VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Tajni” plan Vašingtona: Kako natjerati Srbe…

    “Tajni” plan Vašingtona: Kako natjerati Srbe…

    Kosovski analitičar Nedžmedin Spahiju smatra da su predsednica i premijer Kosova od Blinkena dobili smernice o daljem toku dijaloga sa Srbijom.

    Podsetimo, Vjosa Osmani i Aljbin Kurti sastali su se u Vašingtonu sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom, a jedna od glavnih tema razgovora bio je i dijalog o normalizaciji odnosa sa Srbijom.

    Prema rečima Spahijua, lideri Kosova su dobili uputstva od Amerike kako da dođu do priznanja od Srbije.

    “Sigurno je da je sastanak organizovan kako bi se pripremio konačni sporazum sa Srbijom uz uputstvo koje Kosovo treba da primenjuje kako bi dobilo priznanje od strane Srbije. O tome šta je dogovoreno i o čemu se govorilo na sastanku nije saopšteno javnosti kako ne bi uticalo na pregovore. Verovatno je Kurtiju i Osmani rečeno u čemu to moraju da popuste da bi došlo do dogovora sa Srbijom”, istakao je Spahiju za portal Kosovo onlajn.

    Dodao je da je administracija SAD poručila kosovskoj strani da mora da popusti kada je u pitanju autonomija kosovskih Srba.

    “Zna se šta se traži od Srbije, to je priznanje kosovske nezavisnosti i ono ne može biti ni lako ni teško, tu se nema oko čega dogovarati. Međutim, Kosovo mora da popusti na nivou autonomije Srba na Kosovu koja je zagarantovana Ahtisarijevim planom, pre svega kao obrazovna, kulturna, verska i zdravstvena autonomija”, naglasio je Spahiju.

    Mišljenja je da je na sastanku rečeno da Kosovo mora da popusti, i da je dato tačno uputstvo do koje to granice mora ići.

    “Takvom autonomijom je Srbija nezadovoljna i traži više. O obimu veće autonomije se mora pregovarati i mislim da su Amerikanci stavili do znanja Kurtiju i Osmani dokle moraju da popuste da bi se postigao dogovor”, izjavio je Spahiju za Kosovo onlajn.

    Kako je istakao, Kosovo ima podršku SAD za članstvo u međunarodnim institucijama, ali da je čak i to pitanje uslovljeno dijalogom, jer kako kaže, bez priznanja Srbije neće biti priznanja ni od ostalih zemalja koje ne priznaju nezavisnost Kosova.

    “Kosovo ima podršku SAD za članstvo u međunarodnim organizacijama, međutim u međunarodnu organizaciju se ne može ući ukoliko nema priznanja od Rusije, Kine i pet evropskih zemalja, a njihovo priznanje zavisi od toga da li će Srbija priznati Kosovo. Shodno tome, dijalog je krucijalna stvar na tom putu. Ako se to postigne SAD i ostale zemlje saveznice Kosova će pogurati stvar napred”, zaključio je Spahiju.

  • Stiže “Moć Sibira”

    Stiže “Moć Sibira”

    Kina i Rusija u završnoj su fazi izgradnje prvog gasovoda koji će iz Sibira gasom snabdevati Šangaj.

    Gasovod “Moć Sibira”, kako se zove deo koji se nalazi u Rusiji, počeo je da isporučuje prirodni gas severu Kine još u decembru 2019. godine.

    Gasovod na kineskoj strani prolazi istočnom stranom države, pokraj Pekinga pa sve dole do Šangaja. Srednja faza radova započeta je još u decembru 2020. godine, a poslednji, južni deo, krenuće s isporukom gasa 2025, navode kineski državni mediji.

    Energetski giganti u vlasništvu dveju država, ruski Gasprom i China National Petroleum Corporation, gasovod grade već osam godina, piše CNBC.

    Indikativno je da završna faza izgradnje dolazi taman u trenutku velikog energetskog rata Rusije i Zapada, prenosi Jutarnji list.

    Podsećanja radi, Kina je tražila diverzifikaciju svojih izvora energije, a opseg i glomaznost ovog gasovoda najplastičnije pokazuju na kakvu je diverzifikaciju Peking prvobitno mislio.

    Iako je Rusija navodno uložila 55 milijardi dolara u ovaj novi gasni sporazum s Kinezima, Peking je od 2019. godine uvezao gasa u iznosu od samo 3,81 milijardi. No, tempo kineskih kupovina eksponencijalno se ubrzao već u prvoj polovini ove godine i gotovo utrostručio.

    Prema obimu, Gaspromov izvoz gasa u Kinu porastao je za 63,4 odsto na 7,5 milijardi kubnih metara tokom prve polovine godine, navodi ruska novinska agencija Interfaks. Izvorni ugovor ciljao je na 38 milijardi kubnih metara godišnje isporuke u nadolazećim decenijama.

    U izveštaju Interfaksa takođe stoji da je Gaspromov ukupni izvoz u zemlje koje nisu bile deo Sovjetskog Saveza pao za 31 odsto, na 68,9 milijardi kubnih metara, u prvih šest meseci ove godine.

    Početkom februara Kina i Rusija proširile su svoj godišnji ugovor o kupovini gasa za 10 milijardi kubnih metara – nijedna od zemalja nije precizirala kada bi ugovor tačno trebalo da se realizuje, ali su navele da je reč o “dugogodišnjem ugovoru”. Rojters je, u međuvremenu, doneo i svoju procenu koja govori o dodatnih 37,5 milijardi dolara tokom 25 godina.

    I Kina i Rusija razgovarale su o izgradnji dodatnih gasovoda, poput onog za koji se očekuje da će ići iz Sibira kroz Mongoliju. Fajnenšel tajms je ovog meseca već pisao da Mongolija očekuje početak izgradnje novog gasovoda, poznatog kao “Snaga Sibira 2”, u okviru od dve godine.

    U međuvremenu, Kinezi i Rusi nastavljaju da sarađuju i na razvoju nuklearne energije. Podsećanja radi, u maju 2021. kineski predsednik Si Đinping i Vladimir Putin inicirali su ono što se tada u medijima opisivalo kao revolucionarni događaj – gradnja dveju zajedničkih nuklearnih elektrana u Kini. Poslednjih meseci Kina kupuje i sve više ruskog uglja, koji je i dalje neprevladan energent u toj zemlji, a sada iz Rusije stiže i s posebnim popustom za istočne prijatelje.

  • Rusi poručili: “Imamo novi sistem, znamo gdje ste”

    Rusi poručili: “Imamo novi sistem, znamo gdje ste”

    Ruska vojska počela je da koristi u Ukrajini novi izviđački sistem na bombarderu Su-34, javlja RIA Novosti, pozivajući se na neimenovane izvore.”U sklopu specijalne operacije, ruske vazduhoplovne snage počele su da koriste nove izviđačke sisteme koji su montirani na bombarderima Su-34, koji omogućuju sa visokom tačnošću da otkriju koordinate i druge parametre neprijateljskih ciljeva, posebice zračnih obrambenih položaja i ukrajinskih radarskih stanica”, rekao je izvor.Novi izviđački sistem “omogućava prenos informacija o neprijateljskim vojnim objektima kopnenim snagama putem automatskih komunikacijskih kanala gotovo u stvarnom vremenu”, dodaje sagovornik.

    Univerzalne izviđačke sisteme izradio je Istraživački institut Kulon, koji je deo državne kompanije “Ruselektroniks”, u sklopu proširenja borbenih sposobnosti bombardera Su-34.

    Bombarder Su-34 dizajniran je za uništavanje kopnenih i vazdušnih ciljeva bez obzira o kakvim se vremenskim prilikama radi i koje je doba dana. Letelica ima posadu od dva člana i može nositi do osam tona oružja.

  • “Dok ljudi ginu, oni izigravaju pop zvezde” – ljudi su zgroženi Zelenskim i njegovom suprugom

    “Dok ljudi ginu, oni izigravaju pop zvezde” – ljudi su zgroženi Zelenskim i njegovom suprugom

    U velikom intervjuu za magazin “Vogue” novinarke Rejčel Donadio koja je posetila Kijev, prva dama Ukrajine Olena Zelenski govorila je o ratnom stanju u rodnoj zemlji, odluci supruga da postane predsednik i prisilnom razdvajanju porodice.

    Tekst pod nazivom “Portret hrabrosti” otvara rečenica: “Nije postojao scenario za prvu damu za vreme rata, pa je Olene Zelenski pisala svoj. Iako je uvek bila iza svog supruga, sad je u centru pozornice tragedije”.

    U razgovoru Olena Zelenski je rekla da su joj njena deca pomogla da prebrodi ovo teško vreme i insistirala je da ne bi mogla da “preživi” bez njih.

    Ali njen muž do sada nije mogao da se ponovo “ujedini” sa njihovom decom zbog bezbednosnih razloga.

    “Njemu je mnogo teže u tom pogledu”, rekla je Zelenski i dodala:

    “On pati. A onda to rade i moja deca, jer ne mogu da se vide”.

    Fotografije bračnog para Zelenski pored podrške na društvenim mrežama naišle su i na negativne reakcije na račun ukrajinskog predsednika koji je dobio etiketu čoveka koji želi da se “proslavi u ratnim okolnostima”.

    “U Kanu, Veneciji, Gremi dodeli nagrada, naslovna strana Voga – kao da je pop zvezda, a ne glavni čovek u zemlji koja je napadnuta”, “Ljudi ginu, ali Zelenski je zauzet fotografisanjem za Vog”, “To se zovu prioriteti – naslovnica Voga ispred vođenja računa o narodu”, pišu ljudi.

    “Neki ljudi su izgubili sve, a prva dama i predsednik poziraju na naslovnici”, “Ne postoji ništa gore od – usred smo rata i naslovna strana modnog magazina”, samo su neki od brojnih komentara na društvenim mrežama.

  • Kremlj “potopio” Brisel: Borelj je duh, Rusi “kidaju”

    Kremlj “potopio” Brisel: Borelj je duh, Rusi “kidaju”

    Obračun Borelja i Lavrova za naklonost Afrike naglašava ono što mnogi unutar političkih krugova EU znaju već godinama, ali je malo njih spremno da javno prizna.

    Naime, pre nego što je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, u nedelju sleteo u Afriku objavio je komentar u kom je za preteću globalnu prehrambenu krizu okrivio Zapad. Brojni mediji u Africi preneli su taj članak, a hiljade ga je delilo na Fejsbuku.

    Šta je u to isto vreme radio Žosep Borelj, šef diplomatije EU zadužen za zauzdavanje ruskih diplomatskih nasrtaja? Prema podacima koje navodi Politiko, Borelj je bio potpuni duh, kompletno nevidljiv na društvenim mrežama, u medijima, utopljen u talasu izveštavanja o Lavrovu.

    U bici dezinformacija između Rusije i EU-a, Evropa je debelo nadmašena, poražena i ne barata ni s približno dovoljno resursa za borbu protiv sofisticiranog propagandnog kremaljskog stroja koji kombinuje državne medije, lepezu diplomata širom sveta i podzemne alate kojima afirmiše ruske političke ambicije na sve četiri strane sveta, prenosi Jutarnji list.

    Uprkos opsežnim sankcijama protiv ruskih državnih medija (Raša tudeja i Sputnjika u Evropi), mediji naklonjeni Kremlju i dalje dopiru do desetina miliona ljudi široms veta sa otvoreno proruskom porukom.

    Blok od 27 evropskih zemalja, s druge strane, za sada ne pronalazi nikakav odgovor na rusku propagandu, često se isključivo oslanjajući na staložena saopštenja za štampu i sterilne fotografije, ocenjuje Politiko.

    U svakom slučaju sposobnost Rusije da plasira svoje informacije na globalnom nivou, dok EU promatra sa strane, nije bio inicijalni plan Brisela onda kada su evropske birokrate, početkom rata u Ukrajini, udarili na proruske medije.

    “Živimo u potpuno novom dobu”, kaže za Politiko jedan od evropskih zvaničnika koji je želeo da ostane anoniman, dodajući da je to kao da u rat Brisel umesto teške artiljerije nosi nož.

    Dalje se navodi sa službena evropska jedinica koja se bori protiv ruskih dezinformacija zove se Ist Stratkom, kao I da je smeštena pod ingerencijom diplomatske službe EU i ima godišnji budžet od nekoliko miliona evra – u poređenju s gotovo neograničenim resursima ruskih državnih medija.

    S druge strane, uprkos svim mogućim sankcijama EU, Raša tudej nastavlja da razvija svoju taktiku, uključujući kontinuirano stvaranje novih stranica na nemačkom, francuskom, španskom i engleskom jeziku.

  • Snažan zemljotres na Filipinima, ima poginulih

    Snažan zemljotres na Filipinima, ima poginulih

    Najmanje četiri osobe su poginule, a više desetina je povrijeđeno u snažnom zemljotresu jačine 7,1 stepeni po Rihteru koji je danas pogodio Filipine i doveo do manjih klizišta i rušenja više zgrada.

    Epicentar zemljotresa je bio u teško pogođenoj planinskoj provinciji Abra, a poginule su dvije osobe, koje su zatrpane u ruševinama, izjavio je Renato Solidum, šef filipinskog Instituta za vulkanologiju i seizmologiju i dodao da je potres izazvan pomjeranjem tla u lokalnom rasjedu na dubini od 25 kilometara, prenosi AP.

    U Abri je povrijeđeno najmanje 25 ljudi, koji su se uglavnom nalazili u bolnicama, saopštili su zvaničnici.

    Po riječima zvaničnika, oštećene su mnoge kuće i zgrade.

    Predsjednik Filipina Ferdinand Markos mlađi, koji je preuzeo dužnost prije manje od mjesec dana, planira da otputuje u Abru i da se sastane s ljudima pogođenim zemljotresom i lokalnim zvaničnicima, navodi AP.

  • Austrija ukida karantin

    Austrija ukida karantin

    Austrija od 1. avgusta ukida karantin za osobe inficirane virusom kovid-19, saopštio je ministar zdravlja Joganes Rauh.

    Ko se ne osjeća bolesno, i pored pozitivnog korona testa, može napustiti svoj stan, ali podliježe ograničenjima u kretanju.

    Naime, on mora nositi FFP2 masku, izuzev na otvorenom ukoliko prema drugim osobama može držati odstojanje od dva metra.

    Inficirani, i pored pozitivnog testa, moćiće da podsjećuju ugostiteljske objekte, diskoteke, ali i bazene, ali samo sa maksom, prenosi Tanjug.

    Zanimljivo je da to, prema uredbi Ministarstva, znači da mogu sjediti u lokalu i razgovarati, ali ne i konzumirati piće ili jelo.

    Zaraženi virusom korona ne smiju da prilaze ustanovama sa rizičnim grupama, a to su bolnice, domovi za njegu, osnovne škole, obdaništa i slično.

    Inače sva ova ograničenja važe maksimalno 10 dana, od prvog testa, bio on antigenski ili PCR, a ako je neko nestrpljiv može da se oslobodi ograničenja poslije pet dana negativnim testom.

    Rauh je kazao da je pandemija ušla u novu fazu u kojoj se može kontrolisati vakcinom i lijekovima.

    Katarina Rajh šef za zdravstvo istakla je da će korona ostati još duže vrijeme i da se s tim mora živjeti.

    Ocijenila je da je potrebno preći sa kriznog na modus prihvatanja.

    Navela je da samo 50 odsto hospitalizovanih zaaraženih koronom u bolnicu dolaze zbog kovid19.

    Rauh je rekla da ko je bolestan treba da ostane kući i pored ukidanja karantina.

    Podsjetila je da je predviđena olakšica, a to je vraćanje elektronskog prijavljivanja bolovanja.

    Prema pripremljenoj uredbi rad sa pozitivnim testom biće moguć, iako sa maskom.

    To ne važi za one poslove gdje de fakto nije moguće nositi masku kao što su logopedi ili muzičari.

    Isto tako ponovo stupa na snagu Udredba o rizičnim grupama, kako je objasnio ministar rada Martin Koher.

    Tako osobe koje pripadaju rizičnim grupama mogu izostati sa posla uz puna primanja.

    Ova uredba ostaje na snazi, za sada, do kraja oktobra.

    Za dalji razvoj korona situacije vlada je razvila plan upravljanja, koji predviđa odgovarajuće mjere od testiranja, preko vakcinacije, do terapija.

    Scenariji, njih četiri, idu od idealnog slučaja koji predviđa da kovid19 ostane na nivou respiratornog oboljenja, do najgoreg sa skokom broja teško oboljelih i umrlih.

    Svi ti scenariji su, u planu vlade, propraćeni odgovarajućim mjerama, a cilj plana je da se ujednače mjere na nivou Austrije.

    Ukidanje karantina, odnosno nova uredba, naišla je na žestoku kritiku prije svega guvernera pokrajina iz redova Socijaldemokratske partije Austrije (SPO), koji smatraju da je prerano ukidanje svih mjera jer strahuju da se time doprinosi širenjem virusa.

    Zanimljivo je da je ministra zdravlja Rauha kritikovala i njegova supruga Gabriele Šprikler-Falšlunger, lider SPO u pokrajini Forarlberg.

    Međutim, i pored kritika svi guverneri pokrajina, za razliku od ranijih odluka vlade, najavili su da će poštovati, iako nevoljno, uredbu o ukidanju karantina.

  • Da li je Zapad novim “poklonom” slomio Ruse?

    Da li je Zapad novim “poklonom” slomio Ruse?

    Pre nekoliko nedelja Rusi su najavili “operativnu pauzu” u Donbasu.

    Ovakve pauze su sasvim normalne tokom ratovanja visokog intenziteta – kako zbog štete nanesene infrastrukturi, logistici i ljudstvu, tako i zbog činjenice da vojne zalihe treba da se popune.

    Vojske jednostavno moraju da naprave pauzu da bi se pregrupisale i “osvežile”, ali da je uobičajeno da se ovo najavljuje na sva zvona i nije. Izgleda da mora postojati neki drugi razlog zašto je aktivnost ruske vojske naglo opala, piše Telegraf.

    Artiljerijska vatra je znatno opala, a ofanziva je znatno manja. Doduše, to je nadoknađeno bacanjem nekoliko projektila na veće gradove, verovatno samo da ih podseti na prisustvo vojske.

    I dok su Rusi fokusirani na pregrupisavanje u Donbasu, Ukrajinci su počeli da napadaju mete na Hersonskom frontu, na jugu.

    Ukrajinci su zapravo uzeli više teritorije od Rusije na jugu nego što su im Rusi uzeli u Donbasu. Zbog toga je ruska vojna aktivnost opala, Rusi igraju na sustizanje, pokušavajući da požure svoja sredstva i trupe za odbranu Herson na jugu.

    Herson je strateški veoma važan – to je strateška barijera koja prolazi preko Ukrajine od Krima do Kijeva i jedino uporište koje Rusi imaju severno i zapadno od reke Dnjepar.

    Za Ukrajince je to i put do Krima, odakle treba da pritiskaju Ruse ako žele da ih isteraju iz cele zemlje. Ako se Rusi osete ugroženo na Krimu, i tamo će povući jedinice iz Donbasa.

    Štaviše, tokom ove ruske “operativne pauze”, Ukrajinci su konačno počeli da koriste poklone sa Zapada, pre svega u vidu artiljerijskih sistema većeg dometa za napad na ciljeve na jugu. Mislimo, naravno, na sisteme Himars.

    Ukrajinci igraju ruskim glavama: Do septembra smo u Hersonu!

    Poslednjih petnaestak dana Ukrajinci gađaju komandno-kontrolne položaje u perimetru do 70 kilometara od svojih položaja. U mete spadaju komandna mesta, komunikacione lokacije, radari protivvazdušne odbrane itd. Njihovo uništavanje dislocira vojnu moć.

    Ovaj domet znači da – uopšteno govoreći – ciljaju na štab brigade i divizije, a ne na štab četa i bataljona. Ratna logika glasi – vrednije stvari se čuvaju što dalje od prve linije bojišta radi zaštite. Artiljerija većeg dometa narušava tu logiku. Drugo, Ukrajinci su udarili i na ruske deponije opreme.

    Sudeći po snimcima požara koji smo videli na društvenim mrežama, Ukrajinci su gađali deponije na nivou brigade, divizije i korpusa, dakle najviše goriva i municije.

    Ovo ima jedan vrlo jednostavan efekat: Rusi sada moraju da transportuju sve te zalihe punih 100 kilometara, umesto 30 kilometara, da bi snabdevali linije fronta zalihama.

    Rusi, koji se oslanjaju na artiljerijsku metodu ratovanja, a artiljerija je izuzetno logistički intenzivna, verovatno u ovom trenutku nisu u stanju da isporuče dovoljno zaliha na linije fronta za izvođenje daljih ofanziva. Najverovatnije se mogu braniti samo na Hersonskom frontu.

    Ukrajinci su počeli da udaraju i na mostove reke Dnjepar. Drugim rečima, to su mostovi koji povezuju Ruse sa prve linije fronta sa pozadinom njihovih snaga.

    Postoje samo dva takva mosta, oni još uvek nisu porušeni, ali su uništeni kraterima koji otežavaju prolazak teške logistike i kretanje tenkova i borbenih vozila pešadije.

    Metod razbijanja neprijateljske vojne sile je verovatno uvek bio manje-više isti, sa manjim varijacijama: Prvo se udari komanda i kontrola, zatim opšta logistika, a onda imate sve vreme sveta da se “poigrate” sa neprijateljskim umom.

    Na tragu poslednjeg, ukrajinska vlada je u nedelju saopštila da će u Hersonu biti do septembra. Zelenski je već govorio o milionskoj vojsci koja maršira na Herson.

  • Ukrajinske snage pogodile most kod Hersona kako bi odsjekli Ruse

    Ukrajinske snage pogodile most kod Hersona kako bi odsjekli Ruse

    Ukrajinske snage pogodile su strateški važan most Antonivskij koji preko rijeke Dnjepar povezuje regiju Hersona sa ostatkom južne Ukrajine koja se trenutno nalazi pod ruskom okupacijom.

    Među prvim je o eksplozijama na mostu javio Telegram kanal ukrajinskih oružanih snaga sa objavom snimka navodnih eksplozija. Istu informaciju je prenijelo i nekoliko različitih nezavisnih medija.

    Viši savjetnik predsjednika Ukrajine Anton Heraščenko citirao je rano jutros izvještaj Oružanih snaga Ukrajine u kojem se navodi da je Himars nanio još jedan snažan udarac.
    “Himars je zadao još jedan snažan udarac jednom od dva mosta preko Dnjepra kojeg agresor koristi za masovno prebacivanje trupa. Nadajmo se da Antonivskij most ovaj put neće izdržati snagu napada raketama sa Himarsa”, napisao je Heraščenko.

    Antonivskij most je glavna ruta snabdijevanja ruskih trupa u Hersonu i u slučaju ako bude oštećen ruske trupe bi se mogle naći u zamci sa malo municije i hrane, što je dio ukrajinskog plana u vraćanju kontrole nad gradom.

    Ukupno preko Dnjepra postoje četiri strateški važna mosta koja povezuju obale Dnjepra. Cilj Ukrajine nije da mostove u potpunosti uništi nego da ga ošteti dovoljno da se spriječi transport teške vojne opreme.

    Napade na most je potvrdio i Kiril Sremousov jedan od vodećih ruskih zvaničnika u Hersonu koji je izjavio da je most pogođen, ali ne i srušen. Također rekao je da broj pogodaka veći od deset.

    “Postoje pogoci na Antonivskij mostu, blokirali smo saobraćaj. Popraviti ćemo ga,” izjavio je Sremousov za RIA Novosti.

  • Donald Trump nagovijestio da će se ponovo kandidovati za predsjednika SAD-a

    Donald Trump nagovijestio da će se ponovo kandidovati za predsjednika SAD-a

    Donald Trump je u utorak posjetio Washington kako bi održao govor po prvi put nakon što je prije 18 mjeseci napustio Bijelu kuću. U žestokom govoru stavio je nekoliko naznaka da bi se mogao kandidovati za predsjednika na izborima 2024. godine.

    Trump na govoru desno orijentisanog America First Policy instituta se zaustavio prije nego što je i zvanično najavio da će biti kandidat na izborima 2024. godine ali je ostavio snažne naznake da bi se to moglo desiti.

    Također, Trump je po ko zna koji put ponovio tvrdnje da je pobijedio na izborima 2020. godine.

    “Uvijek sam govorio kako sam se kandidovao prvi put i pobijedio, kandidovao sam se drugi put i bio puno bolji. Možda ćemo morati to uraditi ponovo. Moramo srediti svoju zemlju,” rekao je Trump. Veselim se iznošenju još mnogih detalja u sedmicama i mjesecima koji dolaze,” rekao je Trump.

    U govoru Trump se osvrnuo na teme ilegalnih imigracija i kriminala, što su bile i teme njegove pobjedničke kampanje 2016. godine. Za napad na Capitol Hill šestog januara rekao je da su bili dio političkih trikova i kriminalaca.