VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Blinken želi ograničiti ruski profit

    Blinken želi ograničiti ruski profit

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da će ograničenje cijena energenata pomoći da se ograniči dobit Rusije od prodaje energenata.
    “Rusija će donijeti odluke kakve donese, ali mislim da će imati interes da nastavi da prodaje energente”, rekao je Blinken obraćajući se novinarima nakon dvodnevnog sastanka G7 u gradu Minsteru na zapadu Njemačke, prenio je Rojters.

    Prema njegovim riječima, to je dobar mehanizam da se obezbijedi da energenata bude na tržištu, ali da dobit Rusije ima gornju granicu.

    Upitan da li može da uvjeri potrošače da taj mehanizam neće dovesti do povećanja cijene gasa, Blinken je kazao da će se vidjeti kako će se to odvijati, prenosi B92.

  • Bajevski: “Ukrajina neće ni imati avione”

    Bajevski: “Ukrajina neće ni imati avione”

    Potpukovnik milicije DNR Andrej Bajevski izjavio je danas da je malo verovatno da će Ukrajina u skorijoj buducnosti imati značajnije vazdušne snage.

    On je skrenuo pažnju na to jer NATO zemlje nemaju nameru da investiraju u zamenu uništenih aviona.

    “Što se tiče aviona, niko ne planira da ojača ukrajinske vazdušne snage, tako da neće ni imati avione. Zapad nikada nije planirao da zameni uništene avione jer to zahteva mnogo novca i vremena”, naveo je Bajevski za TAS S.

    Prema njegovim rečima, preostali ukrajinski ratni avioni su sposobni samo da izvode sporadične letove.

    “Avion može da obavi let i baci bombu negde, ali će biti oboren i to je kraj priče”, dodao je predstavnik samoproglašene DNR.

  • Rusi se povlače iz Hersona?

    Rusi se povlače iz Hersona?

    U Hersonu se poslednjih dana dešava nešto čudno. Rusi su priznali da njihove snage napuštaju grad, ali ukrajinske snage još nisu ušle.

    Filip Ingram, bivši vojni obaveštajac, rekao je za Skaj njuz da bi Rusija mogla da pripremi potpuno povlačenje iz dela grada u narednih nekoliko dana. On je dodao da se na terenu ne menja mnogo toga dramatično.

    “Teške borbe se nastavljaju gore u oblasti Bahmuta i Soledara na istoku Ukrajine. Rusi pokušavaju da zauzmu te gradove kako bi mogli da zauzmu čitavu Donjecku oblast i kako bi Putin mogao da proglasi nekakvu pobedu”, rekao je on.

    “Ova borba traje već neko vreme, Rusi ne napreduju mnogo, Ukrajinci se dobro brane“, dodao je on.

    Ingram je rekao da je u južnoj oblasti Herson bilo najviše borbi poslednjih nedelja.

    “Ono što imamo je da postoje indicije da će se Rusi povući sa severa tog područja nazad preko reke Dnjepar i te pripreme su u toku“, rekao je on. „Indicije sugerišu da bi se to moglo dogoditi u narednih nekoliko dana. rekao je.

    “Ukrajinci nastavljaju da se pripremaju za svoju kontraofanzivu kako bi pokušali da zauzmu grad Herson. Sami Rusi pojačavaju ove oblasti nekim od svojih novih regruta koje su doveli”, kazao je on.

    “Naravno, ako se povuku, to je još jedna velika pobeda Ukrajinaca. Grad Herson je ključan jer kontroliše pristup Crnom moru duž reke Dnjepar”, kaže Britanac.

    “Takođe kontrola vodosnabdevanja Krima Ukrajini daje stvarnu prednost, a politički je to dodatni udarac za Putina“, dodaje on.

  • NATO neće mjenjati svoje nuklearne pozicije

    NATO neće mjenjati svoje nuklearne pozicije

    NATO ne planira da mijenja sistem raspoređivanja nuklearnog oružja nakon što se Finska i Švedska pridruže bloku, izjavio je danas generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    Tri mjeseca nakon što je Rusija pokrenula vojnu operaciju u Ukrajini, Finska i Švedska podnijele su prijave za članstvo u NATO, napuštajući višedecenijsku neutralnost.

    NJihove pristupne protokole već su ratifikovale sve članice NATO, osim Mađarske i Turske.

    Mediji su krajem oktobra prenijeli da bi nacrt finskog zakona o pristupanju Alijansi omogućio razmještanje nuklearnog oružja država NATO-a na teritoriji Finske.

    Vrhovni komandant švedskih oružanih snaga Mikael Bajden rekao je ranije da bi Stokholm trebalo da razmotri da li da dozvoli raspoređivanje nuklearnog oružja ili NATO baze na teritoriji Švedske.

  • Zaharova: Političko licemjerje zapada

    Zaharova: Političko licemjerje zapada

    Glasanje pojedinih zapadnih zemalja u Generalnoj skupštini UN protiv ruske rezolucije o borbi protiv veličanja nacizma je političko licemjerje, rekla je portparol Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova.

    “Suštinu rezolucije mogu dovesti u pitanje samo nemoralni ljudi”, napisala je Zaharova na “Telegramu”.

    Ona je podsjetila da su se prošle godine po istom tekstu nacrta rezolucije u Generalnoj skupštini UN o borbi protiv veličanja nacizma, zemlje EU uzdržale od glasanja.

    Zaharova je naglasila da su ove godine zapadne zemlje glasale protiv i to i one koje su u 20. vijeku podržavale fašizam i one koje su od njega stradale i skoro iščezle.

    Prema njenom mišljenju, to je političko licemjerje, prenosi “Sputnjik”.

    Zaharova je rekla i da su pokušaji politizacije bacili ove godine sjenku na usvajanje nacrta rezolucije.

    “Ove godine je usvajanje tako važnog dokumenta proteklo u sjenci pokušaja otvorene politizacije i nastojanja da se zapadne zemlje obračunaju sa Rusijom zbog ukrajinske krize”, rekla je ona.

    Zaharova je podvukla da su države na Zapadu pokušale da onemoguće usvajanje rezolucije pribjegavajući manipulacijama u proceduri i dokazujući još jednom da nisu spremne za otvoren i konstruktivan dijalog.

    “Ipak, rezultati glasanja su jasno pokazali kontinuiranu podršku međunarodne zajednice, koja se svake godine izražava u Generalnoj skupštini UN, prema tradicionalnoj ruskoj inicijativi. Uvjereni smo da će usvajanje ove rezolucije u velikoj mjeri doprinijeti iskorjenjivanju rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti”, zaključila je Zaharova.

    Treći komitet Generalne skupštine UN juče je usvojio ruski nacrt rezolucije o borbi protiv veličanja nacizma. Za dokument pod nazivom “Borba protiv veličanja nacizma, neonacizma i drugih tipova prakse koje doprinose eskalaciji savremenih oblika rasizma, rasne diskriminacije, ksenofobije i netrpeljivosti povezane sa njima” glasalo je 106 zemalja, 52 su bile protiv, dok je 15 bilo uzdržano.

    Ranije je zamjenik direktora departmana za humanitarnu saradnju i ljudska prava Ministarstva inostranih poslova Rusije Grigorij Lukjancev izjavio da su Italija, Austrija i NJemačka prvi put u istoriji glasale protiv ruske rezolucije.

  • Čuju se eksplozije u Hersonu

    Čuju se eksplozije u Hersonu

    U Hersonu se u subotu, kako javljaju ukrajinski mediji, čulo više eksplozija oko 11 sati, a zatim i oko 14 sati.

    Situacija u Hersonu, na jugu Ukrajine, postaje sve napetija dok se Ukrajina i Rusija međusobno optužuju za planiranje napada.

    Rusija je naredila evakuaciju građana s jedne strane reke Dnjepar, a Vladimir Putin juče je sam pozvao na to kretanje.

    Danas je portparol ukrajinske vojske rekao da je nekoliko ruskih brodova oštećeno u blizini grada Antonovke.

  • “Vladimire, Srbi su me zamolili… molimo se za Vas”

    “Vladimire, Srbi su me zamolili… molimo se za Vas”

    Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin razgovarao je sinoć u Kremlju sa ruskim istoričarima i poglavarima tradicionalnih religija.

    Pri kraju razgovora mu se obratila istoričar Natalija Naročnjicka.

    Ova velika prijateljica Srba i inostrani član Srpske akademije nauke i umetnosti, između ostalog je rekla sledeće ruskom predsedniku:

    “Vladimire Vladimiroviču, upravo sam, baš juče, doletela iz Srbije, gde sam govorila pred skupštinom Srpske akademije nauka, u kojoj su me pre godinu dana izabrali za inostranog člana. Srela sam se sa episkopom bačkim Irinejem, govorila sam i u Matici srpskoj, imala mnogo sastanaka i javnih nastupa.

    Kad biste znali kako Srbi sada sa nadom gledaju na Rusiju, kako očekuju da Rusija ne skrene sa ovog puta, da ne pristane na kompromise, da izdrži do kraja u ovom egzistencijalnom sukobu – u sukobu ne samo oko Ukrajine, već, kao što ste Vi više puta rekli, u sudaru različitih projekata budućnosti čovečanstva, posebno hrišćanskog sveta.

    Istorija naših protivnika je bez ikakvih moralnih ciljeva. A mi idemo napred, ne vraćamo srednji vek, već čuvamo tradicionalne vrednosti.

    Prenosim Vam divljenje srpskog naroda, srpskih akademika, sedokosih naučnika koji su preživeli otimanje Kosova, raspad Jugoslavije, sve, sve, sve.

    Vladimire Vladimiroviču, Srbi su me zamolili da Vam se duboko poklonim – znate li zašto?

    Rekli su da više nema države, rukovodstva i lidera sa takvom neviđenom nacionalnom državnom voljom.

    Molimo se za Vas i za Vašu odlučnost zajedno sa Srbima.

    Mnogo Vam hvala”, poručila je Naročnicka Putinu.

  • Oglasio se američki admiral: “Oslabili smo”

    Oglasio se američki admiral: “Oslabili smo”

    Admiral Oružanih snaga Sjedinjenih Američkih Država Čarls Ričard izjavio je da je ukrajinska kriza samo zagrevanje, piše list “Vol strit džurnal”.

    “Konflikt u Ukrajini je pokazao da je moć američkog vojnog obuzdavanja oslabila. To je činjenica, koju većina naših lidera ne želi da prizna”, rekao je američki admiral.

    On smatra, da se sposobnost SAD da se suprotstave Kini može uporediti sa brodom koji polako tone i pojasnio da se to dešava jer Peking daleko brže implementira svoje mogućnosti nego Amerika.

    Prema njegovom mišljenju, situaciju pogoršava i to što su SAD izgubile hipersoničnu trku protiv Kine i Rusije i o tome bi trebalo da se raspravlja u Kongresu.
    Zaključio je da je ranije Amerika znala kako da se brzo kreće, ali da je sada izgubila tu veštinu.

  • Ursula fon der Lajen pod istragom zbog nabavka vakcina

    Ursula fon der Lajen pod istragom zbog nabavka vakcina

    Evropska javna tužiteljka Laura Kodruta Koveši izjavila je da je pokrenuta istraga u vezi nabavke vakcina protiv virusa korona i uloge predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen, javila je Hrvatska radio-televizija (HRT).
    Primili smo pritužbe pojedinaca i imamo tu obvezu, pa je predmet otvoren prije nekoliko mjeseci na osnovu tih pritužbi – rekla je Koveši u intervjuu za HR objašnjavajući da je pokrenuta istragu u vezi s nabavkom vakcina protiv korona virusa i uloge Ursule von der Lejen u tom procesu.

    Dodala je da je tužilaštvo nezavisno i naviknuto na složene predmete.

    “Imamo vrlo iskusne tužioce, profesionalne, hrabre. Nezavisnost nam je zagarantovana. Imamo sve alate potrebne za vođenje bilo koje istrage i, što je važnije, zakon je jednak za sve”, kaže Koveši.

    Ona navodi da će tužilaštvo raditi „svoj posao“ poštujući „sva prava ljudi uključenih u predmete, tako da nemamo problema“.

    Koveši je u Zagrebu predstavila aktivnosti u borbi protiv korupcije i prevara kojima se krade evropski novac, prenosi HRT. Pod njenim rukovođenjem uhapšeni su, između ostalih, bivši hrvatski ministri Tomislav Tolušić i Gabrijela Žalac, a trenutno se u Hrvatskoj istražuju „desetine slučajeva“.

    Koveši smatra da ne postoji zemlja u Evropi u kojoj nema korupcije, a kao najveći problem vidi neefikasnu borbu protiv krijumčarenja svih vrsta i prevare sa porezom na dodatu vrednost (PDV).

    Tokom tri godine, koliko je Rumunka Koveši na funkciji javnog tužioca EU, primljeno je više od 4.000 krivičnih prijava, od čega su više od polovine podnijeli građani, pokrenuto je više od 1.200 istražnih postupaka, a zaplijenjeno 250 miliona evra, što je petostruko više od budžeta tužilaštva, navela je ona u intervjuu hrvatskom javnom servisu.

  • Raste napetost, lansirane nove četiri rakete

    Raste napetost, lansirane nove četiri rakete

    Sjeverna Koreja jutros je ispalila četiri balističke rakete kratkog dometa u Žuto more, saopštila je južnokorejska vojska.

    U izveštaju se dodaje da su rakete letjele oko 130 kilometara na visini od oko 20 kilometara, prenosi Rojters.

    Današnje lansiranje, pokrenuto između 11:31 i 11:59 časova po lokalnom vremenu, dolazi u trenutku kada SAD i Južna Koreja završavaju šestodnevnu zajedničku vojnu vazduhoplovnu vežbu “Vigilant Storm” koja je počela 31. oktobra.

    Vazduhoplovne snage SAD planiraju danas da rasporede strateške bombardere B-1B u američko-južnokorejskim vojnim vežbama, nakon što je Sjeverna Koreja posljednjih dana izvela niz probnih lansiranja raketa u znak protesta protiv zajedničkih manevara Vašingtona i Seula, prenosi Rojters.

    Dva saveznika od ponedjeljka izvode vazdušne vježbe “Vigilant Storm”, koje su produžene za jedan dan zbog, kako su to SAD i Južna Koreja obrazložili, kontinuiranih provokacija Pjongjanga.

    Ovo je prvo raspoređivanje strateškog bombardera B-1B u američko-južnokorejskim vježbama od 2017, izvestio je Jonhap.

    SAD od oktobra drže četiri takva bombardera na ostrvo Guam, američkoj teritoriji u Pacifiku, navodi južnokorejska novinska agencija.

    Seul je zatražio od SAD da pojačaju raspoređivanje “strateških sredstava”, koja uključuje nosače aviona, nuklearne podmornice i teške bombardere s velikim dometom poput B-1B, navodi Rojters.

    Tenzije na Korejskom poluostrvu rastu nakon što je Pjongjang izveo rekordan broj lansiranja raketa tokom ove godine, uključujući samo u srijedu najmanje 23 projektila i interkontinentalne balističke rakete u četvrtak.

    Severna Koreja je tokom noći u četvrtak ispalila oko 80 artiljerijskih projektila u pomorsku pograničnu zonu, saopštila je Južna Koreja.

    Pjongjang je prije toga kritikovao Vašington i Seul zbog produženja zajedničke kombinovane vojne vazdušne vježbe, rekavši da je to “veoma opasan i pogrešan izbor”.