VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin se osvetio Erdoganu?

    Putin se osvetio Erdoganu?

    Mediji prenose da je juče bombardovana turska vojna baza u blizini Alepa, u Siriji, tokom kojeg su stradali turski oficiri i vojnici.

    Višestruki raketni napad je bio usmeren na tursku bazu u blizini Istraživačkog centra u gradu Azaz u severnom Alepu, izvestio je “Athr Press”.

    Lokalni aktivisti su izvestili da su u napadu poginuli turski vojni oficiri, dok turske vlasti još nisu reagovale informacijama.

    Turska ilegalno kontroliše velika područja u severnoj Siriji od 2018. godine i zadržala je 114 vojnih lokacija i kontrolnih punktova u Alepu, Idlibu, Raki, Hasakehu i Latakiji.

    Damask je više puta osuđivao vojno prisustvo Turske, koje je opisao kao okupaciju uz tvrdnju da njihovo prisustvo sprečava potpuno oslobađanje svojih teritorija od terorizma, prenosi latinoamerička novinska agencija Prensa Latina.

    Rusi bombardovali tursku bazu?
    Na objavljenim snimcima na društvenim mrežama može se videti dim kako kulja iz turske baze nakon bombardovanja.

    Na njima se za bombardovanje ove turske baze okrivljuju Rusi.

    Navodno su ruski avioni izveli napad, ali za sada nema zvaničnih informacijama ni sa jedne strane.

    Osveta za turski napad iz juna?
    Podsećamo da je Turska izvela granatiranje u severnoj Siriji 12. juna i da je tom prilikom pogođeno jedno rusko vozilo u kojem je jedan ruski vojnik ubijen, a nekoliko ih je ranjeno.

    Granatiranje je usledilo nakon jednodnevnog nasilja između kurdskih boraca koje podržavaju SAD i turskih trupa na severu Sirije, u kojem je bilo nekoliko mrtvih na kurdskoj strani.

    Napominjemo da se ni prilikom ovih incidenata niko iz ruske vojske, sirijske vlade ili turskih zvaničnika nije oglašavao.

  • Stoltenberg: U stalnom sam kontaktu sa Vučićem

    Stoltenberg: U stalnom sam kontaktu sa Vučićem

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas u Viljnusu da je u stalnom kontaktu sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao i da je spreman da se sa njim sastane.

    On je to rekao pred početak samita NATO, na pitanje Tanjuga da li će se sastati sa Vučićem, zatim zašto KFOR dozvoljava prisustvo specijalnih jedinica iz Prištine uprkos protivljenju Srba i šta tu može da se uradi.

    “Pratimo situaciju na sjeveru Kosova. Pozivamo obje strane na deeskalaciju i da ne preduzimaju akcije koje bi dovele do pogoršanja situacije i povećale napetosti u regionu”, rekao je Stoltenberg.

    On je dodao da je KFOR povećao svoje prisustvo na Kosovu sa nekoliko hiljada dodatnih vojnika, kako bi se, rekao je, spriječili “nestabilnost i nasilje” od prethodnih nekoliko nedjelja.

  • Peskov: Odluka Francuske o slanju raketa dugog dometa Ukrajini je pogrešna

    Peskov: Odluka Francuske o slanju raketa dugog dometa Ukrajini je pogrešna

    Odluka Francuske da pošalje Ukrajini rakete dugog dometa je pogrešna i prepuna posljedica po ukrajinsku stranu, izjavio je danas portparol ruskog predsjednika Dmitrij Peskov.

    On je dodao da ostaje da se vidi o kom dometu je riječ, prenose RIA Novosti.

    • Sa naše tačke gledišta, ovo je pogrešna odluka, prepuna posljedica po ukrajinsku stranu jer će nas to, naravno, primorati da preduzmemo kontramjere – rekao je Peskov, prenose RIA Novosti.

    Peskov je rekao da odluka Pariza neće uticati na tok “specijalne vojne operacije”.

    • Јoš jednom ponavljamo principijelan pristup takvim odlukama: ove odluke ne mogu da utiču na tok događaja u okviru specijalne vojne operacije. One mogu samo da učine težom sudbinu kijevskog režima – dodao je Peskov.

    Predsjednik Francuske Emanuel Makron izjavio je prethodno u Vilnjusu da će Pariz dati Ukrajini rakete dugog dometa, ne precizirajući o kojim raketama je riječ.

  • “Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

    “Da budem iskren, Ukrajinci su ga digli u vazduh”

    Ukrajina stoji iza dizanja u vazduh gasovoda “Severni tok”, rekao je bivši američki državni sekretar Henri Kisindžer.

    On je to rekao u intervjuu ruskim šaljivdžijama koji su se predstavili kao Vladimir Zelenski.Video snimak razgovora objavljen je na Telegram kanalu prankera Vovana i Leksusa, koji su u ime Zelenskog pitali Kisindžera ko stoji iza napada na “Severni tok”. “Da budem iskren, mislio sam da si to ti. Ali nisam vas krivio za to. Ne bih rekao da je to kritika”, rekao je Kisindžer. U razgovoru sa prankerima, on je priznao da je predsedniku SSSR Mihailu Gorbačovu zaista obećano da se NATO neće širiti na istok, ali je to bilo usmeno obećanje, koje nigde nije zabeleženo. Dakle, nije bilo formalne obaveze – to je bilo lično obećanje državnog sekretara Džejmsa Bejkera, istakao je on.

  • “U Evropi će uskoro shvatiti da pobjeda Kijeva nije moguća”

    “U Evropi će uskoro shvatiti da pobjeda Kijeva nije moguća”

    Evropljanima je sve jasnija činjenica da pobeda Kijeva nije moguća, izjavio je Sputnjiku šef ruske delegacije na pregovorima u Beču za pitanja vojne bezbednosti i kontrolu naoružanja Konstantin Gavrilov.

    “Naši sagovornici u Beču navode da među Evropljanima postoji razumevanje da Ukrajina neće moći da lako pobedi i da je pobeda, u principu, nemoguća. Oni priznaju moć i organizovanost ruske vojske, koja je na bojnim poljima stekla kolosalno borbeno iskustvo”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, situaciju se za “natovce” pogoršava i time što je njihov vojno-industrijski kompleks u padu.

    “Oni su već isporučili Ukrajini sve rezerve PVO sistema ‘stringer’ i ‘džavelin’, skladišta su prazna i kako bi se ona napunila biće potrebne godine, a to nikako ne ide na ruku iscrpljenim evropskim skladištima i proizvodnji granata”, pojasnio je ruski diplomata.

    Moskva je više puta upozoravala zapadne zemlje da isporuke oružja Ukrajini ništa ne menjaju i samo odugovlače konflikt.

    Kako je istakao ministar inostranih poslova Sergej Lavrov, SAD i NATO direktno učestvuju u tom sukobu ne samo isporukama oružja već i u obukama vojnika.

  • “Moramo konačno objaviti, osnovni akt Rusija – NATO je mrtav”

    “Moramo konačno objaviti, osnovni akt Rusija – NATO je mrtav”

    NATO bi trebalo da odustane od ograničenja vezanih za raspoređivanje vojnih baza u zemljama na istočnom krilu, rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

    Lider zemlje koja je ove godine domaćin samita Alijanse rekao je u intervjuu za “Tajms” da “pošto Rusija preduzima aktivne korake za raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji – a imamo sve dokaze da se to dešava – moramo konačno objaviti mrtvim ovaj osnovni akt Rusija-NATO“.

    U aktu, koji je potpisan 1997. godine, stoji: “NATO potvrđuje da će, u sadašnjim i budućim bezbednosnim uslovima, alijansa svoje kolektivne odbrambene i druge zadatke obavljati kroz obezbeđivanje neophodne kompatabilnosti, integracije i sposobnosti unapređenja, a ne kroz dodatno trajno raspoređivanje značajne borbene snage“.

    Osim toga, u dokumentu se kaže da se blok i zemlja međusobno ne smatraju protivnicima.

    Nauseda je pozvao zapadne zemlje da budu jake, jer je to “najbolje odvraćanje“,ne možete pokazati svoj strah od predsednika Vladimira Putina, inače će dobiti “signale ranjivosti“ Zapada.

    NATO je već počeo da jača svoj istočni bok: prošle godine, nakon početka ruske specijalne operacije, Alijansa je poslala borbene grupe u Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Slovačku, pored onih koje su već u baltičkim državama i Poljskoj. Kako navodi Tajms, ove jedinice su raspoređene na rotacionoj osnovi zbog akta Rusija-NATO, preneo je Sputnjik.

  • (Ne)pristojna ponuda za Volodimira

    (Ne)pristojna ponuda za Volodimira

    Lideri NATO-a će Ukrajini na samitu u Vilnjusu ponuditi bezbednosne garancije poput onih koje ima Izrael, piše britanski “Telegraf”.

    Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Francuska i Nemačka će se posvetiti dugoročnom planu naoružavanja Kijeva kako bi se odbranio od ruske agresije, navodi list.

    Neimenovani zvaničnici kažu da će novi odbrambeni plan za Ukrajinu uključivati pravno-obavezujuće obećanje za nastavak vojne podrške Kijevu.

    Pored toga, biće obećana i obuka ukrajinskih trupa, razmena obaveštajnih podataka i pomoć u procesu usklađivanja ukrajinskih snaga sa NATO standardima. Ponuda ne podrazumeva punopravno članstvo, koje Ukrajina traži, ali reč je o “odskočnoj dasci” ka članstvu, ističe “Telegraf”.

    Četiri članice se nadaju da će formalizovanje ovih obaveza dovesti do toga da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne ode sa skupa praznih ruku.

    Izrael nije deo NATO-a, ali SAD izdvajaju skoro četiri milijarde dolara na godišnjem nivou kako bi osigurale da država ima “kvalitativne vojne prednosti” na Bliskom istoku.

    Sporazum je deo memoranduma o razumevanju koji se obnavlja na svakih 10 godina, ali ne uključuje obavezu da jedna država mora da brani drugu u slučaju napada.

  • Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Francuska će početi da snabdjeva Ukrajinu raketama dugog dometa kako bi mogla da se brani, izjavio je danas predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    On je po dolasku na samit NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji odbio da iznese detalje o tome koliko i kojih projektila će biti dato Ukrajini.

    „Odlučio sam da povećam isporuke oružja i opreme koja bi omogućila Ukrajincima da imaju kapacitet da udare duboko, uz zadržavanje naše doktrine da dozvolimo Ukrajini da brani svoju teritoriju“, rekao je Makron.

    U Viljnusu se danas i sutra održava samit NATO-a, a jedna od glavnih tema je situacija u Ukrajini, prenosi Tanjug.

  • Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Marija Zaharova oglasila se dajući osvrt na samit NATO-a koji počinje danas u Litvaniji, na kojem će biti govora i o Ukrajini.

    “Na predstojećem samitu NATO-a u Viljnusu biće priređen živopisan performans u znak podrške Ukrajini. U najgoroj tradiciji zapadnih manipulacija i sa javnošću i sa svojim štićenicima, biće priređena živopisna predstava” rekla je Zaharova u emisiji “Big Game” na Prvom kanalu, komentarišući samit u Viljnusu, prenosi “RIA novosti”.

    Dodala je:

    “U toku je masovna orkestrirana obuka, ministri finske vlade snimaju solo za violončelo u znak podrške Ukrajini” rekla je ona, prenosi “RIA novosti”.

    Zaharova je napomenula da se uoči samita najavljuju nove isporuke pomoći Ukrajini i preduzimaju različiti PR potezi, kako bi se prikazalo određeno stanje “kijevskog režima na površini”.

    Samit NATO-a biće održan od 11. do 12. jula u Viljnusu i okupiće lidere svih zemalja Alijanse, uključujući predsjednika SAD, Džoa Bajdena, prenosi “Avaz”.

    Podsjetimo, ranije je američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan rekao da Ukrajina neće postati članica NATO-a na predstojećem samitu.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 19. juna da na samitu u Viljnusu saveznici neće razgovarati o zvaničnom pozivu Ukrajini za pristupanje tom vojnom savezu, već će se konsultovati o tome koje odluke mogu približiti Kijev članstvu u NATO.

  • “Јedinstvo NATO-a sve teže održivo “

    “Јedinstvo NATO-a sve teže održivo “

    Јedinstvo NATO-a, koje američki predsjednik DŽo Bajden slavi na svakom koraku, sve je teže održati kako odmiče rat u Ukrajini, piše Njujork tajms.
    Kao “odličan primjer” toga, list navodi tekuću raspravu o budućnosti Ukrajine.

    Alijansa funkcioniše po principu konsenzusa, što sve više ljuti veće članice koje obezbjeđuju veći dio budžeta.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je proteklu nedjelju proveo idući iz jedne u drugu prestonicu članice NATO-a kako bi dobio podršku, čak je i zaprijetio da se neće pojaviti na samitu u Vilnjusu ako ne bude ostvaren značajan napredak kada je riječ o članstvu Ukrajine.

    Međutim, u intervjuu za Si-En-En, predsjednik SAD je rekao da ne misli da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO-u, kao i da bi njeno pridruživanje Alijansi, dokle god traje sukob, dovelo do rata Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom. Američki list dodaje da Bajden takve poruke šalje već 15 mjeseci.

    Sa njim je saglasna i Njemačka, ali i nekoliko zemalja koje su nekada bile dio sovjetskog bloka, vjeruju da Ukrajinu treba primiti što prije ili čim bude postignuto primirje.

    Neslaganja oko članstva mogla bi da budu skrajnuta u drugi plan činjenicom da dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva ne napreduje onako kako je očekivano, kao i da bi Kijev mogao da ostane bez municije.

    • Pitanje “Šta tačno obećati Ukrajini” biće najteže na predstojećem samitu – piše Njjork tajms.

    Očekuje se da će u završnom kominikeu pisati da je Ukrajini mjesto u Alijansi, ali i dalje postoji rasprava o tome da li će se dodati “kada uslovi to budu dozvolili”.

    Ali, osim fraza, ostaje sporno kako Ukrajina tamo stiže i kroz koji proces.

    Međutim, na samitu u Vilnjusu će doći do jednog simboličnog čina – odnosi NATO-a sa Ukrajinom biće unapređeni u “status savjeta”, što znači da će predstavnici Kijeva, kada se razgovara o ključnim pitanjima, sjediti na sastancima kao ravnopravni učesnici sa predstavnicima ostalih članica.

    Na samitu će takođe biti odobreno novo obećanje o odbrambenin izdacima koje treba da zamijeni ono dogovoreno 2014. godine, kojim je planirano da saveznici troše dva odsto BDP-a na odbranu.

    Podaci pokazuju da to čini samo 11 članica od njih 31, a NATO nema način da ih natjera da te zahtjeve sprovedu.

    Takođe, i možda jednako važno kao i sve ostalo, saveznici će dati političko odobrenje za izradu prvih detaljnih ratnih planova, o tome kako da se odbrani čitava teritorija NATO-a, navodi američki list.