VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Velika Britanija dobila novog premijera

    Velika Britanija dobila novog premijera

    Riši Sunak proglašen je novim predsednikom Konzervativne stranke, čime postaje i premijer Velike Britanije.

    Podsećanja radi, Boris Džonson se ranije povukao iz trke. Džonson je rekao da je shvatio da, iako ima dovoljnu podršku za kandidaturu, Britaniji i Konzervativnoj stranci treba jedinstvo.

    On je iznenada prekinuo odmor na Karibima i vratio se u Britaniju kako bi pokušao da osigura podršku 100 predsatvnika kako bi učestvovao u trci za mesto Liz Tras, koja ga je nasledila u septembru nakon što je bio prisiljen da da ostavku zbog niza skandala.

    Rekao je da je osigurao podršku 102 predstavnika i da je mogao da se kandiduje, ali da nije uspeo da uveri ni Sunaka niti drugu kandidatkinju Peni Mordon da se ujedine zarad nacionalnog interesa.

    “Verujem da mogu mnogo toga da ponudim, ali bojim se da ovo jednostavno nije pravi trenutak”, rekao je tada Džonson.

  • Rusija: “Znamo za priče Ukrajine i Velike Britanije”

    Rusija: “Znamo za priče Ukrajine i Velike Britanije”

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da ima informacije da su Velika Britanija i Ukrajina imale kontakte u vezi sa nuklearnom tehnologijom.

  • Kremlj: O da, realno je

    Kremlj: O da, realno je

    Pretnja Kijeva da će upotrebiti “prljave bombe” je stvarna, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je dodao da je ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu tu informaciju preneo Zapadu, a njihova stvar je da li će u to verovati.”Činjenica je da njihovo nepoverenje u informacije koje je prenela ruska strana ne znači da pretnja upotrebe takve ‘prljave bombe’ prestaje da postoji. Pretnja je realna. Na ovu informaciju je sagovornicima skrenuo pažnju ministar odbrane (Sergej Šojgu), a na njima je da veruju ili ne veruju”, istakao je Peskov, komentarišući saopštenje američkog Stejt departmenta da SAD, Velika Britanija i Francuska ne veruju upozorenju ministra Šojgua o pretnji da će Kijev upotrebiti “prljavu bombu”.

    Ranije je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izrazio zabrinutost u razgovoru sa svojim kolegama iz SAD, Francuske i Turske zbog moguće upotrebe “prljave bombe” od strane Kijeva.

  • Peskov: Rusija će zastititi svoju imovinu u inostranstvu

    Peskov: Rusija će zastititi svoju imovinu u inostranstvu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov saopštio je danas da će Ruska Federacija zaštititi svoju imovinu u inostranstvu, komentarišući najave nekih zemalja da će zaplijeniti rusku imovinu i dodijeliti je Ukrajini.

    Kako je Peskov rekao, usvajanje takve odluka bi predstavljalo još jedan primjer kršenja normi međunarodnog prava, prenosi TAS S.

    “Naravno, tražićemo načine da se borimo protiv toga”, rekao je Peskov.

    Predstavnik Kremlja je skrenuo pažnju da su takve radnje nezakonite i da predstavljaju zadiranje u tuđu imovinu.

    “Mnogu rusku imovinu ukrale su određene zemlje koje pripadaju onome što nazivamo ‘kolektivnim Zapadom, uključujući naše zlato i devizne rezerve'”, rekao je on, naglašavajuči da su takvi postupci nezakoniti.

  • Šolc: Njemačka je garantovala Ukrajini…

    Šolc: Njemačka je garantovala Ukrajini…

    Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da 20-30 odsto stanovnika Njemačke ne podržava antiruske sankcije i slanje oružja ukrajinskim vlastima.

    “U razgovoru sa građanima stekao sam utisak da se 20-30 odsto njih ne slaže s politikom sankcija, kao ni sa slanjem oružja. Mnogi smatraju opreznu politiku Vlade ispravnom. Moramo imati to na umu, ako želimo da sačuvamo jedinstvo kao društvo”, istakao je on u intervjuu italijanskom listu “Republika”.

    Govoreći o odbijanju njemačkih vlasti da predaju Ukrajini tenkove “Leopard 2”, Šolc je to objasnio potrebom da se “izbegnu jednostrani postupci”.

    “Njemačka je garantovala Ukrajini da će joj isporučiti preko 100 tenkova koji mogu biti odmah korišćeni iz Češke, Slovačke, Grčke, Slovenije. Logistika, rezervni delovi i municija za ove tenkove dostupni su u Ukrajini. Mi se trudimo da obezbedimo isporuke i iz drugih država. Slanje oružja povezano je s veoma jasnim principom: nikakva jednostrana dejstva”, rekao je Šolc, podsetivši da je pre nekoliko dana Nemačka isporučila Ukrajini PVO sisteme “Iris-T “ koje čak nema ni nemačka vojska.

    Prema njegovim rečima, sukob u Ukrajini neće dovesti do direktnog sukoba Sjedinjenih Američkih Država i Rusije.

    Šolc je takođe, izrazio mišljenje da se on neće zaoštriti do svetskog rata, ali da je “neophodno imati u vidu taj rizik“.

    “U ovako opasnoj situaciji, potrebno je izbegavati bilo kakve neoprezne korake”, zaključio je Šolc, prenosi Sputnjik.

    Rusija je ranije uputila zemljama NATO notu zbog slanja oružja Ukrajini. Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je da će sve pošiljke koje sadrže oružje za Ukrajinu postati legitimne mete za Rusiju.

    Ministarstvo Rusije je saopštavalo i da se članice NATO “igraju vatrom“, snabdevajući Ukrajinu oružjem.

  • Ukrajinski komandant: “Pobjeđujemo”

    Ukrajinski komandant: “Pobjeđujemo”

    Ukrajinski komandant Oleksandr Sirski, rekao je za ABC Nevs da bi svijet trebalo da bude zabrinut zbog pretnje ruskog predsednika.

    Krajem prošlog meseca, Putin je zapretio da će Rusija pribeći upotrebi nuklearnog oružja u ratu protiv Ukrajine, nakon niza neuspeha Moskve na bojnom polju.

    “Mi smo i treba da budemo zabrinuti. Trenutno mislim da pobeđujemo uprkos izazovima rata. Pre svega, Ukrajinci pobeđuju u psihološkoj borbi. Imamo uspeha na bojnom polju, ali rat je težak”, rekao je komandant.

    “Radi se o opstanku našeg naroda i zemlje, moramo pobediti”
    Sirski, komandant Oružanih snaga Ukrajine, pobedio je u bitkama za Kijev u proleće i bici za Harkov u septembru. Uspešna iznenadna kontraofanziva brzo je oslobodila hiljade kvadratnih milja okupirane teritorije, vraćajući Ruse nazad ka njihovoj granici.

    Prošlog meseca Putin je optužio Ukrajinu za terorizam nakon što je eksplozija uništila delove Krimskog mosta, vitalnog puta za snabdevanje ruskih snaga.

    “U Evropi, niti bilo gde drugde u svetu, od Drugog svetskog rata nije bilo ratova takvih razmera. I mi razumemo da je ovaj rat za opstanak našeg naroda i naše zemlje i zato moramo pobediti”, rekao je Sirski.

  • “Maršalov plan” za Ukrajinu

    “Maršalov plan” za Ukrajinu

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i njemački kancelar Olaf Šolc zalažu se za „Maršalov plan“ za obnovu Ukrajine.

    U zajedničkom autorskom tekstu u listu “Frankfurter Algemajne Cajtung“ (FAZ), oni ističu da se radi o “zadatku za generacije, koji mora sada da počne“.

    Dugoročno će biti važno da privatni ulagači i preduzeća investiraju u obnovu Ukrajine, poručuju Fon der Lajen i Šolc.

    EU, prema njihovim rečima, u tome ima posebnu ulogu, jer je Ukrajina kandidat za pristupanje Uniji.

    “Put obnove je zbog toga i put Ukrajine u EU”, naglasili su oni.

    Istakli su da je podrška Ukrajini ne samo važna, već je i u sopstvenom interesu Evrope, jer se u Ukraini ne vode borbe samo za suverenitet te zemlje.

    “Ukrajina brani i međunarodni poredak, osnove našeg mirnog suživota i blagostanje širom sveta“, poručuju Fon der Lajen i Šolc.

    Podvukli su da se podrškom Ukrajine gradi i budućnost zajedničke Evrope.

    Za sutra je u Berlinu zakazana konferencije o obnovi Ukrajine, na kojoj će sa predstavnicima međunarodnih organizacija, Ukrajine i civilnog društva, biti razmatrani okvirni uslovi za obnovu te zemlje.

  • Rusi se ne povlače

    Rusi se ne povlače

    Zamenik načelnika ruske administracije u Hersonu Kiril Stremousov rekao je danas da su savezničke snage odbile napad.

    Uspeli su da osujete pokušaj ukrajinskih trupa da probiju liniju odbrane u blizini reke Ingulec.

    “Pokušaj proboja odbrambene linije odbijen je duž osovine Andrejevke u oblasti reke Ingulec. Dakle, sve je pod kontrolom”, saopštio je on u video snimku objavljenom na društvenoj mreži Telegram.Stremousov je dodao da je ukrajinska diverzantska grupa tokom noći uhapšena na potezu Berislavske linije borbe.

    “Čitava diverzantsko-izviđačka grupa je tokom noći zarobljena na potezu Berislav u Hersonskoj oblasti”, rekao je Stremousov.

    Naglašava da ukrajinske snage nastavljaju pokušaje proboja, ali bezuspešno.

  • Napad u blizini granice Sjeverne i Južne Koreje

    Napad u blizini granice Sjeverne i Južne Koreje

    Južna i Severna Koreja razmenile su hice upozorenja u blizini granice na moru oko koje se spore, saopštile su danas vojske obe zemlje.

    Štab Združenih snaga Južne Koreje saopštio je da je ratna mornarica ispalila hice upozorenja kako bi odvratila severnokorejski trgovački brod za koji kažu da je prešao granicu rano ujutro po lokalnom vremenu, preneo je AP.

    Vojska Severne Koreje navela je da je odgovorila tako što je ispalila deset artiljerijskih granata kao upozorenje Južnoj Koreji i optužila rivalsku mornaricu da je upala u vode Severne Koreje.

    Slabo označena morska granica kod zapadne obale Korejskog poluostrva uzrok je dugotrajnih neprijateljstava između dve zemlje, navodi AP.

    Kako dodaje američka agencija, to mesto je bilo poprište nekoliko krvavih međukorejskih pomorskih okršaja poslednjih godina, uključujući dva napada 2010. godine, u kojima je ubijeno 50 Južnokorejaca.

  • Samit Berlinskog procesa prilika da se vidi iskrenost EU prema zapadnom Balkanu

    Samit Berlinskog procesa prilika da se vidi iskrenost EU prema zapadnom Balkanu

    Predstojeći dugo najavljivani samit Berlinskog procesa, koji 3. novembra organizuje Olaf Šolc, njemački kancelar, zajedno sa Saveznom vladom te zemlje, biće prva prilika da se vidi iskrenost EU za evropske integracije zapadnog Balkana.

    Naime, “Nezavisne novine” su odmah nakon izbora Vlade u Njemačkoj i najavile da će Šolc oživjeti zamrli Berlinski proces i pokušati ga pozicionirati povoljnije u odnosu na “Otvoreni Balkan”, alternativnu regionalnu inicijativu koju su, uz ohrabrenje SAD, pokrenuli Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, dijelom kao odgovor na odugovlačenje Evropskog savjeta zbog makedonskog blokiranja od strane Bugarske.

    Ukoliko Berlinski proces uspije da se nametne, “Otvoreni Balkan” će biti suočen s izborom ili da se uklopi u ovu njemačku inicijativu ili da se od njega odvoji i time oteža pristup ovih zemalja evropskim pravnim, političkim, ekonomskim i regulativnim tokovima.

    Kako je rečeno “Nezavisnim novinama”, jedna od najinteresantnijih novih inicijativa, koja će biti predstavljena na berlinskom samitu, je pomoć zapadnom Balkanu u prevazilaženju energetske krize.

    O tome je u nedavnom intervjuu “Nezavisnim novinama” govorio i Oliver Varheji, evropski komesar za proširenje, komentarišući odluku Evropske komisije da kroz izvještaj o napretku preporuči dobijanje kandidature za BiH.

    “Nadam se da kroz ove izvještaje koje smo objavili možemo pojačati našu relevantnost na zapadnom Balkanu. To dopunjavamo našim planom o pomoći u energetici za zapadni Balkan. Nadam se da ćemo to isporučiti u prvim danima sljedećeg mjeseca na samitu Berlinskog procesa i želimo pružiti trenutnu pomoć zapadnom Balkanu u suočavanju s energetskom krizom”, rekao je tada Varheji.

    Zapaženu izjavu je u intervjuu za “Deutsche Welle” dala Suzane Šuc, direktorica Direkcije za jugoistočnu Evropu i Tursku u Ministarstvu spoljnih poslova Njemačke, koja je najavila ne samo nove inicijative, nego je poslala i poruku za “Otvoreni Balkan”, ustvrdivši da ne treba praviti paralelizme.

    “‘Otvoreni Balkan’ je zasad inicijativa koja ima samo tri zemlje, a mi smatramo da je uključivost procesa važna. Ne bi trebalo da bude dupliciranja, nego bi to trebalo da bude posao ruku pod ruku. Takođe je jako važno da svi aranžmani koji se finaliziraju pod ‘Otvorenim Balkanom’ budu usklađeni s pravnom stečevinom EU, jer će inače kasnije biti teže da ih se uskladi s evropskim standardima i regulativama”, naglasila je ona.

    Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, koja već neko vrijeme zagovara pristup koji je konačno usvojila Evropska komisija u vezi sa davanjem kandidature BiH, smatra da su posljednje Šolcove izjave o potrebi proširenja EU dobrodošle, ali iskazuje i dozu opreza.

    “Kancelarov govor za vikend je dobio i jednu novu narativnu vrijednost. Naime, dosad je govorio kako EU mora održati obećanje i kako je to važna geopolitička odluka. Ovaj put Šolc je rekao i da bi članstvo šest zapadnobalkanskih i tri istočnoeuropske zemlje ojačalo EU u svijetu od osam do deset milijardi ljudi. Međutim, ono što nedostaje je konkretniji okvir u kome ovih šest zemalja mogu, na osnovu reformi i prilagođavanja, da se nadaju članstvu u EU. Ne mislim samo vremenski već i način. Punopravno članstvo? Integrisanje u jedinstveno tržište? Za to je, naravno, potrebna saglasnost svih 27 zemaja članica, koje u ovom trenutku, jasno je, nema. Sve do tada će svima u regionu ovakve izjave zvučati kao nastavak divnih riječi bez konkretizacije”, rekao je Ćerimagić za “Nezavisne novine”.

    Osim toga, Ćerimagić ukazuje i na izjave iz Berlina o tome da bi za kandidatski status trebalo ispuniti određene prethodne uslove.

    Podsjećanja radi, o tome je govorio i novoimenovani njemački ambasador u BiH Tomas Fičen.

    “S obzirom na to da je Evropska komisija u svojoj preporuci pratila formulu za Ukrajinu i Moldaviju i da je kazala kako, što se tiče nje, nikakve dodatne reforme nisu nužne, ostaje da se vidi da li će Njemačka da prati preporuku Komisije ili da postavi svoje i dodatne uslove”, rekao je on.