VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Kina saopštila datum: Izjasnićemo se o rješavanju situacije u Ukrajini

    Kina saopštila datum: Izjasnićemo se o rješavanju situacije u Ukrajini

    Kina će do kraja februara pripremiti dokument u kojem će izneti svoj stav za političko rešavanje sukoba u Ukrajini.

    Ovo je izjavio je na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji šef Kancelarije za spoljne poslove CK KP Kine Vang Ji.”U dokumentu ćemo ponoviti predloge koje je izneo predsednik Kine Si Đinping, između ostalog, o neophodnosti poštovanja teritorijalne celovitosti i suvereniteta, poštovanja ciljeva i principa Povelje UN, neophodnosti da se ozbiljno odnosimo prema zakonitim strahovanjima u sferi bezbednosti i da podržavamo sve napore koji mogu da doprinesu da se sukob reši mirnim putem”, naveo je Vang.

    Takođe, kineska strana će ponoviti tezu o tome da se nuklearni ratovi ne smeju voditi i da takav rat niko ne može da dobije i pozvati da se istupi protiv napada na nuklearne elektrane i nuklearne objekte s ciljem da se spreči nuklearna katastrofa.

    “Moramo zajedno da se usprotivimo svakoj primeni hemijskog i biološkog oružja bez obzira na okolnosti. Naši napori kao doprinos miru će se nastaviti”, dodao je ministar.

  • Američki novinar: SAD je najagresivnija zemlja na svetu, prisilili smo Putina

    Američki novinar: SAD je najagresivnija zemlja na svetu, prisilili smo Putina

    Američki novinar Simur Herš izjavio je da specijalnu operaciju ruske vojske u Ukrajini ne smatra neosnovanom.

    Herš je inače objavio tekst o svojoj istrazi eksplozija na gasnim magistralama “Severnog toka” i za sabotažu optužio američku vladu.

    Prema njegovim rečima, postojali su određeni faktori koji su doveli do toga da ruski predsednik Vladimir Putin donese odluku za početak Specijalne operacije.

    “Konkretno, prema njegovom mišljenju, to je bilo određeno opravdanje. Specijalna operacija se dogodila sa određenim opravdanjem. Širenje NATO, razmišljanje o tome da će Ukrajina postati deo NATO, to je izazvalo uznemirenje“, rekao je Herš u intervjuu za portal consortiumnews.com.

    On dodaje da je Amerika postavila rakete na granici s Kinom i naziva ih odbrambenim, ali one vrlo lako mogu da postanu rakete koje mogu da unište Moksvu za 7-8 minuta.

    “Tako da smo i mi pokazali dosta agresije”, rekao je Herš i dodao da smatra da su najagresivnija zemlja sada u svetu – SAD.

    “Bela kuća prisiljava ljude da ćute”
    Herš kaže i da Bela kuća ne priznaje umešanost u eksplozije „Severnog toka“ i prisiljavaće ljude da ćute. Na pitanje da li se nada da bi Kongres mogao da razmotri njegovo istraživanje, odgovorio je odrično.

    “Poslednje što bi uradila Bela kuća… Oni nikada neće reći: ’Predajemo se’ . Oni to nikada neće uraditi jer ne mogu. Tako da će oni nastaviti da rade isto i vršiće pritisak na ljude da ne pričaju… Ali, to nije ni važno”, rekao je novinar i dodaje da u okviru profesionalne zajednice poznato da su SAD krive. U poslu sa gasovodima postoji čitava zajednica, oni znaju šta se dogodilo ali neće o tome govoriti jer žele da i dalje dobijaju ugovore, rekao je Herš.

    On je dodao i da bi mogao da napiše više o mehanizmu pripreme Vašingtona za diverziju. Pripreme su se odvijale u tajnosti. Kako navodi, Norvežani su rekli američkim roniocima gde treba da postave eksploziv, između Švedske i Danske.

    Vlasti te dve zemlje imaju pravo da objasne šta su znale a šta nisu, dodaje Herš. Kako je dodao, ljudi koji su bili uključeni u sve to nisu mogli da veruju šta je Bajden uradio.

  • EU sada “težim riječima”: Odustanite

    EU sada “težim riječima”: Odustanite

    Zemlje Evropske unije će u ponedeljak zajednički pozvati na postepeno odustajanje od fosilnih goriva u svetu.

    Nacrt dokumenta EU, u koji je imala uvid agencija Rojters, sugeriše da skoro 200 zemalja koje su se na prethodnom klimatskom samitu Ujedinjenih nacija obavezale da postepeno odustanu od energije iz uglja treba da odu korak dalje.

    Prema ovom dokumentu, treba postepeno odustati od svih fosilnih goriva koja emituju ugljen dioksid, uključujući i naftu i gas.

    Ovaj nacrt koristi teže reči u odnosu na prethodni nacrt u kome se eksplicitno ne pominje “postepeno odustajanje.”

    Prema diplomatama EU, iza ove promene stoje Nemačka i Danska.

    Neke zemlje EU su nezadovoljne delovima teksta koji govore o promovisanju energije iz obnovljivih izvora i pokušajima EU da prestane sa korišćenjem ruskog gasa.

    Moguće je da zbog ovih nesuglasica usvajanje nacrta bude odloženo.

  • Izvršena hitna evakuacija u Danskoj

    Izvršena hitna evakuacija u Danskoj

    Brojne stambene zgrade evakuisane su u Danskoj, most Oresund, koji povezuje Kopenhagen i Malme u Švedskoj je zatvoren.

    Norveški trajekti su otkazani kada je oluja Oto protutnjala Skandinavijom, javlja “BBC”.

    Vetar je dostizao brzinu i do 145 kilometara na čas na jugozapadu Norveške, a meteorolozi u Danskoj su proglasili narandžasti meteo alarm za južni deo poluostrva Jitland.

    Građevinska kompanija iz Kopenhagena evakuisala je 280 stanovnika iz tri stambena bloka, upozoravajući da bi oluja mogla da ih sruši.


    U pitanju su stanovi iz pedesetih godina prošlog veka, izgrađeni sa greškom i ne mogu da izdrže jake udare vetra.

    Kako se oluja pomerala istočno od Norveške, zatvoren je most Oresund, preko kojeg prolazi i voz.


    Železničke linije između Malmea i Geteborga su otkazane, a na vozače je apelovano da ne putuju.

    Avion švedskog premijera Ulfa Kristersona je morao da se okrene nazad i prinudno sledi na stokholmski aerodrom u petak po podne, javio je švedski državni radio.

    Razlog za to je, međutim, bio lažni alarm koji se upalio zbog kočnica aviona, tako da ništa ne ukazuje da je avion prinudno sleteo zbog oluje.

  • Zaharova: Nova nenormalnost

    Zaharova: Nova nenormalnost

    Portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova nazvala je “novom nenormalnošću” pokušaj da se ruski pesnik Puškin proglasi Francuzom.

    “Ambasada Francuske u Centralnoafričkoj Republici je pokrenula ciklus predavnja o istaknutim predstavnicima francuske kulture. Junak prvog predavanja o francuskoj kulturi je bio… Puškin. Diplomata iz Pariza je predstavio Aleksandra Sergejeviča kao ‘afričko-francuskog pesnika s ruskim korenima”, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.

    “Ajvazovski i Kuindži su Ukrajinci, Puškin je Francuz – to je nova nenormalnost”, zaključila je Zaharova.

  • Zelenskom se žuri

    Zelenskom se žuri

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski pozvao je danas lidere na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji da požure sa sporazumima, isporukom i odlukama.

    “Moramo da požurimo. Potrebna nam je brzina, brzina naših sporazuma, brzina naše isporuke da bismo ojačali brzinu naših odluka da ograničimo ruski potencijal. Brzina nema alternativu, jer je brzina ta od koje zavisi život”, rekao je Zelenski na konferenciji putem video-linka, preneo je Si-En-En.

    “Kašnjenje je uvek bilo i još uvek je greška. Dok mi pregovaramo kako da ojačamo našu odbranu savremenim tenkovima, Kremlj razmišlja o načinima da zadavi Moldaviju”, kazao je Zelenski.

    On je istakao da je očigledno da Ukrajina neće biti poslednja stanica, kako je rekao, “invazije” predsednika Rusije Vladimira Putina i da je od vitalnog značaja da Zapad ne odlaže isporuke oružja da bi pomogao Ukrajini da odbije ruske snage, preneo je Rojters.

    “On će nastaviti svoje kretanje do kraja… uključujući sve druge države koje su u nekom trenutku bile deo sovjetskog bloka”, rekao je Zelenski.

    On je, međutim, naglasio da ne misli da Rusija može da pobedi.

    Zelenski je Ukrajinu uporedio sa Davidom, a Rusiju sa Golijatom u biblijskoj priči u kojoj pobeđuje David, naoružan kamenom i praćkom.

    On je kazao da je David pobedio Golijata delovanjem, a ne razgovorom i da Golijat nema šanse.

  • Šolc: Nema jedinstvenog stava

    Šolc: Nema jedinstvenog stava

    U Nemačkoj nema jedinstva kada je reč o isporukama oružja Kijevu i sankcijama Rusiji, kaže njemački kancelar Olaf Šolc na Minhenskoj konferenciji o bezbjednosti.

    “Da, ima nekih – a mi smo u demokratskoj državi – koji nisu tako uvereni da je zaista dobra ideja da se uvode seve ove sankcije i da se isporučuje sve to mnoštvo oružja Ukrajini. Ipak, čak i veći deo tih ljudi na kraju priznaje da vlada mora da preduzima odgovorne odluke”, rekao je Šolc.

    Kancelar je, takođe, spomenuo da su i pristalice isporuka naoružanja ponekad prinuđene da priznaju da se takve odluke usvajaju kolektivno, na nivou zajednice partnera.

    Prema njegovim rečima, Nemačka ne produžava trajanje sukoba u Ukrajini svojim isporukama naoružanja Kijevu.

    “Razumem da su pojedini ljudi zabrinuti i da postavljaju pitanje u vezi s našim odlukama, ali ja želim da im kažem: ne produžavaju rat naše isporuke oružja, naprotiv”, rekao je Šolc.

    On je dodao da je Nemačka svojim dejstvima okončala decenijski princip da ne isporučuje oružje u zone konflikta.

  • Putin najavio nove investicije Gazproma

    Putin najavio nove investicije Gazproma

    Ruski predsednik Vladimir Putin je pohvalio ruskog gasnog giganta, obećavajući da će Gasprom napredovati uprkos pokušajima Zapada da smanji razvoj kompanije.

    Dodao je da će rast tražnje za gasom u budućnosti biti najveći u Aziji.

    Otkako je Putin poslao trupe u Ukrajinu, najveća svetska kompanija za prirodni gas bori se sa naglo nižom prodajom gasa Evropi jer Zapad nastoji da smanji zavisnost od ruskih energenata i smanji prihode ruskog budžeta, piše Rojters.

    Gasprom, koji drži oko 15% svetskih rezervi i zapošljava oko 490.000 ljudi, jedna je od najmoćnijih kompanija u Rusiji.

    Putin je rekao da je cela Rusija ponosna na Gasprom, koji je osnovan kao akcionarsko društvo pre 30 godina iz sredstava sovjetskog ministarstva gasa.

    “Uprkos nelojalnoj – otvoreno rečeno – konkurenciji, direktnim pokušajima spolja da se ometa i obuzda njegov razvoj, Gasprom ide napred, pokrećući nove projekte”, rekao je Putin generalnom direktoru Alekseju Mileru.

    “Prethodnih 30 godina svetska tražnja za gasom se praktično udvostručila, u narednih 20, prema procenama stručnjaka, porašće još 20 odsto, a možda i više. U takozvanom prelaznom periodu tražnja će biti ogromna. Pri tome više od polovine tog rasta će biti ostvarena u zemljama Azijsko-pacifičkog regiona, pre svega u Kini, imajući u vidu tempo rasta kineske privrede”, rekao je Putin.

  • Ubijen vođa ID-a

    Ubijen vođa ID-a

    Vođa Islamske države Hamza el-Hosi ubijen je u Siriji u napadu helikoptera koji su izvele američke snage.

    Četiri aktivna pripadnika su povređena.

    Centralna komanda Sjedinjenih Američkih Države najavila je napad u petak u saopštenju.

    “Sinoć, tokom napada helikoptera SAD i Sirijskih demokratskih snaga na severoistok Sirije, ranjena su četiri američka vojnika”, stoji u saopštenju.

    “Vođa Islamske države Hamza el-Homsi je ubijen. Pripadnici i radni pas se leče u američkoj medicinskoj ustanovi u Iraku”, navodi se.

    Malo se zna o El-Homsiju. Njegova uloga u terorističkoj organizaciji nije jasna.

    Upad je usledio nedelju dana nakon što je u odvojenom napadu SAD i SDF ubijen Ibrahim el Kahtani, još jedan zvaničnik Islamske države koji je planirao da pomogne zatvorenicima ID da pobegnu iz pritvorskih centara.

  • Hiljade kompanija namirisalo epsku zaradu u Ukrajini?

    Hiljade kompanija namirisalo epsku zaradu u Ukrajini?

    Menadžeri su svesni da će obnova Ukrajine zahtjevati ogroman broj poslova.

    Hiljade kompanija su u “niskom startu” za dobijanje poslova na obnavljanju Ukrajine kao da se radi o trci za zlatom, iako se još ne zna kada i kako će se završiti rat, piše Jutarnji list.

    Svima je jasno da će se graditi stotine, pa i hiljade, novih škola, bolnica, stambenih zgrada, puteva, železnica, fabrika… A obnova kompletne energetske infrastrukture biće bukvalno epski posao, nakon što je ukrajinska energetska infrastruktura postala glavna meta Putinovog režima.

    Na neki način može se reći da se aktivira “Maršalov plan” za Ukrajinu za koji se procenjuje da bi mogao da bude težak od najmanje 138 do ogromnih 750 milijardi dolara raznovrsnih poslova. Maršalov plan bio je američki program pomoći Zapadnoj Evropi nakon Drugog svetskog rata. Činjenica je kako ukrajinska trgovinska komora već proglašava da je Ukrajina “najveće gradilište na svetu”, a Jutarnji list prenosi neke od stavki članka objavljenog u Njujork tajmsu o pripremi ukrajinske investicijske oluje mnogo pre završetka ratnih operacija.

    Iako je još nejasno kako će se tačno finansirati obnova Ukrajine (ispituje se npr. legalnost korišćenja zamrznute ruske imovine u inostranstvu) niz kompanija već se pozicionira za dobijanje poslova na vrlo različite načine.

    Samo se na jedan izložbeni sajam u Varšavi pod nazivom “Obnovimo Ukrajinu” prijavilo više od 300 kompanija iz 22 zemlje. Tokom sastanka u Davosu ukrajinska kuća bila je najposećenije mesto, razgovaralo se o potencijalnim investicijama.

    Bez obzira na to što još nisu poznati detalji finansiranja obnove, jasno je da će mnogo pomoći stizati s različitih destinacija, pa sastanci na kojima se govori o ukrajinskim prioritetima u obnovi imaju izrazitu poslovnu težinu.

    Više od 700 francuskih kompanija tako je pohrlilo na konferenciju koju je na temu ukrajinske obnove upriličio predsednik Makron. Finska je, pak, sponzorisala vebinar s ukrajinskim zvaničnicima na kojem su finske kompanije prezentovale svoje tehnologije i postojeća rešenja: montažne kuće, transformatore, prečistače vode…

    Ključno pitanje o kome se trenutno raspravlja na nivou nekoliko zapadnih administracija i njihovih poslovnih zajednica zainteresovanih za poslovanje u Ukrajini jeste ko će kontrolisati novac u procesu rekonstrukcije, odnosno ko će plaćati, po kom osnovu i kako.

    Nemačka je, na primer, najavila stvaranje garantnog fonda za investicije u Ukrajini. O istom razmišlja i Francuska za poslove veće od 100 miliona evra. Ukrajinske vlasti najavljuju da će prvi investitori u rekonstrukciju dobiti poseban tretman, ali je nejasno šta to znači.

    Ono što je sigurno, među prvim investitorima u Ukrajini će biti one kompanije koje su pre rata tamo već razvile biznise, koji se sada u mnogim slučajevima bore za čisto poslovno preživljavanje.

    Za ulaganje u obnovu Ukrajine zainteresovana je i “flota” ogromnih zapadnih investicijskih fondova. Blek rok, recimo, planira da pokrene novi privatni equity fond s 500 miliona evra početne investicije, a planom prikupljanja 25 milijardi od više država i privatnih investitora. Veruju u velike poslove u energetici, čistoj energiji, rudarstvu…

    Jasno je da je ključna pretpostavka rekonstrukcije prestanak ratnih sukoba i bezbednost, na šta je Zelenskog već upozorio glavni izvršni direktor Forteskju metals grupe.