VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zaharova: Ko je sljedeći nakon Jugoslavije

    Zaharova: Ko je sljedeći nakon Jugoslavije

    ​NATO pokušava da svijet učini opasnijim, trudeći se da ne dozvoli pojavu alternativnih centara tvrdeći da ima globalnu ulogu i potrebu za širenjem.

    To je izjavila je portparolka Ministarstva inostranih poslova Rusije Marija Zaharova i dodala da je vrijeme da alijansa “ode u penziju”.

    “Sve češće se od generalnog sekretara Jensa Stoltenberga mogu čuti izjave o globalnoj ulozi alijanse. Sve se radi kako bi svijet postao još opasniji, kako se ne bi dozvolilo postojanje alternativnih centara moći, sposobnih da unište hegemoniju Zapada. Sve u svemu, sigurno se sa sigurnošću može konstatovati da su bezbjednost i NATO – nespojive stvari. S tim u vezi, može se doći samo do jednog zaključka – vrijeme je da u 74. godini Sjevernoatlantski blok ode u penziju”, izjavila je Zaharova, komentarišući sjednicu Savjeta NATO-a na nivou šefova diplomatija koja se održava povodom 74. godišnjice postojanja alijanse.

    Prema njenom mišljenju, NATO se pomoću Finske, koja je postala njegova članica, trudi da “uzurpira cjelokupan sistem evropske bezbjednosti”.

    “Finska je postala još jedna žrtva Sjevernoatlantske alijanse, čije su vlasti odlučile da se oproste od dugogodišnje neutralnosti svoje zemlje u zamjenu za pretvaranje u zonu u blizini linije fronta, poligon za obuzdavanje Rusije na sjeverozapadnom pravcu. Kao što vidimo, NATO ne namjerava da se na tome zaustavi”, zaključila je Zaharova.

    Istakla je i da alijansa nema čime da se pohvali, jer su iza NATO-a ratovi, pretvaranje država u ruševine, nekažnjeni ratni zločini, ubistva civila i rušenja civilne infrastrukture. Zaharova se zapitala: ko je sljedeći nakon Jugoslavije, Iraka, Avganistana i Libije?

    Ukazala je na to da se predstavnici Sjevernoatlantskog bloka nisu umorili od ponavljanja da je to odbrambeni savez, mada cjelokupna istorija organizacije govori sasvim o sasvim suprotno.

    Finska je 4. aprila postala 31. članica Sjevernoatlantskog sporazuma. Pristupanje Finske NATO podudarilo se sa godišnjicom potpisivanja Sjevernoatlantskog sporazuma 1949. godine u Vašingtonu, prenosi b92.

  • Lavrov: Rusija i Amerika su u ratu

    Lavrov: Rusija i Amerika su u ratu

    Rusija i SAD su u “gorućoj fazi rata”, ali odnosi se moraju održavati, izjavio je ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    “Mi se zaista nalazimo u gorućoj fazi rata, jer se ukrajinski nacisti bore, pre svega, američkim oružjem”, objasnio je ministar.

    Lavrov je naglasio da američka administracija “svaki put preti da će isporučivati sve više dalekometnih i smrtonosnih sistema”.

    On je istovremeno rekao da smatra da odnose Moskve i Vašingtona treba održavati.

    “U krajnjem slučaju, mi ne gubimo nadu da će se Amerikanci urazumiti i da će nastaviti neki dijalog. Videćemo, neće se dugo čekati”, dodao je Lavrov.

  • Stoltenberg odgovorio Putinu: Nikada

    Stoltenberg odgovorio Putinu: Nikada

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg poručio je Vladimiru Putinu da NATO nikada nije bio pretnja Rusiji.

    On je, komentarišući reči ruskog predsednika Vladimira Putina o pokretanju geopolitičke konfrontacije Evropske unije sa Rusijom, izjavio da nije u pitanju konfrontacija ni od strane EU, ni od NATO-a, kao i da Alijansa nikada nije bila pretnja za Rusiju.

    “To nije konfrontacija ni sa strane EU, ni sa strane NATO-a. NATO je odbrambeni savez, NATO i Finska nikada nisu bili pretnja Rusiji”, istakao je Stoltenberg u intervjuu za Si-En-En.

    Prema njegovim rečima, ulaskom u NATO, Finska će biti bezbednija, a NATO ojačati.

    Stoltenberg je dodao da Rusija ne treba da odlučuje ko može da pristupi Alijansi, već je to odluka svake nezavisne zemlje.

    Putin je ranije izjavio da su odnosi Rusije i EU u poslednje vreme degradirali, kao i da je sukob sa Rusijom inicirala Evropa.

  • Žestok odgovor Putinu: Zapad je “umješan”?

    Žestok odgovor Putinu: Zapad je “umješan”?

    SAD ne pružaju Ukrajini podršku za napade na teritorije drugih država, rekao je Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije.

    Prema njegovim rečima, američka vojska obezbeđuje Oružanim snagama obaveštajne podatke samo za operacije na ukrajinskoj teritoriji.

    “Neću ulaziti u detalje kakvu vrstu obaveštajnih podataka pružamo i kako to radimo, ali oni imaju za cilj da pomognu Ukrajini. Ne ohrabrujemo Ukrajinu da izvodi udare van zemlje”, rekao je Kirbi.Kirbi je svoju izjavu dao kao odgovor na reči ruskog predsednika Vladimira Putina o ulozi Zapada u pripremanju sabotaže na teritoriji Ruske Federacije.

  • Kremlj će da proda državni dug kako bi finansirao rat?

    Kremlj će da proda državni dug kako bi finansirao rat?

    Kremlj će pokušati da proda državni dug Rusije kako bi mogao da finansira rat, tvrde britanski obaveštajci.

    Naime, britansko ministarstvo odbrane u svom dnevnom izveštaju o situaciji u Ukrajini navodi kako je 28. marta ruski premijer Mihail Mišustin rekao da se radi na procesu prodaje dela ruskog državnog duga u stranim valutama.

    “Taj potez je gotovo sigurno pokazatelj da Rusija očekuje spoljnu finansijsku podršku stranih država koje smatra prijateljskim”, navodi ministarstvo.

    Nakon završetka procesa, ulagači iz drugih zemalja moći će da kupe ruski državni dug i tako finansiraju neke od budućih budžetskih manjkova Ruske Federacije.

    “Investitori bi na taj način indirektno finansirali rusku invaziju na Ukrajinu”

    Investitori bi tim potezom indirektno finansirali rusku invaziju na Ukrajinu, prenosi Indeks. Poslednjih meseci su ruske banke bile glavni subjekt koji je otkupljivao državni dug. Međutim, pitanje je koliko će moći u budućnosti na taj način da finansiraju ruske budžetske deficite.

    Ruski zvaničnici verovatno vide prodaju spoljnog duga kao jedan od načina za popunjavanje rupa u finansijama za vreme napada na Ukrajinu. Ostaje upitno hoće li moći da sprovedu taj plan, piše britansko ministarstvo odbrane.

  • “Imali smo spisak najboljih za F-16, sada…”

    “Imali smo spisak najboljih za F-16, sada…”

    Rusija postavlja sofisticirane “zamke” za zasedu ukrajinskih borbenih aviona, otkrio je jedan od najboljih pilota Кijeva.

    Major Vadim Vorošilov je rekao za britanski Telegraf da je svakim danom sve teže držati Ruse na odstojanju koristeći zastarele sovjetske avione.

    “Rusi stalno menjaju taktiku, tako da rat nije stabilan. Prave zamke. Oni pošalju ruski avion sam, prevare ukrajinskog pilota da pomisli da postoji samo jedan mlaznjak. Zatim će se pojaviti još dva ili tri sa obe strane, preplavljujući ukrajinske avione”, opisao je Vorošilov.

    Prema njegovim rečima, ukrajinski piloti uglavnom lete na MiG-ovima 29 iz sovjetske ere, zbog čega ne mogu da učine ništa više od “zadržavanja bojnog polja” jer Rusi upravljaju modernim borbenim avionima Suhoj Su-35 i bombarderima Su-34.

    “Trenutno možemo samo da zadržimo neprijatelja, ali sa F-16 možemo da kontrolišemo teren, kao i more i zemlju da zaštitimo pešadiju. Potrebne su nam modernije letelice da bismo bili bolji od neprijatelja”, rekao je on, a prenosi Blic.

    Vorošilov i njegov kolega pukovnik Volodimir Lohačov, načelnik odeljenja za avijaciju komande ukrajinskog vazduhoplovstva kažu da za obuku američkim avionim treba manje od šest meseci.

    “Sve dok čekamo, izgubićemo još pilota. Imali smo spisak najnaprednijih pilota koji su mogli biti obučeni za F-16 i nažalost, neki od njih su već poginuli u akciji”, rekao je pukovnik Lohačov.

    “Da bi bili efikasni u vazduhu, avioni bi trebalo da imaju moderne radare i rakete vazduh-vazduh. Radari na ruskim avionima su oko četiri puta bolji od onoga što imamo i mogu da vide mnogo dalje. Takođe, ruske rakete su znatno sposobnije od naših sovjetskih. Sve je opasnije. Ponekad ne možemo ni da vidimo da su Rusi lansirali rakete, što je veoma opasno za pilote”, objasnio je pukovnik Lohačov.

    On je objasnio kako Rusija ima sposobnost da izvrši napad 200 kilometara od linije fronta, dok Ukrajina mora da bude mnogo bliže neprijatelju da bi pucala, što je daleko opasnije.

    Poruka pilota je oštra – dobijanje F-16 bi im pomoglo da prežive i održe više ljudi u životu.

  • Specijalci “Ahmat” spremni za ratovanje: Kadirov daje “zeleno svetlo”?

    Specijalci “Ahmat” spremni za ratovanje: Kadirov daje “zeleno svetlo”?

    Čečenski komandant specijalnog odreda za brzo reagovanjeo, Apti Alaudinov, poručio je Ramzanu Kadirovda je novi odred snaga “AHMAT” spreman za ratovanje.

    On je i detaljno obavestio lidera Čečenije i koliko je muslimana te oblasti učestvovalo u sukobu.

    “Danas su specijalne snage “AKHMAT” ponovo popunjene pravim patriotama. Posle kvalitetne obuke na bazi Ruskog univerziteta specijalnih snaga u gradu Gudermesu, na raspolaganje Ahmatu stiglo je 200 boraca. Bilo mi je drago što sam video njihov visok moral i beskompromisnu volju za pobedom. Istovremeno, u svom razgovoru pred borcima, nije mogao da se ne dotakne podlih provokacija unutar zemlje.

    Od samog početka NMD, 9.000 ljudi je stalno na liniji fronta iz Čečenije. Ukupno je više od 20 hiljada muslimana Čečenije aktivno učestvovalo u žestokim bitkama u borbi protiv satanista. Ko tačno želi da vidi šoumena Minejeva od muslimanskih Čečena na prvoj liniji fronta nije jasno! Svi smo ovde. Navedite ime i mesto. Nije bitno ko.

    Ako želite da vidite mene ili običnog vojnika, onda obećavam da će dolazak na mesto biti odmah! Ali to nećete učiniti, jer ste klasični provokator. Zbog takvih kao što ste vi, nevolje se dešavaju u našoj zemlji! Stoga, ne pokušavajte da stvorite predstavu. Ovde neće raditi. Ako ih izazovu na duel, onda pucaju direktno u čelo. Ne možete zamahnuti pesnicama.

    Ovo nije prsten. Ovde pravi ljudi Rusije stoje do smrti. I možete pronaći ili organizovati predstavu u Ukrajini. Ako ne možete da se otrgnete od „posla“, pređite tamo i upotpunite njihov učinak.

    Slava Bogu u našoj državi bilo je i ima mudrih vođa. Danas je vođen razgovor između mog dragog BRATA – šefa Čečenske Republike, Heroja Rusije Ramzana Ahmatoviča Kadirova i gradonačelnika Moskve Sergeja Semenoviča Sobjanjina. Lideri regiona su detaljno razgovarali o situaciji oko izgradnje džamije u Moskvi, koja je izazvala rezonanciju.

    Kao što je primetio Ramzan Ahmatović, mi, muslimani, nikada nismo polagali pravo na mesta koja hrišćani smatraju svetim. Ovo je za nas neprihvatljivo. Da, postoji objektivna potreba za povećanjem broja hramova i džamija.

    Ovo se mora uraditi imajući u vidu želje vernika. I tako se dešava. Danas vidimo izgradnju relevantnih objekata širom zemlje. Zaštita tradicionalnih religija je obezbeđena na zakonodavnom nivou. Inače, ne zaboravimo da je pre 300 godina bilo zabranjeno nošenje brade i ruske odeće. Danas to nije slučaj. Rusija je multinacionalna i polikonfesionalna zemlja. Ovo je jako i nepobedivo!” – napisao je Alaudinov na svom Telegram kanalu.

  • Berluskoni ima leukemiju

    Berluskoni ima leukemiju

    Bivšem italijanskom premijeru Silviju Berluskoniju (86) dijagnostikovana je leukemija, rekao je danas Rojtersu dobro obavješteni izvor.

    Berluskoni se od srijede nalazi na odjeljenju intenzivne njege u bolnici San Rafael u Milanu, nako što je imao problema sa disanjem.

    Milijarder i medijski tajkun, koji je četiri puta bio premijer Italije, posljednjih godina je u više navrata bio lošeg zdravlja i samo što je izašao iz bolnice prošle nedelje.

    On je imao tešku operaciju srca 2016. godine, kao i rak prostate, a više puta priman u bolnicu u posljednjih nekoliko godina nakon što je obolio od korona virusa 2020. godine, navodi Rojters.

  • Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Blinken i Gutereš razgovarali o Ukrajini, crnomorskom žitu i Avganistanu

    Američki državni sekretar Entoni Blinken i generalni sekretar UN Antonio Gutereš ponovili su važnost očuvanja principa suvereniteta i teritorijalnog integriteta, u svjetlu agresorskog rata Rusije protiv Ukrajine, saopštio je Stejt department.

    Blinken je u današnjem razgovoru zahvalio generalnom sekretaru Guterešu na njegovim naporima da ojača Inicijativu za crnomorsko žito i izrazio zabrinutost zbog stalnih ruskih prepreka ukrajinskom izvozu hrane, navodi se u saopštenju.

    On je još, prema saopštenju, ukazao na duboku zabrinutost SAD u vezi sa najnovijim zabranama talibana koje se odnose na pravo na rad žena u Avganistanu i izrazio zahvalnost za angažovanje UN na pomoći avganistanskom narodu.

  • Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Čavušoglu: Ako Švedska želi u NATO, moraće poduzeti daljne korake

    Turski šef diplomatije Mevlut Cavusoglu poručio je da Švedska mora poduzeti daljnje korake kako bi Turska ratifikovala njezinu kandidaturu za članstvo u NATO-u.

    On je ovo istakao dan nakon što se Finska službeno pridružila vojnom savezu.

    Cavusoglu je rekao novinarima da je o kandidaturi Švedske za NATO i problemu američke prodaje borbenih aviona F-16 Turskoj razgovarao tokom susreta s američkim državnim sekretarom Antonyjem Blinkenom u Briselu.

    Takođe je novinarima danas rekao da će sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom razgovarati o razvoju događaja u ukrajinskom ratu tokom njegovog posjeta Turskoj ove sedmice.

    Cavusoglu je naglasio da Ankara s Ujedinjenim narodima radi na rješavanju problema u vezi s izvozom žitarica i gnojiva preko Crnog mora. Kazao je i da je zabrinut zbog priprema zaraćenih strana za daljnje napade.

    Podsjećamo, jučer je zvanično Finska pristupila NATO-u.

    Dok je situacija sa Finskom bila nešto i lakša, Švedska je naročito predstavljala trn u oku Ankari, a situacija je eskalirala nakon protesta desničara na kojima je zapaljen i Kur'an.

    Čini se kako su ovi protesti, bar ukoliko se stvari posmatraju s ove tačke gledišta, zapečatili sudbinu Švedske kada je riječ o ulasku u NATO.

    Od tada, Turska je o proširenju NATO-a pričala isključivo sa aspekta Finske. U međuvremenu, Stoltenberg je obavio još nekoliko razgovora sa Erdoganom, a slično su učinili i američki i drugi zapadni zvaničnici.

    Napokon, početkom 2023. godine, Erdogan je “prelomio” te je rekako kako se može očekivati da Turska dopusti ulazak Finske u članstvo, ali ne i Švedske.

    Istovremeno, pored Turske, ratifikaciju dokumenata o ulasku Finske u NATO trebala je obaviti i Mađarska. Dok je Turska jasno objasnila šta joj predstavlja problem u širenju NATO-a na ove države, Mađarska na čelu sa Viktorom Orbanom ponašala se kao uvrijeđena mlada.

    Odluka o članstvu se iznova odgađala, a Orban je navodio nejasne razloge koji su uključivali moral i ponašanje ovih država prema Mađarskoj.