VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bajden u prvoj posjeti Meksiku

    Bajden u prvoj posjeti Meksiku

    Predsjednik SAD, Džozef Bajden, doputovao je u prvu posjetu Meksiku, a glavna tema današnjeg razgovora sa predsjednikom Andresom Manuelom Lopezom Obradorom biće regionalne migracije i problem krijumčarenja droge.

    Bajden je doputovao u Meksiko Siti kasno sinoć, nakon što je obišao južnu granicu SAD sa ovom zemljom, prvi put od kada je stupio na dužnost, prenio je “AFP”.

    On se zaustavio na nekoliko sati u El Pasu, gdje je obišao pripadnike granične i carinske službe, koji su mu pokazali najnoviju tehnologiju za jačanje granične bezbjednosti i specijalno obučene pse tragače.

    Bajden će se tokom dana sastati sa Lopezom Obradorom i kanadskim premijerom DŽastinom Trudoom, a pored odvojenih susreta, trojica lidera će imati i zajednički samit.

    Među temama razgovora biće trgovina i zaštita okoline, ali je Bajden rekao da će akcenat biti pitanja nelegalnih migracija i trgovine drogom.

  • EU uskoro počinje pregovore sa Rusijom o isporukama gasa?

    EU uskoro počinje pregovore sa Rusijom o isporukama gasa?

    Evropska unija će uskoro početi pregovore o isporukama ruskog gasa, saopštio je francuski poslanik Tjeri Marijani u intervjuu listu “Izvestija”.

    “Mislim da će pregovori o isporuci ruskog gasa početi narednih nekoliko meseci. Evropske prestonice se trenutno previše plaše da će izazvati nezadovoljstvo Vašingtona ili da će biti mete ucena ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog”, rekao je on, prenosi Sputnjik.

    Poslanik je skrenuo pažnju da je zima u evropskim zemljama prilično blaga. Prema njegovim rečima, stanovništvo još nije pogođeno restrikcijama struje. Ali, kako ističe Marijani, evropske države shvataju da je njihova strategija izbegavanja kontakta sa Rusijom nemoguća na duže staze.

    “Tečni prirodni gas je skup, pronađene alternative još nisu efikasne, a grupna kupovina izgleda ne funkcioniše“, dodao je zamenik.

    Prema rečima poslanika, Evropska komisija se zalaže za prestanak kupovine ruskih energetskih resursa. On je pojasnio da je do februara prošle godine Evropska unija bila zavisna od ruske struje 25 odsto, a od gasa 40 odsto. On je dodao da nas ova situacija podseća da je “Ruska Federacija naš sused i da dugoročno moramo da obnovimo odnose sa Moskvom”, uveren je parlamentarac.

  • Amerikanci napravili procenu vojne moći zemalja

    Amerikanci napravili procenu vojne moći zemalja

    Prema izveštaju američkog sajta “Global fajerpauer”, u kojem se procjenjuje vojna snaga zemalja, Srbija se nalazi na 58. mestu od 145 država.

    Prema tom izveštaju, Srbija je najmoćnija u regionu, a u prethodnom izveštaju bila je na na 61. mestu.

    Kako je navedeno na sajtu Globalfirepower, prilikom izrade rang liste koristi se više od 60 pojedinačnih faktora, kao što su broj vojnih jedinica, finansije, logističke sposobnosti i geografija.

    Kada je reč o regionu, Hrvatska je na 69. mestu, Slovenija na 86., Severna Makedonija na 108., Crna Gora na 128., a BiH na 133. mestu. Tzv. Kosovo* je na 134. mestu na listi.

    Rumunija je na 47., Mađarska na 54., Bugarska na 59., a Albanija na 91. mestu.

    U prvih 10 zemalja na listu su: SAD, Rusija, Kina, Indija, Velika Britanija, Južna Koreja, Pakistan, Japan, Francuska i Italija. Ukrajina je čak na 15 mestu.

  • Krim “pada”?

    Krim “pada”?

    Savetnik šefa kabineta predsednika Ukrajine, Mihail Podoljak, tvrdi da je Rusija već spremna za bekstvo sa Krima.

    Podoljak smatra da će Rusi, nakon što Krim bude potpuno u dometu vatre ukrajinskih snaga, početi da beže sa poluostrva, prenosi Unian.

    Prema mišljenju Podoljaka, preuzimanje Krima je pitanje vremena.

    On je ocenio da Ukrajina u ratu mora ići do kraja, inače će njena deca za 3-5 godina ponovo plaćati cenu za pravo države da postoji.

    Rusija je 2014. godina pripojila poluostrvo Krim, nakon referenduma na tom poluostrvu na kojem se većina građana izjasnila za pripajanje Rusiji.

  • Stoltenberg: Potcenjivanje Rusije može da dovede do velikih posljedica

    Stoltenberg: Potcenjivanje Rusije može da dovede do velikih posljedica

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da Stokholm i Helsinki poštuju trilateralni memorandum koje su potpisali sa Ankarom.

    On je naveo i da je danas, u sve opasnijem svetu “još važnije da Švedska i Fisnka postanu članice NATO”.On je pozvao na veću podršku Ukrajini i upozorio da potcenjivanje Rusije može da dovede do “velikih posledica po bezbednost u nordijskom regionu”, objavljeno je na sajtu NATO.

    Stoltenberg je izrazio uverenje da će “uskoro moći da poželi toplu dobrodošlicu Švedskoj i Finskoj” u Alijansi.

    Na marginama bezbednosne konferencije koja se održava u švedskom Selenu, Stoltenberg se susreo sa švedskim premijerom Ulfom Kristersonom, švedskim ministrima spoljnih poslova i odbrane, kao i sa liderom opozicije Magdalenom Anderson.

    Stoltenberg je podsetio da je dosad 28 od 30 zemalja NATO saveza ratifikovalo ulazak Švedske i Finske u NATO, i da to nisu učinile samo još Mađarska i Turska.

  • Haos u Brazilu

    Pristalice bivšeg predsjednika Brazila Žaira Bolsonara upali su danas u predsjedničku palatu, zgrade Kongresa i Vlade u Braziliji, prenio je Skaj njuz pozivajući se na izjave očevidaca.

    Britanska mreža navodi da su, prema fotografijama sa društvenih mreža, nekoliko hiljada ljudi, od kojih su mnogi obučeni u žute i zelene boje, išli ka zgradi Kongresa u glavnom gradu Brazila.

    Pretpostavlja se da su pristalice probile blokadu koju su postavile bezbjednosne snage i upale u zgrade Vlade, dodaje Skaj njuz.

    Demonstranti su upali na parking kancelarije predsjednika države, javlja CNN.

    Novi predsjednik Luis Injasio Lula Silva je trenutno u državi Sao Paulo na službenom putu.

  • Spriječen teroristički napad bojnim otrovom u Njemačkoj

    Spriječen teroristički napad bojnim otrovom u Njemačkoj

    Njemačka policija uhapsila je 32-godišnjeg državljanina Irana, osumnjičenog da je nabavio otrove cijanid i ricin kako bi izvršio islamistički motivisan napad, saopštile su danas vlasti na zapadu Njemačke.

    Sumnjiče ga da je pripremao teško djelo nasilja kojim bi bila ugrožena država nabavkom cijanida i ricina kako bi izvršio islamski motivisan napad, navodi se u saopštenju.

    Njemački mediji objavili su slike osumnjičenog Iranca kojega su specijalci samo u hlačama izveli iz stana punog smrtonosnih supstanci.

    Stan 32-godišnjaka u gradu Castrop-Rauxel je pretražen tokom noći, osumnjičeni je priveden, kao i još jedna osoba, saopštili su državni tužilac i policija, prenosi Deutsche Welle.

    Za sada još nije objavljeno u kojoj su fazi planovi za napad bili i je li već bio odabran cilj.

    Kao motiv se navodi islamizam.

    Njemački mediji javljaju da je druga privedena osoba njegov brat.

    Prema navodima lista Bild, u policijskoj akciji su učestvovali i djelatnici Instituta Robert Koch (RKI) kao stručnjaci za borbu protiv bioloških i hemijskih opasnosti.

    A na položaju su bili i službenici Savezne kriminalističke kancelarije (BKA) te stručnjaci za deaktiviranje eksploziva.

    Iz BKA nisu komentarisali operaciju te su medije uputili na državno tužilaštvo.

    Prema navodima RKI-ja, visoko otrovni ricin se vodi kao biološko oružje na popisu ratnog oružja. Cijanid je takođe vrlo toksičan, čak i najmanje količine su smrtonosne za ljude.

    U tajnosti ogradili područje oko stana osumnjičenog

    Policija je u stan upala oko ponoći. Prije toga je mjesto bilo je ograđeno u širokom pojasu. Policija, vatrogasci i spasioci bili su na licu mjesta s velikim brojem ljudi. Mnogi pripadnici hitnih službi su nosili zaštitna odijela. Dokazni materijal prikupljen tokom pretresa je u plavim plastičnim bačvama odvezen na mjesto za dekontaminaciju koje su uspostavili vatrogasci.

    “Muškarca sumnjič3 da je pripremao teški čin nasilja opasan po državu”, rekli su istražioci, te dodali da je pretraga stana bila nužna kako bi se pronašli otrovi i drugi dokazi.

    Index prenosi da su 32-godišnji Iranac i drugi privedeni muškarac odvedeni u donjem vešu i majici kratkih rukava ili s improvizovanom jaknom na sebi, prenijeli su očevici. Ni jedan ni drugi se nisu opirali.

    Za postupak u ovom slučaju je nadležna Centralna kancelarija Sjeverne Rajne-Vestfalije za borbu protiv terorizma pri Državnom tužiteljstvu u Düsseldorfu. Prema navodima medija, Savezna kriminalistička kancelarija već danima istražuje protiv Iranca i nadgleda ga. Navodi se da je Nijemce na planiranje napada upozorila jedna prijateljska tajna služba.

  • Napad iz Bjelorusije?

    Napad iz Bjelorusije?

    Sve je veća zabrinutost da bi susedna Bjelorusija, saveznica Rusije, mogla biti iskorišćena za napad na Ukrajinu sa sjevera.

    Zabrinutost raste zbog primećene pojačane vojne aktivnosti i transport ruskih vojnika.

    Nezvanični kanali koji prate vojne aktivnosti u Belorusiji javili su kasno sinoć da je oko 1.400 do 1.600 ruskih vojnika stiglo iz Rusije u grad Vitebsk na severoistoku Bjelorusije u poslednja dva dana.

    Agencija Rojters nije mogla da provjeri ovu informaciju iz nezavisnih izvora.

  • Putin naučio lekciju iz ‘90-ih

    Putin naučio lekciju iz ‘90-ih

    Vladimir Putin je izvukao zaključke iz odnosa NATO-a sa Rusijom 1990-ih, piše “Junge Welt”.

    “Mihail Gorbačov je napustio svoje ambicije i kapitulirao pred tvrdnjom NATO-a da kontroliše čitavu istočnu Evropu. Putin je iz toga naučio lekciju”, navodi se u publikaciji.

    Istovremeno, u članku se napominje da je vest o isporuci prvih tenkova iz sopstvenih arsenala alijanse Ukrajini pokušaj da se u praksi proveri koliko strpljenja Rusija ima da ne odgovori na izazove NATO-a. Autori članka ističu da je NATO spreman da pregovara sa Rusijom samo pod uslovima njene potpune predaje i odustajanja od sopstvenih interesa.

    Ako je Vladimir Putin naučio neku lekciju iz 90-ih, onda je to ova, kaže se u članku.

    Zbog ruske specijalne operacije, SAD i njeni saveznici nastavljaju da upumpavaju oružje vredno milijarde dolara u režim u Kijevu. Moskva je više puta izjavljivala da snabdevanje zapadnim oružjem samo produžava sukob, a transport naoružanja postaje legitimna meta ruske vojske.

  • “Vrijeme nije na strani Ukrajine, moguć pritisak Zapada”

    “Vrijeme nije na strani Ukrajine, moguć pritisak Zapada”

    Vrijeme nije na strani Ukrajine, ocenili su danas bivša američka državna sekretarka Kondoliza Rajs i nekadašnji ministar odbrane Robert Gejts.

    Kako su naveli, ako ukrajinska vojska ne bude napravila ozbiljan napredak, rašće pritisak Zapada na Kijev da pregovara o primirju, što se jedino može promeniti “dramatičnim povećanjem” vojne pomoći Kijevu.

    U zajedničkom tekstu za Vašington post, Rajsova i Gejts navode da su ukrajinska ekonomija i vojni potencijal sada u potpunosti zavisni od zapadne podrške, pre svih od pomoći SAD, a da vreme nije na strani Ukrajine, prenosi TASS.

    Ako ukrajinska vojska ne napravi veliki napredak, zapadni pritisak na Kijev da pregovara o prekidu vatre “rašće kako budu prolazili meseci vojnog ćorsokaka”, smatraju dvoje bivših američkih zvaničnika.

    Prema njihovom mišljenju, “jedini način da se izbegne takav scenario jeste da SAD i njihovi saveznici hitno obezbede Ukrajini dramatično povećanje vojne podrške i kapaciteta – dovoljno da odvrati novu rusku ofanzivu i omogući Ukrajini da potisne ruske snage na istoku i jugu”.

    Od početka ruskog napada na Ukrajinu, SAD su, prema procenama Pentagona, snabdele Ukrajinu s vojnom pomoći vrednom više od 24,2 milijarde dolara.