VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Branimo Ukrajinu, a Kosovo… Ironično”

    “Branimo Ukrajinu, a Kosovo… Ironično”

    Bivši američki ambasador Vilijam Montgomeri izjavio je da zapadni diplomatski napori u dijalogu Beograda i Prištine u suštini rade u “kvadraturi kruga”.

    Razlog ovoga je što premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti insistira da Srbija prizna Kosovo i Metohiju u sadašnjim granicama i da ono bude primljeno u UN, a Srbija to neće da uradi, prenosi “Kosovo onlajn”.

    Montgomeri je rekao da nema nikakve informacije o čemu se razgovara prilikom trenutnih poseta stranih diplomata i u dijalogu, ali da na osnovu ličnog višegodišnjeg iskustva po tom pitanju može da kaže da je većina onoga što je do sada urađeno pokušaj da se svako pojedinačno pitanje reši kako bi se izbegao sukob.

    “Problem koji je stvorila EU je poglavlje 35 u pregovorima sa Srbijom, koje se bavi Kosovom, i trebalo je da bude poslednje poglavlje koje se otvara nakon što je sve ostalo zatvoreno. Da članstvo u EU bude zagarantovano kada se pitanje Kosova reši. To bi izvršilo pravi pritisak na Srbiju. Sada nema pritiska, pošto je članstvo Srbije u EU daleko iz mnogo razloga, od kojih mnogi nemaju veze sa Srbijom – naime, većina zemalja EU ne želi dalje širenje”, objašnjava Montgomeri.

    Kada se radi o kosovskom premijeru, ističe Montgomeri, važno je da se prepozna da Kurti ne brine uopšte o ekonomskom blagostanju svoje teritorije, jer je fiksiran na Srbiju, kako iz političkih, tako i iz ličnih razloga.

    Prema njegovim rečima, Kurti sve zasniva na dobijanju “vitalne srpske koncesije”, a zapadne diplomate silno pritiskaju Srbiju da to učini.

    “Srbija sa druge strane nema pravi razlog da se povinuje. Ima rastuću ekonomiju i mnoga druga pitanja sa kojima se treba baviti. A, EU nema šta konkretno trenutno da ponudi Srbiji za ovaj ustupak”, rekao je ambasador.

    Montgomeri se osvrnuo i na situaciju u Ukrajini i sličnost sa KiM.

    “Mogao bih da dodam da je ironično da je Kosovo oduzeto silom i protiv Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN, a uz podršku Zapada. Ali, mi branimo Ukrajinu jer Rusija to isto pokušava da uradi u Ukrajini. Zapad je opravdao kampanju bombardovanja Srbije zbog maltretiranja kosovskih Albanaca. Rusi opravdavaju svoju akciju u Ukrajini zbog maltretiranja tamošnjih etničkih Rusa. Dakle, ironično, Rusi koriste naše sopstvene akcije protiv nas”, zaključio je Montgomeri.

  • Obučeni delfini štite Sevastopolj

    Obučeni delfini štite Sevastopolj

    Obučeni delfini štite Sevastopolj, ključnu rusku luku u Crnom moru – navode zapadni mediji.

    Rusija je rasporedila delfine na ulazu u ovu luku piše “Vašington post”, pozivajući se na satelitske snimke koje je ustupila kompanija “Maksar tehnolodžiz”.

    Kako list tvrdi, na snimcima se vide dva kaveza za delfine na ulazu u luku u Sevastopolju.

    Prema navodima analitičara Američkog mornaričkog instituta, kavezi za delfine prebačeni su u bazu u februaru, tokom početka specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    On navodi da bi delfini mogli da pruže otpor ukrajinskim roniocima koji bi pokušali da uđu u luku da sabotiraju ruske ratne brodove.

    Eksperti ističu da su delfini sposobni da lako otkrivaju opasne objekte na dnu okeana, uključujući mine, pomoću prirodnog “sonara”.

    List piše da su i u sovjetskom periodu na Krimu obučavani delfini u vojne svrhe.

    Oni su trenirani za neutralizaciju podvodnih diverzanata, kao i za traženje mina.

    Spriječiti diverzante i specijalce da ne uđu u luku je težak zadatak koji zahtijeva konstantnu budnost ili posjedovanje najnovijih vojnih tehnologija.

    Šta u toj situaciji može da se uporedi sa životinjom koja je uvijek svjesna, čak i kada spava – navodi kolumnista “Vašington posta” Blejk Stiluel.

    Nakon ulaska Krima u sastav Rusije 2014. godine, u nadležnost ove zemlje prešao je i državni okeanarijum gdje su ranije obučavani borbeni delfini.

    Danas u svijetu postoje samo dva centra za obuku borbenih delfina – baza San Dijego u SAD i Sevastopolj na Krimu.

  • Šolc ističe da Putin neće postići ratne ciljeve

    Šolc ističe da Putin neće postići ratne ciljeve

    Ruski predsjednik Vladimir Putin u Ukrajini neće postići svoje ratne ciljeve, poručio je danas njemački kancelar Olaf Šolc.

    Obraćajući se u Bundestagu, Šolc je rekao da će se Ukrajina uspješno odbraniti i da će je Njemačka u tome podržati oružjem, finansijski i na sve druge načine, sve dok to bude potrebno.

    – Putin je vjerovao da može razjediniti Evropljane, ali je postigao suprotno – poručio je Šolc.

    Ukazao je da Putin koristi energiju i glad kao oružje, i da mu ni to nije pomoglo u borbi protiv jedinstva Evrope.

    Šolc je, govoreći o energetskoj krizi, kazao da je cijena energenata previsoka i da mora biti smanjenja, piše Blic.

    Prenio je da će se na Samitu EU razgovarati o tome kako smanjiti cijene struje, gasa, nafte i grijanja.

    Jedan od instrumenata, za smanjenje tih cijena je, kako ističe, “kočnica” za cenu struje, koju je njemačka vlada usvojila, a koja je u skladu sa evropskim putem.

    Kada je riječ o gasu ukazao je da će tu biti nešto teže, jer prijedlog Evropske komisije za uvođenje maksimalne cijene nosi rizik da bi proizvođači gasa mogli po većoj cijeni da prodaju gas drugima, a ne EU.

    Zbog toga je, ističe, važno da se EU usaglasli sa drugim velikim potrošačima gasa kao što su Japan i Koreja.

  • Rusi planiraju veliko povlačenje?

    Rusi planiraju veliko povlačenje?

    Nedavno rusko priznanje “teške situacije“ u Hersonskoj oblasti je veoma neobično, navodi se u najnovijem izveštaju britanske vojne obaveštajne službe.

    U izveštaju se navodi, da ovo rusko priznanje verovatno sugeriše da ruske vlasti planiraju veliko povlačenje svojih snaga na jugu.

    Izjavu o “teškoj situaciji“ u Hersonu dao je novi ruski komandant u Ukrajini general Sergej Surovikin, podsećaju oni. Istovremeno je podržao plan proruskih lidera okupiranog regiona o evakuaciji civilnog stanovništva iz Hersona.

    S obzirom na to da je general Surovikin komandant zadužen za operacije ruskih snaga u Ukrajini, njegova najava loših vesti o “specijalnoj vojnoj operaciji“ je veoma neobična, rekli su obaveštajni zvaničnici, dodajući da to “verovatno sugeriše da ruske vlasti ozbiljno razmišljaju veliko povlačenje svojih snaga iz oblasti na zapad od reke Dnjepar“.

    “Ključni izazov svake ruske operacije povlačenja bio bi uredno izvlačenje trupa i opreme preko reke široke 1.000 metara.

    Pošto su mostovi preko Dnjepra teško oštećeni, Rusija će najverovatnije morati da se osloni na skele mosta postavljene u Hersonu. u proteklih dana i vojnim pontonima, koji se nalaze na više lokacija“, navode britanski obaveštajci.

  • “Ukrajinci gube… Ne žele umreti”

    “Ukrajinci gube… Ne žele umreti”

    Kiril Stremousov, jedan od proruskih lidera okupirane ukrajinske oblasti Herson, objavio je u svom Telegramu izjave koje je dao Radio Krimu.

    Lider separatista tvrdi da “Ukrajinci gube moral i da im nedostaje trupa“ na jugu Ukrajine, gde se očekuje kontraofanziva na Herson.”Imaju puno plaćenika. Prepoznajemo ih po tome što nas u presretnutoj radio komunikaciji zovu ‘Rusi’. Ukrajinci nas tako ne zovu, kažu ‘rašisti’ ili ‘orci’. Neće se razbiti. kroz naše odbrambene linije. Ne verujem da ukrajinske oružane snage imaju 60.000 ljudi na jugu, ima ih najviše 30.000 i ne žele da ginu“, rekao je Stremousov. On tvrdi da teren na jugu Ukrajincima otežava rušenje ruskih odbrambenih položaja: “Ovo je stepa, sve se vidi kao na srebrnom poslužavniku“. Podsetimo, Herson je jedan od četiri okupirana ukrajinska regiona koje je Moskva nedavno proglasila delom Rusije. Vlasti u Hersonu počele su juče masovnu evakuaciju civila iz grada Hersona u iščekivanju ukrajinske kontraofanzive.

  • Tras već počela sa prijetnjama

    Tras već počela sa prijetnjama

    Britanska premijerka Liz Tras obećala je preduzeti disciplinske mjere protiv zastupnika koji su bili suzdržani ili nisu glasali s njenom konzervativnom strankom u glasanju o nepovjerenju usred potpunog raspada jedinstva i discipline.

    Zastupnici su se u srijedu otvoreno svađali i naguravali u parlamentu usred konfuzije oko toga je li glasanje o frakingu glasanje o povjerenju njenoj administraciji.

    Pojavili su se izvještaji – koji su kasnije osporavani – da je glavni šef vlade, koji je zadužen za parlamentarno sprovođenje, dao ostavku.

    “Bičevi će sada razgovarati s konzervativnim zastupnicima koji nisu podržali vladu”, rekao je glasnogovornik vlade. “Oni bez razumnog izvinjena za neglasanje s vladom mogu očekivati srazmjerne disciplinske mjere.”

  • Njemačka otpustila šefa sajber sigurnosti zbog Rusije

    Njemačka otpustila šefa sajber sigurnosti zbog Rusije

    Njemačko ministarstvo unutrašnjih poslova smijenilo je svog šefa za sajber sigurnost u utorak. Pokrenula je istragu o njegovom ponašanju nakon medijskih tvrdnji da je mogao biti u kontaktu s ruskim sigurnosnim krugovima preko konsultantske kuće čiji je koosnivač.

    Arne Šenbom bio je na meti kritika posljednjih sedmica nakon satiričnog TV programa koji je istakao njegove veze s kompanijom za sajber sigurnost koja se računa kao članica njemačke podružnice koju je osnovao bivši agent KGB-a.

    Šenbom je 2012. bio koosnivač njemačkog Vijeća za sajber sigurnost, koje savjetuje kompanije i vlasti o pitanjima sajber sigurnosti.

    Godine 2016. Tomas de Maiziere (konzervativac) postavio je Šenboma na čelo BSI-ja, savezne sigurnosne agencije.

    Prema glasnogovorniku ministarstva unutrašnjih poslova koje sada vode socijaldemokrati, Šenbom je otpušten zbog optužbi koje su “trajno narušile povjerenje javnosti u nepristranost i neutralnost njegovog ponašanja kao predsjednika najvažnijeg njemačkog tijela za sajber sigurnost”.

  • SAD: Nastavak saradnje sa saveznicima

    SAD: Nastavak saradnje sa saveznicima

    SAD su posvećene nastavku saradnje sa saveznicima i partnerima kako bi se sprečilo dopremanje iranskih dronova Rusiji, saopštio je danas Stejt department.

    Kako navode, SAD neće oklevati da upotrebi sankcije i druga odgovarajuća sredstva protiv onih koji učestvuju u tim nabavkama.

    Portparol Stejt departmenta Ned Prajs naveo je u saopštenju da su SAD, Velika Britanija i Francuska izrazili, na sastanku Saveta bezbednosti UN, ozbiljnu zabrinutost zbog toga što Rusija nabavlja dronove iz Irana.

    “Sada imamo puno dokaza da se ti dronovi koriste u napadima na ukrajinske civile i važnu civilnu infrastrukturu (u Ukrajini)”, naveo je Prajs.

    “Dok Iran nastavlja da laže i poriče da dostavlja oružje Rusiji koje se koristi u Ukrajini, mi smo posvećeni saradnji sa saveznicima i partnerima u sprečavanju prebacivanja opasnog oružja Rusiji. Nećemo oklevati da upotrebimo sankcije i druga odgovarajuća sredstva protiv svih koji su uključeni u te nabavke”, saopštio je portparol Stejt departmenta.

    U saopštenju Stejt departmenta navedeno je da su članovima Saveta bezbednosti UN na jučerašnjem sastanku preneti ekspertski izveštaji iz Sekretarijata UN koji se odnose na saznanja o dostavljanju iranskih dronova Rusiji.

    Stejt department ponavlja da će nastaviti da pruža bezbednosnu podršku Ukrajini bez presedana, uključujući sredstva za vazdušnu odbranu, kako bi Kijev mogao da se brani protiv dronova.

  • Neimenovani zvaničnik: Šaljemo im još dronova

    Neimenovani zvaničnik: Šaljemo im još dronova

    Rusija već danima napada Ukrajinu iranskim dronovima kamikazama tipa “Shahed-136”, koje Rusi nazivaju “Geran-2”, tvrde Ukrajina i njeni saveznici.

    Moskva je navodno od Irana nabavila do 2.400 takvih dronova, tvrdi Ukrajina, te ih koristi kao jeftine zamene za projektile i njima gađa energetska postrojenja, ali i rezidencijalne četvrti ukrajinskih gradova.

    Iran međutim negira da je dostavio dronove Rusiji, a portparol Kremlja kaže da “nema informacija” o njihovom poreklu. “Koristimo rusku opremu s ruskim imenima”, rekao je Peskov.

    Ukrajina, zapadne vlade i vojni analitičari veruje da su “Gerans-2” naprosto preimenovani dronovi “Shahed-136”, koji se mogu identifikovati po obliku krila, ali i pregledu pronađenih fragmenata eksplodiranih dronova.

    Anonimni iranski zvaničnik rekao je Rojtersu da je Rusija zatražila još iranskih dronova, ali i balističkih projektila “povećane preciznosti” kad su visoki zvaničnici iz Teherana nedavno posetili Moskvu.

    Izvor je rekao da je Iran obećao da će poslati Rusiji još dronova, navodi izvor.

  • Broj zaraženih u Pekingu porastao četiri puta

    Broj zaraženih u Pekingu porastao četiri puta

    Gradske vlasti u Pekingu drastično su postrožile mjere protiv zaraze koronavirusom nakon što se broj zaraženih u kineskoj metropoli učetverostručio. Pojačao se broj nasumičnog testiranja na ulicama, a neke četvrti su preventivno zatvorene na tri dana, javlja Reuters.

    Grad s 21 milijunom stanovnika je u četvrtak prijavio 18 novih slučajeva zaraze što je ukupno 197 zaraženih u periodu od zadnjih deset dana. U prošlom 10-dnevnom periodu bilo je samo 49 zaraženih pa su gradske vlasti zabrinute da se virus ponovno ne proširi na veći broj ljudi.

    Mjere su postrožene za vrijeme trajanja velikoga kongresa vladajuće komunističke partije koji se održava svakih pet godina. Očekuje se da će na ovom kongresu predsjednik Xi Jinping dobiti treći uzastopni mandat, prenosi Index.