VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Ponovo granatirana elektrana u Zaporožju, UN upozorava na nuklearnu katastrofu

    Ponovo granatirana elektrana u Zaporožju, UN upozorava na nuklearnu katastrofu

    Danas je prijavljeno više granatiranja ukrajinske nuklearne elektrane Zaporožje, a Ukrajina i Rusija ponovo krive jedna drugu za napad.

    U današnjem saopćenju, ukrajinska nuklearna agencija Energoatom je rekla da su “ruski osvajači ponovo granatirali elektranu u Zaporožju i teritorije u blizini nuklearnog postrojenja”.

    Rečeno je da je pogođena administrativna kancelarija u blizini mjesta zavarivanja i skladište izvora zračenja. Bilo je manjeg požara na obližnjoj travi, ali nije bilo povrijeđenih.

    Energoatom je dodao da je gađana i vatrogasna stanica koja se nalazi u blizini elektrane.

    Zbog granatiranja nije bilo moguće mijenjati osoblje nakon smjene, pa su morali nastaviti raditi prekovremeno.

    Ali situacija je trenutno pod kontrolom, rekao je Energoatom.

    Zvaničnici koje je postavila Rusija izdali su preslikanu izjavu, optužujući Ukrajinu da je izvršila granatiranje.

    Rekli su da ukrajinske snage koriste višestruke raketne sisteme i tešku artiljeriju. Tvrdnje svake od strana nisu još nezavisno provjerene, prenosi BBC.

    Generalni sekretar UN-a Antonio Guterres upozorio je da bi borbe mogle “dovesti do katastrofe” u najvećoj evropskoj nuklearnoj elektrani, koju je Rusija zauzela početkom marta.

  • Rusi spremaju “iznenađenje” za Ukrajinu?

    Rusi spremaju “iznenađenje” za Ukrajinu?

    Sjedinjene Američke Države veruju da Rusi već nekoliko nedelja treniraju na iranskim dronovima koje će uvesti u rat u Ukrajini, piše CNN.

    Prema pisanju američkih medija, ovo je najnoviji pokazatelj da Moskva namerava da kupi iranske dronove i da ih koristi u Ukrajini.

    “Proteklih nekoliko nedelja ruski zvaničnici su trenirali u Iranu u okviru sporazuma o prenosu iranskih dronova u Rusiju”, rekao je anonimni američki zvaničnik za Si-En-En. CNN je zatražio komentar od ruske ambasade u Vašingtonu.

    Peskov: “Nemam komentar”

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je u julu da Rusija nema komentar na pitanje o dronovima. U stvari, CNN je već izvestio prošle nedelje da je ruska delegacija posećivala vazdušnu bazu u centralnom Iranu najmanje dva puta mesečno radi proučavanja vojnih dronova, prema Džejku Salivanu, savetniku za nacionalnu bezbednost SAD.

    Iran je u junu počeo da pokazuje svoje bespilotne letelice šahed-129 i šahed-191 Rusiji u vazdušnoj bazi Kašan, južno od glavnog grada Teherana. Oba modela mogu da nose precizno navođene rakete. Salivan je u julu rekao da Vašington veruje da će Iran prodati Rusiji stotine dronova koje će Moskva moći da koristi u ratu u Ukrajini, piše CNN.

    Ukrajinska vojska koristi bespilotne letelice bajraktar ​​turske proizvodnje za uništavanje ruskih komandnih mesta, tenkova i raketnih sistema zemlja–vazduh. Rusi su do sada koristili orlan-10 domaće proizvodnje za izviđačke letove i elektronsko ratovanje. Si-En-En, međutim, piše da se Rusi muče da popune svoja iscrpljena skladišta, zbog čega su se, smatraju američke vlasti, okrenuli Iranu. Sve snažnije veze između Irana i Rusije primer su zašto SAD ne smeju da napuste region Bliskog istoka, kažu izvori za CNN.

    A Ukrajina pokušava da ojača svoje redove opremom za bespilotne letelice. Kijev traži od SAD moćnije bespilotne letelice, poput drona grej igl, ali Pentagon za sada to odlaže jer smatra da bi Rusija to videla kao provokaciju, odnosno eskalaciju sukoba.

    Turski dron bajraktar ​​TB2 pokazao se kao izuzetno korisno i uspešno oružje na početku sukoba. Ovi dronovi su veličine malih aviona, imaju kamere i mogu biti naoružani laserskim navođenim bombama. Ukrajinska vojska je ušla u rat sa manje od 50 TB2 u svom naoružanju. Rusija koristi manje, osnovnije dronove orlan-10. Počelo je, kažu u britanskom trustu mozgova, sa stotinak Orlana, a ubrzo su spali na svega nekoliko stotina. Ovi dronovi takođe imaju kamere i mogu da nose male bombe. Obe vrste bespilotnih letelica pokazale su najveću efikasnost kada je reč o pronalaženju neprijateljskih ciljeva i vođenju artiljerijskih snaga.

    “Rusi mogu da ispaljuju svoje topove na neprijatelja samo tri do pet minuta nakon što ih orlan locira”, kažu u Rusiji. S druge strane, ukrajinsko posedovanje dronova omogućilo joj je da znatno proširi svoje vojne sposobnosti. Ranije su morali da pošalju specijalnu jedinicu u izviđanje, rizikujući živote specijalaca. Sada rizikuju da izgube dron.

    Potonuće Moskve
    Turski dronovi u ukrajinskim rukama odigrali su veliku ulogu u potonuću ratnog broda Moskva, što je Moskvi bio veliki udarac. Međutim, mnogi su oboreni od ruske artiljerije. Naime, bajraktar ​​TB2 je relativno spor i kreće se na srednjim visinama, što ga čini lakšom metom.

    Oni su veoma skupi. Jedan TB2 košta dva miliona dolara. Zbog toga se ukrajinska vojska uglavnom okrenula malim komercijalnim modelima, poput DJI mavik 3, koji košta 1.700 funti. Proizvođač iz Ukrajine procenio je, piše Bi-Bi-Si, da ta zemlja ima oko 6.000 dronova.

  • “Predstavićemo – prvi put…”

    “Predstavićemo – prvi put…”

    Ruski državni proizvođač oružja KTRV najavio je da će u okviru međunarodnog foruma Armija-2022 prvi put predstaviti novu krstareću raketu Kh-69.”Što se tiče novih proizvoda, na forumu Armija-2022 prvi put ćemo prikazati višenamensku krstareću raketu niskog profila visoke preciznosti H-69”, saopštila je korporacija. Raketa Kh-69 je dizajnirana da uništi širok spektar stacionarnih kopnenih ciljeva sa koordinatama poznatim pre lansiranja, uključujući i one bez radarskog, infracrvenog i optičkog kontrasta sa okolinom.

    Domet od 290 kilometara
    “Opremljen je kombinovanim sistemom navigacije i automatskog upravljanja. Maksimalni domet je do 290 kilometara, sa brzinom od 700 do 1000 km/h, u zavisnosti od konfiguracije. Masa bojeve glave je od 300 do 310 kilograma. Može se postaviti i na spoljne suspenzije i na unutrašnje magacine za oružje”, saopštila je korporacija. Međunarodni vojni forum Armija-2022 održaće se od 15. do 21. avgusta u podmoskovskom izložbenom centru Patriot. Manifestaciju organizuje Ministarstvo odbrane Rusije.

  • Šef Ryanaira najavio kraj ere jeftinih letova od 10 evra

    Šef Ryanaira najavio kraj ere jeftinih letova od 10 evra

    Ryanair više neće nuditi letove po najnižim cijenama zahvaljujući rastu cijena goriva, potvrdio je to izvršni direktor kompanije Michael O'Leary kazavši da je era karata od 10 evra završena.

    Kompanije poput Ryanaira, Wizz Aira, Vuelinga i slično su se takmičile u što nižim cijenama usluga zbog čega su karte značajno pojeftinile posljednjih decenija, no sada je tome nažalost došao kraj.

    Pored visokih cijena goriva, sektor se suočava i s pritiskom da smanji svoj utjecaj na klimu, uključujući kampanje za uvjeravanje ljudi da pređu na željeznički i cestovni promet.

    “Nema sumnje da na donjem kraju tržišta, viđe neće biti naše zaista jeftine promotivne cijene – karte od jedan euro, čak i cijene karata od 9,99 evra. Mislim da te cijene nećete vidjeti sljedećih nekoliko godina”, naveo je O'Leary u emisiji Today na BBC Radiju 4.

    Prosječna vrijednost aviokompanije porasla bi u narednih pet godina sa oko 40 evra (33,75 funti) prošle godine na otprilike 50 evra.

    Porast troškova goriva koji povećava cijene avionskih karata također povećava račune za energiju u domaćinstvima, nagrizajući raspoložive prihode ljudi. No, šef aviokompanije je rekao da uprkos tome očekuje da će kupci tražiti opcije niže cijene umjesto da smanjuju letove.

    “Mislimo da će ljudi i dalje često letjeti. Ali mislim da će ljudi postati mnogo osjetljiviji na cijene”, rekao je.

    Rekao je da Ryanair ulaže u avione sa štedljivim gorivom, ali da će veće smanjenje upotrebe fosilnih goriva doći zbog prelaska s benzinskih i dizelskih na električna cestovna vozila.

  • Kimova sestra otkrila da je on bolovao od virusa, obećala smrtonosnu odmazdu

    Kimova sestra otkrila da je on bolovao od virusa, obećala smrtonosnu odmazdu

    Nakon što je sjevernokorejski lider Kim Jong Un proglasio pobjedu njegove zemlje u borbi virusom s korona, njegova sestra Kim Jo Jong otkrila je da je i on bolovao od virusne groznice i obećala “smrtonosnu odmazdu” Južnoj Koreji koju je okrivila za izazivanje epidemije.

    Kim je naredio ukidanje strogih epidemioloških mjera, uvedenih u maju, uz napomenu da Sjeverna Koreja mora da održi “čelično jaku protivepidemijsku barijeru i da intenzivira rad na zaustavljanju infekcija do kraja globalne zdravstvene krize”, prema izvještaju državene novinske agencije KCNA prenosi Rojters.

    Kim je ovu izjavu dao tokom jučerašnjeg govora o daljoj kovid politici, pred hiljadama zvaničnika koji su sjedili bez maski u zatvorenom prostoru, prema snimcima državne televizije.

    Njegova sestra Kim Jo Jong takođe se obratila okupljenima i rekla da je i sam mladi vođa imao simptoma groznice, što prvi put ukazuje da je vjerovatno i on bio zaražen virusom, prenijela je KCNA.

    “Iako je bio teško bolestan, s visokom temperaturom, nije mogao da legne ni na trenutak, razmišljajući o ljudima o kojima je morao da brine, sve do kraja rata protiv epidemije”, izjavila je Kim Jo Jong.

    Ona nije detaljnije govorila o zdravlju sjevrenokorejskog lidera, ali je okrivila propagandne letke iz Južne Koreje, pronađene u blizini granice za izazivanje epidemije virusa korona u njenoj zemlji.

    Sjevernokorejski prebjezi i aktivisti decenijama letećim balonima iz ove zemlje preko snažno utvrđene granice, šalju letke protiv vlasti u Pjongjangu, povremeno zajedno s hranom, lijekovima, novcem i drugim predmetima.

    “Više ne možemo da zanemarimo neprekidan priliv smeća iz Južne Koreje. Naša kontramjera mora biti smrtonosna odmazda”, rekla je Kim Jo Jong, preteći da će “zbrisati” južnokorejske vlasti, prenosi Rojters.

    Ministarstvo za ujedinjenje Južne Koreje, koje se bavi odnosima s Pjongjangom, izrazilo je žaljenje zbog ponovljenih “neosnovanih tvrdnji” Sjeverne Koreje, u vezi s poreklom njene epidemije kovida i “nepristojnih i pretećih primedbi” koje stižu iz ove zemlje, navodi britanska agencija.

    Prošle nedjelje sjevernokorejske vlasti su saopštile da su se oporavili svi pacijenti sa simptomima virusne groznice, što označava i kraj prvog talasa pandemije virusa korona koji je izbio sredinom maja.

  • Pelosi: SAD ne može dopustiti Kini “novo normalno” oko Tajvana

    Pelosi: SAD ne može dopustiti Kini “novo normalno” oko Tajvana

    Predsjednica američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi poručila je da SAD ne mogu dopustiti Kini da normalizuje novi nivo pritiska na Tajvan koji je potvrdila višednevnim vojnim vježbama nakon njene posjete otoku na koji Peking smatra da polaže pravo.

    “Ono što smo vidjeli s Kinom jest da pokušavaju uspostaviti neku vrstu novog normalnog, a mi ne možemo dopustiti da se to dogodi”, rekla je Pelosi na konferenciji za novinare s još četiri člana Predstavničkog doma koji su je pratili na putovanju u Aziju.

    Kina je u srijedu saopštila da je “završila razne zadatke” oko Tajvana, ali da će nastaviti redovne posjete. To bi moglo značiti da je višednevnim ratnim igrama došao kraj, dok Peking nastavlja vršiti pritisak na samoupravno ostrvo.

    Bijesna zbog prošlosedmične posjete Pelosi, glasne kritičarke Kine, Peking je produžio svoje najveće vježbe ikada oko Tajvana koje su prema prvobitnom planu trebale trajati četiri dana.

    “tišli smo tamo pohvaliti Tajvan. Otišli smo tamo pokazati naše prijateljstvo, reći da Kina ne može izolovati Tajvan”, rekla je Pelosi.

    Nasmijala se kad su je upitali o najavi Kine da će poduzeti sankcije protiv nje i njezine uže porodice. “Koga briga?” rekla je Pelosi. “To mi je sporedno, nema nikakve važnosti.”

  • Satelitski snimci pokazuju ostećenja u ruskoj bazi na Krimu

    Satelitski snimci pokazuju ostećenja u ruskoj bazi na Krimu

    Satelitski snimci koje je napravila američka kompanija Planet Labs pokazuju da je najmanje osam vojnih aviona uništeno je u eksploziji koja se dogodila u utorak u ruskoj vazdušnoj bazi Saki na Krimu,

    Satelitski snimci pokazuju više uništenih borbenih aviona u bazi Novofedorovika što bi moglo da ukaže na mogućnost ciljanog napada, pies Guardian

    Snimke je privatni satelitski operator Planet Labs napravio 9. avgusta oko osam ujutru, vjerovatno četiri sata prije napada, kao i sutradan, 10. avgusta nešto je 17 časova.

    Na njima se vidi da je najmanje osam aviona oštećeno ili uništeno.

    Uzrok eksplozije nije poznatm a rusko ministarstvo saopštilo je da je do eksplozije došlo zbog detonacije municije, ali nije otkriveno kako je do detonacije došlo.

    Odgovornost za napad ukrajinska strana je odbacila.

    “Ukrajina nije odgovorna za jučerasnje eksplozije u ruskoj vazdušnoj bazi na Krimu”, saopštio je Mihail Podoljak, savjetnik ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog, i upitao šta oni imaju sa tim, prenose mediji.

    Podoljak je sugerisao da se možda radi o diverzantskim akcijama partizanskih jedinica, piše Rojters, a prenosi Tanjug.

    Na pitanje novinara da li Ukrajina preuzima odgovornost za eksplozije na Krimu, Podoljak je odgovorio: “Naravno da ne. Šta mi imamo sa tim?”, navodi britanska agencija.

  • Kini prijeti ozbiljan društveni problem

    Kini prijeti ozbiljan društveni problem

    “Ako stane gradnja, staje i hipoteka”, vikao je jedan od kineskih demonstranata koji su se okupili u junu, ljuti zbog nezavršene izgradnje njihovih imanja.

    Stotine njih su prestali da plaćaju hipoteke, što je radikalan potez za Kineze, koji žive u zemlji u kojoj se bojkoti bilo koje vrste ne tolerišu, prenosi Indeks.

    Mladi par koji se preselio u Džengdžou rekao je za Bi-Bi-Si da se kompanija koja gradi njihov novi dom povukla iz projekta nakon što je primila avans i da je izgradnja jednostavno stala.

    “Nebrojeno puta sam zamišljala kako će biti lepo živeti u novom domu, ali sada mi je sve to smešno”, rekla je žena koja nije želela da bude imenovana.

    Mnogi od njih mogu da otplate svoje hipoteke, ali ne žele. Kupovali su nekretnine širom zemlje u okviru oko 320 projekata, ali su mnogi prestali da plaćaju rate. Neotplaćeni iznos kredita mogao bi da iznosi 145 milijardi dolara, ocenjuje američka agencija S&P Global ratings.

    Pobuna je uzdrmala vlasti, a tržište je već pod pritiskom zbog usporavanja privrednog rasta i finansijske krize. Što je još alarmantnije, to ukazuje na nedostatak poverenja u jedan od glavnih stubova druge najveće svetske ekonomije.

    “Bojkoti hipotekarnih kredita, podstaknuti pogoršanjem stanja na tržištu nekretnina, predstavljaju veoma ozbiljnu pretnju finansijskom položaju sektora”, kažu analitičari Oksford Ekonomiksa.

    Kriza s nekretninama u Kini
    Kineski sektor nekretnina čini trećinu njene ekonomske proizvodnje. Ovo uključuje kuće, iznajmljivanje, posredničke usluge, građevinski materijal i slično. Ali rast kineske privrede se usporava, u poslednjem kvartalu je porastao za samo 0,4% u odnosu na prethodnu godinu. Neki ekonomisti čak smatraju da ove godine neće biti rasta.

    Glavni razlog za to je politika nulte tolerancije na kovid. Ponovljeno uvođenje karantina i trajnih mera uticalo je na prihode, a potom na štednju i investicije. Problem je u tome što veličina kineske ekonomije može izazvati poremećaje na ključnim tržištima, kao što je tržište nekretnina, i uticati na globalni finansijski sistem.

    Stručnjaci smatraju da banke više neće davati kredite ako procene da je sektor u problemima.

    Trideset kompanija za nekretnine je već kasnilo sa svim spoljnim dugovima. Ne raste ni potražnja za nekretninama jer Kina prolazi kroz demografske promene zbog urbanizacije i usporavanja rasta stanovništva.

    Šta se dogodilo?
    Nekretnine čine oko 70% privatnog bogatstva u Kini, a kupci često plaćaju unapred za nedovršene projekte. Ove pretprodaje čine 70% do 80% prodaje novih nekretnina u Kini, a izvođačima je potreban avans jer ga koriste za finansiranje drugih projekata na kojima rade.

    Ali mlađe generacije i oni iz srednje klase više ne ulažu toliko u nekretnine, verovatno zbog slabljenja privrede, gubitka radnih mesta i nižih plata – a sada i straha da kompanije možda neće završiti projekte.

    Zajmovi vredni više od 220 milijardi dolara mogli bi biti vezani za nedovršene projekte, navodi bankarska grupa ANZ. A i izdavanje kredita je ušlo u kriznu situaciju. Naime, kineska vlada je 2020. godine uvela “tri crvene linije”, odnosno mere za ograničavanje zaduženja izvođača radova. Ovo je prekinulo finansiranje, a potonji nedostatak poverenja u tržište takođe je uticao na spremnost banaka da daju kredite kompanijama za nekretnine.

    Potezi kineskih vlasti
    Kineske vlasti su reagovale na situaciju. Prvo, prebacili su teret na lokalne samouprave i ponudili manje depozite, poreske olakšice, gotovinske subvencije kupcima nekretnina i finansijsku pomoć izvođačima radova. Ali ovaj potez ima svoju cenu, jer će lokalna kasa patiti ako investitori kupe manje zemlje.

    “Mislim da je ovo trenutak da se umešaju centralna vlada i regulatori. Moraće, jer je ovaj sektor previše važan za ekonomiju“, rekao je Ding Šuang, šef kineskog ekonomskog istraživanja za Standard Chartered Bank.

    Fajnenšel tajms je nedavno objavio da je Kina izdala 148 milijardi dolara kredita za pomoć preduzetnicima, a Blumberg je izvestio da bi oni koji imaju drugorazredne kredite mogli da dobiju odmor bez uticaja na njihovu kreditnu sposobnost.

    Međutim, Okford Ekonomiks je nedavno rekao da svaka vladina intervencija u nekretnine i infrastrukturu može pružiti samo kratkoročni podsticaj, ali nije idealna za dugoročni rast Kine, jer su vlada i finansijski sektor primorani da pomognu u održavanju neproduktivne industrije nekretnina.

    “Ovo nije samo finansijska kriza. Bojkot plaćanja hipoteka može postati ozbiljan društveni problem”, rekao je Šuang.

    A to bi moglo da postane problem za predsednika Si Đinpinga, za koga se očekuje da će se uskoro kandidovati za treći mandat.

    Šta čeka Kinu?
    Analitičari veruju da pokušaj spasavanja vredan 148 milijardi dolara možda neće biti dovoljan. Capital Economics procenjuje da je kompanijama potrebno 444 milijarde dolara samo za završetak obustavljenih projekata.

    Takođe, nije jasno da li banke, posebno one manje u ruralnim sredinama, mogu da apsorbuju troškove bojkota hipoteka.

    Čak i ako se izgradnja nastavi, mnogi preduzetnici možda neće preživeti jer se potražnja za nekretninama verovatno neće povećati. Prodaja 100 najvećih kineskih izvođača pala je za 39,7% u julu u poređenju sa istim periodom prošle godine, prema China Real Estate Information Corp (CRIC).

    Ova kriza je do sada najjasniji pokazatelj da se kineska ekonomija nalazi na važnoj prekretnici, piše Bi-Bi-Si.

    “Vlada daje sve od sebe da pronađe nove mogućnosti za razvoj privrede, ali to će biti izazov jer se privreda u poslednje tri decenije u velikoj meri oslanjala na tržište nekretnina, investicije u infrastrukturu i izvoz“, rekao je Džulijan Evans-Pričard , stručnjak za kinesku ekonomiju iz Capital Economics.

    “Period veoma brzog rasta u Kini je verovatno završen, a to je trenutno najočiglednije u sektoru nekretnina“, dodao je on.

  • Zaharova odgovorila diplomati SAD: “Plašim se da pitam… A Beograd?”

    Zaharova odgovorila diplomati SAD: “Plašim se da pitam… A Beograd?”

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova upitala je koliko Amerikanci plaćaju za obnovu zemalja koje je uništila upravo SAD.

    “Plašim se da pitam koliko građani SAD plaćaju obnovu Iraka? A Beograda? Majkl, kada Bajdenova administracija planira da uvede sličnu zakonodavnu inicijativu da se obeštete zemlje u kojima su SAD napravile klanicu? Verovatno odmah posle izbora u Kongresu”, napisala je Zaharova na Telegramu, komentarišući inicijativu bivšeg ambasadora SAD u Rusiji Majkla Mekfola da se Rusima “naplati“ za putovanja u “slobodne zemlje“.

    Mekfol tvrdi da svaki Rus koji dobije vizu za putovanje u “slobodnu zemlju“ mora da plati “dodatnu taksu ili porez“.

    Bivši ambasador je siguran da prikupljena sredstva treba usmeriti u poseban fond za obnovu Ukrajine. Nakon početka specijalne operacije denacifikacije i demilitarizacije Ukrajine, neki evropski političari su predložili da se Rusima ograniči izdavanje šengenskih viza.

    Među njima su Češka Republika, Estonija, Letonija, Litvanija, Rumunija, Poljska i Holandija.

  • Tramp se pozvao na Peti amandman, odbio da odgovara

    Tramp se pozvao na Peti amandman, odbio da odgovara

    Bivši predsjednik SAD Donald Tramp pozvao se danas na Peti amandman Ustava i odbio da odgovara na pitanja tokom svjedočenja u građanskoj istrazi u Njujorku.

    “Odbio sam da odgovaram na pitanja u okviru prava i privilegija koje se daju svakom građaninu prema Ustavu Sjedinjenih Američkih Država”, naveo je Tramp u saopštenju, prenio je Rojters.

    Istrage se vodi o poslovima porodične kompanije, a njujorški državni tužilac Leticija Džejms ispituje da li je Trampova organizacija “naduvala” vrijednost nekretnina,

    Ona je rekla da je njena istraga došla do dokaza da je Trampova organizacija, koja upravlja hotelima, terenima za golf i drugim nekretninama, precjenjivala vrednosti imovine da bi dobila povoljne kredite i potcenjivala vrijednosti da bi dobila poreske olakšice.

    Kako se navodi, Tramp i dvoje njegove odrasle djece, Donald Tramp Mlađi i Ivanka Tramp, borili su se da izbjegnu svjedočenje, ali nisu u tome uspjelii.

    Tramp je negirao krivicu i nazvao njujoršku istragu politički motivisanom, aludirajući na to da je Džejms demokrata.