VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • U Švedskoj otkriveno nalazište najkritičnijeg resursa u Evropi

    U Švedskoj otkriveno nalazište najkritičnijeg resursa u Evropi

    Švedska kompanija LKAB saopštila je danas da je u oblasti Kiruna identifikovala nalazište sa više od milion tona retkih zemnih elemenata (rare earth elements).

    Retki zemni elementi neophodni su za mnoge visoke tehnologije proizvodnih procesa i koriste se u električnim vozilima, turbinama vetra, za prenosivu elektroniku, mikrofone i zvučnike, prenosi Rojters.

    “Ovo je dobra vest, ne samo za LKAB, region i Švedsku, već i za Evropu. To bi moglo da postane značajno za proizvodnju kritičnih sirovina koje su značajne za omogućavanje zelene tranzicije”, izjavio je izvršni direktor LKAB-a Jan Mostrom.

    Evropska komisija smatra da su retki zemni elementi najkritičniji resursi za region, a za sada se najveći deo njih izvlači u Kini.

    LKAB je saopštio da planira da podnese zahtev za koncesije za eksploataciju ove godine, ali je dodao da će biti potrebno najmanje 10 do 15 godina pre nego što bi potencijalno mogao da započne rudarenje depozita i otpremanje na tržište.

  • Meloni: Fond za spasavanje evrozone učiniti efikasnijim

    Meloni: Fond za spasavanje evrozone učiniti efikasnijim

    Italijanska premijerka Đorđa Meloni ponovo je danas kritikovala Fond za spasavanje evrozone, poslije sastanka u Rimu sa čelnicima tog fonda, prenio je Rojters.

    Kako je saopštila italijanska vlada, Meloni je ocijenila da “uprkos značajnim sredstvima kojima taj fond raspolaže, tzv. Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) bio je instrument koji odavno više nije u upotrebi”.

    Ona je rekla da je zamolila šefove ESM-a da razmotre, zajedno sa ostalim pokroviteljima fonda, “moguće pravne lijekove”, kako bi taj fond pretvorili u efikasnije sredstvo podrške privredi država koje pomaže, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

  • “Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprečio treći svijetski rat”

    Džerusalim post je objavio tekst pod naslovom “Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprečio treći svetski rat”.

    Autor teksta Boaz Toporovski, koji je poslanik u Knesetu i predsedavajući frakcije “Yesh Atid” u izraelskom parlamentu, navodi da je srpski predsednik još od 2014. angažovan i posvećem kompleksnom održavanju mira i stabilnosti na Balkanu.

    A globalna politička kriza i tenzije između Istoka i Zapada, koje se trenutno manifestuju u Ukrajini, stavljaju u prvi plan potrebu za snažnim, razumnim i umerenim rukovodstvom koje zna kako da manevriše između različitih interesa, sprečavajući na taj način ratove i doprinoseći međunarodnoj stabilnosti, navodi se na početku teksta.

    Vučić, bežeči od međunarodne pažnje, angažovan je još od 2014. na kompleksnom pitanju održavanju mira I stabilnosti na Balkanu. Podsećajući da je Prvi svetski rat otpočeo u Srbiji, Vučić radi na tome da spreči još jedan rat, a u jeku velikih tenzija na granici sa tzv. Kosovom, usled kosovskih provokacija tamošnjih Srba, koji su manjina.

    E sad, nastavlja dalje autor teksta, “zamislite sledeći scenario: Mladić je upucan i ranjen na Kosovu dok je nosio badnjak, uoči pravoslavnog Božića. On potom umire u bolnici, od posledica ranjavanja”.

    “Srbija mora na to da odgovori i odlučuje da na granicu pošalje vojsku, NATO palje svoje trupe. Zati, NATO vojnik umire od slučajno ispaljenog metka tokom napetosti između dve vojske. Onda NATO mora da reaguje, što znači da će Rusija tada morati da interveniše”, navodi se dalje u tekstu.

    “I, dok su oči sveta uprte u Ukrajinu i Kosovo, Kina napada Tajvan. I, treći svetski rat je poleo. Da li vam sve to izgleda izmišljeno”, upitao je autor teksta.

    “Ali to uopšte nije izmišljen scenario, samo pre nekoliko dana, na pravoslavno Badnje veče, službenik kosovske policije upucao je dvojicu Srba, od kojih jedan ima samo 11 godina, bez ikakvog razloga, podseća se u tekstu Džerusalim posta.

    Takođe se dodaje da u Srbiji raste pritisak javnosti da se zauzme oštar stav protiv beskrajnih albanskih provokacija, koje su počele maltretiranjem sveštenstva, a sada dovode do direktnog ugrožavanja ljudskih života.

    U tom kontekstu, autor teksta se pita kako tzv. Kosovo može da opravda kontinuirano maltretiranje srpske manjine?

    Dalje se navodi da je Srbija na strateškoj lokaciji u istočnoj Evropi, kao most između istoka i zapada.

    “UN nisu priznale deklaraciju o nezavisnosti Kosova, koju EU podržava. Rusija, vodeći igrač u istočnoj Evropi, podržava teritorijalni integritet Srbije i protivi se priznavanju Kosova kao nezavisne države”, piše Džerusalim post, i dodaje da u tom kontekstu svaka greška u vezi sa Kosovom može dovesti do sukoba između Zapada i Istoka, Rusije i NATO-a, Kine i SAD.

    Suprotno slici koja se prikazuje u mejnstrim medijima, Srbija, za razliku od tzv.Kosova, ulaže značajne napore da spreči treći svetski rat.

    U decembru je stotine Srba na KiM postavilo blokade na putevima koji vode ka Srbiji, dok je srpska vojska je bila u stanju pripravnosti.

    Suprotno navodima da će Srbija započeti rat, Vučić je otišao na administrativni prlaz da reši spor i postigne sporazum koji je sprečio eskalaciju. Oslanjao se i na pomoć američke administracije, koja je razumela težinu potencijalne krize. Vučić je pokazao šta je liderstvo, piše Džerusalim post.

    Kako Aleksandar Vučić donosi stabilnost Balkanu?
    Vučić, koji je svoju političku karijeru započeo u zemlji razorenoj građanskim ratom, učio je na strašnim greškama Balkana 1990-ih i radi na uspostavljanju stabilnosti u regionu Balkana. Rizikujući političku nepopularnost, pregovarao je sa predstavnicima lažne države uz podršku tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

    Politički lider se meri njegovom sposobnošću da vodi ljude u pravom smeru, a ne njegovim naporima da im ugodi. Vučić je tako postupio jer je smatrao da je to ispravno za budućnost i Srbije i regiona. Da bismo sprečili nastavak međunarodnog haosa, potrebni su nam uravnoteženi i iskusni lideri koji znaju kako da se kreću između različitih interesa i izbegavaju eskalaciju.

  • Privedeno više od 1.800 ljudi u Brazilu

    Brazilska ferederalna policija saopštila je da je privedeno ukupno 1.843 ljudi tokom antivladinih protesta koje su u glavnom gradu Braziliji 8. januara održale pristalice bivšeg predsjednika Žaira Bolsonara.

    Policija navodi da je 1.159 lica identifikovano, ispitano i formalno uhapšeno. Ona su predata civilnoj policiji radi medicinskog pregleda i prebacivanja u zatvorske ustanove. Na sam dan protesta uhapšeno je 209 lica.

    Prema navodima policije, 684 lica puštena su “iz humanitarnih razloga” poslije pritvaranja, a među njima ima starijih, osoba sa zdravstvenim problemima i djece, prenosi Rojters.

  • Moskva zatražila sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a o Ukrajini

    Moskva zatražila sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a o Ukrajini

    Prvi zamjenik predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski otkrio je da će se 17. januara održati sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a posvećem Ukrajini koji je zatražila ruska vlada.

    “Neću ulaziti u detalje o tome šta će se dogoditi u Savjetu bezbjednosti s našim podneskom o Ukrajini 17. januara. Neka naši protivnici za sada žive u neizvjesnosti (iako smo ih već navikli da njihov antiruski sastanak, mi pokušavamo da odgovorimo svojim sastankom na temu koja im je neprijatna)”, napisao je diplomata.

    Još jedan sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a o Ukrajini, kako je ranije objavljeno, bit će održan 13. januara.

    Osim toga, prema riječima Poljanskog, Rusija će 20. januara u 19 sati po moskovskom vremenu održati neformalni sastanak Savjeta bezbjednosti o decembarskom granatiranju Donbasa.

    “Biće zanimljivih govornika i činjenica. Kao što znate, na takvim sastancima, za razliku od formalnih sastanaka Savjeta bezbjednosti UN-a, možemo prikazati video i foto materijale. O ovom sastanku ću pisati detaljnije”, rekao je Poljanski.

  • Lopovi kranom pokušali ukrasti kip Ramzesa II, nisu uspjeli jer je bio pretežak

    Lopovi kranom pokušali ukrasti kip Ramzesa II, nisu uspjeli jer je bio pretežak

    Egipatske vlasti objavile su da su uhapsile tri osobe koje su pokušale kod Asuana pomoću dizalice ukrasti hiljadama godina star kip Ramzesa II težak deset tona, no u tome nisu uspjeli zbog težine same statue.

    Državno egipatsko tužilaštvo saopštilo je da je odredilo četverodnevni pritvor za tri optužene osobe koje su pokušale ukrasti kip faraona u drevnom južnom gradu Asuanu, 675 kilometara južno od Kaira na rijeci Nil.

    Prema izjavi, policija je objavila da su uhapšeni posjedovali oružje za ručno iskapanje, ali i dizalicu, koji su koristili kako bi podignuli kip i iskopali ga. Vlasti Asuana potvrdile su da je riječ o kipu Ramzesa II teškog deset tona, navodi se u saopštenju. Istraga o ovom slučaju je u toku.

    Ramzes II, nazivan i Ramzes Veliki, faraon iz 19. dinastije, vladao je 67 godina. Jedan je od najvažnijih egipatskih vladara i njegova duga vladavina bila je vrhunac egipatske moći.

    U Egiptu je dao podignuti niz monumentalnih građevina, među kojima hramove u Abu Simbelu, Tebi (Ramesseum), Luksoru i Memfisu.

    U zadnjih desetak godina Egipat je uspio vratiti 29.000 antikviteta koji su su bili izneseni iz zemlje.

  • Pronađena još jedna serija povjerljivih Bajdenovih dokumenata na mjestu gdje nisu trebali biti

    Pronađena još jedna serija povjerljivih Bajdenovih dokumenata na mjestu gdje nisu trebali biti

    Saradnici američkog predsjednika Joea Bidena pronašli su novu seriju povjerljivih vladinih dokumenata na drugoj lokaciji na kojoj nisu trebali biti, u sve većoj političkoj kontroverzi za Bijelu kuću.

    Prvo skrovište pronađeno je u privatnom uredu u Washingtonu koji je Biden koristio nakon što je postao potpredsjednik.
    Slučaj razmatra američko Ministarstvo pravosuđa.

    Bivši predsjednik Donald Trump suočava se s kaznenom istragom zbog navodnog lošeg postupanja s povjerljivim datotekama.

    U srijedu još nije bilo jasno kada su i gdje Bidenovi saradnici pronašli dodatnu tranšu dosjea.

    Izvorna serija od oko 10 dokumenata otkrivena je u novembru u Penn Biden Centeru, think tanku u blizini Bijele kuće, ali je izašla na vidjelo tek ove sedmice.

    Ti dokumenti navodno uključuju dopise američke obavještajne službe i materijale za brifing koji se odnose na Ukrajinu, Iran i Ujedinjeno Kraljevstvo.

    Biden je u utorak rekao da je “iznenađen” otkrićem zapisa i da “sarađuje” u pregledu ministarstva pravosuđa.

    Kontroverza dolazi u trenutku kada se demokratski predsjednik suočava s nadzorom nove republikanske većine u Zastupničkom domu američkog Kongresa.

    “Sada kada demokrati više nemaju jednostranačku vladavinu u Washingtonu, dolazi nadzor i odgovornost”, rekao je u srijedu James Comer, novi predsjednik Odbora za nadzor Zastupničkog doma.

    Odbor pokreće istrage o predsjedniku i njegovoj porodici, uključujući zahtjev da Bijela kuća preda dokumente i komunikaciju u vezi s tajnim dosjeima.

    Zakon nalaže da se svi zapisi Bijele kuće, uključujući povjerljive, predaju Nacionalnom arhivu SAD-a nakon što je administracija na dužnosti.

  • Velike promjene u ruskoj vojsci: Kreću sa “vrha”

    Velike promjene u ruskoj vojsci: Kreću sa “vrha”

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je o promjenama u rukovodstvu grupe koja sprovodi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    Za komandanta je imenovan načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov.

    Kako se navodi u saopštenju, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu imenovao je Gerasimova za komandanta Združene grupe snaga u Ukrajini.

    Precizira se da su njegovi zamenici postali glavnokomandujući Vazdušno-kosmičkih snaga Sergej Surovikin, glavnokomandujući Kopnene vojske Oleg Saljukov i zamenik načelnika Generalštaba Aleksej Kim.

    Nivo komandovanja u okviru specijalne vojne operacije u Ukrajini povećan je, između ostalog, zbog proširenja obima zadataka koje treba rešavati i potrebe za tešnjom saradnjom između vidova i rodova vojske, kao i poboljšanjem kvaliteta svih vidova podrške i efikasnosti komandovanja i upravljanja grupama trupa (snaga), objašnjava se u saopštenju Ministarstva.

  • Moskva: Molili su za “smeće”

    Moskva: Molili su za “smeće”

    Postoje planovi da se zapadna Ukrajina preda bivšim gospodarima, a da se grad Lavov ponovo zove Lemberg, ističe Dmitrij Medvedev.

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije je na svom Telegram kanalu napisao da su u Lavovu, “koji će se ponovo zvati Lemberg, sastanak održali poljski predsednik Andžej Duda, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski”.

    “Razgovarali su da se zapadni ukrajinski regioni ustupe nekadašnjim gospodarima”, napisao je Medvedev, prenosi Tass.

    Političare koji su se našli u Lavovu Medvedev je opisao kao ljude koji “pate od imperijalnih ambicija i fantomskih bolova izazvanih istorijom koja ih je zadesila”.

    Prema rečima Medvedeva, Zelenski, Duda i Nauseda se “mole za tenkove Leopard, neku vrstu T-72 koje su protivnici Rusije nadogradili, ali i za još neko drugo englesko smeće”.

    “Uostalom, sav taj hardver će se uskoro pretvoriti u zarđalo, staro gvoždje i neće doneti spas veštačkoj državi koja se raspada”, poručio je zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti.

    Da se razgovaralo o tenkovima “Leopard” potvrdio je i poljski predsednik, koji je rekao da će njegova zemlja isporučiti te tenkove nemačke proizvodnje, u Ukrajinu.

    Poljska je ranije objavila da planira da prebaci 10 borbenih tenkova “Leopard 2” u Ukrajinu, što je potez od velikog značaja za ukrajinske trupe, preneo je Gardijan

  • Moskva gubi 160 miliona evra dnevno – ali i dalje zarađuje

    Moskva gubi 160 miliona evra dnevno – ali i dalje zarađuje

    Ograničenje cena i embargo Evropske unije na većinu ruske nafte smanjili su prihode Moskve od fosilnih goriva.

    Ali Kremlj i dalje zarađuje značajan novac za finansiranje svog rata u Ukrajini jer je ograničenje od 60 dolara po barelu bilo “previše blago”, rekli su analitičari.

    Kombinacija ograničenja Grupe sedam velikih demokratija i zabrane EU koštaju Rusiju oko 160 miliona evra (171,9 miliona dolara) dnevno, saopštio je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha iz Helsinkija u studiji prvih nedelja sankcija koje su stupile na snagu 5. decembra.

    Brojke pokazuju da Rusija i dalje uzima 640 miliona evra dnevno od fosilnih goriva, što je pad sa milijardu evra dnevno od marta do maja 2022, neposredno pošto je napala Ukrajinu 24. februara.

    Rusija bi izgubila dodatnih 120 miliona dnevno počevši od 5. februara, ako bi EU zabranila uvoz rafinisanih naftnih derivata kao što je dizel gorivo, za koje je Rusija glavni snabdevač. To bi do februara smanjilo zaradu Moskve na 520 miliona evra dnevno.

    Centar je saopštio da je Rusija uspevala da ostvari 3,1 milijardu evra prihoda od isporuke nafte ispod gornje cene, ubirajući dve milijarde evra prihoda od poreza. Snižavanje gornje granice na 25-35 dolara po barelu bi skoro u potpunosti eliminisalo prihod od poreza tako što bi cenu stavilo mnogo bliže ruskoj ceni proizvodnje.

    Sadašnja gornja granica je iznad tržišne cene ruske nafte i ostaje u rasponu onoga što je Moskvi potrebno da uravnoteži svoj budžet.

    Zapadne vlade su se borile da nađu način da smanje prihod od fosilnih goriva koji je glavni izvor finansiranja budžeta ruske vlade i njenog rata protiv Ukrajine. Prve sankcije uglavnom su izbegavale blokiranje isporuke nafte i prirodnog gasa jer je Evropska unija bila u velikoj meri zavisna od ruskih fosilnih goriva da bi vodila svoju ekonomiju i zato što su naglo veće cene energije na početku rata pomogle veliki skok inflacije u Evropi i SAD.

    Grupa sedam velikih demokratskih zemalja smislila je gornju granicu cena kao rešenje da spreči da ruska nafta teče u druge delove sveta i izbegne naglo veće cene energenata, a da i dalje smanjuje prihode Kremlja.

    Ograničenje se sprovodi tako što se osiguravajućim kompanijama, uglavnom sa sedištem na Zapadu, zabranjuje osiguravanje isporuka ruske nafte po ceni iznad gornje granice. Naftni embargo EU blokira većinu ruske nafte koja dolazi brdovima-tankerima.

    Smanjenje gornje granice moglo bi da ima nepredvidive efekte jer je predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija neće prodavati naftu zemljama koje poštuju ograničenje, ali se ta pretnja nije ostvarila jer je granica iznad tržišne cene.

    Tržišta nafte, međutim, sada su manje fokusirana na potencijalni gubitak ruske nafte, nego na slabu potražnju zbog usporavanja globalne ekonomije, a cene su pale.

    Istraživački centar koji je sastavljao procene traži na ograničenje prodaje starih tankera kako bi sprečili Rusiju, njene saveznike i povezane trgovce da sastave zamensku flotu kako bi zaobišli gornju granicu cene nafte, a traži i povećanje kazni za izbegavanje ograničenja.