejl svima koji su bili pozvani na događaj u kojem osuđuje “monstruozan čin” koji su “odmah prijavili parlamentarnoj policiji”.

    Oko 1.000 ljudi pridružilo se kancelaru i poslanicima na tradicionalnoj ljetnjoj proslavi SPD-a uoči skupštinske pauze.

    “To je bio interni događaj. Mogli ste ući samo uz poziv”, rekao je portparol i dodao da “i dalje ima mnogo neizvijesnosti, policija istražuje”.
    Berlinska policija navodi da se žena koja je podnijela žalbu sutradan nije sjećala zabave zbog čega je i otišla na ljekarski pregled a onda i podnijela žalbu.

    Photo of the Remarkables mountain range in Queenstown, New Zealand.
    Žena je rekla policiji da je tokom događaja osjetila mučninu i vrtoglavicu nakon što je konzumirala hranu i bezalkoholna pića. Policija je saopštila da je do sada obaviještena o još četiri slučaja.

    Droga za silovanje može da zbuni i omami žrtve i učini ih nesposobnim da se brane od napada.