Kategorija: Svijet

Brodovi sa žitom počeli prolazak kroz ušće Dunava

Ukrajina je probudila nade za povećanje izvoza žita uprkos ruskoj blokadi crnomorskih luka, kada je saopštila da su brodovi počeli da prolaze kroz ušće Dunava, prenosi CNN.

“U poslednja četiri dana 16 brodova prošlo je kroz ušće Bistre. Planiramo da držimo taj tempo”, naveo je zamenik ministra infrastrukture Jurij Vaskov u saopštenju u utorak.

Ministarstvo je saopštilo da 16 brodova sada čeka utovar ukrajinskog žita za izvoz na strana tržišta, dok više od 90 brodova čeka na svoj red u rumunskom kanalu Sulina.

Pristup Dunavu i njegovim malim unutrašnjim rečnim lukama omogućen je nakon što su ukrajinske snage u junu preuzele Zmijsko ostrvo od ruskih snaga.

Kapacitet rute Sulina samo je četiri broda dnevno, rekao je Vaskov, dok je potrebno da prođe osam dnevno.

Ukrajina pregovara s rumunskim kolegama i predstavnicima Evropske komisije o povećanju prelazaka, dodao je ukrajinski zvaničnik, navodi CNN.

Ako se to postigne, i otvaranjem prolaze Bistre, kroz ušće Dunava, Ukrajina očekuje da će se ovaj zastoj brodova rešiti u roku od nedelju dana i da će se mesečni izvoz žitarica povećati za 500.000 tona.

Pre ruske invazije, saopštilo je ministarstvo, preko morskih luka izvozilo se oko 80 posto poljoprivrednih proizvoda, ali je izvoz hrane sada ograničen na dunavske luke, železničkih i drumskih punktova prema zapadu.

13 Jula, 2022
Ukrajinci ne daju teritoriju

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba odbacio je ustupanje teritorije Rusiji kao deo bilo kakvog sporazuma o prekidu vatre i rekao da nema mirovnih pregovora između Moskve i Kijeva.

“Cilj Ukrajine u ovom ratu… je da oslobodi naše teritorije, obnovi naš teritorijalni integritet i puni suverenitet na istoku i jugu Ukrajine. Ovo je krajnja tačka naše pregovaračke pozicije”, rekao je on, a zatim dodao: “Postoje trenutno nema mirovnih pregovora između Rusije i Ukrajine zbog pozicije Rusije i njene kontinuirane agresije na našu zemlju“.

U intervjuu objavljenom uoči razgovora u Istanbulu, u kojima su učestvovali predstavnici Ukrajine, Rusije, Turske i UN, ukrajinski ministar spoljnih poslova rekao je da je dogovor o nastavku izvoza žitarica koji je blokirala Rusija izgleda veoma blizu.

13 Jula, 2022
Strani plaćenici će biti pogubljeni

Strani plaćenici koji su osuđeni na smrtnu kaznu u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) biće pogubljeni ukoliko njihove žalbe budu odbijene, izjavio je danas lider DNR Denis Pušilin.

“Svi strani državljani uložili su žalbe na presude. Ako sud oceni da je ova kaznena mera i kazna odgovarajuća njihovi će predmeti biti predati nadležnom organu na izvršenje presude. Smrtna kazna u DNR predviđa streljanje”, poručio je Pušilin za TV kanal Solovjev uživo, a prenela je agencija TAS S.

Lider DNR je takođe precizirao da su prikupljeni dokazi u slučajevima “više od 100 militanata ukrajinskog nacionalističkog bataljona Azov i da će njihovi dosijei biti predati sudu”.

Ministar pravde DNR Jurij Sirovatko izjavio je juče da će odluka po žalbama stranih plaćenika koje je sud DNR osudio na smrt biti doneta do kraja ovog meseca.

Dvojica Britanaca Ejden Aslin (28) i Šon Piner (48), kao i marokanski državljanin Sadun Brahim, koji su bili angažovani u ukrajinskim oružanim snagama, osuđeni su 9. juna na smrt pred najvišim sudom DNR zbog “učešć

13 Jula, 2022
BiH počela pregovore za članstvo u mehanizmu civilne zaštite EU

Savjet ministara BiH na telefonskoj sjednici jednoglasno je utvrdio Prijedlog osnova za pokretanje postupka za vođenje pregovora radi zaključivanja sporazuma između EU i BiH o njenom učešću u Mehanizmu EU za civilnu zaštitu.

Ovim ugovorom povećaće se spremnost BiH za odgovore na prirodne nesreće, a iz Savjeta ministara BIH rekli su da će zaključivanjem ovog sporazuma BiH postati punopravna članica Mehanizma EU za civilnu zaštitu, što će značajno ojačati njene kapacitete i spremsnost za efikasniji odgovor na prirodne id ruge nesreće.

Iz Savjeta ministara BiH saopšteno je da se sprazumom stvaraju uslovi da se institucije iz sistema zaštite i spašavanja BiH u saradnji sa drugim zemljama članicama ovog mehanizma, opremaju i osposobljavaju po standardima EU te da su članice tog mehanizma dužne da podržavaju druge države članice pogođene katastrofom kada je to potrebno i do stepena koji mogu da ponude.

Za učešće u ovom mehanizmu države članice plaćaju godišnju finansijsku kontribuciju, s tim da je Evropska komisija BiH ovu obavezu umanjila za 70 odsto u odnosu na planirane finansijske obaveze s ciljem podrške proceduri pristupa.

Nakon telefonske sjednice saopšteno je da je Bosna i Hercegovina prije donošenja ove odluke u potpunosti implementirala projekat koji se odnosi na oporavak od poplava i upravljanje rizikom od poplava za koji je Evropska komisija u okviru IPA izdvojila 2,5 miliona evra, od čega 1,5 miliona evra za obuku i jedan milion evra za nabavku opreme čime su na kraju ispunjeni uslovi za članstvo u Mehanizmu EU za civilnu zaštitu.

Projektima prevencije i pripravnosti, putem Mehanizma civilne zaštite, EU olakšava saradnju između 27 država članica, kao i Islanda, Crne Gore, Norveške, Srbije, Sjeverne Makedonije i Turske prema dva zajednička cilja, i to zaštiti ljudi, životne sredine, imovine i kulturne baštine od katastrofa, te povećanju nivoa spremnosti za brz i efikasan odgovor na katastrofe.

13 Jula, 2022
Zaharova: Navodna ruska prijetnja u vrhu dnevnog reda zapadnih zemalja
Vlasti zapadnih zemalja uvijek na vrhu dnevnog reda ističu optužbe u vezi sa potencijalnom nuklearnom prijetnjom iz Moskve, ali ruska strana nije imala bilo kakve izjave u vezi s tim, rekla je portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova za radio-stanicu “Sputnjik”.
- Predstavnici baš tih liberalnih režima koji su pokrenuli hibridni rat protiv nas kao globalni obračun o ovoj temi razgovaraju praktično svakodnevno. Tema nuklearnog oružja je svakodnevno na dnevnom redu zapadnih vlasti – istakla je Zaharova.
Ona je naglasila da uprkos svim procjenama da “Rusija prijeti cijelom svijetu nuklearnim oružjem”, ne postoji nijedna izjava iz Moskve u vezi s tim, prenio je TASS.
- To tvrde britanska strana, SAD, Јapan i veliki broj članica EU. Ipak, ne postoji nijedna izjava u kojoj je neki zvanični ruski predstavnik, državni zvaničnik ili političar direktno uključen u sistem upravljanja državom rekao to, prijetio ili, generalno, govorio o tome hipotetički ili sa praktične strane – napomenula je Zaharova.
13 Jula, 2022
Evropska svemirska agencija prekinula saradnju sa Roskosmosom
Evropska svemirska agencija prekinula je saradnju sa Rusijom na lansiranju prvog evropskog planetarnog rovera koji je na Marsu trebalo da traga za znacima života, saopštio je direktor agencije.

Roskosmos, ruska svemirska agencija i Evropska svemirska agencija (ESA) sarađivali su na misiji koja je uključivala evropski „EksoMars” (ExoMars) rover, konstruisan u svrhu traženja znakova života na Marsu.

Planirano lansiranje predviđnjno za septembar 2022. godine prvobitno je obustavljeno još u martu, samo nekoliko nedjelja nakon ruske invazije na Ukrajinu.

Sada je Savjet ESA zvanično prekinuo veze sa Roskosmosom na ovom zajedničkom projektu zbog rata u Ukrajini i tekućih sankcija, objavio je na Tviteru generalni direktor ESA, Јozef Ašbaher.

Više detalja o budućnosti misije biće saopšteno 20. jula, naveo je Ašbaher.

ESA je razmatrala bližu saradnju sa Nasom, jer su zbog sankcija morali da „prekinu“ veze sa Rusijom, dodao je direktor.
- Geopolitički, jasno je da moramo da prekinemo naše veze sa Rusijom, a ovu odluku donijele su zemlje članice – još ranije je rekao Ašbaher u izjavi za Si-En-En. „Dakle, da, to je zaista žalosno za cijelu nauku i tehnologiju i inženjere koji rade na ovome četiri decenije. Ali ne postoji drugi izbor“.
Rover je prvobitno trebalo da bude lansiran u julu 2020. godine, ali je pandemija pomjerila rok.

Rover „EksoMars“ je takođe trebalo da nosi ime Rozalind Frenklin, naučnice koja je pomogla u dekodiranju molekularne strukture DNK.

Dio misije rovera trebalo je da bude bušenje rupa do dva metra dubine za prikupljanje uzoraka za analizu. Očekuje se da će „EksoMars“ moći tokom svoje misije da prevaljuje više kilometara i da će moći da se kreće između 50 i 100 metara po marsovskom danu, što je nešto manje od sat vremena duže od zemljinih 24 sata, prema podacima koje je objavila Nasa.
13 Jula, 2022
Bivši američki zvaničnik John Bolton priznao da je planirao državne udare

Bivši američki savjetnik za nacionalnu sigurnost John Bolton priznao je da je planirao državne udare u drugim državama, dok je tvrdio da neredi u Washingotnu i upad u Kongres šestog januara 2021. godine nisu bili dio takvih napora.

Bolton je za CNN rekao kako je napad na Kongres bio rezultat toga što je tadašnji predsjednik Donald Trumo posrtao od jedne ideje na drugu ideju.

“Kao neko ko je planirao državne udare, ne ovdje, ali znate, u drugim mjestima, to zahtjeva puno truda,” rekao je Bolton.

Bolton je od 2018. godine do 2019. radio kao savjetnik za nacionalnu sigurnost Donalda Trumpa. U intervjuu nije precizirao na kojim je to državnim udarima radio, ali za svoga mandata zalagao se za vojnu intervenciju u Venecueli.

Bolton je rekao i kako napad šestog januara nije bio napad na američku demokratiju nego da je Donald Trump samo gledao kako će spasiti sebe i da se to događa jednom u životu.

“U konačnici on je pustio izgrednike na Kapitol. Oko toga nema sumnje. Ipak, nije to učinio da bi srušio Ustav nego da bi kupio nešto vremena da vrati stvari nazad na nivo država kako bi pokušao riješiti problem,” rekao je Bolton.

Bolton je služio u američkom ministarstvu pravde za vrijeme tri američka republikanska predsjednika, počevši sa Ronaldom Reganom 1980. godine. U mandatu George Busha bio je američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama. Zagovarao je američku invaziju na Irak i davao podršku bombardovanju Irana i Sjeverne Koreje.

13 Jula, 2022
Danas pregovori oko izvoza ukrajinskog žita
Rusija i Ukrajina trebale bi održati svoje prve razgovore s dužnosnicima UN-a i Turske s ciljem izlaza iz višemjesečnog zastoja oko izvoza žitarica.

Sastanak u Istanbulu dolazi u trenutku kada izvoz preko Crnog mora i dalje blokiraju ruski ratni brodovi i morske mine koje je Kijev postavio kako bi spriječio zastrašujući amfibijski napad. Pregovore kompliciraju rastuće sumnje da Rusija pokušava izvesti žito koje je ukrala od ukrajinskih farmera u regijama pod svojom kontrolom.

Glavni sekretar UN-a Antonio Guterres ranije je umanjio očekivanja od pregovora u Istanbulu.
- Zaista naporno radimo, ali još uvijek postoji put – rekao je šef UN-a novinarima.
Na sastanku će učestvovati vojna izaslanstva tri zemlje i diplomati iz UN-a. Turski ministar obrane Hulusi Akar rekao je da će se fokusirati “na sigurnu otpremu žitarica na međunarodna tržišta koje čekaju u ukrajinskim lukama.”

Turska, članica NATO-a, koristi svoje dobre odnose s Kremljom i čelnicima u Kijevu koje podržava Zapad kako bi pokušala postići sporazum o sigurnom načinu isporuke žitarica.

Ukrajina procjenjuje da je do 25 miliona tona žita trenutno blokirano u njenim lukama. Turska kaže da ima 20 trgovačkih brodova koji čekaju u regiji koji bi se mogli brzo ukrcati i poslati na svjetska tržišta.

Plan UN-a predlaže da brodovi slijede sigurne “koridore” koji prolaze između poznatih lokacija mina.
13 Jula, 2022
Tviter tužio Maska
Kompanija Tviter tužila je Ilona Maska sudu zbog kršenja ugovora vrijednog 44 milijarde dolara o kupovini te društvene mreže i zatražila od suda u Delaveru da naloži najbogatijem čoveku na svijetu da završi spajanje po cijeni od dogovorenih 54,20 dolara po akciji Tvitera.
- Nakon što je napravio javni spektakl i nakon što je predložio i potom potpisao sporazum o spajanju pogodan za prodavce, Mask očigledno veruje da je, za razliku od svake druge strane koja podleže ugovornom zakonu Delavera, slobodan da promjeni mišljenje, uništi kompaniju, poremeti njene operacije, uništi vrijednost akcionara i ode – navodi se u tužbi, prenosi Rojters.
Mask je u petak objavio da odustaje od namjere da preuzme kompaniju za 44 milijarde dolara, tvrdeći da Tviter nije otkrio važne informacije, kao što je konkretan broj lažnih naloga i neželjene pošte.
13 Jula, 2022
“Nismo uspjeli u Jugoslaviji, nećemo ni u Ukrajini”

Otkad je Rusija pokrenula specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini, zapadne zemlje su donirale više od 10 milijardi dolara vojne pomoći.

Među oružijem našli su se prenosivi minobacači, puške, vojna vozila, velika količina razne municije…

NATO i članice Evropske unije pozivaju na bolju kontrolu oružja kojim su snabdeli Ukrajinu jer postoje strahovi da ga kriminalne grupe krijumčare i potom prodaju na evropskom crnom tržištu, piše Fajnenšl tajms.

Veliki broj NATO članica raspravlja s Kijevom o nekom obliku sistema praćenja ili detaljne liste inventara za oružje koje je dostavljeno Ukrajini, dva zapadna zvaničnika su rekla za pomenuti list.

Ukrajinska vlada počinje jači nadzor oružja i postavlja sistem praćenja uz pomoć zapadnih zemalja, otkrio je pak treći izvor upoznat sa situacijom.

“Svo ovo oružje pristiže u južnu Poljsku, prevozi se preko granice i onda se stavlja u vozila koja će preći granicu: kamione ili privatne automobile. I od tog trenutka nam njihova lokacija postaje nepoznata i ne znamo gde ide, gde je korišćeno, pa čak ni da li ostaje u zemlji”, kazao je zapadni zvaničnik.

Mogućnost da američko oružje koje je poslano Ukrajini padne u pogrešne ruke je ‘uzeta u obzir‘ s obzirom na ‘zahtevnu situaciju‘ u zemlji, kazala je Boni Denis Dženkins, američki zvaničnik za kontrolu oružja i međunarodnu sigurnost.

“SAD vrlo ozbiljno shvataju odgovornost da zaštite američku obrambenu tehnologiju i spreče nezakonito širenje tog oružja, rekla je Dženkins novinarima u Briselu, dodavši da je SAD ‘u stalnom kontaktu‘ s Kijevom oko ovog pitanja.

“Imamo poverenje u ukrajinsku vladu i njenu odanost nameri da prikladno čuva i vodi računa o američkom oružju, dodala je Jenkins.

Jurij Sak, savetnik ukrajinskog ministarstva obrane, rekao je: Svako kretanje oružja u i iz Ukrajine, kad je takvo kretanje potrebno zbog popravaka, vrlo pažljivo nadziru i Ukrajina i njeni međunarodni partneri.

Problem prenošenja oružja iz Ukrajine bio je jedna od tema na susretu ministara unutrašnjih poslova EU ove nedelje. U ponedeljak je Evropska komisija pokrenula ‘Centar podrške EU‘ u susednoj Moldaviji kako bi osigurala ekspertizu i kooperaciju u borbi protiv fenomena kao što je krijumčarenje oružja.

“Teško je izbeći nedozvoljenu trgovinu i krijumčarenje, to nismo uspeli u bivšoj Jugoslaviji i verovatno nećemo u Ukrajini, kazala je Jana Černohova, češka ministarka odbrane u Pragu.

Kazala je kako veruje da zemlje koje doniraju oružje preduzimaju sve potrebne korake kako bi ga i pratile, ali je upozorila da neće biti moguće slediti svaki pojedini komad oružja.

Evropol, evropska agencija za sprovođenje zakona, u aprilu je objavila da njena istraga pokazuje kako je krenulo krijumčarenje oružja kako bi se snabdele kriminalne grupe da je to potencijalna opasnost za sigurnost Evropske unije.

“Ruski agresivni rat protiv Ukrajine je rezultirao porastom posedovanja vatrenog oružja i eksploziva”, stoji u dopisu Evropola poslanom vladama.

“Izvorno su ukrajinski zvaničnici zadržali popise vatrenog oružja koje je predano civilima, ali ova praksa je napuštena kako rat napreduje i vatreno oružje je otada deljeno bez evidencije, kaže se u dopisu i poziva na ‘registar oružja i drugih vojnih materijala koji su prebačeni iz EU u Ukrajinu‘ kako bi se pomoglo agencijama za provođenje zakona da ih prate.

“Informacija da Ukrajina postaje centar krijumčarenja oružja ne odgovara realnosti, uzvratio je Sak, sugerišući da bi oni koji to tvrde ‘mogli biti deo ruskog informacionog rata kojim bi se obeshrabrili međunarodni partneri da snabdeju Ukrajinu oružjem koje je potrebno za pobjedu, piše Fajnenšl tajms.

13 Jula, 2022