VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “OHR i funkciju visokog predstavnika treba ukinuti”

    “OHR i funkciju visokog predstavnika treba ukinuti”

    Nastup bijesa CSU političara Kristijana Šmita pokazuje da OHR treba ukinuti, piše Maksimilijan Pop u njemačkom listu “Špigl” u komentaru pod imenom “Poput kolonijalnog gospodara”.

    Pop u svom komentaru ističe da ovaj haotičan nastup još jednom u prvi plan povlači pitanje da li je Šmit dorastao ovom poslu koji zahtijeva vrhunske diplomate.

    “Međutim, problem je i mnogo dublji jer u stvarnosti treba ukinuti funkciju visokog predstavnika. Nedemokratska je i neokolonijalna i predstvlja nipodaštavanje za ljude u BiH”, smatra komentator “Špigla”.

    On navodi da EU treba pod hitno dati ponude zemljama Balkana ili će od svega profitirati Moskva.

    U komentaru se podsjeća da je Šmit tri decenije zastupao CSU u Bundestagu i da za to vrijeme na sebe nije skrenuo pažnju diplomatskim umijećem.

    Kao ministar poljoprivrede glasao je suprotno uputstvima njemačke Savezne vlade za odobrenje pesticida glifosata u EU.

    Nakon napuštanja Bundestaga 2021. godine, Šmit je navodno želio da postane rukovodilac “Hans Zajdel” fondacije koja je bliska njegovoj stranci, što mu nije uspjelo, te ga je, kako se navodi u “Špiglu”, umjesto te pozicije Vlada poslala u BiH.

    Pop podsjeća da je OHR formiran krajem rata u BiH 1995. godine i podređen je savjetu od 50 država i organizacija kako bi nadgledao sprovođenje Dejtonskog mirovnog sporazuma. U postratnim godinama je OHR pod rukovodstvom prvog visokog predstavnika i bivešeg švedskom ministra Karla Bilta pomogao da se izgrade državne institucuje u BiH.

    Pop ističe da je OHR u međuvremenu postao anahron.

    Prema njegovim riječima, visokog predstavnika ne biraju građani BiH nego ga postavlja međunarodna zajednica, ali, bez obzira na tu činjenicu, formalno ima velika ovlaštenja da može nametati zakone i uticati na državne poslove. “Noje Ciriher cajtung” uporedila je visokog predstavnika sa imperijalističkim institucijama 19. vijeka.

    U komentaru se podsjeća da su njemački kancelar Olaf Šolc i ministar inostranih poslova Analena Berbok bili ove godine u posjeti Balkanu i da su oboje ukazali na značaj regiona za evropsku stabilnost, ali je istina, zapravo, da se Berlin i Brisel ne interesuju za zemlje nasljedice bivše Jugoslavije i Albaniju. Pregovori EU sa zemljama Balkana godinama tapkaju u mjestu.

    Pop napominje da mnoge zemlje EU nisu spremne da prihvate novu članicu Unije. Političari u Beogradu, Sarajevu i Skoplju pretpostavljaju i koji su razlozi, zbog kojih pojedini, poput predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, manje ili više flertuju s Moskvom.

    Rusija i Kina se ekonomski i politički šire po Balkanu, a EU je odgovorna za geopolitički vakuum na svom južnom krilu.

    Zbog toga je, smatra Pop, veoma bitno da EU balkanskim zemljama pruži konkretne ponude. Ne mora to odmah biti punopravno članstvo, ali može pristup evropskom tržištu kako je to skicirala tink-tenk organizacija Evropska inicijativa za stabilnost na jednom od svih papira.

    Za BiH i druge zemlje Balkana je neophodna perspektiva. Ono što im ne treba, svakako jesu lekcije nekadaših poslanika Bundestaga, zaključuje se u komentaru “Špigla”

  • Borel nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem: Nismo došli do dogovora

    Borel nakon sastanka sa Vučićem i Kurtijem: Nismo došli do dogovora

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borel izjavio je da delegacije Beograda i Prištine danas nisu postigle dogovor u dijalogu u Briselu, ali da je dogovoren nastavak razgovora narednih dana.

    “Nažalost, nismo došli do dogovora danas, ali ovo nije kraj priče. Vučić i Kurti su se složila da proces mora da se nastavi, i da će se razgovori nastaviti u narednom periodu. Još ima vremena do 1. septembra. Ja se ne predajem”, rekao je Borel.

    Borel je rekao da današnji sastanak nije bio regularan, već je sazvan zbog pogoršanja situacije na terenu.

    “Mir i stabilnost moraju da pobijede, i zato je sazvan ovaj sastanak. Ovi razgovori se vode u dramatičnom trenutku, dok traje rat u Ukrajini. Sada nije vrijeme za podizanje tenzija, već za traženje dugotrajnog rješenja”, rekao je Borel.

    Borel je rekao da je svrha sastanka bila smirivanje situacije na terenu.

    “Lideri su imali prilike da detaljno pričaju o nastavku pregovora, zato što situacija na terenu negativno utiče na to. Mislim da su i Vučić i Kurti shvatili da razgovori nemaju alternativu”, istakao je šef diplomatije EU.

    Borel ističe da je na sastanku dogovoreno da se diskusije nastave u narednom periodu, sa ciljem normalizacije situacije na KiM.

    “Sljedeća pitanja su najvažnija. To je pitanje tablica i dokumenata za ulazak i izlazak sa KiM. Međunarodna zajednica ne želi porast tenzija, i partije su odgovorne za eskalaciju na terenu”, naveo je Borel.

    Šef diplomatije EU je dodao da prijem Beograda i Prištine u EU mora da ostane glavni cilj, i da obje strane moraju da nađu način za dogovor.

    “Ovo je bio dugačak dan, i još jednom želim da ponovim da smo se dogovorili da nastavimo razgovore, na politički inteligentan način, kako bi stvorili sigurnost i stabilnost za sve građane regiona. To je naša obaveza i odgovornost”, zaključio je Borel, prenose Novosti.

  • Borel: Očekujem da Vučić i Kurti dođu do zajedničkog stava

    Borel: Očekujem da Vučić i Kurti dođu do zajedničkog stava

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borel izjavio je da očekuje da na današnjem sastanku u Briselu u okviru dijaloga Beograda i prištine predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti budu otvoreni i fleksibilni i da dođu do zajedničkog stava.

    “Sazvao sam jutros sastanak na visokom nivou u okviru dijaloga Beograda i Prištine. Nedavne tenzije na sjeveru Kosova pokazale su još jednom da je vrijeme da se krene naprijed ka punoj normalizaciji. Očekujem da oba lidera budu otvoreni i fleksibilni da dođu do zajedničkog stava”, napisao je Borel na Twitteru.

    U Briselu je danas nastavljen dijalog Beograda i Prištine, na najvišem nivou.

  • “Ako nastavite zatvaramo, inače prekriće Njemačku, Poljsku, Slovačku…”

    “Ako nastavite zatvaramo, inače prekriće Njemačku, Poljsku, Slovačku…”

    Predstavnik ruskog Ministarstva odbrane saopštio je danas da bi nuklearka Zaporožje mogla da bude zatvorena ako ukrajinske snage nastave da granatiraju.

    Ovu informaciju Kijev oštro demantuje da čini.

    Igor Kirilov, šef ruskih snaga za zaštitu od radioaktivnih, hemijskih i bioloških napada rekao je da su u ukrajinskim napadima oštećeni sistemi za podršku nuklearke, a da bi u slučaju nuklearnog akcidenta radioaktivni materijal prekrio Nemačku, Poljsku i Slovačku, javio je Rojters.

    Kirilov je takođe rekao da bi akcije ukrajinskih oružanih snaga na teritoriji nuklearke mogle da dovedu do situacije slične nuklearnom akcidentu u Fukušimi, u Japanu, preneo je Tas s.

    Portparol ruskog Ministarstva odbrane Igor Konašenkov izneo je danas tvrdnje da Ukrajinci sutra planiraju da izvedu artiljerijske napade na teritoriju nuklearne elektrane Zaporožje iz Nikopolja.

    Prema Konašenkovim rečima, ukrajinsko rukovodstvo je u više navrata širilo glasine da su ruske trupe okupirale ovu nuklearnu elektranu i da granatiraju Oružane snage Ukrajine iz artiljerijskih sistema velikog dometa, pokrivajući se nuklearkom, prenosi Sputnjik.

    “Skrećemo pažnju da ruske trupe nemaju teško naoružanje ni na teritoriji stanice, ni u okolnim područjima. Tamo su samo jedinice obezbeđenja”, istakao je portparol.

    On je dodao da Oružane snage Rusije preduzimaju sve neophodne mere da osiguraju bezbednost Zaporoške NE.

  • Putin će moći da poveća plate – uprkos inflaciji?

    Putin će moći da poveća plate – uprkos inflaciji?

    Prihodi od izvoza ruske energije ove godine će, prema predviđanjima Rusije, porasti za oko 98 milijardi evra jer su veće cene robe nadoknadile smanjenu tražnju.

    Rusko Ministarstvo ekonomije očekuje da će prihodi od izvoza energije dostići 331 milijardu evra u 2022. godini, što je za trećinu više u odnosu na 239 milijardi evra u 2021. godini, prenosi Beta.

    Skok u prihodima, ako se ostvari, pomoći će jačanju ruske ekonomije koja je pogođena sankcijama Zapada zbog rata u Ukrajini, piše Radio Slobodna Evropa. Veći prihodi od izvoza omogućiće predsedniku Rusije Vladimiru Putinu da podigne plate i penzije u trenucima recesije i inflacije koja ugrožava životni standard.Izvoz energije čini oko polovinu prihoda federalnog budžeta Rusije. Ministarstvo ekonomije predviđa da će se prosečna izvozna cena prirodnog gasa od 1.000 kubnih metara u ovoj godini više nego udvostručiti, pre nego što će postepeno padati do kraja 2025. godine, navodi se u dokumentima vlade.

    Ruski izvoz gasa će ove godine pasti za oko 15 odsto tokom pogoršanja odnosa između Brisela i Moskve zbog rata u Ukrajini.

    Evropska unija je objavila da namerava da smanji zavisnost od ruskog gasa, budući da joj je Rusija godinama bila najveći dobavljač goriva. Smanjenje ruskog izvoza u EU samo će delimično biti nadoknađeno povećanim izvozom u Kinu.

    Rusko Ministarstvo ekonomije očekuje zaradu od izvoza energije u iznosu od 251 milijarde evra u 2023. godini, više nego u 2021. godini, budući da cene nafte i plina padaju. Sveukupno gledano, ruska ekonomija se bolje drži nego što se očekivalo zbog sankcija, jer porast prihoda od energije daje vladi u Moskvi više moći da podrži sektore pogođene sankcijama.

  • Ukrajina će biti puštena “niz vodu”?

    Ukrajina će biti puštena “niz vodu”?

    Šest najvećih zemalja Evropske unije, uključujući Nemačku i Francusku, u julu uopšte nije dalo nova bilateralna vojna obećanja Kijevu, piše “Politiko”.

    Prema navodima tzog portala, ovo se desilo prvi put od početka specijalne operacije.

    “Ovo ukazuje na činjenicu da, bez obzira na istorijske pomake u evropskoj odbrambenoj politici, kada su i Francuska i Nemačka počele da isporučuju oružje Ukrajini, vojna pomoć Kijevu mogla bi da oslabi baš u trenutku kada je Kijev najavio odlučnu kontraofanzivu”, piše list.

    Direktor istraživanja na Institutu za svetsku ekonomiju Kilski Kristof Trebeš rekao je za “Politiko” da obim vojne pomoći Ukrajini ima tendenciju opadanja od kraja aprila.

    “Iako su borbe ušle u kritičnu fazu, nove inicijative za pomoć su presušile”, ocenio je Trebeš.

    Zapadni saveznici su prošle nedelje u Kopenhagenu odlučili da Kijevu daju 1,5 milijardi dolara pomoći. Ali, kako se navodi u članku, ova suma je “minorna” u poređenju sa onim što je ranije obećano Ukrajini, preneo je Sputnjik.

  • Šmitov ljutit govor izazvao reakcije i u Njemačkoj

    Šmitov ljutit govor izazvao reakcije i u Njemačkoj

    Govor Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Republika Srpska ne priznaje, u srijedu je izazvao neuobičajeno veliku pažnju u njemačkim medijima, te se našao na udaru kritika i na društvenim mrežama.

    Zastupnica u Evropskom parlamentu, Delara Burkhardt, je prokomentarisala Šmitovo ponašanje na Twitteru:

    “Ono što bosanskom civilnom društvu treba od međunarodne zajednice: solidarnost u borbi protiv rasisitičke podjele u zemlji i za demokratsku izbornu reformu. Šta dobija.”

    Njemački magazin Špigl je komentarisao da Šmitov izliv bijesa nije bio nimalo diplomatski.

    Pomenuo ga je i dnevni list Štutgarter algemajne, komentarom da je njegov emotivan izliv izazvao veliko uzbuđenje u javnosti i na društvenim mrežama.

    Jedan od najvećih njemačkih portala Fokus komentarisao je da se Šmit iskalio na novinare. Dnevne novine Velt, takođe, nisu izostale u komentaru Šmita, koji je naveo da ga ni uključene kamere nisu spriječile u izlivu emocija i reakciji na novinarsko pitanje.

    Inače, Šmit, je juče nakon pitanja novinara u Goraždu o izmjenama Izbornog zakona BiH burno reagovao, govoreći da mu je dosta političkih igara.

  • Profesor sa Kembridža nije siguran u opstanak Kosova, vjeruje da neće postojati u narednih par godina

    Profesor sa Kembridža nije siguran u opstanak Kosova, vjeruje da neće postojati u narednih par godina

    U nedostatku bilo kakve šanse za priznanjem od strane Srbije, jedina prava opcija da Kosovo okonča svoje stanje limba je spajanje sa Albanijom.

    To je takođe ono što većina kosovskih Albanaca ionako želi, pošto je Kosovo vještačka tvorevina država kojoj nedostaje nacija, kaže za “Blic” profesor Centra za geopolitiku Univerziteta Kembridž Timoti Les.

    On ovako, uoči sastanka u Briselu, komentariše aktuelne događaje i pomalo iznenađujuću izjavu političkog analitičara Nedžmedina Spahiu, koji je ustvrdio da “veliki dio albanske zajednice ne vjeruje da će ta država postojati za nekoliko godina”, i da zbog toga Srbi ne mogu tako lako da prihvate državljanstvo Kosova.

    Dao je i plastičan primjer za ovu prognozu.

    – Imam nekoliko desetina opklada sa meni bliskim ljudima da poslije tri, deset ili 20 godina, država Kosovo neće postojati, što znači da ljudi ne vjeruju u državu Kosovo. Кako ćemo ubijediti srpsku manjinu, koja ne može tako lako da prihvati novu realnost, ne može tako lako da prihvati državu Kosovo, kada veliki dio Albanaca ne vjeruje da će država Kosovo postojati – rekao je, između ostalog, Spahiu u Info magazinu.

    “Kosovo je vještačka tvorevina”
    I zaista, ako to bude bila realnost u godinama koje slijede, kako Srbi da pristanu na dogovor, ako sami Albanci sa Kosova ne vjeruju u svoju samostalnost? I ako se to i desi, šta ih onda sprečava da nastave i dalje, i da se dođe do ostvarenja sna o Velikoj Albaniji o kojoj godinama unazad slušamo?

    Les kaže za “Blic” da Spahiuove primedbe “dodaju dodatni nivo složenosti pregovaračkom procesu koji je već zamro”.

    – Albanci su zabrinuti za bezbjednost svoje teritorije i ne žele da daju autonomnu oblast Srbima kada nisu ni sigurni da će uspeti da zadrže ostatak. U nedostatku bilo kakve šanse za priznanje od strane Srbije, jedina prava opcija da Kosovo okonča svoje stanje limba je spajanje sa Albanijom. To je takođe, ono što većina kosovskih Albanaca ionako želi pošto je Kosovo veštačka tvorevina, država kojoj nedostaje nacija – ističe Les.

    Ocenjjuje i da je, dugoročno gledano, Velika Albanija “skoro neizbježna”.

    – Ono što ga trenutno sprečava jeste protivljenje SAD i njihovih saveznika koji ne žele da Kosovo i Albanija preduzmu bilo kakve korake koji bi mogli da isprovociraju Srbiju, izazovu sukob na sjeveru Kosova i postave presedan koji vodi raspadu Bosne i Sjeverne Makedonije. Albanija takođe ne želi da provocira Srbiju, mnogo veću i moćniju državu. Shodno tome, povremeno se govori o ujedinjenju i puno sporazuma između Kosova i Albanije, ali malo konkretnih koraka ka ovom cilju – ističe Les.

    “Čekaju na odobrenje velikih sila”
    On, očekivano, procjenjuje i da za Srbiju, to nije dobra opcija “jer bi stavila tačku na gubitak Kosova”.

    – Velika Albanija predstavlja prijetnju Srbiji u smislu da bi, ako i kada se to na kraju dogodi, ona finalizovala gubitak Kosova. Međutim, kao što sam rekao, ne vidim nikakvu neposrednu perspektivu da Kosovo ili Albanija poguraju ovaj cilj dalje od nivoa retorike zbog međunarodnog veta i povremenog simboličkog gesta. U stvarnosti, pretpostavljam da će čekati, kao što čekaju i drugi u regionu, na promjenu geopolitičkih okolnosti i dolazak vremena kada će velike sile pristati na široko preuređenje Balkana – zaključuje Les.

    “Zapad ne želi avanturističku politiku”
    Sva ova upozorenja došla su pre nastavka dijaloga Beograda i Prištine i sastanka glavnih pregovarača, predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija Briselu, kao i i odvojenih sastanka sa generalnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom koji su obavljeni juče.

    Uoči ovih susreta, Vučić je ocijenio da od susreta sa Kurtijem ne očekuje mnogo, Kurti da očekuje potez Zapada, a EU je upozorila da će pregovarači biti krivi za eskalaciju sukoba.

    Ipak, bivši diplomata Ilber Hisa ocenjuje da je zakazivanje sastanka sa Stoltenbergom poruka “da Zapad ne želi avanturističku politiku, koje prete da otvore novi front na Balkanu”.

    – Imajući u vidu rat u Ukrajini, eskalacija situacije na prostoru Balkana bila bi veliki poklon za Rusiju. Stoltenberg će dakle, između ostalog, direktno prenijeti poruku predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju, da se ne igraju vatrom – istakao je Hisa.

    Prvi susret poslije više od godinu dana
    Vučić se juče sreo sa Stoltenbergom,a za danas je planirano da obavi sastanak i sa posrednikom EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslavom Lajčakom.

    Glavne teme razgovora su pronalaženje eventualnih rješenja za situaciju na KiM, a prema dosadašnjoj praksi, Lajčak će najprije imati odvojene sastanke sa Vučićem i Kurtijem, da bi potom usledio zajednički sastanak, ali je neizvjesno da li će ga biti. Ako se desi, biće to prvi susret posle više od godinu dana, piše Blic.

  • Lajčak: “Ne očekujem konačan dogovor “

    Lajčak: “Ne očekujem konačan dogovor “

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti sastaće se danas u Briselu na novoj rundi dijaloga.
    Specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak izjavio je da od današnjeg sastanka sa premijerom tzv. Kosova Aljbinom Kurtijem i predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem očekuje dogovor, ali ne i konačni.

    “Sastao sam se sa Kurtijem i Vučićem odvojeno, da razgovaramo o agendi i da ih pripremimo za sutrašnji sastanak. Očekujemo dogovor sutra, ne konačan naravno, bilo bi jako naivno tome se nadati”, rekao je Lajčak albanskim novinarima u Briselu, prenosi Reporteri.

    Lajčak je naveo da će se razgovarati o tome kako postići budući sporazum i kako doći do normalizacije odnosa između dve strane.

    Na pitanje da li će od Kurtija biti zatraženo da odloži odluku o registarskim tablicama, Lajčak se, kako prenosi prištinski portal, nasmijao i odgovorio novinaru da “postavlja mnogo pitanja”.

    Lajčak je prethodno na Tviteru objavio fotografije poslije jučerašnjih susreta sa Vučićem i Kurtijem.

  • Rusija planira da proizvodi 80-120 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje

    Rusija planira da proizvodi 80-120 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje

    Rusija namjerava da proizvodi 80 miliona do 120 miliona tona tečnog prirodnog gasa godišnje do 2035. godine, izjavio je danas ministar energetike Nikolaj Šulginov.
    Rusija je ranije najavljivala plan proizvodnje tečnog prirodnog gasa od čak 140 miliona tona godišnje, ali su energetski zvaničnici kasnije sugerisali da bi za taj obim proizvodnje ciljani datum 2035. godine možda trebalo promijeniti, izvještava Rojters.

    Premijer Mihail Mišustin je rekao danas da će vlada izdvojiti milijardu rubalja (16,65 miliona dolara) za podršku razvoju opreme za tečni prirodni gas.