VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin: “Ekonomski blickrig protiv Rusije nije uspio”

    Putin: “Ekonomski blickrig protiv Rusije nije uspio”

    Rusija se suočava sa finansijskom i tehnološkom agresijom, ali ekonomski blickrig protiv zemlje nije uspeo, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin

    “Želim još jednom da naglasim da se Rusija samouvereno nosi sa spoljnim pritiscima, odnosno sa finansijskom i tehnološkom agresijom nekih zemalja. Taktika ekonomskog blickriga, naleta na koji su računali, nije proradila, to je već očigledno svima, pa i njima”, istakao je ruski lider na sastanku o ekonomskim pitanjima.

    Putin je dodao i da su postupci neprijateljskih zapadnih zemalja protiv Rusije neprofesionalni, impulsivni i nepredvidivi, prenosi Sputnjik.

    “Vidimo da su postupci naših, najblaže rečeno, zlonamernika u poslednje vreme u velikoj meri nepredvidivi i impulsivni. Očigledno su neprofesionalni i zbog toga impulsivni, što znači da treba još više da radimo prema svojoj logici i zadržimo inicijativu”, objasnio je on.

    On je dodao da dinamika ključnih ekonomskih pokazatelja sugeriše da se ruska ekonomija postepeno stabilizuje.

    “Mesečna dinamika ključnih pokazatelja takođe ukazuje na to da se ekonomija postepeno stabilizuje i kreće trajektorijom rasta”, precizirao je Putin.

    On je primetio da se preduzeća vraćaju u normalan ritam rada.

    Ruski lider smatra da bezuslovni prioritet Rusije treba da budu usmerenost na razvoj i realizacija nacionalnih projekata u interesima građana.

    On je dodao da je istovremeno neophodno formirati sve uslove za restrukturiranje ekonomije u cilju realizacije velikih tehnoloških projekata i razvoja infrastrukture u regionima.

    Putin je takođe ocenio da je proces dedolarizacije neizbežan.

    Prema njegovim rečima, budžet Rusije je u boljem stanju, nego što je to slučaj u mnogim zemljama G20 i BRIKS.

    “Operativno usvajanje opštih antikriznih mera, ostvarena stabilnost, otpornost ruske ekonomije na spoljne izazove, umnogome su rezultat naše odgovorne makroekonomske politike tokom prethodnih godina, zato je i stanje ruskog budžeta trenutno značajno bolje nego u ekonomijama većine zemalja G20 i kod naših prijatelja u zemljama BRIKS-a”, zaključio je Putin.

  • Predaja?

    Predaja?

    Nakon velike kontraofanzive na istoku Ukrajine, vojska je saopštila da je došlo do pomaka i na jugu, kod Hersona.

    Ukrajina je tamo pre nekoliko nedelja pokrenula kontraofanzivu, koja ide veoma sporo i sa mnogo žrtava na obe strane.

    Natalija Humenjuk, portparolka južne komande ukrajinske vojske, rekla je da neki ruski vojnici pokušavaju da pregovaraju o predaji ukrajinskim snagama u blizini Hersona.

    Više detalja nije poznato, a ne zna se ni o koliko vojnika je riječ.

  • Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Stejt department: Srpske javne finansije transparentne

    Srbija je na spisku zemalja čija je transparentnost u vođenju i upravljanju javnim finansijama ocenjena pozitivno.

    Odnosno, prepoznaje se kao zemlja čiji građani znaju kako se troši javni novac, ocenjeno je u ovogodišnjem Izveštaju o fiskalnoj transparentnosti Stejt departmenta.

    Državni sekretarijat SAD-a svake godine od 2008. ocenjuje fiskalnu transparentnost zemalja širom sveta a kao parametre za ocenu efikasnosti u javnom informisanju o finansijskim pitanjima zemlje uzimaju se dostupnost javnih budžetskih dokumenata, njihova sadržajnost i pouzdanost, objavljivanje podataka o javnom dugu, transparentnost procesa dodele ugovora i dozvola za eksploataciju prirodnih bogatstava.

    Ministar finansija Siniša Mali ocenio je izveštaj kao rezultat svih do sada sprovedenih reformi u javnim finansijama.

    “To su odlične vesti i pokazuju nam da uspešno vođenje javnih finansija ne znači samo dobro upravljanje novcem građana, već taj proces mora biti i apsolutno transparentan jer građani moraju znati na šta se troši njihov novac i učestvovati u tome mehanizmima za to predviđenim”, rekao je Mali nakon objavljivanja Izveštaja.

    Kako je navedeno u Izveštaju, gotovo polovina posmatranih zemalja nije ispunila zahtevane kriterijume, odnosno 69 zemalja od ukupno 141 je u ovim procesima ocenjeno nedovoljno transparentno, saopšteno je iz Ministarstva finansija.

    Prema rečima Malog, ovo nije samo jedan u nizu finansijskih izveštaja bez daljih efekata, već su ovo i parametri na osnovu kojih investitori biraju u koje će zemlje ulagati.

    “Ovakvi izveštaju crtaju investicione mape kapitalu, a u 21. veku privući novac u svoju zemlju je najvažnija borba. Mi smo na dobrom putu i moramo održati nivo direktnih stranih investicija na visokom nivou kako bismo što bezbolnije prebrodili godine koje stižu”, rekao je Mali.

    On je zaključio da su za Srbiju od izuzetne važnosti ovakve povratne informacije kojima se potvrđuje da u svetu ne ostaje neprimećen naš napor i istinska posvećenost reformama koje privodimo kraju.

  • Kremlj: Rusija će ostvariti ciljeve

    Kremlj: Rusija će ostvariti ciljeve

    Kremlj je saopštio da će “Rusija ostvariti ciljeve specijalne vojne operacije u Ukrajini”, prenosi Rojters.

    Ovo je rekao portparol Kremlja Dimitrij Peskov komentarišući situaciju na ratištu, gde su tokom vikenda zabeleženi značajni ukrajinski pomaci u oblasti Harkova.

    On je rekao da Kremlj ne planira da pregovara sa Ukrajinom. “

    Ne vidimo perspektive za razgovore, niti osnovu za njih”, rekao je Peskov.

  • Kadirov: “Vratili su se na liniju fronta; spremni”

    Kadirov: “Vratili su se na liniju fronta; spremni”

    Šef Čečenije Ramzan Kadirov najavio je povratak elitnih jedinica republike u zonu specijalne operacije u Ukrajini.

    “Posle oslobođenja Mariupolja, Severodonjecka, Lisičanska, Popasne i drugih gradova koje su okupirali ukrajinski fašisti, elitni borci su otišli ​​na odmor koji im je obezbedio Vrhovni komandant, a sada su se vratili na liniju fronta sa novom snagom”, napisao je na Telegramu.

    Prema njegovim rečima, jedinicom komanduje heroj Rusije, poslanik Državne dume Adam Delimhanov.

    Ranije je saopšteno da je u Čečeniji završeno formiranje tri bataljona od 560 boraca i specijalnog puka od 1,5 hiljada boraca. 3180 obučenih profesionalaca spremno je za izvršavanje svih borbenih zadataka.

  • Njemačka mora da ispuni cilj NATO-a o vojnoj potrošnji od dva odsto BDP-a

    Njemačka mora da ispuni cilj NATO-a o vojnoj potrošnji od dva odsto BDP-a

    Njemačka mora da ispuni cilj NATO-a o vojnoj potrošnji od dva odsto BDP-a na duži rok čak i nakon što se potroši specijalni fond od 100 milijardi evra i prihvati ulogu vojnog vođstva koju je do sada izbjegavala, izjavila je ministar odbrane Kristin Lambreht.

    U uvodnom govoru u kojem je iznijela svoje političke ciljeve, ministar odbrane Kristin Lambreht je naglasila da će u budućnosti novac morati da dolazi iz povećanog budžeta za odbranu.

    “Ovaj novac nam je potreban bez ako i ali i potreban nam je na duge staze da napor koji ulažemo sa 100 milijardi ne bude uzaludan”, rekla je ona.

    Prema njenim riječima, mora se spriječiti situacija da NJemačka za nekoliko godina ne može sebi da priušti održavanje opreme koju sada kupuje”.

    “Veličina, geografski položaj i ekonomska snaga NJemačke daju nam vodeću ulogu, bez obzira da li nam se to sviđa ili ne – uključujući i u slučaju vojske”, dodala je Lambrehtova.

    Lambrehtova je, takođe, lobirala za ublažavanje strogih njemačkih vojnih izvoznih pravila kako bi se olakšali zajednički evropski odbrambeni projekti, inicijativa koja će sigurno iznervirati dijelove njene Socijaldemokratske partije, kao i Zelene koji takođe pripadaju Šolcovoj Vladi.

    U velikoj promjeni politike nakon višedecenijske vojne uzdržanosti koja je djelimično ukorijenjena u krvavoj istoriji NJemačke 20. vijeka, kancelar Olaf Šolc najavio je da će fond koji će povećati vojnu potrošnju Berlina premašiti dva odsto BDP-a.

    Novac je namijenjen vraćanju naoružanja i opreme Oružanih snaga NJemačke na standarde nakon decenija iscrpljivanja nakon završetka Hladnog rata.

    NATO saveznici su oštro kritikovali Berlin u prošlosti jer nije dostigao cilj od dva odsto, a nejasno je da li će Berlin zadržati svoju vojnu potrošnju iznad praga od dva odsto kada se fond potroši.

  • “EU gubitnik u ukrajinskom sukobu”

    “EU gubitnik u ukrajinskom sukobu”

    Predsjednik Narodne skupštine Mađarske Laslo Kover rekao je da bi se Evropska unija mogla smatrati gubitnikom u ukrajinskom sukobu, jer blok djeluje protiv sopstvenih ekonomskih interesa.

    “EU je danas pod spoljnim pritiskom, nesposobna da diplomatski uspostavi mir. Ona djeluje suprotno svojim fundamentalnim ekonomskim interesima i može se smatrati gubitnikom bez obzira na to koja od strana direktno uključenih u vojne operacije proglasi pobjedu”, rekao je Kover, prenosi mađarska novinska agencija MTI.

    Prema Koverovim riječima, Brisel u datim okolnostima “služi neevropskim interesnim grupama” što osuđuje EU i njene zemlje članice na “vojnu ranjivost, političku zavisnost, ekonomsku i energetsku neodrživost i društvenu dezintegraciju”.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin pokrenuo je 24. februara specijalnu vojnu operaciju nakon zahtjeva za pomoć lidera republika Donbasa. Kao odgovor, Zapad je počeo da uvodi sve oštrije sankcije Rusiji. Štaviše, zapadne zemlje počele su da dopremaju oružje i vojnu opremu u Kijev.

    Prema nekim procjenama, do sada je upućena vojna pomoć Kijevu u vrijednosti od nekoliko desetina milijardi dolara, navodi TASS.

  • Kadirov kritikovao rukovodstvo ruske vojske

    Kadirov kritikovao rukovodstvo ruske vojske

    Ramzan Kadirov, lider Čečenije kojeg je imenovao Kremlj, kritikovao je rukovodstvo ruske vojske.

    I to nakon što se činilo da je zatečeno borbom Ukrajine protiv ruske invazije na severoistoku.

    U znak da bi se Kremlj mogao suočiti sa ozbiljnim posljedicama zbog gubitka teritorije za koju su Rusi više puta izjavljivali da planiraju da ih zadrže “zauvijek”, Kadirov je takođe sugerisao da Vladimir Putin možda nije svestan stvarnog stanja stvari.

    “Napravili su greške i mislim da će donijeti neophodne zaključke”, rekao je Kadirov u audio poruci objavljenoj na njegovom Telegram kanalu u nedjelju, prenosi “B92”.

    “Ako danas ili sutra ne dođe do promjena u strategiji, biću prinuđen da razgovaram sa rukovodstvom Ministarstva odbrane i rukovodstvom zemlje da im objasnim pravu situaciju na terenu. To je veoma interesantna situacija. Rekao bih da je zapanjujuće”, rekao je Kadirov.

    Od invazije u februaru, Kremlj se fokusirao na utišavanje liberalnih glasova koji su kritični prema ratu, ali kako se stvari na bojnom polju pogoršavaju, Putin se suočava sa glavoboljom šta da radi sa bivšim pristalicama koje žele da Rusija angažuje više snaga u ratu.

    Mnoge jedinice iz Čečenije učestvovale su u ruskim ratnim naporima, i dok je Kadirov naizgled hiperlojalan Moskvi, on je jedna od rijetkih ruskih političkih ličnosti čije poruke Kremlj ne kontroliše u potpunosti.

    Sve oči će biti uprte u to kako Putin reaguje na povlačenje. On je ranije prećutao tvrdnje da je napravio strašnu pogrešnu procjenu u februaru kada je mislio da bi ruska vojska mogla da pregazi Ukrajinu za nekoliko dana.

    U nedavnom nastupu rekao je da Rusija “ništa nije izgubila” tokom rata, ali da bi najveći gubici posljednjih dana mogli biti teže objasniti ruskom stanovništvu.

    U subotu, dok su se širile katastrofalne vijesti sa fronta, Putin je bio zauzet otvaranjem ogromnog točka za posmatranje u moskovskom parku u okviru proslave Dana Moskve.

    Vojni blogeri su ga oštro kritikovali što je nastavio sa proslavom.

  • “Samo tehnički momenat. Mi smo već deo Rusije”

    “Samo tehnički momenat. Mi smo već deo Rusije”

    Zaporoška oblast je tehnički spremna da organizuje referendum o pripajanju Rusiji, izjavio je šef regionalne vojno-civilne administracije Jevgenij Balicki.

    “Naš zadatak je da obezbedimo da se referendum održi fer i objektivno. Svi tehnički aspekti su rešeni, glasački listići su odštampani, biračka mesta opremljena, formirane komisije”, napisao je on na svom Telegram kanalu, preneo je TAS S.

    “Svi stanovnici Zaporoške oblasti razumeju da je referendum samo tehnički momenat kroz koji moramo da prođemo, pošto smo mi već deo Rusije”, istakao je on, dodajući da Rusija obnavlja infrastrukturu regiona, gradi puteve i oživljava postrojenja, isplaćuje socijalna davanja i penzije.

    Balicki je ranije rekao da je u Zaporoškoj oblasti podržana ideja o organizovanju referenduma 4. novembra.

    Sergej Juhin, ekspert Krimskog republičkog instituta za politička i sociološka istraživanja (RIPSI), ranije je izneo rezultate ankete koji pokazuju da nivo proruskog raspoloženja pokazuje stabilan porast u Zaporožju i Hersonskoj oblasti.

    Prema njegovim rečima, 83 odsto anketiranih u regionu Zaporožja spremno je da učestvuje u glasanju, a 86 odsto od njih podržava pripajanje regiona Rusiji.

  • Ukrajinci oslobodili strateški grad, istok zemlje bez napajanja strujom

    Ukrajinci oslobodili strateški grad, istok zemlje bez napajanja strujom

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski saopštio je da je ključni grad Izjum na istoku Ukrajine oslobođen od ruskih agresora.

    Zelenski je potvrdio da su u nedjelju ukrajinske trupe ponovo zauzele strateški grad Izjum u istočnom dijelu zemlje u sklopu velike protuofanzive.

    U obraćanju naciji povodom 200 dana od početka ruske invazije, Zelenski je zahvalio ukrajinskim snagama koje su oslobodile stotine gradova i sela, a nedavno Balakliju, Izjum i Kupijansk.

    Inače, ukrajinske vlasti u istočnom dijelu zemlje optužile su Ruse za bombardovanje strateške infrastrukture, što je dovelo do nestanka struje u velikim dijelovima zemlje.

    Guverner oblasti Harkov na sjeveroistoku Ukrajine rekao je da su ruski udari na “kritičnu infrastrukturu” prekinuli opskrbu strujom i vodom.

    Njegov kolega u centralno-istočnom regionu Dnjepropetrovsk rekao je da su ruske snage pogodile energetsku infrastrukturu u znak odmazde za njihov poraz na bojnom polju. Zvanični istočnih dijelova Ukrajine pozvali su građane da isključe sve uređaje iz napajanja.