VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Meloni: Italija će zaplijeniti brodove za spašavanje migranata ako prekrše pravila

    Meloni: Italija će zaplijeniti brodove za spašavanje migranata ako prekrše pravila

    Italija će zaplijeniti spasilačke brodove nevladinih organizacija koji nemaju dopuštenje za uplovljenje u međunarodne vode ili za koje se utvrdi da krše pravila, rekla je u utorak premijerka zemlje, Đorđa Meloni.

    U video izjavi na Twitteru, Melonijeva je rekla da će brodovi nevladinih organizacija biti zaplijenjeni ako prekrše pravila ili uđu u međunarodne vode bez dopuštenja.

    Desničarska koaliciona vlada koju vodi Melonijeva, koja je preuzela dužnost u oktobru, prošlog je mjeseca počela sprovoditi politiku “zatvorene luke” kako bi spriječila brodove nevladinih organizacija da pristaju u Italiji.

    Odnosi između Italije i Francuske zategnuti su zbog te politike. Francuska je kritikovala italijansko odbijanje da otvori svoje luke za brodove nevladinih organizacija.

    Optužujući brodove nevladinih udruženja da služe kao pokrivači za krijumčare ljudima, Melonijeva je izjavila da Italija više neće ignorisati one koji sistemski krše pravila, prenosi “Anadolija”.

  • Tramp: SAD daje previše podrške Ukrajini

    Tramp: SAD daje previše podrške Ukrajini

    Bivši predsjednik Amerike, Donald Tramp u ponedjeljak je obnovio kritike na račun NATO-a i rekao da SAD daju previše podrške Ukrajini u borbi protiv ruske specijalne vojne akcije.

    “Dobre stare američke ‘naivčine’ plaćaju veliku većinu računa za NATO i vanjski novac koji ide u Ukrajinu. Vrlo nepošteno!” Tramp je napisao na “Truth Social”.

    Tramp se dugo bunio oko iznosa novca koji SAD troši na inostrane odbrambene obaveze i podržavao je izolacionističku politiku “Amerika na prvom mjestu”.

    Trampovi komentari dolaze u trenutku kada bi novoizabrani republikanci u utorak trebali položiti zakletvu kako bi preuzeli kontrolu nad Zastupničkim domom, a stranka je osvojila tijesnu većinu na izborima u sredini mandata prošle godine.

    Neki od Trampovih saveznika u Kongresu ranije su ponovili njegove komentare o Ukrajini, pozivajući na strožiji nadzor nad milijardama pomoći koju SAD daje Ukrajini.

    Do danas, SAD su bile daleko najvažnija međunarodna podrška Ukrajini, osiguravši 48 milijardi dolara humanitarne i vojne pomoći dok se Ukrajina suprotstavlja ruskoj specijalnoj vojnoj akciji, prenosi “Business Insider”.

  • Makron: Ukrajini potrebna naša pomoć više nego ikada

    Makron: Ukrajini potrebna naša pomoć više nego ikada

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron ponovio je danas da je, kako je naveo, Ukrajini “potrebna naša podrška više nego ikada”.

    On je to izjavio tokom susreta sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom u Parizu, preneo je Rojters.

    Švedska je od 1. januara preuzela predsedavanje Evropskom unijom.

    Rusija je pokrenula 24. februara prošle godine specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini sa ciljem denacifikacije i demilitarizacije te zemlje.

  • “Rusi gaze preko leševa”

    “Rusi gaze preko leševa”

    Komandant ukrajinske vojske general Valerij Žaluzni imao je danas prvi put ove godine telefonski razgovor sa američkim generalom Markom Milijem.

    On je na Tviteru objavio nekoliko rečenica o razgovoru.

    “Informisao sam ga o promenama u operativnoj i strateškoj situaciji, pre svega na kopnenoj strani linije fronta, ali i u vazdušnom prostoru Ukrajine”, objavio je komandant ukrajinske vojske na Tviteru.

    “Žestoke borbe vode se na liniji Svatova-Kremin, baš kao i u pravcu Lisičanska. Najizazovnija situacija je i dalje u oblasti Soledar-Bahmut-Majorsk, gde Rusi pokušavaju da napreduju preko njihovih leševa, ali odbrambene snage Ukrajine uspevaju da obuzdaju ofanzivu neprijatelja“, saopštio je Žaluzni.

    “Hvala za protivvazdušne raketne sisteme”
    “U Donjecku uspevamo da zadržimo svoje pozicije i nastavimo sa kontraofanzivom. Odbrambene linije u pravcu Zaporožja su bezbedno držane i ulažemo napore da zaštitimo civile i energetsku infrastrukturu od granatiranja Hersonske oblasti”, rekao je Ukrajinac. General.

    “Od 31. decembra do jutros Rusi su lansirali 14 krstarećih raketa i 94 dronova tipa Šahed-136. Zahvalio sam se generalu Miliju što je poslao protivvazdušne raketne sisteme, za koje se i on zalagao. Sada se oni prvenstveno koriste za spasavanje života Ukrajinski civili“, zaključio je Žaluzni.

  • Narod se digao; hoće pomirenje sa Rusijom

    Narod se digao; hoće pomirenje sa Rusijom

    U nemačkom gradu Koelnu su održani proruski protesti kojima se apeluje na vladu da se pomiri s Rusijom sa kojom je Nemačka u lošim odnosima od početka rata.

    Kako poše “Sky News”, oko 2000 ljudi marširalo je gradom noseći plakate kojima se protestovalo protiv NATO, i gde se tražilo ukidanje sankcija koje su Rusiji uvedene zbog napada na Ukrajinu.

    U Nemačkoj žive milioni ljudi koji govore ruski jezik, javlja Rojters. Ipak, s obzirom na to da je Nemačka članica EU i NATO, nije verovatno da će Nemačka prestati da podržava Ukrajinu.

  • Lavrov: Pružaćemo bratsku podršku Beogradu

    Lavrov: Pružaćemo bratsku podršku Beogradu

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov uputio je novogodišnju i božićnu čestitku ministru spoljnih poslova Srbije Ivici Dačiću, u kojoj je istakao da će Moskva i dalje pružati bratsku podršku Beogradu u odbrani legitimnih nacionalnih interesa u skladu sa normama međunarodnog prava.

    Lavrov je ukazao da su rusko-srpski odnosi u prošloj godini još jednom prošli provjeru izdržljivosti, uprkos međunarodnim okolnostima koje nisu bile nimalo lake, saopšteno je iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije.

    • Spremni smo za održavanje visoke dinamike saradnje spoljnopolitičkih resora naše dvije zemlje i prisne koordinacije poteza na svjetskoj areni – naveo je Lavrov, ističući da je Rusija uvijek otvorena za kontakte sa srpskim prijateljima.
  • “Ukrajina gubi suverenitet”

    “Ukrajina gubi suverenitet”

    Kako smatra predsednik Komiteta za međunarodna pitanja Državne dume Rusije Leonid Slucki, Ukrajina gubi suverenitet.

    Zemlja je u potpunosti pod spoljnom kontrolom, pregovori sa njenim rukovodstvom biće beskorisni.

    On je odreagovao na izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je u intervjuu za “Bi-Bi-Si” izjavio da je neophodno da Zapad nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini jer je to jedini način da se “ubedi Rusija da sedne za pregovarački sto i prizna Ukrajinu kao suverenu, nezavisnu evropsku državu”.

    “Ispada da status Ukrajine kao države zahteva potvrdu. Ovde pregovori nisu potrebni: Ukrajina je, iako samodestruktivna, ipak i dalje država i taj status niko ne osporava. Cilj specijalne vojne operacije je zaštita naših građana od agresije kijevskog neonacističkog režima, a ne uništavanje Ukrajine”, saopštio je Slucki na Telegramu.

    Što se tiče suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, Kijev zahvaljujući svojim zapadnim pokroviteljima munjevito gubi i jedno i drugo, ocenjuje Slucki.

    “Posebno kada se prodaje Zapadu i dozvoljava da se zemlja pretvori u antiruski poligon. S obzirom na to da se Ukrajinom u potpunosti upravlja spolja, takvi pregovori ne vrede ni pet para”, ocenio je Slucki. Istovremeno je poručio da se ne gaje iluzije po pitanju moguće pobede Kijeva.

    “Ciljevi specijalne vojne operacije će biti realizovani. Parole ‘slobode i demokratije’, kojima kijevski režim prikriva svoju neonacističku suštinu, neće mu pomoći, osuđen je na propast”, konstatovao je ruski političar.

    Ono u čemu je Stoltenberg potpuno u pravu, po rečima Sluckog, jeste to da Rusija ne namerava da odustane od svojih ciljeva.

  • Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj ocijenio je, u autorskom tekstu na blogu diplomatske službe EU, da u godini rata u Ukrajini, energetske i klimatske krize, uprkos zavisnosti od uvoza ruskih fosilnih goriva, unija nije poklekla pred Putinovom ucjenom.

    “Uspjeli smo da popunimo prazninu i finaliziramo važne reforme kako bismo ubrzali našu energetsku tranziciju i to će imati značajan geopolitički uticaj”, rekao Borelj.

    Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju.

    “Vladimir Putin je očigledno mislio da će mu velika zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva, a posebno gasa, omogućiti da podijeli EU, sprečavajući je da aktivno podrži Ukrajinu. Zbog toga je već 2021. godine počeo da nam ograničava isporuke gasa uprkos postojećim dugoročnim ugovorima između ruskih dobavljača i evropskih kupaca, a potom je, poslije 24. februara i dodatno zaoštrio politiku ucjena”, ocjenio je Borelj.

    Visoki predstavnik EU potvrdio je da je ovakva politika zaista izazvala veliku krizu na evropskim energetskim tržištima, sa cijenama gasa koje su prelazile 300 evra/MVh prošlog avgusta u poređenju sa oko 20 evra/MVh 2020. godine.

    Kako je rekao Borelj, poteškoće francuskih nuklearnih elektrana i ograničena proizvodnja hidroelektrične energije povezane sa klimatskim promjenama takođe su produbile krizu na tržištu električne energije u EU.

    To je izazvalo strah od nestanka struje tokom zimskih mjeseci, podsjeća Borelj i naglašava da su ove kombinovane krize izazvale nagli rast cijena energije za domaćinstva i preduzeća, stvarajući ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u EU i naglašeno strahovanje da se u EU ubrzano odvija proces deindustrijalizacije.

    “Uprkos ratu i ovoj energetskoj krizi nismo poklekli pred ucjenama Vladimira Putina. Države članice EU su ostale ujedinjene, uvele sankcije Rusiji i odlučno podržavale Ukrajinu, uključujući i vojno kroz isporuke naoružanja”, ukazao je Borelj.

    Prema njegovoj procijeni i u 2023. godini ključna pitanja za EU i svijet biće “ruski agresivni rat protiv Ukrajine, energetska i klimatska kriza i njene ekonomske i socijalne posljedice”.

    “EU će nastaviti da podržava Ukrajinu i da se odupire oružanim i energetskim ucjenama Rusije ubrzavajući dekarbonizaciju ruske ekonomije”, poručio je Borelj.

  • Kina je odlučila, nema neutralnog stava

    Kina je odlučila, nema neutralnog stava

    Kinesko rukovodstvo je oduzelo kolektivnom Zapadu, poslednju nadu o neutralnoj poziciji Pekinga.

    Ovo je izvestio ruski kolumnista, Petr Akopov.

    Reč je o vežbama Rusije i Kine u Istočnom kineskom moru i, posebno, o razgovorima ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga.

    Kineski lider je u okviru telefonskog razgovora obavestio Putina, o spremnosti Pekinga da podrži Moskvu.

    Ovo se pokazalo kao pravi udarac zapadnim zemljama. Prema autoru, njihovo verovanje u neutralnu i udaljenu poziciju Kine je propalo.

  • EU postavila zahtjeve Sjevernoj Koreji

    EU postavila zahtjeve Sjevernoj Koreji

    Evropska unija poziva Sjevernu Koreju da sledi put potpune i nepovratne denuklearizacije, naveo je portparol diplomatske službe EU u saopštenju.

    “EU poziva DNRK da preduzme kredibilne korake ka potpunoj, proverljivoj i nepovratnoj denuklearizaciji”, navodi se u saopštenju.

    U ovom saopštenju EU je takođe pozvala DNRK da prestane da povećava vojne tenzije lansiranjem projektila i dronova. Severnokorejski lider Kim Džong Un na šestom plenumu Radničke partije Koreje osmog saziva najavio je potrebu za jačanjem nuklearnih snaga zemlje, masovnom proizvodnjom nuklearnih bojevih glava, stvaranjem novog sistema interkontinentalnih balističkih raketa sposobnih za trenutni kontranapad i brzo završiti projekat izviđačkog satelita i rakete-nosača za njega, prenela je RIA.