VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Moćno oružje iz SAD stiglo u Ukrajinu

    Moćno oružje iz SAD stiglo u Ukrajinu

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je danas da je Kijev od Sjedinjenih Američkih Država dobio dva protivvazdušna sistema NASAMS.

    To je bilo prvo priznanje da je Ukrajina dobila Nacionalni napredni raketni sistem zemlja-vazduh (NASAMS), koji je Kijev dugo tražio i čiju je isporuku odobrio Vašington krajem prošlog meseca, preneo je Rojters.

    ”Apsolutno su nam potrebne Sjedinjene Države da pokažu liderstvo i daju Ukrajini sisteme protivvazdušne odbrane. Posebno želim da se zahvalim predsedniku Bajdenu“, rekao je Zelenski.

    Zelenski je u intervju za Si-Bi-Es naveo da broj PVO sistema koji su dobili nije dovoljan kako bi se odbranili civilni infrastrukturni objekti.

    ”Verujte mi, to nije ni približno dovoljno da pokrije civilnu infrastrukturu, škole, bolnice, univerzitete…”, istakao je ukrajinski predsednik.

    Zelenski je takođe zahvalio SAD na HIMARS i drugim sistemima za višestruko lansiranje raketa, koji su, kako tvrdi, omogućili Ukrajini da napreduje u borbi protiv ruskih snaga.

  • Blinken: “Bili smo u kontaktu”

    Blinken: “Bili smo u kontaktu”

    Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je Vašington bio u direktnom kontaktu sa Moskvom zbog pretnji upotrebe nuklearnog oružja.

    “Da, bili smo u kontaktu. Veoma je važno da Moskva čuje od nas i zna od nas da bi posledice bile užasne. I mi smo to vrlo jasno rekli”, rekao je Blinken u intervjuu za Si-Bi-Es, odgovarajući na pitanje da li su SAD bile u kontaktu sa Rusijom zbog pretnja nuklearnim ratom.

    Kako je rekao Blinken, Kremlj ima nuklearni “lanac komandovanja”, ali je i neizvesno da li bi iko rekao ruskom predsedniku Vladimiru Putinu “ne” ukoliko on odluči da upotrebi nuklearno oružje.

    Američki državni sekretar je odbio da podeli detalje o tome kako će SAD reagovati na eventualnu upotrebu nuklearnog oružja, ali je rekao da administracija ima plan.

  • Rusi dronovima napali Odesu

    Rusi dronovima napali Odesu

    Ruske snage ponovo su napale Odesu dronovima.

    Jedan od njih je oborila protivvazdušna odbrana, a dva su pogodila objekat vojne infrastrukture, saopštio je danas šef oblasne vojne administracije Sergij Bratčuk.

    Naveo je da je zbog požara i detonacije municije evakuisano stanovništvo, prenosi Interfaks Ukrajina.

    Prema prvim informacijama nema povređenih.

    U toku je gašenje požara.

    U napadu dronovima na Odesu 23. septembra dve osobe su poginule, a dve povređene, saopštile su tada regionalne vlasti.

  • Šolc: Ne možemo slati tenkove Kijevu

    Šolc: Ne možemo slati tenkove Kijevu

    ​Njemačka ne želi da šalje tenkove u Ukrajinu jer bi to mogao biti opasan korak u eskalaciji sukoba, izjavio je njemački kancelar Olaf Šolc.

    “Ovo je veoma opasan rat”, rekao je Šolc u intervjuu za američki dnevnik “Njujork tajms”, odgovarajući na pitanje zašto Njemačka ne pošalje tenkove u Ukrajinu, što Kijev uporno traži.

    Šolc je rekao da Njemačka podržava Ukrajinu i da to radi na način koji ne vodi ka eskalaciji, ratu između NATO i Rusije, jer bi to, kako je ocijenio, bila katastrofa.

    Pomoćnik predsjednika SAD za nacionalnu bezbjednost Džejk Saliven izjavio je da će američke vlasti nastaviti da olakšavaju isporuke tenkova Ukrajini iz sovjetskog doba iz država članica NATO, kao i drugog naoružanja.

    “SAD do sada isporučile Ukrajini oružje u vrijednosti više od 15 milijardi dolara, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane, stotine artiljerijskih nosača i stotine hiljada, ako ne i milione, artiljerijskih granata”, rekao je Saliven.

  • Zapad prespavao – Kina nije

    Zapad prespavao – Kina nije

    Latinska Amerika u svetlu kriza dobija na značaju kao tržište i riznica važnih ruda.

    Ali, Njemačka, Evropska unija i Zapad uopšte kao da su to prespavali. Kina nije, piše DW.

    Kancelar Olaf Šolc je pre nekoliko nedelja na samit G7 pozvao argentinskog predsednika Alberta Fernandeza, i to je iz ugla Berlina bio važan potez za zbližavanje sa bitnom južnoameričkom zemljom.

    Ali, za Zapad je loša vest da Argentinu zapravo privlači grupa zemalja BRIKS, koja se za sada sastoji od Brazila, Rusije, Indije, Kine i Južnoafričke Republike.

    Članstvo Argentine bi za tu grupu zemalja značilo više od poliranja imidža i to uprkos argentinskim problemima kao što su inflacija i siromaštvo. Argentina raspolaže velikim zalihama litijuma, koji je neophodan za električna vozila. Kraće rečeno: Argentina kao tržište budućnosti upravo traži novi pravac

    Čekajući izbore u Brazilu

    “Verujem da njemačka Vlada čeka izbore u Brazilu i nada se porazu predsednika Žaira Bolsonara. Nadam se da će se onda brzo pokrenuti aktivnosti jačeg vrbovanja Latinske Amerike”, kaže Karl Mozes, ekonomski stručnjak koji živi u Argentini.

    Trenutno su zamrznuti pregovori Evropske unije i Merkosura – ekonomske zajednice Brazila, Argentine, Paragvaja, Urugvaja i Venecuele. Sporazum je bio spreman za potpisivanje, ali su ga Evropljani zaustavili.

    Razlog je politika krčenja i eksploatacije amazonske prašume, koju sprovodi brazilski desničarski predsednik Bolsonaro. Njegov protivkandidat, levičar Lula da Silva koji je već bio predsednik Brazila od 2003. do 2011, obećava u predizbornoj kampanji zaustavljanje uništavanja prašume.

    Međutim, ako Bolsonaro pobedi, Evropljani će se naći u ćorsokaku. Kritičari ih ionako optužuju za već propuštenu šansu, jer se potpisivanjem sporazuma mogao izvršiti pritisak na Bolsonara.

    Nemačka šefica diplomatije još nije bila u Latinskoj Americi

    Do sada je nova nemačka vlada okretala leđa Latinskoj Americi. Zelena šefica diplomatije Analena Berbok nije bila u tom delu sveta od dolaska na dužnost.

    Uzmu li se u obzir globalna pomeranja na svetskim tržištima te njemačka glad za sirovinama kao što su litijum i zemni gas, vidi se da je potrebno prilagođavanje strategije za Latinsku Ameriku.

    Na pitanje DW, iz Ministarstva spoljnih poslova je došao odgovor: “Godine 2019. je Ministarstvo pokrenulo Latonoamričko-karipsku inicijativu (LAK). Vlada tu inicijativu posmatra kao osnov za spoljnopolitičko delovanje u regionu.”

    Ta strategija, dakle, potiče iz vremena pre pandemije i napada Rusije na Ukrajinu. Od tada se mnogo toga promenilo.

    Cilj navedene inicijative je, prema navodima iz odgovora Ministarstva, da se ojača i intenzivira partnerska saradnja, zajednica vrednosti i razmena sa latinoameričkim demokratijama. “Nemačka Vlada se obavezala ciljevima koalicionog ugovora i namerava da proširi svoj angažman polazeći od LAK-inicijative, kako bi društvima u regionu pomogla u borbi protiv populizma, autoritarnih pokreta i diktatura.”

    Nova situacija, novi kompromisi

    Nova situacija je već prinudila vladajuću koaliciju u Berlinu da zaobiđe neke principe. Recimo, povećan je uvoz uglja iz Kolumbije, iako je uticaj rudarenja na tamošnje autohtono stanovništvo u najmanju ruku sporan. Pre embarga na ruski ugalj to je bilo nezamislivo.

    Osim političkog kursa nedostaje i ekonomska strategija. Nemačka podržava mirovni proces u Kolumbiji milionskim sumama za nevladine organizacije, Komisiju za istinu i Mirovni institut, ali taj angažman nije propratila ciljanim ekonomskim inicijativama.

    Posledice su vidljive: Kina je između 2016. i 2021. povećala svoj izvoz u Kolumbiju sa 8,8 milijardi evra na 15 milijardi. Nemački izvozni brojevi u istom periodu stagniraju – sa 1, 4 milijarde izvoz u Kolumbiju se neznatno povećao na 1,6 milijardi evra.

  • Oborene “kamikaze” kod Zaprožja

    Oborene “kamikaze” kod Zaprožja

    Oružane snage Rusije sprečile su pokušaje oružanih snaga Ukrajine da napadnu nuklearnu elektranu Zaporožje sa osam dronova kamikaza rekao je Igor Konašenkov.

    “Sve ukrajinske bespilotne letelice su oborene van teritorije nuklearne elektrane”, rekao je on, preneo je TAS S.

    Konašenkov je kazao da je artiljerija oružanih snaga Ukrajine ponovo granatirala stambena naselja u gradu Energodaru i teritorije uz nuklearku. “Ukrajinska artiljerija je tokom dana ispalila 59 granata, istakao je on.

    Konašenkov je naveo da su Oružane snage Rusije likvidirale oko 100 plaćenika u raketnom napadu u regionu Zaporožja. Borci Vazdušno-kosmičckih snaga Rusije u oblasti Nikolajeva oborili su dva ukrajinska aviona MiG-29 modifikovana da koriste američke rakete HARM, naglasio je on.

  • Lavrov: “Referendumi se održavaju na preporuku Zelenskog”

    Lavrov: “Referendumi se održavaju na preporuku Zelenskog”

    Sergej Lavrov rekao je na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku da se referendumi održavaju na preporuku ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Referendum o pitanju ulaska u sastav Rusije počeo je u juče u samoproglašenim Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.”Zapad negoduje zbog referenduma koji se trenutno održavaju u Luganskoj i Donjeckoj Narodnoj Republici, Zaporoškoj i Harkovskoj oblasti. Međutim, stanovnici tih teritorija samo su reagovali na činjenicu da im je to predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski preporučio u jednom od intervjua iz avgusta prošle godine, kada je savetovao sve koji se osećaju kao Rusi da odu u Rusiju”, rekao je Lavrov, prenose RIA Novosti.

    Naveo je da “stanovici pomenutih regiona upravo to i čine, nose sa sobom svoju zemlju, na kojoj su vekovima živeli njihovi preci”.

    Glasanje će trajati do utorka, 27. septembra. Zapad je osudio održavanje referenduma, navodeći da je reč o pokušaju Moskve da pripoji delove ukrajinske teritorije.

  • Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

    Fon Kramon: Plan saradnje Srbije i Rusije signal da zamrznemo pregovore sa EU

    Izvjestilac Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon prokomentarisala je potpisivanje Plana konsultacija ministarstava spoljnih poslova Srbije i Rusije za naredne dvije godine i ovaj sporazum nazvala “ozbiljnim skandalom”.
    „Ovo je ozbiljan skandal. Usred bijesnog rata, ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije potpisuje plan buduće saradnje sa ruskim agresorom. Ili je to možda samo signal za nas da zamrznemo pristupne pregovore u Evropsku uniju, jer ulazak u EU ne ide preko Moskve“, napisala je na Tviteru fon Kramon.

    Šefovi diplomatije Rusije Sergej Lavrov i Srbije Nikola Selaković potpisali su juče u Njujorku Plan konsultacija ministarstava spoljnih poslova dvije zemlje za naredne dvije godine, objavio je večeras MIP Srbije.

    Plan je potpisan na marginama 77. zasjedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, a ministarstvo je na Tviteru objavili video snimak potpisivanja i razmjene dokumenta koji je, sudeći po snimku, potpisan u prostorijama ruske misije pri UN.

    Inače, Stranka slobode i pravde danas je u saopštenju osudila potpisivanje ovog plana, istakavši da „naš tehnički ministar gura prst u oko cijelom civilizovanom svijetu i potpisuje sporazum koji nije morao da se potpiše“, kao i da vlast ovim krši poziciju Srbije oko Kosova.

    „Nevjerovatno je da u momentu dok čitav svijet sa strahom prati poteze Moskve koji ugrožavaju svjetski mir, dok mjesecima gledamo svakodnevna stradanja ukrajinskog naroda, naš tehnički ministar, u posljednjim danima svog mandata, zaključi sporazum o produženju konsultacija sa zemljom koja direktno krši Povelju UN i namjerava da svojoj teritoriji prisajedini teritoriju druge međunarodne priznate zemlje“, navodi se u saopštenju SSP.

  • Poznat datum “prelomne tačke” rata

    Poznat datum “prelomne tačke” rata

    Državna Duma mogla bi 29. septembra na vanrednom zasedanju da raspravlja o zakonima kojima se delovi Ukrajine uključuju u sastav Rusije, prenosi TASS.

    “Nakon prebrojavanja glasova na referendumima, predlozi zakona mogu biti podneti već 28. septembra, kako bi Duma imala vremena da ih usvoji 29. (septembra)”, rekao je izvor.

    U slučaju pozitivnog ishoda referenduma, Državnoj dumi će biti podneti na ratifikaciju međunarodni ugovori, kao i nacrt saveznog ustavnog zakona o prijemu novih subjekata u sastav Ruske Federacije.

    U samoproglašenima Donjeckoj i Luganskoj Narodnoj Republici (DNR, LNR) i u Hersonskoj i Zaporoškoj oblasti, koje su pod ruskom kontrolom, danas se nastavljaju referendumi o pripajanju Rusiji, koji su počeli 23. septembra.

    Referendumi će biti završeni u utorak.

  • Bajden poslao jasnu poruku Moskvi

    Bajden poslao jasnu poruku Moskvi

    Američki predsednik Džo Bajden rekao je da su referendumi o pripajanje četiri regiona Ukrajine koji su pod kontrolom proruskih snaga “prevara”.

    Istakao je da Vašington nikada neće priznati njihove rezultate.Bajden je juče saopštio da su referendumi “lažni izgovor za pokušaj aneksije delova Ukrajine”, silom i uz flagrantno kršenje međunarodnog prava, uključujući Povelju Ujedinjenih nacija, prenosi CNN.

    “Vašington nikada neće priznati ukrajinske teritorije kao bilo šta drugo osim deo Ukrajine”, poručio je on.

    Bajden je najavio da će SAD raditi sa saveznicima i partnerima na nametanju dodatnih brzih i ozbiljnih ekonomskih sankcija Rusiji.

    “SAD stoje uz partnere širom sveta i sa svakom nacijom koja poštuje osnovne principe povelje UN u odbacivanju bilo kakvih izmišljenih ishoda koje će Rusija objaviti”, rekao je Bajden.

    U četiri ukrajinske oblasti pod ruskom kontrolom juče je počelo glasanje na referendumima o pridruživanju Rusiji. Glasanje će trajati do 27. septembra, kada će početi prebrojavanje glasova.

    Zapad je osudio održavanje referenduma navodeći da je reč o pokušaju Moskve da pripoji delove ukrajinske teritorije.