VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Vladimire, Srbi su me zamolili… molimo se za Vas”

    “Vladimire, Srbi su me zamolili… molimo se za Vas”

    Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin razgovarao je sinoć u Kremlju sa ruskim istoričarima i poglavarima tradicionalnih religija.

    Pri kraju razgovora mu se obratila istoričar Natalija Naročnjicka.

    Ova velika prijateljica Srba i inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti, između ostalog je rekla sledeće ruskom predsedniku:

    “Vladimire Vladimiroviču, upravo sam, baš juče, doletela iz Srbije, gde sam govorila pred skupštinom Srpske akademije nauka, u kojoj su me pre godinu dana izabrali za inostranog člana. Srela sam se sa episkopom bačkim Irinejem, govorila sam i u Matici srpskoj, imala mnogo sastanaka i javnih nastupa.

    Kad biste znali kako Srbi sada sa nadom gledaju na Rusiju, kako očekuju da Rusija ne skrene sa ovog puta, da ne pristane na kompromise, da izdrži do kraja u ovom egzistencijalnom sukobu – u sukobu ne samo oko Ukrajine, već, kao što ste Vi više puta rekli, u sudaru različitih projekata budućnosti čovečanstva, posebno hrišćanskog sveta.

    Istorija naših protivnika je bez ikakvih moralnih ciljeva. A mi idemo napred, ne vraćamo srednji vek, već čuvamo tradicionalne vrednosti.

    Prenosim Vam divljenje srpskog naroda, srpskih akademika, sedokosih naučnika koji su preživeli otimanje Kosova, raspad Jugoslavije, sve, sve, sve.

    Vladimire Vladimiroviču, Srbi su me zamolili da Vam se duboko poklonim – znate li zašto?

    Rekli su da više nema države, rukovodstva i lidera sa takvom neviđenom nacionalnom državnom voljom.

    Molimo se za Vas i za Vašu odlučnost zajedno sa Srbima.

    Mnogo Vam hvala”, poručila je Naročnicka Putinu.

  • Oglasio se američki admiral: “Oslabili smo”

    Oglasio se američki admiral: “Oslabili smo”

    Admiral Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država Čarls Ričard izjavio je da je ukrajinska kriza samo zagrevanje, piše list “Vol strit džurnal”.

    “Konflikt u Ukrajini je pokazao da je moć američkog vojnog obuzdavanja oslabila. To je činjenica, koju većina naših lidera ne želi da prizna”, rekao je američki admiral.

    On smatra, da se sposobnost SAD da se suprotstave Kini može uporediti sa brodom koji polako tone i pojasnio da se to dešava jer Peking daleko brže implementira svoje mogućnosti nego Amerika.

    Prema njegovom mišljenju, situaciju pogoršava i to što su SAD izgubile hipersoničnu trku protiv Kine i Rusije i o tome bi trebalo da se raspravlja u Kongresu.
    Zaključio je da je ranije Amerika znala kako da se brzo kreće, ali da je sada izgubila tu veštinu.

  • Ursula fon der Lajen pod istragom zbog nabavka vakcina

    Ursula fon der Lajen pod istragom zbog nabavka vakcina

    Evropska javna tužiteljka Laura Kodruta Koveši izjavila je da je pokrenuta istraga u vezi nabavke vakcina protiv virusa korona i uloge predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, javila je Hrvatska radio-televizija (HRT).
    Primili smo pritužbe pojedinaca i imamo tu obvezu, pa je predmet otvoren prije nekoliko mjeseci na osnovu tih pritužbi – rekla je Koveši u intervjuu za HR objašnjavajući da je pokrenuta istragu u vezi s nabavkom vakcina protiv korona virusa i uloge Ursule von der Lejen u tom procesu.

    Dodala je da je tužilaštvo nezavisno i naviknuto na složene predmete.

    “Imamo vrlo iskusne tužioce, profesionalne, hrabre. Nezavisnost nam je zagarantovana. Imamo sve alate potrebne za vođenje bilo koje istrage i, što je važnije, zakon je jednak za sve”, kaže Koveši.

    Ona navodi da će tužilaštvo raditi „svoj posao“ poštujući „sva prava ljudi uključenih u predmete, tako da nemamo problema“.

    Koveši je u Zagrebu predstavila aktivnosti u borbi protiv korupcije i prevara kojima se krade evropski novac, prenosi HRT. Pod njenim rukovođenjem uhapšeni su, između ostalih, bivši hrvatski ministri Tomislav Tolušić i Gabrijela Žalac, a trenutno se u Hrvatskoj istražuju „desetine slučajeva“.

    Koveši smatra da ne postoji zemlja u Evropi u kojoj nema korupcije, a kao najveći problem vidi neefikasnu borbu protiv krijumčarenja svih vrsta i prevare sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

    Tokom tri godine, koliko je Rumunka Koveši na funkciji javnog tužioca EU, primljeno je više od 4.000 krivičnih prijava, od čega su više od polovine podnijeli građani, pokrenuto je više od 1.200 istražnih postupaka, a zaplijenjeno 250 miliona evra, što je petostruko više od budžeta tužilaštva, navela je ona u intervjuu hrvatskom javnom servisu.

  • Raste napetost, lansirane nove četiri rakete

    Raste napetost, lansirane nove četiri rakete

    Sjeverna Koreja jutros je ispalila četiri balističke rakete kratkog dometa u Žuto more, saopštila je južnokorejska vojska.

    U izveštaju se dodaje da su rakete letjele oko 130 kilometara na visini od oko 20 kilometara, prenosi Rojters.

    Današnje lansiranje, pokrenuto između 11:31 i 11:59 časova po lokalnom vremenu, dolazi u trenutku kada SAD i Južna Koreja završavaju šestodnevnu zajedničku vojnu vazduhoplovnu vežbu “Vigilant Storm” koja je počela 31. oktobra.

    Vazduhoplovne snage SAD planiraju danas da rasporede strateške bombardere B-1B u američko-južnokorejskim vojnim vežbama, nakon što je Sjeverna Koreja posljednjih dana izvela niz probnih lansiranja raketa u znak protesta protiv zajedničkih manevara Vašingtona i Seula, prenosi Rojters.

    Dva saveznika od ponedjeljka izvode vazdušne vježbe “Vigilant Storm”, koje su produžene za jedan dan zbog, kako su to SAD i Južna Koreja obrazložili, kontinuiranih provokacija Pjongjanga.

    Ovo je prvo raspoređivanje strateškog bombardera B-1B u američko-južnokorejskim vježbama od 2017, izvestio je Jonhap.

    SAD od oktobra drže četiri takva bombardera na ostrvo Guam, američkoj teritoriji u Pacifiku, navodi južnokorejska novinska agencija.

    Seul je zatražio od SAD da pojačaju raspoređivanje “strateških sredstava”, koja uključuje nosače aviona, nuklearne podmornice i teške bombardere s velikim dometom poput B-1B, navodi Rojters.

    Tenzije na Korejskom poluostrvu rastu nakon što je Pjongjang izveo rekordan broj lansiranja raketa tokom ove godine, uključujući samo u srijedu najmanje 23 projektila i interkontinentalne balističke rakete u četvrtak.

    Severna Koreja je tokom noći u četvrtak ispalila oko 80 artiljerijskih projektila u pomorsku pograničnu zonu, saopštila je Južna Koreja.

    Pjongjang je prije toga kritikovao Vašington i Seul zbog produženja zajedničke kombinovane vojne vazdušne vježbe, rekavši da je to “veoma opasan i pogrešan izbor”.

  • G7 Rusima: Ostanite

    G7 Rusima: Ostanite

    Najviši predstavnici zemalja grupe G7 traže od Rusije da posluša poziv generalnog sekretara UN i ostane deo Crnomorske inicijative za žito.

    Oni su rekli da odlučno podržavaju proširenje sporazuma o nesmetanom transportu žita preko Crnog mora čime bi bile umanjene svetske cene hrane, prenosi Tass.

    Dodaju i da se ubrzava i rad na nabavci đubriva do najugroženijih.

    Visoke diplomate G7 obavezale su se i da će “promovisati održivije, otpornije i inkluzivne prehrambene sisteme na globalnom nivou i pozivaju grupu G20 da podrži njihove napore.”

    “Osuđujemo pokušaje Rusije da iskoristi energiju i izvoz hrane kao oruđe geopolitičke prinude”, navodi se u saopštenju.

  • Rusija ima uslov – “Ublažite sankcije…”

    Rusija ima uslov – “Ublažite sankcije…”

    Rusija želi da Zapad ublaži ograničenja državnom poljoprivrednom zajmodavcu Rosselhozbank kako bi se olakšao ruski izvoz žitarica.

    To navode četiri izvora upoznata sa zahtevom iznetim tokom pregovora o produženju sporazuma o isporuci hrane iz Ukrajine, piše Rojters, a prenosi Indeks.

    Moskva je suspendovala svoje učešće u Crnomorskom koridoru za izvoz žitarica krajem oktobra, ali se ponovo pridružila sporazumu četiri dana kasnije, umanjujući strah od daljih poremećaja u izvozu žitarica iz Ukrajine, ključnog snabdevača u vreme velike globalne inflacije hrane.

    Predsednik Vladimir Putin rekao je da Rusija zadržava pravo da ponovo raskine sporazum, dok šef UN-a Antonio Gutereš vrši pritisak na Moskvu da pristane da produži pakt nakon njegovog isteka 19. novembra.

    Rusija nije javno iznela svoje zahteve, osim poziva da se deblokira rusko đubrivo zaglavljeno u evropskim lukama i skladištima i da se nastavi izvoz amonijaka, važnog sastojka đubriva, kroz cevovode koji vode od Rusije do Ukrajine.

    Četiri izvora, koji nisu želeli da budu imenovani zbog osetljivosti teme, rekli su da Rusija traži od zapadnih zemalja da dozvole državnom zajmodavcu Rosselhozbank da obnovi svoje odnose sa drugim bankama uprkos zapadnim sankcijama.

    To bi omogućilo banci, koja do sada nije igrala veliku ulogu u međunarodnoj trgovini žitom, da obrađuje plaćanja za rusko žito i druge namirnice, dodala su dva izvora. Pre najnovijih sankcija, ovakvim isplatama su upravljale međunarodne banke i filijale drugih ruskih banaka u Švajcarskoj.

    Izvori nisu rekli kakav je odgovor Rusija dobila na svoje predloge, ako ga je uopšte dobila.

    Izvor iz UN, koji je želeo da ostane anoniman, rekao je Rojtersu da se o olakšavanju plaćanja ruske hrane i đubriva preko Rosselhozbanke razgovara sa Evropskom unijom i drugim stranama.

  • Ruska vojska u ofanzivi – Ukrajinci doživeli težak poraz

    Ruska vojska u ofanzivi – Ukrajinci doživeli težak poraz

    Ruska vojska odbila je više napada ukrajinskih snaga i sprečila probijanje odbrane u Krasno-Limanskom, Kupjanskom i Nikolajevo-Krivoroškom pravcu.

    To je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane.

    Kako se navodi, svi napadi ukrajinskih snaga na Krasno-Limanskom pravcu su odbijeni, a tom prilikom likvidirano je više od 60 pripadnika kijevskih trupa.

    U Kupjanskom pravcu ukrajinska vojska je pokušala da napadne grad Kuzemovku, međutim doživeli su težak poraz i tom prilikom izgubili 140 vojnika i tri tenka.

    Kada je reč o Nikolajevo-Krivioškom pravcu, ukrajinska vojska pokušala je da napadne položaje ruskih snaga, ali je napad osujećen i tom prilikom izgubila 80 vojnika.

    Još 120 ukrajinskih vojnika likvidirano je u Južno-Donjeckom pravcu napadima ruske artiljerije i jurišnim odredima.

    Istovremeno, tokom protekla 24 časa, prema podacima ruskog vojnog resora, ruske snage oborile su jedan ukrajinski MiG-29 u Nikolajevskoj oblasti, jedan Mi-8 kod Ugljedara, a uništena je i jedna radiokolacijska stanica sistema S-300 u delu Hersonske oblasti koju kontroliše Kijev.

    Takođe, ruska avijacija gađala je štab ukrajinske službe bezbednosti u Harkovskoj oblasti, a u Belgorki uništen je i jedan samohodni raketni sistem BUK-M1.

    Pogođeno je i skladište naoružanja i municije ukrajinskih snaga koje se nalazilo u Volnjansku, u Zaporoškoj oblasti.

  • Iran priznao

    Iran priznao

    Iran je otkrio danas da je isporučio dronove Rusiji, ali da je to bilo pre nego je počela invazija Moskve na Ukrajinu.

    “Isporučili smo Rusiji ograniičen broj dronova, u mesecima pre rata u Ukrajini”, rekao je danas iranski ministar spoljnih poslova Hosein Amir-Abdolahijan, prenosi zvanična novinska agencija Irna.

    Poslednjih nedelja Kijev i njegovi zapadni sveznici optužuju Rusiju da koristi dronove iranske proizvodnje za napade na Ukrajinu.

    Teheran je više puta negirao optužbe da je snabdeo Rusiju dronovima. Šef iranske diplomatije je, međutim, rekao da je spreman da ispita svaki dokaz da su iranski dronovi upotrebljeni u ukrajinskom ratu.

    “U telefonskom razgovoru s ukrajinskim ministrom spoljnih poslova dogovorili smo se da ukoliko ima dokaza (o ruskoj upotrebi iranskih dronova) da će nam ih oni dati”, rekao je Amir Abdolahijn.

    Rekao je da ukoliko ukrajinska strana održi obećanje da razgovara sa Iranom, da će Teheran moći da ispita to pitanje narednih dana i da će uzeti u obzir njihove dokaze.

    Iranski ministar je s druge strane ponovo demantovao da je njegova zemlja isporučila rakete Rusiji navodeći da su te optužbe potpuno lažne.

    Kijev navodi da je oko 400 iranskih dronova “već upotrebljeno protiv ukrajinskog stanovništva” i da je Moskva poručila još oko 2.000.

    Kao odgovor na to, EU i Velika Britanija uvele su nove sankcije Iranu, uperene protiv trojice generala i protiv kompanije za proizvodnju oružja koja je odgovorna za slanje dronova kamikaza Rusiji.

    Kijev je u septembru odlučio da redukuje svoje diplomatske odnose sa Teheranom zbog navodne isporuke oružja Moskvi.

  • EU odvaja milijarde za energetsku tranziciju

    EU odvaja milijarde za energetsku tranziciju

    Bosna i Hercegovina nije usvojila deklaraciju koja je potpisana na Berlinskom procesu u Berlinu u srijedu, kojom su predviđeni koraci ka zelenoj energetskoj tranziciji i napuštanju prljavih fosilnih izvora energije poput uglja na zapadnom Balkanu.

    Sporazum su potpisali Srbija, Sjeverna Makedonija, Crna Gora, prištinske institucije na Kosovu i Albanija. Deklaracija je usklađena s planovima EU da u narednom periodu Evropska komisija dodijeli milijardu evra za cijeli region, od čega bi polovina bila iskorištena za uklanjanje posljedica trenutne energetske krize, dok bi ostatak bio iskorišten za kratkoročne i srednjoročne mjere u energetskoj tranziciji, odnosno za prelazak na zelenu energiju u cijelom regionu.

    Kako smo saznali i iz njemačkih i iz bh. izvora, do neusvajanja deklaracije od strane BiH došlo je zbog tehničkih, a ne suštinskih razloga. U Kabinetu predsjedavajućeg Savjeta ministara BiH nam je objašnjeno da još nije došlo do saglasnosti unutar BiH o svim mjerama koje su predviđene u deklaraciji.

    “Ostala je mogućnost i poziv da se BiH pridruži ukoliko u međuvremenu uspije postići saglasnost o tekstu”, rečeno nam je u Kabinetu. Nekoliko sagovornika s kojima smo razgovarali nam je istaklo da zabrinutost i nedoumice postoje u oba entiteta, posebno kad je u pitanju zatvaranje termocentrala. Naime, kako nam je objašnjeno, veliki broj ljudi radi u termocentralama i rudnicima i narednih sedmica i mjeseci se očekuju razgovori s predstavnicima EU o modalitetima tranzicije i pomoći koju bi BiH trebala da dobije.

    Kako saznajemo, Njemačka će u narednom periodu pokazati posebnu pažnju da se sporazum potpiše i u BiH, jer vjeruju da u deklaraciji nema ništa sporno i da neće biti potrebe da dođe do velikog kašnjenja, posebno jer bi, kako je istaknuto i u zvaničnim izjavama u Berlinu nakon samita, ovaj sporazum bio od koristi svim građanima.

    Podsjećamo da su u Berlinu potpisana tri sporazuma koja se odnose na kretanje s ličnim kartama u cijelom regionu i priznavanje više vrsta diploma kako bi se olakšala mobilnost radnika.

    Takođe, podsjećamo da je Emanuel Zaracin, specijalni izaslanik Vlade Njemačke za zapadni Balkan, boravio u Sarajevu i Banjaluci i razgovarao sa članovima bh. Predsjedništva i njihovim osobljem da se ubrza unutrašnja procedura u BiH kako bi Zoran Tegeltija, predsjedavajući Savjeta ministara BiH, u Berlinu mogao sporazume parafirati, što je i učinio.

    Iako je u javnosti bilo spekulacija da je razgovor Dodika i Zaracina u Banjaluci bio napet, saznajemo da je vođen transparentno i u konstruktivnoj atmosferi.

    U dokumentima usvojenim na berlinskom samitu je takođe navedeno da bi pola milijarde evra namijenjenih za investicije bilo usmjereno kroz Investicioni okvir za zapadni Balkan i da bi se sredstva koristila za investicije u obnovljive izvore energije, gasne i elektroenergetske interkonekcije u regionu te za veće investicije u terminale za tekući gas LNG.

    Saznajemo da je predviđeno da deklaracija koju BiH još nije potpisala postavi obaveze koje bi zemlje zapadnog Balkana ispunile do 2030. godine u energetskoj tranziciji, a da je paket podrške EU konkretan dokaz da je EU spremna da finansijski i tehnički pomogne da se tranzicija ostvari na socijalno održiv način.

  • Erdoan: Svedska i Finska u NATO kad ispune sve dogovoreno

    Erdoan: Svedska i Finska u NATO kad ispune sve dogovoreno

    Tajming procesa turske ratifikacije pristupanja Finske i Švedske u NATO zavisi isključivo od djelovanja tih sjevernih zemalja, izjavio je danas predsjednik Turske Redžep Tajip Erdoan.

    “Tempo i dinamika procesa ratifikacije memoranduma između Turske, Švedske i Finske biće određeni koracima koje će ove zemlje preduzeti”, rekao je Erdogan, javila je Anadolija.

    Erdogan je danas na ovu temu razgovarao sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom, koji boravi u posjeti Turskoj, prenio je Interfaks.

    Oni su razgovarali i o situaciji u Ukrajini.

    Erdoan je najavio potrebu obnavljanja pregovora između Rusije i Ukrajine kako bi se sukob okončao što prije.

    Predsjednik Turske je kazao i da će se Turska fokusirati na produženje sporazuma o žitu koji ističe 19. novembra, a omogućava izvoz ukrajinskog žita preko Crnog mora.

    Stoltenberg je juče, poslije sastanka sa turskim ministrom spoljnih poslova Mevlutom Čavušogluom, rekao da su Finska i Švedska ispunile uslove Ankare za ulazak u NATO.

    Međutim, Čavušoglu je drugačije ocijenio situaciju.

    “Nisu sve komponente sporazuma sprovedene”, rekao je on. On je, istovremeno, istakao da su vlasti obje zemlje zaista preduzele neke neophodne mjere, što Ankara pozdravlja.

    Trenutno Turska i Mađarska još nisu ratifikovale pristupanje Švedske i Finske NATO.

    Ankara navodi da će to učiniti kada dvije skandinavske zemlje ispune niz uslova navedenih u memorandumu dogovorenom između strana.

    Konkretno, postoje klauzule da Švedska i Finska treba da preduzmu akciju protiv kurdskih grupa, koje Ankara smatra terorističkim.

    Ankara, takođe, insistira na izručenju određenog broja kurdskih aktivista.