VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Izrael izveo napade na Pojas Gaze, tvrde da su pogođena skladišta Hamasa

    Izrael izveo napade na Pojas Gaze, tvrde da su pogođena skladišta Hamasa

    Izrael je u četvrtak pokrenuo zračne napade na ciljeve u Pojasu Gaze nakon što su sa te teritorije ispaljene rakete, javljaju lokalni mediji pozivajući se na izjave izraelske vojske, prenosi Anadolija.

    List “Jerusalem Post” javio je da je izraelska vojska u četvrtak rano ujutro pogodila postrojenje za proizvodnju oružja koje pripada palestinskoj grupi Hamas.

    Šest raketa je ispaljeno iz pojasa Gaze prema Izraelu, a većinu ih je u srijedu presreo izraelski protivraketni odbrambeni sistem “Željezna kupola”.

    Izraelske snage izvršile su u srijedu raciju na nekoliko područja u Nablusu na sjeveru okupirane Zapadne obale.

    Okružujući kuću u Starom gradu, izraelski vojnici koristili su bojeve metke protiv Palestinaca koji su protestovali zbog racije, pri čemu je ubijeno najmanje 11 civila, među kojima i dijete, a povrijeđeno više od 100.

    Ministarstvo zdravlja Palestine saopštilo je u srijedu da su izraelske snage ubile 62 Palestinca od početka godine.

  • Poruka Bajdena: branićemo svaki pedalj država NATO

    Poruka Bajdena: branićemo svaki pedalj država NATO

    Američki predsjednik Joe Biden obećao je u srijedu istočnoeuropskim članicama da će SAD “braniti svaki pedalj NATO-a” dajući im garanciju sigurnosti dan nakon ruske objave da neće više sudjelovati u sporazumu o kontroli nuklearnog naoružanja.

    Biden je to poručio predstavnicima Bukureštanske devetorice, članicama NATO-a iz istočne Europe s čijim se čelnicima sastao u Varšavi dva dana nakon nenajavljenog posjeta Kijevu i dan uoči godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu 24. veljače 2022.

    “Predanost Sjedinjenih Država NATO-u potpuno je jasna. Članak 5 sveta je obveza koju su dale Sjedinjene Države. Branit ćemo doslovce svaku stopu NATO-a, svaku stopu NATO-a”, rekao je Biden.

    Prema članku 5 Sjevernoatlantske povelje napad na bilo koju članicu NATO-a prijetnja je svima i zahtijeva zajednički odgovor.

    Ranije u srijedu na sastanku s osobljem američkog veleposlanstva u Varšavi Biden je nazvao “velikom pogreškom” odluku ruskog predsjednika Vladimira Putina da neće više sudjelovati u Novom Startu, sporazumu o kontroli naoružanja i najavu da bi Moskva mogla nastaviti nuklearne pokuse.

    Novi START posljednji je bilateralni ugovor Moskve i Washingtona o nuklearnom razoružanju kojega je trajanje produljeno do 5. veljače 2026.

    Na sastanku s čelnicima Bukureštanske devetorice (Poljska, Rumunjska, Bugarska, Češka, Estonija, Mađarska, Latvija, Litva i Slovačka), članicama NATO-a koje su do raspada Sovjetskog Saveza bile dio Varšavskog ugovora kojim je dominirala Moskva, Biden je ponovio da je Washington predan obrani njihove sigurnosti.

    “Kao istočno krilo NATO-a vi ste na prvoj crti naše kolektivne obrane. Znate bolje od bilo koga drugog kakav je ulog u ovom sukobu. Nije to samo Ukrajina, već sloboda demokracija diljem Europe i diljem svijeta”, rekao je američki predsjednik.

    U zajedničkoj izjavi nakon sastanka, Bukureštanska devetorica obvezala su se jačati vojnu prisutnost na njihovu teritoriju kao sredstvo odvraćanja Moskve.

    “Rusija je najveća i najizravnija prijetnja sigurnosti Saveza”, navodi se u deklaraciji koju je potpisala i Mađarska iako ne podržava neke sankcije Rusiji i jedina je članica NATO-a uz Tursku koja još nije ratificirala pristup Švedske i Finske, novih kandidatkinja za Savez.

    Svih devet zemalja, uključujući Mađarsku, u srijedu je opetovalo podršku Ukrajini.

    “Ukrajinsko legitimno pravo je braniti se od ruske agresije i vratiti punu kontrolu nad vlastitim teritorijem”, stoji u izjavi. “Nastavićemo podržavati te ukrajinske napore do kraja, koliko god bude potrebno”, piše u prihvaćenoj deklaraciji navode.

    U izjavi Bijele kuće o razgovorima SAD-a i Bukureštanske skupine stoji da su “ponovno potvrdili nepokolebljivu potporu Ukrajinu i naglasili da zajedno stoje uz ukrajinski narod koliko god bude trebalo”.

  • Rusija: Pregovori mogući tek kad Zapad i Ukrajina polože oružje

    Rusija: Pregovori mogući tek kad Zapad i Ukrajina polože oružje

    Pregovori o Ukrajini mogu biti održani tek kad zapadne zemlje i vlasti u Kijevu polože oružje, saopštio je ruskim medijima zamjenik ministra spoljnih poslova Mihail Galuzin.

    • Ako Zapad i Kijev žele da sjednu za pregovarački sto, moraju, prije svega, da prestanu da granatiraju ruske gradove i polože oružje. Nakon toga se mogu voditi razgovore na bazi novih geopolitičkih realnosti – rekao je zamjenik ministra.

    Ranije je portparol predsjednika Rusije Dmitrij Peskov istakao da Zapad još nije pokazao nikakvu spremnost za mirovne inicijative o situaciji u Ukrajini.

    Ukrajinski predsjednik Vladimir Zelenski je u oktobru 2022. godine ukazom zabranio pregovore sa Moskvom i rekao da ga ne zanimaju kontakti sa ruskim kolegom Vladimirom Putinom.

  • Novi vatikanski dokumenti otkrili: Papa je znao za zločine, ali je ćutao

    Novi vatikanski dokumenti otkrili: Papa je znao za zločine, ali je ćutao

    Ranije nepoznata razmena pisama pokazuje da je Džozef Racinger, kao šef Kongregacije za doktrinu vere, znao za zlostavljanje Pitera H. najkasnije do 1986. godine.

    Kao šef Kongregacije za doktrinu vere, tadašnji kardinal Jozef Racinger, a kasnije papa Benedikt XVI. još 1986. godine imao je informacije o seksualnim prestupima sveštenika Petra H. kod dece. Ovo proizilazi iz ranije nepoznatog dokumenta iz Vatikana, koji su nemački mediji mogli da vide. Bivši papa je uvek poricao da je poznavao to svešteno lice.

    Međutim, kako se navodi u tekstu portala “Br.de”, razmena pisama iz 1986. godine navodno pokazuje da je papa XVI, odnosno tada kardinal Jozef Racinger imao podatke o tome da je bivši sveštenik Petar H. u nekoliko navrata seksualno zlostavljao decu, a da je posle toga nastavio da obavlja svešteničku ulogu.

    Nedugo ranije, sveštenik je osuđen na uslovnu kaznu od strane okružnog suda u Ebersbergu zbog višestrukog zlostavljanja dece. Kako stoji u tekstu, nadbiskupija Minhena i Frajzinga je saopštila da se u pismu Minhenske nadbiskupije pominju i seksualni delikti nad decom “koji su počinjeni pod dejstvom alkohola”. Kako tvrdi portal “Br.de”, pismo je navodno lično potpisao papa XVI, koji je tada bio šef Kongregacije za doktrinu vere.

    Prema nekim navodima, pretpostavlja se da je Petar H. silovao 29 dečaka.

  • Rusija raspoređuje Sarmat

    Rusija raspoređuje Sarmat

    Ruski predsednik Vladimir Putin saopštio je da će Moskva zadržati povećanu pažnju na jačanju svojih nuklearnih snaga.

    “Kao i do sada, posvetićemo povećanu pažnju jačanju nuklearne trijade”, rekao je Putin u obraćanju povodom današnjeg obeležavanja državnog praznika Branioca otadžbine, misleći na nuklearne rakete stacionirane na kopnu, moru i u vazduhu, prenosi Rojters.

    Putin je saopštio da će ove godine prvi put biti raspoređene interkontinentalne balističke rakete Sarmat, koje mogu da nose više nuklearnih bojevih glava.

    “Nastavićemo serijsku proizvodnju vazdušnih hipersoničnih sistema Kinžal i započećemo masovne isporuke hipersoničnih raketa Cirkon na moru“, rekao je Putin u video obraćanju koje je Kremlj objavio danas.

    On je naveo i da će udeo modernog naoružanja u pomorskim strateškim nuklearnim snagama dostići 100, uz angažovanje podmornice “Imperator Aleksandar III” klase Borej-A.

    Prema njegovim rečima, u narednim godinama floti će se priključiti još tri krstarice ovog tipa, prenosi Tass.

    On je u video obraćanju čestitao današnji praznik “veteranima, vojnom i civilnom osoblju Oružanih snaga i svim građanima Rusije”, saopštila je pres-služba Kremlja.

  • Borelj priznao: Rusija je uspijela da se izbori

    Borelj priznao: Rusija je uspijela da se izbori

    Šef evropske diplomatije Žozep Borelj ocenio je da prošla godina nije bila loša za rusku ekonomiju.

    Ekonomija Ruske Federacije uspela je da se izbori sa prošlogodišnjim izazovima i sankcijama Zapada, tako da se ne može reći da je prošla godina jako loše uticala na ekonomsku situaciju u zemlji, poručio je danas šef evropske diplomatije Žozep Borelj.

    “Prošla godina nije bila loša za rusku ekonomiju. Zašto? Pa zato što su cene energenata naglo porasle i to deset puta. A mi smo i dalje zavisili od njih, morali smo da nastavimo da kupujemo njihov gas, nije bilo alternative. Cene su bile veoma visoke”, objasnio je Borelj.

    Evropska unija je od Rusije dobijala oko 40 odsto svog gasa, podsetio je. Ipak, kako je danas rekao, situacija je sada drugačija i EU iz Rusije uvozi svega 6 odsto gasa od ukupne količine ovog energenta koji dobija od trećih strana.

    Diplomata je dodao i da ne smatra da će Rusija naći zamenu za evropsko tržište.

    Rusko Ministarstvo ekonomije saopštilo je u decembru da je ekonomija i do šest puta u boljem stanju nego što su očekivali na Zapadu.

    Početkom ove godine, ministar ekonomije izjavio je da će inflacija na kraju drugog kvartala 2023. pasti i ispod ciljanih četiri odsto.

  • Kina izabrala stranu?

    Kina izabrala stranu?

    Šef NATO-a rekao je danas u Varšavi da ta vojna alijansa vidi “neke znake” da Kina možda planira da podrži Rusiju u njenom ratu u Ukrajini.

    On je snažno pozvao Peking da odustane od kršenja međunarodnog prava.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg takođe je u intervjuu za Asošijeted pres rekao da će alijansa, iako nije strana u ratu, podržavati Ukrajinu “koliko god bude potrebno”.

    Upitan da li NATO ima bilo kakve naznake da bi Kina mogla biti spremna da daje oružje ili drugu podršku ruskom ratu, Stoltenberg je rekao: “Videli smo neke znake da oni to možda planiraju i naravno da su saveznici iz NATO-a, Sjedinjene Države, upozoravale na to jer to ne bi trebalo da se desi. Kina ne treba da podržava ruski ilegalni rat”.

    Stoltenberg je rekao da bi potencijalna kineska pomoć Rusiji predstavljala “(direktnu) podršku očiglednom kršenju međunarodnog prava, i naravno (kao) članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, Kina ne bi trebalo ni na koji način da podržava kršenje povelje UN-a ili međunarodnih propisa”.

    Ruski predsednik Vladimir Putin ugostio je danas najvišeg spoljnopolitičkog zvaničnika Komunističke partije Kine, Vanga Jia, izazivajući zabrinutost na Zapadu da bi Peking mogao biti spreman da ponudi Moskvi snažniju podršku u ratu u Ukrajini koji traje već gotovo godinu dana.

    Kina je naglašeno odbila da kritikuje invaziju na Ukrajinu, ponavljajući tvrdnju Moskve da su SAD i NATO krivi za provociranje Kremlja. Kina, Rusija i Južna Afrika ove nedelje održavaju pomorske vežbe u Indijskom okeanu.

    Sve o sukobu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Stoltenberg je za Asošijeted pres gvorio u Varšavi posle sastanka devet članica NATO-a sa istočnog krila – “samita Bukureštanske devetorke” sa američkim predsednikom Džoom Bajdenom o bezbednosti regiona.

    On je naglasio da, iako NATO “nije strana” u ukrajinskom sukobu, njegovi zadaci su da “osigura da Ukrajina prevlada” i da “spreči da ovaj rat eskalira izvan Ukrajine i da postane pun rat Rusije i NATO-a”.

    On je rekao da je glavna poruka sa sastanka u Varšavi “da ćemo pružati podršku Ukrajini onoliko dugo koliko bude potrebno”.

    “Tragedija za Ukrajince bi bilo ako predsednik Putin pobedi u Ukrajini”, rekao je Stoltenberg, ali to bi bilo “opasno i za sve nas”, jer bi “poslalo poruku svim autoritarnim liderima da kada koriste vojnu silu dobijaju ono što oni žele”.

  • Rusi upozorili: Ukrajina se sprema

    Rusi upozorili: Ukrajina se sprema

    Rusko ministarstvo odbrane optužilo je danas Ukrajinu da planira oružanu provokaciju u Pridnjestrovlju, samoproglašenom regionu Moldavije.

    Ministarstvo je saopštilo na Telegramu da Ukrajina planira da izvede “operaciju lažne zastave”, navodni napad ruskih snaga iz Pridnjestrovlja, kao izgovor za svoju akciju, prenosi agencija RIA Novosti.

    Zamenik ruskog ministra inostranih poslova Mihail Galuzin, tvrdi da je Zapad naložio vladi Moldavije da prekine svaku komunikaciju sa separatističkim vlastima u Pridnjestrovlju, prenela je agencija Rojters pozivajući se na ruske medije.

    Moldavska predsednica Maja Sandu optužila je Rusiju ranije ovog meseca da planira državni udar, kako bi zbacila vladu i uvukla Pridnjestrovlje u rat koji vodi u Ukrajini.

    Ovaj region proglasio je nezavisnost 1990. godine, godinu dana pre raspada Sovjetskog Saveza, zbog straha da će se Moldavija ujediniti s Rumunijom, čiji jezik i kulturu uglavnom deli.

    Nakon kratkog rata Moldavije sa separatistima 1992., nije bilo nasilja u proteklih 30 godina, s ruskim “mirovnim snagama” koje su još raspoređene na maloj teritoriji, koji nema međunarodno priznanje, navodi Rojters.

  • Broj stradalih u Turskoj i Siriji premašio 50.000

    Broj stradalih u Turskoj i Siriji premašio 50.000

    ​Broj poginulih u razornim zemljotresima koji su pogodili Tursku i Siriju, premašio je 50.000. Povrijeđeno je preko 125.000 ljudi.

    Broj stradalih u Turskoj prešao je 43.500, rekao je danas turski ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

    “Prema posljednjim informacijama, broj poginulih je 43.556,” izjavio je Sojlu za lokalne medije.

    Broj poginulih u zemljotresu u Siriji premašio je 8.500, saopštio je direktor SZO za hitne slučajeve u regionu istočnog Mediterana Rik Brenan.

    Snažni zemljotresi pogodili su Tursku 6. februara. Potresi su se osjetili i u susjednim zemljama, najviše u Siriji, u kojoj je poginulo nekoliko hiljada ljudi.

  • Zaharova uputila savjet Srbiji

    Zaharova uputila savjet Srbiji

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova pozvala je Srbiju i druge države da ne podliježu razornom uticaju zemalja Zapada.

    Ona je na redovnom brifingu za novinare, na pitanje šta bi ruska strana mogla da sugeriše Beogradu, na koji Zapad vrši pritisak zbog toga što se nije priklonio antiruskim sankcijama, rekla da zapadne zemlje vrše pritisak na sve i to tako kako niko nije mogao ni da zamisli.

    “Neke zemlje podliježu pritisku, druge pokušavaju da se odupru”, dodala je Zaharova.

    “Koji savjet mogu da dam? Ne podležite pritisku, jer je to razorno”, rekla je Zaharova.