VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija sprema zabranu

    Rusija sprema zabranu

    Moskva planira da do kraja 2022. godine kreira i pokrene mehanizam kojim se ruskim kompanijama zabranjuje prodaja nafte zemljama koje prihvate ograničenje cene.

    To je izjavio potpredsednik Vlade Aleksandar Novak.”Da, uveren sam da će to biti urađeno. Trenutno razgovaramo o tome s kompanijama, brusimo tu odluku“, rekao je Novak, odgovarajući na pitanje novinara, prenosi Tass.

    “Ne vidimo nikakvu tragediju u tome”
    Ruska nafta je bila i biće tražena, dok će se logistički lanci menjati, u tome nema tragedije, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

    “Ruska nafta je tražena na globalnim tržištima, nafta će naći svoje kupce. Rusija je najveći svetski snabdevač naftom globalnim energetskim tržištima… Ruska nafta je uvek bila tražena i biće tražena. Da, logistički mehanizmi i lanci će se sada promeniti. Ipak, ne vidimo nikakvu tragediju u tome”, rekao je Novak novinarima, prenosi Sputnjik internešenel.

    Rusija, zbog neizvesne situacije, može da smanji proizvodnju nafte, ali ne mnogo, dodao je Novak.

    “Ne isključujemo da, ako bude potrebno, bude situacija kada će biti pada proizvodnje nafte, jer je ova situacija neizvesna. Danas postoji velika volatilnost. Ne mislim da bi to bile velike količine, ali ipak ne isključujemo ovu mogućnost“, rekao je Novak novinarima, dodajući da Rusija sarađuje sa manjim trgovcima kada trguje naftom i da koristi nove šeme osiguranja snabdevanja.

    Uvođenje ograničenja cena ruske nafte može samo da dovede do smanjenja globalnih investicija u industriju, što će zauzvrat dovesti do povećanja cena, dodao je zvaničnik.

    “Ne prihvatamo one mehanizme koji se usvajaju kao ograničenja cena na veštački način, na netržišni način, određivanje cena od strane zemalja potrošača. One prave istu grešku, uvode granice cena na netržišne načine. To može samo da dovede do globalnog pada investicija i nestašice odgovarajućih energetskih resursa u budućnosti. To će pak dovesti do još većeg povećanja cena“, rekao je Novak.

    Ruska proizvodnja nafte porasla 2,2 posto za 11 meseci
    Ruska proizvodnja sirove nafte porasla je 2,2 posto u periodu januar-novembar 2022. na 488 miliona tona, rekao je novinarima potpredsednik vlade Aleksandar Novak.

    Rusija će, shodno odluci grupe OPEK+ i u njenim okvirima, ove godine proizvesti oko 530 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, a 2023. godine 490 miliona tona, rekao je Novak, prenosi Tass.

    On je ranije saopštio da se ruska proizvodnja nafte u oktobru zadržala na septembarskom nivou od 9,99 miliona barela dnevno, dodajući da se očekuje da će proizvodnja ostati na istom nivou i u novembru.

  • Peskov se složio sa Blinkenom

    Peskov se složio sa Blinkenom

    Rusija je saglasna sa izjavama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ishod onoga što se dešava treba da bude pravičan, dugoročan mir – sa tim se možemo složiti. Ali, što se tiče izgleda za neku vrstu pregovora, mi ih trenutno ne vidimo“, rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA Novosti.

    Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio da SAD žele da mirovni pregovori o Ukrajini donesu pravedan i trajan mir, navodi agencija.

  • Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Neophodno je obustaviti nezakonite aktivnosti Vašingtona u oblasti biološkog oružja, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Kako je naveo, to predstavlja pretnju za bezbednost Rusije i drugih regiona sveta,

    “Neophodno je uspostaviti odgovarajući mehanizam verifikacije i ojačati mere za izgradnju poverenja u okviru Konvencije o zabrani biološkog i toksičnog oružja”, rekao je Rjabkov u Državnoj dumi.

    Prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja da se obustave ilegalne i nezakonite aktivnosti koje sprovode SAD u oblasti biološkog oružja, oslanjajući se na svoje saveznike u mnogim delovima sveta.

    Rjabkov je ukazao da te aktivnosti predstavljaju neposrednu pretnju za bezbednost Rusije jer su američke biolaboratorije raspoređene duž ruskih granica, preneo je TAS S.

  • EU ukida roming sa zemljama zapadnog Balkana

    EU ukida roming sa zemljama zapadnog Balkana

    Sporazum koji će omogućiti prvo smanjenje cijena, a kasnije i ukidanje rominga između EU i regiona zapadnog Balkana potpisan je danas u Tirani, tokom održavanja Samita EU – Zapadni Balkan.

    Sporazum su potpisali operateri iz EU i zapadnog Balkana, a nakon potpisivanja istaknuto je da je to korak koji će omogućiti postepeno smanjenje cijena rominga između regiona i EU u toku 2023. godine, sa ciljem sa se troškovi naknadno u potpunosti ukinu.

    Istaknuto je i da će smanjenjenje troškova rominga sa zemljama EU omogućiti bolje uslove za saradnju i podsticaj za poslovanje, ali i za turizam.

    U okviru Berlinskog procesa još ranije lideri zapadnog Balkana dogovorili su međusobno ukidanje naknada za roming, što je na kraju i učinjeno i od jula 2021. godine roming među zemljama zapadnog Balkana je ukinut.

  • Bjeloruska vojska započela vježbe

    Bjeloruska vojska započela vježbe

    Oružane snage Bjelorusije pokrenule vežbe borbene gotovosti svih kategorija pripadnika vojske.

    Kako je saopštilo bjelorusko ministarstvo odbrane, vežbe se održavaju u skladu sa planom obuke. Vojska je počela planiranu obuku borbene gotovosti.

    Mjere koje su u toku su u skladu sa predviđenim planom obuke i sticanja veština novih reguta, navodi se u saopštenju Ministarstva, prenosi Tass.

    Kako se navodi, primarni ciljevi vježbi su unapređenje operativnosti vojnih komandnih centara, unapređenje praktičnih veština komandanata kao i obuka kadrova za delovanje u različitim okruženjima.

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko je ranije više puta ponovio da Belorusija nema potrebe za mobilizacijom.

    Ministarstvo odbrane Bjelorusije saopštilo je početkom oktobra da bi u slučaju potrebe moglo da mobiliše 500.000 obučenog osoblja.

  • Amerika ima jasan cilj

    Amerika ima jasan cilj

    Američki državni sekretar Entoni Blinken je, govorio je o podršci koju Vašington pruža Kijevu.On je izjavio da su Sjedinjene Američke Države fokusirane da pomognu Ukrajini da povrati teritorije koje je Rusija okupirala od početka specijalne vojne operacije – 24. februara ove godine.”Naš fokus se ogleda u daljem nastavku tekućih akcija kako bi se Ukrajina snabdela neophodnim za odbranu i vraćanje teritorije koja je okupirana, počev od 24. februara”, izjavio je Blinken na konferenciji izdanja “Vol strit žurnala”.

    Državni sekretar je takođe naglasio da je pored vojne, Kijevu takođe potrebna ekonomska i humanitarna pomoć.

    On je, istovremeno, izbegao da direktno odgovori na pitanje mogu li Ukrajinci da “vrate Krim”, rekavši da Ukrajinci sami odlučuju “kuda žele da idu i kada”, ali “uz našu podršku i podršku desetak svetskih zemalja”.

    Blinken je naglasio da SAD žele da mirovni pregovori oko Ukrajine donesu pravedan i dugotrajan mir.

    Prema njegovim rečima, Vašington želi da izbegne “namešteni” mir za Ukrajinu.

    On je još istakao da SAD rade sa članicama G7, Evropskom unijom, Svetskom bankom, Evropskom bankom za rekonstrukciju i razvoj na obnavljanju energetske infrastrukture Ukrajine.

  • Fon der Lejenova: Nadamo se da će BiH dobiti kandidatski status

    Fon der Lejenova: Nadamo se da će BiH dobiti kandidatski status

    EU mnogo intenzivnije radi na zapadnom Balkanu i nadam se da će BiH dobiti kandidaturu za članstvo u EU, rekla je danas Ursula fon der Lajen, predsjednica Evropske komisije uoči početka Samita EU i zapadnog Balkana u Tirani.

    “Nadam se da će Savjet prihvatiti naš savjet da se BiH dodijeli kandidatski status i drago mi je da su Sjeverna Makedonija i Albanija u samom središtu pretpristupnog procesa. Konačno su se na zapadnom Balkanu pokrenule stvari”, rekla je fon der Lejenova.

    Ona je, međutim, ponovila stav EU da je na samim zemljama koliko će se brzo kretati ka članstvu, navodeći primjere zemalja kojima je za to trebalo nekoliko godina, a neke ni nakon više decenija nisu uspjele da uđu u EU.

    Ona je rekla da Rusija i Kina pokušavaju da utiču na zapadni Balkan, ali da su najveći investitori iz EU, te je pozvala je zemlje zapadnog Balkana da same odluče na čijoj su strani.

    Ona je na pitanje austrijskog novinara o problemu migracija koje prema EU dolaze sa zapadnog Balkana, istakla da je Austrija posebno teško pogođena ovim problemom.

    “Vidimo da su se ilegalne migracije sa zapadnog Balkana utrostučile u odnosu na prošlu godinu. Migracije se jednostavno moraju dovesti u red, i mi tijesno sarađujemo s Austrijom na ovom problemu”, rekla je ona.

  • Napad dronom na aerodrom u Rusiji

    Napad dronom na aerodrom u Rusiji

    Na aerodrom u Kursku izvršen je napad dronom, usljed čega se zapalio rezervoar sa naftom, objavio je jutros gubernator Kurske oblasti u Rusiji Roman Starovojt

    On je na Telegramu napisao da nije bilo žrtava i da je u toku lokalizacija požara.

    Sve specijalne službe su na mjestu incidenta, napisao je Starovojt, prenosi RIA Novosti.

    “Jutros sam održao sastanak antiterorističke komisije. Donijeta je odluka da se ‘žuti’ nivo terorističke prijetnje od danas od 17 časova produži za još 15 dana”, napisao je guverner Kurske oblasti Roman Starojt u Telegramu.

    Rusko Ministarstvo odbrane juče je saopštilo da je Ukrajina pokušala da izvede napad na vojne aerodrome u Saratovskoj i Rjazanjskoj oblasti u Rusiji, uz pomoć bespilotnih letjelica sovjetske proizvodnje.

    Kako je navedeno, ruska avijacija je uz pomoć PVO oborila ukrajinske dronove koji su letjeli na maloj visini.

    U napadu su poginula tri pripadnika vojno-tehničkog osoblja, a četvoro je povrijeđeno.

    Rusija je nakon toga pokrenula masovni udar na vojno-komandni sistem Ukrajine i saopštila da je spriječeno prebacivanje ukrajinskih trupa i naoružanja u zonu borbenih dejstava.

  • Orban: Vrijeme je za reviziju sankcija protiv Rusije

    Orban: Vrijeme je za reviziju sankcija protiv Rusije

    Mađarski premijer Viktor Orban zatražio je danas da se izvrši revizija sankcija protiv Rusije, čime je podržao izjavu francuskog predsjednika Emanuela Makrona da sukob u Ukrajini na različite načine utiče na EU i SAD.

    “Makron je u pravu jer troškovi ukrajinskog sukoba nisu isti sa obje strane Atlantika. Ukoliko želimo opstanak evropske privrede, moramo da ubrzano rješavamo energetsku krizu. Vrijeme je za ponovnu procjenu sankcija”, naglasio je Orban u poruci objavljenoj na Twitteru.

    Francuski lider je juče u izjavi za američki CBS News rekao da je bilo “desinhronizacije” u odnosima između Evrope i Vašingtona zbog visoke cijene energije.

    On je podsjetio da je EU kupac gasa i nafte dok su SAD proizvođač i da zbog toga domaćinstva Unije i Amerike struju dobijaju po različitim cijenama i da ta razlika utiče na kupovnu moć i konkurentnost evropskog društva.

  • Rusija: Hvala Srbiji

    Rusija: Hvala Srbiji

    Ruski građani koji su se od početka rata u Ukrajini doselili u Srbiju osnovali su udruženje “Rusko demokratsko društvo”.

    “Od početka ove godine u Srbiju se doselilo desetine hiljada Rusa. Ogromna većina ovog novog talasa emigracije su ljudi demokratskih stavova, koji ne žele da žive u vojno-policijskoj diktaturi, kakva je postala Rusija”, naveno je u saopštenju.

    Kako su dodali, u pitanju je antiratno i antifašističko društvo koje osuđuje upotrebu vojne sile za rešavanje međunarodnih i unutrašnjih sporova i dodali da stoje u solidarnosti sa ukrajinskim građanima “koji se bore za slobodu i nezavisnost svoje zemlje”.

    U saopštenju se navodi da je cilj tog društva da da glas svojoj novoj dijaspori i brani njene interese održavajući sastanke, događaje, skupove i šetnje, gradi dobre odnose sa Srbijom, ali i brani interese Rusa u srpskim i međunarodnim sudovima ukoliko to bude potrebno.

    Istakli su zahvalnost Srbiji na prilici da “naprave svoj novi dom”, i dodali da su spremni da sarađuju sa vlastima i građanima, kao i da se neće mešati u unutrašnju politiku Srbije.