Ruske jedinice su opkolile Bahmut, tvrdi Igor Kimakovski, savetnik vršioca dužnosti v.d. šefa samoproglašene Donjecke Narodne Republike, čije je pripajanje proglasila Rusija.
Kimakovski je za Prvi kanal rekao da je Bahmut u okruženju i da se sa obe strane formiraju udarne grupe koje opkoljavaju grad, a da oko Bahmuta snažno dejstvuje artiljerija, prenosi RIA Novosti.
Bahmut je strateški grad i transportno čvorište preko kojeg se snabdevaju ukrajisnke trupe u Donbasu.
Koordinator za strategijske komunikacije Saveta nacionalne bezbednosti Bele kuće Džon Kirbi rekao je da preuzimanje kontrole nad Soledarom nije ključno.
Kako je naveo, preuzimanje kontrole nad Soledarom i Bahmutom nije ključno za dalji razvoj sukoba u Ukrajini i neće imati nikakav “strateški uticaj na sam rat” jer se radi o, kako je kazao, “malom selu u Donbasu”.
“Video sam šta Rusi govore na ovu temu. Ukrajinci govore drugačije. Nemamo naše snage na terenu tako da ne mogu da potvrdim zauzimanje Soledara. Ne znamo kako će se situacija dalje razvijati, tako da neću da prognoziram nikakav uspeh ili neuspeh”, rekao je Kirbi.Prema njegovim rečima, Rusi su za ovo, kako on kaže, “najobičnije selo na Donbasu”, zainteresovani jer je to važna tačka za dalje preuzimanje Bahmuta, ali i mesto u kojem se nalaze rudnici soli, te je Soledar interesantan i zbog ekonomskog aspekta.
Ruske jedinice opkolile su Artjomovsk, saopštio je savetnik vršioca dužnosti šefa DNR Igor Kimakovski za “Prvi kanal”.
On je podsetio da je uspeh u Soledaru rezultat pripremljene operacije: “grad je opkoljen, protivnik tamo nije mogao da isporuči municiju niti da premešta trupe”.
“U Artjomovsku je slična situacija. Grad je opkoljen. Sa dve strane se formiraju naše ozbiljne udarne grupe koje opkoljavaju grad. Već oko Artjomovska snažno deluje naša artiljerija. To nam uliva veliki optimizam“, rekao je Kimakovski.
Ukrajinski vojnik u istočnom gradu Soledaru, u kom se vodi najžešća bitka, opisao je tešku situaciju za CNN u četvrtak uveče, rekavši „samo smo napušteni“.
NN nije otkrio identitet vojnika iz bezbjednosnih razloga.
“Pokušali smo da se povučemo, ali su već tamo. Ako danas ne bude naređenja da se povučemo, najvjerovatnije nećemo imati vremena da odemo. Rečeno nam je da ćemo biti povučeni. A sada smo jednostavno napušteni”, rekao je ovaj ukrajinski vojnik za CNN.
Rekao je da su vojnici ostali bez hrane, da im je ponestalo vode, a neki su i ranjeni. On je istakao da još imaju nešto malo municije.
Vojnik je naveo da je posljednja evakuacija bila prije tri dana i da je potom naređenje glasilo da treba izdržati do kraja.
“Posljednja evakuacija bila je prije tri dana. Naređenje je bilo da se izdrži do samog kraja. Sudeći po zvucima bitke, naše komšije (druge jedinice) su se ili povukle ili im je naređeno da se povuku, a nama je rečeno da izdržimo”, rekao je vojnik i dodao:
“Izdržaćemo koliko god možemo. Ali svako se može umoriti i na kraju doći do granice. Nemoguće je tako dugo izdržati samo uz visoki moral”, rekao je ukrajinski vojnik.
Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu upozorio je Švedsku da Ankara neće podržati njeno učlanjenje u NATO savez ukoliko ne preduzme mjere protiv Radničke partije Kurdistana /PKK/, koja je u Turskoj proglašena za terorističku organizaciju.
PKK je održala skup u Stokholmu na kojem su upućene uvrede na račun turskog predsjednika Tajipa Erdogana, a lutka sa njegovim likom obješena je za noge na stub ispred gradske skupštine.
“PKK postavlja minu za članstvo Švedske u NATO savezu. Ako Vlada Švedske ne reaguje na prikladan način na takve akcije, mi nećemo dati odgovor koji Švedska čeka kada je riječ o prijavi za članstvo u Alijansi. To je jasno. Švedska mora da napravi izbor”, rekao je Čavušoglu televiziji TRT, prenosi TASS.
On je ponovio da Ankara očekuje da Švedska poštuje memorandum o borbi protiv terorističkih organizacija, što je uslov da Turska odobri ulazak te zemlje u NATO.
Taj dokument potpisan je u junu prošle godine na marginama samita NATO saveza u Madridu
Naftni div Exxon privatno je “ispravno i vješto predvidio globalno zatopljenje” da bi zatim proveo desetljeća javno klevetajući takve tvrdnje kako bi zaštitio svoju osnovnu djelatnost, pokazalo je novo istraživanje.
Mnoštvo internih dokumenata i istraživačkih radova prethodno je utvrdilo da je Exxon znao za opasnosti globalnog zagrijavanja barem od 1970-ih, dok su druga tijela naftne industrije znala za rizik i ranije, otprilike od 1950-ih.
Snažno su se i uspješno mobilizirali protiv nauke kako bi spriječili svaku akciju smanjenja upotrebe fosilnih goriva.
Nova je studija, međutim, razjasnila da su Exxonovi naučnici bili nevjerojatno tačni u svojim projekcijama od 1970-ih naovamo, predviđajući uzlaznu krivulju globalnih temperatura i emisija ugljičnog dioksida koja je blizu onoga što se stvarno dogodilo dok se svijet zagrijavao brzinom koja nije viđena milionima godina.
Exxonovi naučnici predvidjeli su da će globalno zagrijavanje biti oko 0,2 stepeni po desetljeću zbog emisija plinova koji zagrijavaju planet od izgaranja nafte, uglja i drugih fosilnih goriva.
Nova analiza, objavljena u Scienceu, otkriva da je Exxonova nauka bila vrlo vješta i da su “projekcije također bile dosljedne, i barem jednako vješte kao one nezavisnih akademskih i vladinih modela”.
Geoffrey Supran, čije je prethodno istraživanje historijskih industrijskih dokumenata pomoglo rasvijetliti ono što su Exxon i druge naftne kompanije znale, rekao je da je “oduzima dah” vidjeti kako se Exxonove projekcije tako podudaraju s onim što se kasnije dogodilo.
“Ovo doista sažima ono što je Exxon znao, godinama prije nego što su se mnogi od nas rodili”, rekao je Supran, koji je vodio analizu koju su proveli istraživači sa Univerziteta Harvard i Potsdamskog instituta za istraživanje utjecaja klime. “Sada imamo dimni pištolj koji pokazuje da su tačno predvidjeli zatopljenje godinama prije nego što su počeli napadati nauku. Ovi grafikoni potvrđuju suučesništvo onoga što je Exxon znao i kako su prevarili.”
Istraživanje je analiziralo više od 100 internih dokumenata i recenziranih naučnih publikacija koje su proizveli Exxonovi naučnici i menadžeri ili su ih Exxonovi naučnici koautorili u naučnim publikacijama između 1977. i 2014. godine.
Analiza je pokazala da je Exxon ispravno odbacio ideju da svijet ide prema neizbježnom ledenom dobu, što je bila mogućnost o kojoj se raspravljalo 1970-ih, umjesto toga predviđajući da se planet suočava sa “super-interglacijalom’ izazvanim ugljičnim dioksidom”. Naučnici kompanije također su otkrili da je na globalno zagrijavanje utjecao čovjek i da će biti otkriveno oko 2000. godine, te su predvidjeli “proračun ugljika” za zadržavanje zagrijavanja ispod dva stepena u odnosu na predindustrijska vremena.
Naoružan tim saznanjima, Exxon je krenuo u dugotrajnu kampanju umanjivanja ili diskreditacije onoga što su potvrdili njegovi vlastiti naučnici. Još 2013. godine, Rex Tillerson, tadašnji izvršni direktor naftne kompanije, rekao je da klimatski modeli “nisu kompetentni” i da “postoje nesigurnosti” u pogledu utjecaja izgaranja fosilnih goriva.
“Ono što su oni učinili bilo je da su šutjeli dok su radili ovaj posao i tek kada je postalo strateški neophodno upravljati egzistencijalnom prijetnjom njihovom poslovanju, ustali su i progovorili protiv nauke”, rekao je Supran.
“Mogli su podržati svoju nauku radije nego je poreći. Bilo bi mnogo teže to poreći da je kralj velike nafte zapravo podržavao nauku, a ne napadao je.”
Klimatolozi kažu da je nova studija istaknula važno poglavlje u borbi za rješavanje klimatske krize. “Vrlo je nesretno što kompanija ne samo da nije pazila na implicirane rizike iz ove informacije, nego je radije odlučila podržati ne-naučne ideje umjesto da odgodi akciju, vjerojatno u pokušaju da zaradi više novca”, rekla je Natalie Mahowald, klimatska naučnica na Univerzitetu Cornell.
Mahowald je rekao da su odgode u akciji uz pomoć Exxona imale “duboke implikacije” jer su ranija ulaganja u vjetar i sunce mogla izbjeći sadašnje i buduće klimatske katastrofe. “Ako uključimo utjecaje onečišćenja zraka i klimatskih promjena, njihove radnje vjerojatno su negativno utjecale na hiljade do miliona ljudi”, dodala je.
Drew Shindell, klimatolog sa Univerzitetu Duke, rekao je da je nova studija “detaljna, robusna analiza” i da su Exxonovi pogrešni javni komentari o klimatskoj krizi “posebno drski” s obzirom na sudjelovanje njihovih naučnika u radu s vanjskim istraživačima u procjeni globalnog zatopljenja. Shindell je međutim rekao da je teško zaključiti da su Exxonovi naučnici u tome bili išta bolji od vanjskih naučnika.
Novi rad pružio je “daljnje pojačanje” Exxonovih dezinformacija, rekao je Robert Brulle, stručnjak za ekološku politiku na Univerzietu Brown koji je istraživao klimatske dezinformacije koje širi industrija fosilnih goriva.
“Siguran sam da će tekući napori da se Exxon pozove na odgovornost uzeti u obzir ovu studiju”, rekao je Brulle, misleći na razne tužbe čiji je cilj natjerati naftne kompanije da plate klimatske štete, prenosi Guardian.
Najmanje šest osoba je poginulo u olujama i tornadu koji su juče pogodili centralnu Alabamu, saopštila je guvernerka Alabame Kej Ajvi.
Guvernerka je juče proglasila vanredno stanje u šest oblasti Alabame koja su najteže pogođene olujom.
U pitanju su oblasti Otaga, Čejmbers, Kuza, Dalas, Elmor i Talapuza.
Snažni vetrovi i jaka kiša su oštetili domove i doveli do prekida snabdijevanja električnom energijom desetine hiljada domaćinstava u dijelovima Džordžije, Misisipija i Alabame.
Više od 250 letova sa međunarodnih aerodroma Hartsfild-Džekson u Atalanti i Šarlot Daglas u Daglasu je otkazano ili je kasnilo.
Amerika pojačava diplomatski pritisak na Srbiju i Prištinu da bi bilo spriječena “metastaza nasilja” nakon nedavnog rasta tenzija, rekao je danas specijalni savjetnik u Stejt departmentu Derek Šole, prenosi britanski dnevnik “Fajnenšel tajms”.
Zabrinuti smo zbog metastaze nasilja. Posljednje što bilo ko od nas želi je kriza u ovom dijelu svijeta, naglasio je Šole, koji je dešavanja iz decembra opisao kao “otrežnjenje za mnoge”.
U decembru su Srbi sa sjevera Kosova podigli barikade i blokirali administrativne prelaze nakon zahtjeva Prištine da se zamijene registarske tablice i lične karte Srbije. Spor je izazvao zabrinutosti u Vašingtonu i Briselu da se Evropa suočava sa novom bezbjednosnom prijetnjom.
Šole je rekao da ne žele da uđu u kriznu diplomatiju jer su prvo bile sporne registarske tablice, pa su se desile barikade i da ne žele neku novu eskalaciju naredne sedmice.
On je istakao da se ukazuje rijetka prilika budući da su se Beograd i Priština saglasili da će odgoditi pitanje registarskih tablica.
– Mislim da postoji prostor za ostvarenje kompromisa jer ne bi ulazili u sve ovo na način na koji to činimo. Vjerujem da je dogovor izvodljiv – smatra Šole, mada nije objavio nikakav vremenski okvir.
On smatra da postoji način da Srbija i Kosovo normalizuju odnose, a da “pri tom ne moraju u potpunosti da priznaju jedni druge” jer su to činile i druge zemlje.
Američki diplomata ukazuje na to da bi to, bar kao inicijalni korak, “bio način da Kosovo krene evroatlantskim putem na kojem Vašington želi da bude”.
– Da bi to ostvarili, obje strane moraju da iskažu volju za kompromisom. Srbi bi morali da prihvate određeni nivo suvereniteta, Kosovo bi moralo da Srbima da širu autonomiju, posebno zvanično udruženje opština sa srpskom većinom – navodi Šole.
Britanski dnevnik navodi da američki zvaničnici, uz njemačku administraciju u proteklih nekoliko mjeseci vrše pritisak na EU da ubrzaju proces pristupa zapadnobalkanskih zemalja.
Vašington tvrdi da povjerenje u proces proširenja daje vlastima u regionu inicijativu da ostanu u skladu sa zapadnim vrijednostima i da spore integracije u proteklim godinama doprinose nestabilnosti.
– Evropa može da učini više i mi to tražimo. Proces proširenja EU nije inspirisao povjerenje, ali zamisao o Evropi to i dalje čini – dodaje Šole.
Finska je spremna da razmotri mogućnost učešća u isporukama tenkova “leopard” Ukrajini, ali moći će da isporuči mali broj tenkova.
Razlog ograničenog broja tenkova je taj jer se sama Finska graniči sa Rusijom i nije član NATO-a, izjavio je finski predsednik Sauli Niniste.
“Ako bude stvoren zajednički evropski predlog za pružanje pomoći Ukrajini, biće potreban i doprinos sa finske strane. Ne možemo da predamo mnogo tenkova, pošto se Finska graniči sa Rusijom i nije član Alijanse”, prenela je agencija “STT” izjavu finskog predsednika.
Prethodno je evropsko izdanje “Politiko” objavilo da Francuska i Poljska podstiču Nemačku da Ukrajini isporuči tenkove “leopard”. Finska ima oko 200 tenkova “leopard 2”.
Za isporuku tenkova “leopard 2” Ukrajini biće potrebna licenca za reeksport od Nemačke, jer se tenkovi proizvode u Nemačkoj. Pored Nemačke, Poljske i Finske, tenkove “leopard” poseduju još Španija, Grčka i Danska, preciziraju finski mediji.
Finska i Švedska su u svetlu dešavanja u Ukrajini 18. maja prošle godine predale generalnom sekretaru NATO zahtev za ulazak u Alijansu. Zahtev Finske i Švedske za stupanje u NATO trenutno nisu ratifikovale samo dve članice od 30 – Mađarska i Turska.
Ukrajinske snage su tokom noći i jutra izvele snažan napad na teritoriju Donbasa, a među metama su se našli gradovi Donjeck, Jasinovata i Jakovljevka.
U poslednjem talasu granatiranja oko sedam časova po lokalnom vremenu ispaljeno je preko 20 raketa iz višecevnih raketnih lansera na Jasinovatu, Avdejevku i Jakovljevku.
Nešto ranije, granatiran je i Donjeck kada je ispaljeno šest projektila kalibra 155 milimetara, a potom još tri i to na centralni deo grada. Vlasti Donjecka navode i da je proteklog dana od granatiranja ukrajinskih snaga poginuo jedan civil, dok je još četvoro stanovnika ranjeno.Granatirano je selo i Mineraljno, a u ranim jutarnjim časovima ispaljeno je 10 raketa iz višecevnih raketnih lansera i pet projektila NATO kalibra iz haubica M777 koje je Kijevu isporučila Amerika.