VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Za razliku od Rusije, nama neće nestati oružja”

    “Za razliku od Rusije, nama neće nestati oružja”

    Britanski ministar odbrane Ben Volas kaže da ne postoji rizik da zapadni saveznici ostanu bez oružja za podršku Ukrajini.

    Volas je rekao novinarima da “za razliku od Rusije, koja se već izolovala”, Zapad može “prenameniti ili stvoriti novi lanac snabdevanja”.

    “To je ono što sada radimo”, dodao je Volas.

    Na pitanje kako će NATO odgovoriti na moguću rusku upotrebu nuklearnog oružja, Volas je rekao da ne želi da spekuliše, dodajući da se članovi odbrambenog saveza redovno sastaju kako bi osigurali spremnost “za sve moguće situacije”.

  • Ukrajina i zapadni Balkan ključ za bezbjednost Evrope

    Ukrajina i zapadni Balkan ključ za bezbjednost Evrope

    Ministri zemalja članica NATOa i članovi Kontakt grupe za Ukrajinu zaključili su da su Ukrajina i zapadni Balkan ključni regioni za bezbjednost Evrope.

    Danas, drugog dana sastanka, na kojem su razgovarali ministri odbrane NATOa, zaključeno je da je potrebno nastaviti s pružanjem pomoći Ukrajini, a riječi je bilo i o bezbjednosnoj situaciji na zapadnom Balkanu.

    Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATOa, rekao je da će poseban akcent biti na zaštiti kritične infrastrukture u Evropi. Stoltenberg je pozdravio glasanje u Generalnoj skupštini UN i dodao da rezultat glasanja pokazuje da je Rusija sve više izolovana. Što se tiče eventualne upotrebe nuklearnog oružja, on je rekao da bi to bilo opasno jačanje eskalacije i dodao da se nuklearni rat ne može dobiti.

    Što se tiče zapadnog Balkana, Stoltenberg je rekao da su sa Žozefom Borelom, visokim predstavnikom EU za bezbjednost i spoljnu politiku, razgovarali o produbljavanju saradnje EU i NATOa te dodao da NATO energično radi na produženju misije EUFOR Althea.

    Rekao je da je BiH zemlja na putu ka članstvu u NATO, što Alijansa podržava, ali da odluku o tome mora donijeti BiH.

    “Ako zemlja želi da ostane neutralna, mi to podržavamo, a ako želi članstvo, postoji put kako se to postiže”, rekao je Stoltenberg.

    Ministri zemalja članica NATOa su, inače, prvog dana imali sastanak u okviru Kontakt grupe za vojnu podršku Ukrajini na kojem učestvuje 50 zemalja, među kojima je i BiH, koju je predstavljao Sifet Podžić, ministar odbrane BiH. Sastanku je prisustvovao i Aleksij Reznikov, ukrajinski ministar odbrane.

    Lojd Ostin, američki sekretar odbrane, zahvalio je svim zemljama koje su pružile podršku Ukrajini i izrazio zadovoljstvo onim što je do sada urađeno.

    Borel je rekao da će sa NATO zemljama, osim o Ukrajini, kojoj će EU pružiti značajnu pomoć, razgovarati i o EU vojnim misijama u BiH i na Kosovu.

    “U BiH imamo misiju Althea, gdje radimo zajedno sa NATOom. I naša misija na Kosovu EULEX takođe radi zajedno sa NATOom. Na zapadnom Balkanu NATO i EU moraju tijesno sarađivati, kako bi osigurali stabilnost regije”, rekao je Borel.

    Na nezvaničnim brifinzima za predstavnike medija NATO zvaničnici su ocijenili da se ukrajinska ofanziva na terenu uspješno nastavlja i da ruski udari po ukrajinskim gradovima predstavljaju nemoć Moskve da preokrene situaciju na terenu. Oni ističu da ruska vojna industrija sve teže može da nađe opremu i komponente za svoje precizno naoružanje i da se to može pripisati djelovanju sankcija. NATO zvaničnici su takođe govorili o opasnosti od izbijanja nuklearnog rata. Izrazili su nadu da se taj scenario može izbjeći, jer bi on predstavljao katastrofu za cijeli svijet.

    Aleksandar Radić, vojni analitičar iz Beograda, kaže da je očigledno Ukrajina tema koja dominira ministarskim sastankom, šta je posebno aktuelnizirano nedavnim ruskim napadima po ukrajinskim ciljevima u dubokoj pozadini.

    “Zato je na ministarskom sastanku tema koja je dobila primat kako organizovati ukrajinsku protivvazdušnu odbranu. Zato su i Stoltenberg i Ostin i svi funkcioneri u prvom redu govorili o sistemima protivvazdušne odbrane”, rekao je Radić.

  • Erdogan: Uprkos preprekama Turska ima za cilj zaustaviti krvoproliće u Ukrajini

    Erdogan: Uprkos preprekama Turska ima za cilj zaustaviti krvoproliće u Ukrajini

    Predsjednik Turske Recep Tayyip Erdogan rekao je tokom svog obraćanja na regionalnom samitu u Kazahstanu da je njegova država spremna pomoći kako bi se zaustavilo krvoproliće u Ukrajini.

    “Naš cilj je da nastavimo postignuti neki pomak uprkos poteškoćama na terenu i zaustavimo krvoproliće što je prije moguće”, rekao je Erdogan tokom samita Konferencije o interakciji i mjerama za izgradnju povjerenja u Aziji (CICA) u Kazahstanu.
    Erdogan je također rekao da je cijeli svijet vidio i cijenio intenzivne napore Turske s UN-a i zaraćenim stranama na suzbijanju negativnih posljedica sukoba.

    On je naglasio da su sporazum o žitu iz Istanbula postignut u julu i razmjena zarobljenika između Rusije i Ukrajine u septembru “opipljiva dostignuća” u tom pravcu.

    Kasnije tokom dana, u planu je i sastanak ruskog predsjednika Vladimira Putina i Erdogana, a sve kako bi se razgovaralo o nedavnim dešavanjima i ratu koji je u toku.


    Rusija vjeruje da će Erdogan “zvanično” ponuditi posredovanje između Moskve i Kijeva tokom mirovnih pregovora.

    “Turci nude svoje posredovanje. Ako dođe do bilo kakvih razgovora, onda će najvjerovatnije biti na njihovoj teritoriji: Istanbulu ili Ankari”, rekao je novinarima u Moskvi savjetnik za spoljnu politiku Kremlja Jurij Ušakov.

    “Erdogan će vjerovatno nešto zvanično predložiti” tokom razgovora s Putinom u Astani u četvrtak, dodao je Ushakov.

    Ujedno, tokom svog govora na samitu, Erdogan je rekao kako se “pravedan pravedan mir može postići diplomatijom, da neće biti pobjednika u ratu i gubitnika u pravednom miru”.

  • Ukrajinci uzvraćaju: Gađali ruski grad

    Ukrajinci uzvraćaju: Gađali ruski grad

    Stambeni blok u jednom ruskom gradu pogođen je u ukrajinskoj artiljeriskoj paljbi, javljaju ruski mediji.

    To je potvrdio gradonačelnik Belgoroda Anton Ivanov.

    “I danas je proglašena vazdušna opasnost”, napisao je on na Telegram kanalu.Podsećanja radi, u poslednjih nekoliko dana pojačani su raketni napadi ruske vojske na vojne i infrastrukturalne ciljeve u Ukrajini.

  • Ambasada Ukrajine: “Zahvalni smo Srbiji”

    Ambasada Ukrajine u Beogradu zahvalila je Srbiji na podršci rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje održavanje referenduma o pridruživanju Rusiji.

    “Zahvalni smo Republici Srbiji što je podržala rezoluciju Generalne skupštine UN ‘Teritorijalni integritet Ukrajine: zaštita principa Povelje UN'”, navela je ukrajinska ambasada na Tviteru.

    Za usvajanje te rezolicije glasale su 143 zemlje članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija od ukupno 193 članica, među kojima je i Srbija.

  • Odlulka OPEK Plus mogla bi globalnu ekonomiju poslati u recesiju

    Odlulka OPEK Plus mogla bi globalnu ekonomiju poslati u recesiju

    Odluka Organizacije proizvođača i izvoznika nafte i njihovih saveznika /OPEK plus/ da se smanji nivo dnevne proizvodnje dovela je do rasta cijena i mogla bi da globalno ekonomiju odvede u recesiju, saopšteno je danas iz Međunarodne agencije za energiju /IEA/.
    “Pogoršanje stanja u privredi i povećanje cijena izazvano je planom OPEK plusa da smanji dnevnu proizvodnju i utiče na potražnju za naftom. Usljed pritiska zbog rasta inflacije i kamatnih stopa počajačanje dnevne proizvodnje nafte može biti prekretnica za globalnu ekonomiju koja je već na ivici recesije”, navodi se u saopštenju IEA.

    Prema ocijeni IEA, aktuelan gubitak isporuke nafte biće oko milion barela nafte dnevno, a ne dva miliona koliko je objavio OPEK plus.

    Američki predsjednik DŽozef Bajden najavio je “posljedice” po odnose SAD i Saudijske Arabije poslije odluke grupe OPEK plus da umanji proizvodnju naFte.

    Detalji za sada nisu poznati.

  • Osjetan pad broja zaraženih i umrlih

    Osjetan pad broja zaraženih i umrlih

    U svijetu je virusom korona zaraženo 14.149.186 lica, a do sada je zabilježen 628.404.291 slučaj infekcije, navodi statistički portal “Vorldometar”.
    Do sada je oporavljeno 607.689.247 lica, dok je 6.565.858 preminulo, podaci su do 9.00 časova.

    Svjetska zdravstvena organizacija napominje da podaci o broju oporavljenih nisu precizni, budući da sve zemlje ne šalju ažurirane spiskove.

    Najviše zaraženih virusom korona zabilježeno je u SAD, Indiji, Francuskoj, Brazilu, NJemačkoj i Južnoj Koreji.

  • EU na pragu recesije

    EU na pragu recesije

    Sankcije Zapada pokrenute kao odgovor na napad Rusije na Ukrajinu u februaru ove godine nanele su veliku štetu ruskoj ekonomiji.

    Nemogućnost pristupa stranoj tehnologiji i ekspertizi prepolovila je potencijale rasta, smanjuje se proizvodnja nafte i gasa, ključna za rusku ekonomiju (niža je oko tri odsto nego što je bila pre rata), a zemlja se suočava s velikim odlivom obrazovane radne snage.

    U prvih šest meseci, procenjuje konzultantska firma Kapital ekonomiks, zemlju je napustilo 250.000 do 500.000 Rusa, a nakon Putinove odluke o pokretanju delimične mobilizacije pobeglo je još oko 300.000 ljudi, mahom mlađih muškaraca, prenosi Jutarnji list.

    Nedostatak radne snage postaje sve veći problem, što dodatno podstiče i inflaciju, naročito u sektorima koji su radno intenzivni.

    Delovi sa Zapada

    Uprkos svemu, britanski Ekonomist ocenjuje da je ekonomski rat između Rusije i Zapada u delikatnom trenutku: dok je Evropa na pragu recesije, “ekonomska situacija u Rusiji se popravlja”, a recesiji je “verovatno došao kraj”.

    Ono što ove zime u Berlinu ili Parizu može koštati stotine evra, u Moskvi košta nekoliko rubalja, piše Ekonomist.

    Pozivajući se na podatke banke Goldman Saks, njen indikator mesečnog stanja ekonomija, Ekonomist ističe da je aktivnost u Rusiji “nešto življa nego u velikim evropskim zemljama”.

    Nakon dekreta o mobilizaciji, potrošnja je oslabila, ali je u međuvremenu ponovno porasla.

    Proizvodnja u automobilskoj industriji, koja je pre nekoliko meseci pala gotovo na nulu, takođe se oporavila, sugerišući da su proizvođači uspeli da nabave delove izvan zemalja Zapada. Ruski mesečni uvoz robe u dolarima, dodaje Ekonomist, sada gotovo sigurno premašuje prošlogodišnji prosek.

    Sve međunarodne institucije smanjile su očekivani pad ruske ekonomije.

    MMF je u aprilu mislio da će BDP zemlje pasti 8,5 odsto, a u najnovijim prognozama objavljenim ovih dana očekuje pad od 3,4 odsto. Svjetska banka smanjila je procenu pada sa 8,9 na 4,5 odsto, a EBRD sa 10 na pet odsto.

    “Nije tajna da sankcije na energetiku nisu bile toliko učinkovite”, rekla je glavna ekonomistkinja EBRD-a Beata Javorcik. Ipak, ne može se reći da je recesiji kraj. Svetska banka, na primer, procenjuje da će ruski BDP u 2023. godini pasti 3,6 odsto, a EBRD tri odsto.

    Nemačka i Italija

    Stopu pada ruskog BDP-a Ekonomist ocenjuje “upravljivom” te da će Rusija “moći nastaviti borbu”.

    Krajem septembra vlada je objavila nacrt budžeta za naredne tri godine, a prema Elini Ribakovoj iz Instituta za međunarodne finansije, on podrazumeva velika povećanja potrošnje vezana za rat, posebno na “unutrašnju bezbednost”. Međutim, bivši glavni ekonomist EBRD-a Sergej Guriev nije tako siguran u finansijske kapacitete za nastavak borbe.

    On smatra da će se ruski budžet, koji se u najvećoj meri oslanja na prihode od energenata, suočavati s problemima punjenja, a time i pronalaskom sredstava za potrebe rata. U tome vidi i ključan razlog odluke o delimičnoj mobilizaciji koja podrazumeva besplatnu vojsku.

    Ekonomija evrozone, ocenjuje MMF, trebalo bi ove godine da raste 3,1 odsto, a iduće godine će usporiti na samo 0,5 odsto. Prognoze odražavaju teške posledice koje nemačka privreda trpi zbog visokih cena energije podstaknutih smanjenim isporukama ruskog gasa.

    Ove godine nemački BDP će rasti 1,5 odsto, a u idućoj godini MMF predviđa blagi pad, za 0,3 odsto. Nakon ovogodišnjeg rasta od 3,2 odsto, italijanska ekonomija će u 2023. pasti za 0,2 odsto.

  • Pakistan: Zapalio se autobus, poginulo najmanje 18 osoba

    Pakistan: Zapalio se autobus, poginulo najmanje 18 osoba

    U požaru koji je izbio u autobusu, koji je prevozio pogođene poplavama u pakistanskoj provinciji Sindh, poginulo je 18 osoba, među kojima osmoro djece.

    Lokalni mediji su objavili da je u autobusu bilo 80 ljudi, a kretao se iz Karačija u Kharpur Natan Shah. Zapalio se u blizini grada Nuriabada. U autobusu su se nalazile osobe pogođene poplavama. Ima i povrijeđenih.

    U toku je istraga o ovom događaju.

  • Makron poslao poruku Lukašenku: “Ako uđeš dublje u rat…”

    Makron poslao poruku Lukašenku: “Ako uđeš dublje u rat…”

    Predsjenik Francuske Emanuel Makron kaže da će se predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko suočiti sa “problemima” u Belorusiji ako se upusti u rat u Ukrajini.

    “Ako se pjredsednik Lukašenko bude odlučio da se još dublje angažuje u ovom ratu, to će učiniti protivno savjetima velikog djela svog naroda”, rekao je Makron na televiziji Frans 2.

    Takvim bi postupanjem Lukašenko “preuzeo odgovornost” koja, po Makronovoj oceni, “ne bi bila bez problema”.

    Ruske trupe su 24. februara 2022. godine upale u Ukrajinu pored ostalog sa teritorije Bjelorusije, svoje saveznice.