VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Da li će Novi Zeland postati republika?

    Da li će Novi Zeland postati republika?

    Novozelandska premijerka Jacinda Ardern izjavila je da Novi Zeland neće poduzeti nikakve mjere da postane republika u kratkom roku nakon smrti kraljice Elizabete II, iako se očekuje da zemlja na kraju to i postane.

    “Nikada nisam osjetila hitnost. Toliko je izazova sa kojima se suočavamo. Ovo je velika i značajna debata. Nemojte misliti da će se to dogoditi ili treba da se desi brzo”, rekao je Ardern novinarima u ponedeljak na pitanje da li će promjena monarha u Velikoj Britaniji potaknuti razgovore o republikanizmu u zemlji.

    Novi Zeland je jedno od 15 zemalja u kojima se britanski monarh smatra šefom države, uključujući Australiju i Kanadu, iako je ta uloga uglavnom ceremonijalna. Ali već neko vrijeme se vodi debata o tome da li ova pacifička nacija treba postanti republika, sa građaninom kao šefom države.

    “Vjerujem da će to biti ono kuda će Novi Zeland krenuti s vremenom. Vjerujem da će se to dogoditi u mom životu, ali ne vidim to kao kratkoročnu mjeru ili bilo šta što će uskoro biti na dnevnom redu”, rekla je Ardern.

    Novi Zeland će 26. septembra obilježiti smrt kraljice Elizabete II državnom ceremonijom i praznikom, rekla je Ardern. Ardern će predstavljati Novi Zeland, zajedno sa generalnim guvernerom, na kraljicinoj sahrani, a u srijedu će otputovati u London.

    Smrt kraljice Elizabete II je također ponovo pokrenula debate o budućnosti monarhije preko Tasmanskog mora u Australiji. Premijer Anthony Albanese, koji je ranije izrazio podršku republici, rekao je da njegova laburistička vlada neće tražiti referendum u svom prvom mandatu.

  • Rusija: To je izdaja, uhapšen je

    Rusija: To je izdaja, uhapšen je

    Rusija je uhapsila jednog od menadžera fabrike aviona, pod sumnjom da je prenosio tajne vojne informacije Ukrajini, prenosi agencija RIA Novosti.

    Pozivajući se na federalnu bezbednosnu službu FSB, ta agencija navodi da je visoki službenik jednog od ruskih odbrambenih preduzeća osumnjičen je da je prosleđivao poverljive podatke Ukrajini.

    Dok je bio na poziciji direktora kvaliteta jedne avio-fabrike, imajući pristup tehničkoj dokumentaciji sa oznakom „strogo poverljivo“, stanovnik Podmoskovja je mobilnim telefonom fotografisao fragmente nacrta delova vojnih aviona“, objasnila je tajna služba.

    Kako se navodi, osumnjičeni je poslao ove slike državljaninu Ukrajine, koji je zaposlen u ukrajinskoj avio kompaniji u Odesi.

    U saopštenju se precizira da je osumnjičeni uhapšen i da je protiv njega pokrenut postupak za izdaju, krivično delo zbog kog mu preti moguća kazna od 20 godina zatvora, navodi RIA Novosti.

  • U Njemačkoj skočio broj firmi u bankrotu

    U Njemačkoj skočio broj firmi u bankrotu

    U Njemačkoj je u avgustu skočio broj firmi u bankrotu, posle dva meseca opadajućeg trenda.

    Statističari su rekli da su vlasnici podneli 6,6 odsto više zahteva za stečaj nego u julu.

    Lajbnicov institut za ekonomska istraživanja Hale (IVH) takođe pretpostavlja više bankrota, na osnovu najnovijih podataka, prenosi dpa.

    “Posle dugog perioda niske nesolventnosti, sada je preokret”, objasnio je prošle nedelje istraživač IVH Štefen Miler. Glavni razlozi su nagla poskupljenja, posebno energenata, i problemi u lancima snabdevanja.

    Međutim, nema naznaka talasa bankrota. Za šest meseci, okružni sudovi su prijavili 7.113 korporativnih insolventnosti, što je četiri odsto manje nego godinu dana ranije.

    Sudovi verovatna potraživanja poverilaca procenjuju na nešto manje od 8,2 milijarde evra. U prvoj polovini 2021. bila su znatno veća, oko 31,8 milijardi evra jer je bilo više krupnih slučajeva.

    Da spreči talas bankrota kao posledicu pandemije, država je privremeno suspendovala obavezu podnošenja zahteva za stečaj u slučaju prezaduženosti ili nelikvidnosti.

    Od 1. maja ove godine ponovo se primenjuje u potpunosti obaveza podnošenja zahteva za stečaj. Izuzeci su napravljeni do 31. januara 2022. za preduzeća koja su pretrpela štetu od nevremena i poplava prošlog leta. Prošle godine bilo je manje stečajeva preduzeća nego bilo kada od uvođenja propisa 1999.

  • Prekid vatre?

    Prekid vatre?

    Posle noći u kojoj je došlo do razmene vatre duž cele granice, mediji su preneli da je jutros dogovoren prekid vatre.

    Azerbejdžanski mediji izvestili su da su se Baku i Jerevan danas od 09:00 časova po lokalnom vremenu dogovorili o prekidu vatre u novom sukobu. “Postignut je sporazum o prekidu vatre između Jermenije i Azerbejdžana od danas od 09:00 sati po loklanom vremenu “, preneo je Sputnjik Azerbejdžan pozivajući se na svoje izvore, navodi ruska agencija.Tokom noći izbili su oružani sukobi na jermensko-azerbejdžanskoj granici, a strane se međusobno optužuju da su započele novo zaoštravanje.

    Jerevan je naveo da je azerbejdžanska vojska granatirala teritoriju Jermenije koristeći artiljeriju i bespilotne letelice.

    Baku je saopštio da je jermenska vojska pucala na položaje azerbejdžanskih trupa na granici, kada je došlo do sukoba.

    Ministarstvo spoljnih poslova Azerbejdžana optužilo je Jermeniju da namerava da poremeti mirovni proces.

    Obe strane su izvestile o žrtvama među pripadnicima svoje vojske, navodi agencija RIA Novosti.

    Premijer Jermenije Nikol Pašinjan razgovarao je noćas telefonom sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom u vezi sa zaoštravanjem situacije na granici sa Azerbejdžanom, saopštila je pres-služba jermenske vlade.

    Jermenska strana takođe je razgovarala sa američkim državnim sekretarom Entonijem Blinkenom i šefom ruske diplomatije Sergejem Lavrovom, koje su obavestili o situaciji na granici.

    Nakon toga Blinken je saopštio da su SAD duboko zabrinute zbog sukoba na granici Jermenije i Azerbejdžana i da pozivaju strane da hitno prekinu vatru.

  • Novi rat? Puca se duž granice

    Novi rat? Puca se duž granice

    Eksplozije koje se pripisuju artiljeriji i dronovima prijavili su stanovnici Vardenisa, Jermuka, Gorisa i Tateva – gradova unutar same Jermenije.

    Jermenija je za napad okrivila susjedni Azerbejdžan.

    Puca se “duž cele linije jermensko-azerbejdžanske granice”, a vlada u Jerevanu je sazvala hitan sastanak, javljaju lokalni mediji.

    Jermensko ministarstvo odbrane saopštilo je da je vojska Azerbejdžana koristila tešku artiljeriju i da se koriste i dronovi.

    Bespilotna letelica turske proizvodnje Bajraktar ​​navodno je oborena iznad Vardenisa, koji se nalazi u severnoj Jermeniji i nije u blizini spornog regiona Nagorno Karabah.

    Jermenija potvrdila; već se obratili Rusiji
    Jermenija je potvrdila rano jutros da su jedinice oružanih snaga Azerbejdžana otvorile intenzivnu vatru u pravcu više jermenskih gradova koristeći artiljeriju, velikokalibarsko i lako streljačko naoružanje, prenosi TASS.

    Vlada Jermenije se već obratila Rusiji, Organizaciji ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) i Savetu bezbednosti UN u vezi sa sukobima na granici sa Azerbejdžanom, rekao je za TASS vladin zvaničnik iz pres službe. Ministarstvo odbrane Azerbejdžana saopštilo je da su jermenske oružane snage izvele veliku sabotažu na granici dve zemlje. “Zbog hitnih mera koje su naše jedinice preduzele da odmah spreče ove aktivnosti, došlo je do oružanog sukoba“, navodi se u saopštenju ministarstva. Takođe je saopšteno da je azerbejdžanska vojska pretrpela gubitke u ljudstvu i vojnoj infrastrukturi zbog granatiranja oružanih snaga Jermenije, a Jerevan nije izvestio o žrtvama, ali je rečeno da su sukobi nastavljeni tokom noći, prenosi Rojters. Vlada u Jerevanu saopštila je da će se pozvati na sporazum o saradnji sa Rusijom i apelovati na ODKB, bezbednosni blok koji predvodi Rusija, kao i Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, preneo je Interfaks. Pored ruskog predsednika Vladimira Putina, jermenski premijer Nikol Pašinjan pozvao je francuskog predsednika Emanuela Makrona i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena da razgovaraju o situaciji. Blinken je pozvao na hitan prekid neprijateljstava za koje svaka strana okrivljuje onu drugu.

    Vlada Azerbejdžana saopštila je da je Jermenija “počela široke provokacije” protiv azerbejdžanskih oružanih snaga, koje su odgovorile “intenzivnom vatrom” na jermenske položaje.

    Ministarstvo odbrane u Bakuu saopštilo je da ima žrtava na azerbejdžanskoj strani. Azerbejdžan je takođe naveo da je bilo gubitaka među ljudstvom i vojnom opremom armenskih oružanih snaga.

    Sukobi predstavljaju veliku eskalaciju tenzija između dve kavkaske zemlje.

    Azerbejdžan je napao Nagorno-Karabah početkom avgusta nakon što je optužio Jermeniju da je prekršila primirje iz 2020. godine i zahtevao potpunu “demilitarizaciju” oblasti naseljene etničkim Jermenima – i izazvao osudu Rusije, koja je garant primirja.

    Sukob je prvi put izbio krajem 1980-ih ,kada su jermenske snage zauzele oblasti u blizini Nagorno-Karabaha, međunarodno priznate kao teritorija Azerbejdžana, ali sa većinskim jermenskim stanovništvom, navodi Rojters. Azerbejdžan je povratio te teritorije u borbama 2020. godine, koje su okončane primirjem uz posredovanje Rusije i povratkom hiljada stanovnika u svoje domove iz kojih su pobegli. Lideri obe zemlje su se od tada nekoliko puta sastajali da bi sklopili sporazum namenjen uspostavljanju trajnog mira, navodi britanska agencija.

  • Njemačka odbila Ukrajinu: “Dostigli smo limit”

    Njemačka odbila Ukrajinu: “Dostigli smo limit”

    Njemačka ministarka odbrane Kristin Lambreht odbacila je zahteve da se Kijev snabdeva glavnim borbenim tenkovima Leopard 2.

    Ministarka je napomenula da nijedna druga država do sada nije isporučila Kijevu borbena vozila pešadije ili glavne borbene tenkove zapadne proizvodnje, i insistirala da Njemačka “neće preduzeti takvu akciju jednostrano”, kako citira Rojters.Njeni komentari su usledili nakon što je šef njemačkog komiteta za odbranu Mari-Agnes Štrak-Cimerman insistirala da Berlin ima obavezu da pomogne očuvanju demokratije u Ukrajini. “Nemačka mora odmah da odigra svoju ulogu u uspesima Ukrajine i snabdeva zaštićena vozila — borbeno vozilo pešadije Marder i glavni borbeni tenk Leopard 2”, rekla je ona novinskoj agenciji DPA u nedelju, otvarajući Nemački savet za spoljnu politiku. Lambreht je ranije rekla da je nemačka vojna pomoć Ukrajini dostigla svoj limit i da će Berlin sada tražiti druge načine da podrži kijevske snage. “Nastavićemo da podržavamo Ukrajinu, a predali smo neverovatan iznos iz rezervi Bundesvera. Ali u ovom trenutku sasvim jasno kažem da smo dostigli granicu”, rekao je Lambreht nemačkom parlamentu prošle nedelje. Ona je istakla da Nemačka ne može više da poklanja svoje oružje ako želi da zadrži sposobnost da se brani. Ministarka je dodala da postoje i drugi načini na koji Berlin može pomoći Ukrajini, a to je korišćenje takozvane kružne razmene, preko koje Nemačka drugim zemljama EU daje novo oružje u zamenu za staro, koje se potom šalje Ukrajini. Lambreht je rekla da je Nemačka već napredovala u tom pogledu, zaključivši takve razmene sa Češkom i Slovačkom. Nemačka je snabdevala Kijev raznim oružjem od početka sukoba u Ukrajini u februaru. Berlin je Ukrajini isporučio protivvazdušne raketne sisteme Stinger, samohodne haubice Pancerhaubitze 2000, tenkove za protivvazdušne topove Gepard i drugo oružje.

  • Putin ljut, smjenjen “krivac” za katastrofu

    Putin ljut, smjenjen “krivac” za katastrofu

    Ukrajinska vojno-obaveštajna služba tvrdi da je predsednik Rusije smenio generala Romana Berdnikova, koji je komandovao ruskom vojskom na zapadnom delu ratišta.

    Kako se naovid, general je smenjen nakon povlačenja ruske vojske iz regiona Harkiv, i to samo 17 dana provedenih na toj dužnosti. Kao razlog smene navode se razorni porazi naneseni Rusima u ofanzivi ukrajinskih snaga.

    Ukrajinci navode i da je zamena za Berdnikova general-pukovnik Aleksaander Lapin, zapovednik grupe armija Centar, koji će sada preuzeti odgovornost i za centralnu i za zapadnu komandu ruske vojske.

    Iz drugih izvora nije bilo potvrde tove tvrdnje, piše INdex.hr ali i podseća da su se u junu pojavljivale infomacije, takođe iz ukrajinskih izvora, da je Berdnikov ubijen u akciji.

    Zapadni izvori tvrde da su ruski vojnici “bukvalno pobegli sa svojih položaja”, ostavivši čak i svoju odeću dok su bežali od ukrajinske vojske koja je napredovala u oblasti Harkova na sjeveroistoku zemlje”.

  • EU traži dio profita

    EU traži dio profita

    Evropska komisija namerava da zatraži od kompanija za fosilna goriva koje budu profitirale od skoka cena energenata da daju finansijski doprinos.

    Na taj koraqk odlučila se kako bi pomogli građanima i privredi da se izbore sa rastućim troškovima energije, navodi se u nacrtu dokumenta u koji je Rojters imao uvid.

    Predlog koji bi Brisel trebalo da predstavi ove nedelje, predviđao bi da zemlje Evropske unije uvedu “solidarni doprinos” za kompanije koje ove godine prijave profit od prodaje fosilnih goriva.

    Kompanije za naftu, gas, ugalj i rafinerije morale bi da daju finansijski doprinos na osnovu “oporezivog viška dobiti ostvarenog u fiskalnoj 2022. godini”, prema nacrtu koji bi još, kako se navodi, mogao da bude izmenjen.

    Dodaje se da bi tim privremenim planom bila prikupljena finansijska sredstva koja bi pomogla vladama za finansiranje mera koje mogu pomoći u ublažavanju energetske krize u Evropi.

    Kako se ističe tu bi trabalo da bude uključena i podrška domaćinstvima i preduzećima koja se suočavaju s visokim računima za energiju, zatim i pomoć energetski intenzivnim industrijama, pa smanjenje potrošnje energije u EU i povećanje samostalnosti Evrope u pogledu energetskih zaliha.

    “Solidarni doprinosi opravdani su činjenicom da takve kompanije ostvaruju neočekivane viškove profita, koji nastaju usled nepredviđenih okolnosti”, navodi se u nacrtu predloga.

    Navodi se da vanredna energetska situacija, izazvana ratom u Ukrajini, znači da će tu meru usvojiti većina država članica, to jest da neće zahtevati jednoglasno odobrenje 27 zemalja Evropske unije.

  • Lukašenko odobrio nacrt

    Lukašenko odobrio nacrt

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko odobrio je nacrt međuvladinog sporazuma sa Rusijom o saradnji u transportu robe preko ruskih luka.

    To je objavljeno na zvaničnom državnom sajtu Pravo.by.

    U saopštenju se navodi da je odobreni nacrt osnova za pregovore o sporazumu o saradnji u oblasti transporta određenih vrsta tereta koridorima kroz teritorije Bjelorusije i Rusije.

    Dodaje se da je Ministarstvo saobraćaja Belorusije ovlašćeno da vodi pregovore i potpiše odgovarajući sporazum, prenosi RIA Novosti.

    Ranije je bjeloruski premijer Roman Golovčenko najavio da Minsk i Moskva nameravaju da potpišu sporazum o tranzitu beloruskog spoljnotrgovinskog tereta preko ruskih luka.

    Lukašenko je u avgustu 2020. najavio moguću preorijentaciju trgovinskih tokova sa baltičkih luka na druge pravce.

  • “Naši ultimatumi su dječje zagrijavanje, slijedi potpuna kapitulacija Kijeva”

    “Naši ultimatumi su dječje zagrijavanje, slijedi potpuna kapitulacija Kijeva”

    Trenutačno pregovaračko stajalište Rusije o Ukrajini nije ništa drugo nego “dječje zagrijavanje” prije budućih zahtjeva za potpunom predajom kijevskog režima, napisao je u ponedjeljak na svom Telegram kanalu zamjenik predsjednika Vijeća sigurnosti Rusije, Dmitrij Medvedev.

    Skrenuo je pozornost na riječi ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je najavio da odbija voditi dijalog s onima koji postavljaju ultimatume.

    “Sadašnji ‘ultimatumi‘ su dječje zagrijavanje naspram zahtjevima u budućnosti. I on ih zna: potpuna kapitulacija kijevskog režima pod uvjetima Rusije”, upozorio je Medvedev, prenosi ruski Tass.
    Ranije je Zelenski rekao da u ovom trenutku nije spreman pregovarati s Moskvom.

    “To je moj princip, ne razgovaram s onima koji postavljaju ultimatume”, rekao je u intervjuu za CNN.

    Prema njegovim riječima, Ruska Federacija navodno nema želju pregovarati na konstruktivan način. Zelenski je potvrdno odgovorio i na pitanje hoće li se “boriti do kraja” i dodao da bi sporazum između dviju zemalja mogao biti sklopljen nakon što Rusija napusti ukrajinske teritorije, ne precizirajući na što misli.