VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Satler pohvalio brzo formiranje vlasti na nivou BiH

    Satler pohvalio brzo formiranje vlasti na nivou BiH

    Vlasti na nivou BiH formirane su u rekordnom roku, a taj zamah se mora održati u Federaciji BiH i kantonima, izjavio je danas šef Delegacije EU u BiH Johan Satler, uz poruku da su ovoj zemlji potrebne funkcionalne vlasti i da ne može priuštiti višegodišnje blokade.

    Sa novim članovima Predsjedništva BiH sam se susreo odmah nakon preuzimanja dužnosti, a proteklih sedmica upoznao sam i nove članove Savjeta ministara. Takođe sam pratio najviše zvaničnike EU na sastancima sa njihovim kolegama iz BiH. Na svakom sastanku smo naglašavali poruku da je napredak na evropskom putu moguć. Prilika se mora iskoristiti – naveo je Satler.

    Prema njegovim riječima, od izbora u oktobru prošle godine i dodjele kandidatskog statusa BiH za članstvo u EU u decembru, primjetna je promjena u odnosu na evropski put zemlje.

    – Napredak ka članstvu u EU je okosnica programa nove koalicije. Od njih očekujemo da ispune ovu obavezu. Očekivanje da će zemlja hitno ostvariti napredak u osam reformskih oblasti, kao i da će nastaviti napredovati u rješavanju 14 ključnih prioriteta, eksplicitno je naglašeno prilikom dodjele kandidatskog statusa BiH – naveo je evropski diplomata u svom blogu.

    On je najavio da će u narednih nekoliko sedmica putovati širom BiH da bi se sastao sa vlastima na različitim nivoima i ponovio ove poruke.

    – Ove sedmice ću biti u Zenici i Banjaluci, a u narednim sedmicama planiram putovati u Tuzlu, Brčko, Mostar, Bihać i planirati još putovanja u cilju razgovora s vlastima u narednim mjesecima. Evropski put je strateški cilj koji ujedinjuje cijelu BiH, a posljedično iziskuje angažman cijele zemlje – ocijenio je Satler.

    Napor za napredak na evropskom putu, dodao je Satler, ne treba prepustiti samo vlastima.

    – Jednako tako zahtijeva i angažman građana. NJima želim naglasiti da je BiH uvijek u srcu Evrope. EU je najznačajniji svjetski mirovni projekat i iskreno bi me veselilo da BiH jača svoju stabilnost i prosperitet kroz odlučne korake u pravcu članstva u EU – zaključio je Satler i podsjetio da je u ovoj zemlji sve moguće kada se ljudi na to usmjere.

  • Zelenski smijenio komandira združenih snaga Ukrajine

    Zelenski smijenio komandira združenih snaga Ukrajine

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski smijenio je u nedjelju komandira združenih snaga te zemlje, navodi CNN pozivajući se na predsjednički dekret.

    General-major Eduard Mihajlovič Moskalov imenovan je na tu funkciju prošlog marta kada je general-potpukovnik Oleksandr Pavliuk imenovan za načelnika regionalne vojne administracije Kijeva.

    Zelenski nije iznio razloge za smjenu Moskalova, ali je to samo najnovija u dugom nizu nedavno najavljenih promjena rukovodstva koje sprovodi ukrajinska vlada.

    Ukrajinske vlasti provele su niz antikorupcijskih pretresa i akcija u širom zemlja, a uslijedila su i otpuštanja visokih namještenika.

    CNN zaključuje da još nije jasno da li je otpuštanje Moskalova povezano sa nedavnom korupcijskom čistkom.

  • Sjeverna Koreja konačno priznala nestašicu?

    Sjeverna Koreja konačno priznala nestašicu?

    Sjevernokorejski predsednik Kim Džong Un danas je održao sastanak vladajuće Radničke partije na kojem je razgovarano o unapređenju ekonomije i poljoprivrede.

    Kako navodi Rojters, stručnjaci iz mnogih zemalja ocenjuju da se nestašica hrane pogoršala u Severnoj Koreji u poslednje vreme, kao posljedica sankcija i karantina zbog virusa kovid-19.

    Sjevernokorejski državni medij KCNA preneo je ranije da je sastanak ”veoma važan i hitan zadatak uspostavljanja ispravne strategije za razvoj poljoprivrede”.

    Rojters navodi da postoji mogućnost da se situacija sa količinama hrane u toj zemlji pogoršala, i prenosi reči zvaničnika iz Seula da ovaj sastanak de fakto znači priznanje da u Sjevernoj Koreji vlada ozbiljna nestašica hrane.

    Američki portal specijalizovan za dešavanja u Sjevernoj Koreji, North38, tvrdi da je ”dostupnost hrane verovatno pala ispod najnižeg minimuma u pogledu ljudskih potreba” i da je nestašica hrane najgora još od velikih gladi iz devedsetih godina prošlog veka.

    Sjeverna Koreja je pod veoma strogim međunarodnim sankcijama zbog programa nuklearnog naoružanja i balističkih raketa, a poslednjih godina njena ograničena međunarodna trgovina našla se pod dodatnim opterećenjem zbog karantina i mera protiv širenja virusa kovid-19.

  • Peking: Vašington nema prava da govori Rusiji i Kini kako da razvijaju bilateralne odnose

    Peking: Vašington nema prava da govori Rusiji i Kini kako da razvijaju bilateralne odnose

    Sjedinjene Američke Države nemaju pravo da govore Rusiji i Kini kako da razvijaju bilateralne odnose, izjavila je portparolka kineskog Ministarstva spoljnih poslova Mao Ning.

    SAD nemaju pravo da uređuju rusko-kineske odnose, nećemo trpjeti pritiske i prijetnje američke strane – rekla je diplomata, komentarišući upozorenja niza američkih političara Pekingu o posljedicama ako Kina bude isporučivala oružje Rusiji.

    Portparolka je primjetila da Vašington ne samo da šalje smrtonosno oružje na bojno polje u Ukrajini, već i krši tri zajedničke kinesko-američke izjave konstantnom prodajom naprednog oružja Tajvanu.

    Diplomata je dodala da Kina aktivno promoviše pregovore i političko rješenje ukrajinske krize.

    Ranije je savjetnik američkog predjsednika za nacionalnu bezbjednost DŽejk Salivan izjavio da Kina sama treba da riješi da li će pomagati Rusiji u sukobu u Ukrajini s obzirom na “realne troškove” koji će očekivati Peking u slučaju pomoći Moskvi.

  • Lavrov: Dvadesetak zemalja želi da se priključi BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju

    Lavrov: Dvadesetak zemalja želi da se priključi BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju

    Broj zemalja koje žele da se priključe BRIKS-u (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Јužnoafrička republika) i ŠOS-u (Šangajska organizacija za saradnju) naglo je porastao i sada ih je dvadesetak, izjavio je ministar inostranih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    • Upravo tokom posljednjih par godina, uključujući prvu godinu sprovođenja specijalne vojne operacije, broj zemalja koje žele da se priključe BRIKS-u i Šangajskoj organizaciji za saradnju naglo je porastao, njih je sada dvadestak – rekao je Lavrov na otvaranju savjetovanja sa šefovima teritorijalnih predstavništava Ministarstva inostranih poslova Rusije u subjektima Ruske Federacije.

    On je dodao da je riječ o zemljama koje imaju značajnu ulogu u svojim regionima, poput Egipta, Turske, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Indonezije, Meksika i niza afričkih zemalja.

    • Svijet je stupio u epohu kardinalnih, nepovratnih promjena. Uspjeli smo ne samo da osujetimo planove kolektivnog Zapada da nas izoluje, nego i da raskomada Rusiju, i da omogućimo progresivnu saradnju s ogromnim brojem članica međunarodne zajednice – rekao je ruski ministar.

    Lavrov je, takođe, rekao da će ruski predsjednik uskoro odobriti obnovljenu Koncepciju spoljne politike Rusije.

    • Promjene koje se događaju u svijetu odražene su u nacrtu koncepcije spoljne politike, nju bi bukvalno u najskorije vrijeme trebalo da odobri predsjednik, mi na to računamo – rekao je Lavrov.
  • “Ukrajina treba da bude spremna na najgore, čak i na teritorijalne ustupke”

    “Ukrajina treba da bude spremna na najgore, čak i na teritorijalne ustupke”

    Novi češki predsednik Petr Pavel rekao je Ukrajina treba da bude spremna na najgore, čak i na teritorijalne ustupke.

    “Lako je drugima da kažu Ukrajincima da se bore do poslednje kapi krvi. Lako je, ali to je vaša krv, a ne naša“, izjavio je Pavel.

    Bivši general NATO je rekao da je ogromna većina zapadnih lidera prilično optimistična u pogledu izgleda Ukrajine u ratu protiv Rusije.

    Ali je takođe upozorio da treba biti spreman za najgore scenarije.

    “Bio sam donekle iznenađen snagom otpora koji su Ukrajinci pružili agresoru. Pre svega, nisam ni slutio da Rusija može da napadne, jer su sve analize ukazivale da to ne bi bilo u njenom nacionalnom interesu. U izvesnoj meri sam bio iznenađen snagom otpora koji su Ukrajinci pružili agresoru. Pre svega, nisam imao pojma da Rusija može da napadne, jer su sve analize ukazivale na to da to nije u njenom nacionalnom interesu”, rekao je on.

    “U stvari, to je najgora moguća odluka predsednika Putina sa tog aspekta, ali on je očigledno mislio drugačije. Verovatno je očekivao da ukrajinska strana neće biti tako jaka i odlučna i da Zapad neće biti jedinstven u svom odgovoru. On je sigurno mislio da je ruska vojska najbolja i najbolje opremljena na svetu“, rekao je Pavel i dodao da ne razume rusku odluku da pokrene invaziju.

    Na pitanje da li će Zapad zaista podržavati Ukrajinu koliko god treba, iako bi rat mogao dugo da traje, Pavel kaže da se treba nadati najboljem, ali biti spreman na najgore.

    “To ne znači da treba da dajemo prednost crnim scenarijima, ali moramo priznati da se rat možda neće završiti ove godine, da može da preraste u zamrznuti konflikt ili drugu vrstu sukoba na različitim nivoima. Treba da budemo spremni za to“, kaže Pavel.

  • Medvedev : Apokalipsa. Kolaps

    Medvedev : Apokalipsa. Kolaps

    Bivši ruski predsednik Dmitrij Medvedev izjavio da se zbog kontinuiranog snabdevanja Kijeva oružjem rizikuje nuklearna katastrofa.

    “Naravno, upumpavanje oružja može da se nastavi… i sprečiti bilo kakva mogućnost oživljavanja pregovora”, rekao je Medvedev za rusku “Izvestju”, a prenosi Index.hr.

    “Naši neprijatelji upravo to rade, ne želeći da shvatie da će njihovi ciljevi sigurno dovesti do totalnog fijaska. Gubitak za sve. Kolaps. Apokalipsa. Gde vekovima zaboravljate na svoj bivši život, sve dok ruševine ne prestanu da emituju zračenje”, naveo je Medvedev, koji je sada na funkciji zamenika predsednika ruskog Saveta za nacionalnu bezbednost. Mediji prenose i da ovaj, najnoviji komentar bliskog saraqdnika Vladimira Putina, zapravo samo slede prošlonedeljno nuklearno upozorenje ruskog predsednika i nedeljne izjave o tome da se suočavanje Moskve sa zapadom smatra egzistencijalnom borbom za opstanak Rusije i ruskog naroda.

  • Japan kupuje 400 raketa tomahavk od SAD

    Japan kupuje 400 raketa tomahavk od SAD

    Japanski premijer Fumio Kišida potvrdio je danas na zasedanju budžetskog komiteta da zvanični Tokio planira da kupi 400 američkih krstarećih raketa “tomahavk”.

    Tokom zasedanja, ministar odbrane Japana Jasukazu Hamada potvrdio je da se razmatra takva nabavka kako bi se ojačali odbrambeni kapaciteti zemlje, prenosi Teletrejder.

    Hamada je prošle nedelje najavio da će se ta nabavka sprovesti u fiskalnoj 2023. godini.

    Plan je objavljen usred rastuće zabrinutosti zbog nedavnih raketnih testova Severne Koreje.

  • Zelenski: Znam ko će da ubije Putina

    Zelenski: Znam ko će da ubije Putina

    U dokumentarcu novinara Dmitra Komarova pod nazivom “Godina” iznesena je tvrdnja da je izvesno ko će ubiti ruskog predsednika Vladimira Putina.

    “Znam ko će da ubije Putina. Putina će na kraju ubiti nekoga iz najužeg kruga bliskih savetnika”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski.

    Dokumentarni film objavljen je u petak, na godišnjicu rata u Ukrajini i može se videti na You Tube kanalu “Svit navyvorit”.

    Ukrajinski predsednik predviđa da će u jednom trenutku doći do “krhkosti” u Putinovom vođstvu, koja će podstaći saveznike ruskog predsednika da se okrenu protiv njega.

    “Tada će mesožderi pojesti mesoždera. Ovo je veoma važno i trebaće im razlog da to opravdaju. Setiće se reči Komarova, Zelenskog… Setiće se naših reči. Naći će način da ubiju obojicu. Hoće li uspeti? Da. Kada ne znam”, rekao je Zelenski.

    U istom dokumentarcu, Zelenski je pokazao javnost gde živi i spava od početka rata24. februara prošle godine, omogućavajući televizijskim kamerama da uđu u improvizovani smeštaj sa krevetom za jednu osobu, stolom, televizorom i ormarom.

    Zelenski je ranije u intervjuu za nemački Špigl rekao da se Putin ponaša kao Hitler i da mu Ukrajina, ali i druge zemlje, neće oprostiti zločine koje je počinio.

    Iako Putin ima uski krug saradnika, poslednjih meseci informacije o navodnim frustracijama pojavile su se među svojim saradnicima, uglavnom zbog velikih ruskih gubitaka na bojnom polju i sporog napredovanja ruske vojske na bojnom polju. Nedavno je došlo do rascepa između grupe Vagner Jevgenija Prigožina i ruske vojske, nakon što su obe strane krive za vojne neuspehe na istoku Ukrajine.

    U decembru je Vašington Post objavio da su najbliži saveznici ruskog predsednika sve više frustrirani njime, spekulišući da nemaju pojma šta radi i nema čvrst plan za napredak u Ukrajini.

  • EU uvodi velike promjene

    EU uvodi velike promjene

    Ministri energetike zemalja Evropske unije sastaće se danas u Briselu kako bi razgovarali o predstojećim reformama na tržištu energetike, preneo je Rojters.

    Brisel je spreman da predloži rekonstrukciju tržišta sledećeg meseca, ali zemlje evropskog bloka već su podeljene oko toga kako “popraviti” energetski sistem – ili da li je uopšte potrebno popraviti ga.

    Evropska komisija je prošle godine obećala da će reformisati pravila na tržištu električne energije, posle rekordno visokih cena gasa, što je dovelo je do skoka cena struje za evropske kompanije i građane. Cilj je reforma tržišta električne energije, kako bi se zaštitili računi potrošača za energiju usled kratkoročnih promena u cenama fosilnih goriva, i pobrinuti se da u Evropi raste udeo jeftine obnovljive električne energije, koja može da se snizi dodatno.

    Međutim, zemlje članice EU se dosad nisu slagale kako bi reforme trebalo da se odvijaju. Španija, Grčka i Francuska su među onima koje traže korenite reforme.

    U dokumentu podeljenom sa zemljama EU, u čiji je uvid imao Rojters, Španija smatra da reforme treba da pomognu državnim regulatornim telima da potpišu više dugoročnih ugovora sa proizvođačima struje za plaćanje fiksne cene za struju. Proizvođači nuklearne i obnovljive energije bi po stabilnim cenama dobile od vlade “ugovor zbog posebnosti”, kako bi proizvodile struju decenijama.

    Francuska predlaže da se sa energetskim kompanijama potpišu dugoročni ugovori sa fiksnom cenom. Nemačka, Danska, Letonija i još četiri zemlje se protive korenitim reformama i upozorile su EU protiv reforme “kriznog modela”, vrlo složenog sistema kojem su bile potrebne decenije da se razvije. Oni smatraju da postojeće energetsko tržište unutar EU funkcioniše dobro i godinama su držali niske cene struje, uz pomoć obnovljivih izvora energija i izbegavale su nestašicu u snabdevanju struje. Te zemlje podržavaju samo ograničene promene, kao što je omogućavanje potrošačima da lakše biraju između fluktuirajućih i fiksnih cena. Zvaničnici EU kažu da izgleda da Brisel sada “naginje” više ka umerenim promenama.