VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Priznanje iz Amerike – Ne postoji način da Ukrajinci pobjede Ruse

    Priznanje iz Amerike – Ne postoji način da Ukrajinci pobjede Ruse

    Predsednički kandidat Demokrata za 2024. godinu Robert Kenedi rekao je da ne vidi način da bi Ukrajina mogla pobediti u ratu protiv Rusije.

    Početkom juna, Kenedi Mlađi je rekao da su Sjedinjene Države svojim akcijama pretvorile Ukrajinu u “klanicu”. Prema rečima političara, Vašington je bio taj koji je uvukao Kijev u sukob protiv Rusije kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve.

    “Mislim da ne postoji način na svetu da Ukrajinci pobede Ruse. Mislim da je Evropa trenutno u ozbiljnoj nevolji. Vidite sve ove nemire u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj. Ove zemlje imaju unutrašnje probleme. Nema želje da šalju svoje ljude u smrt, a Ukrajinci nemaju nikog više”, rekao je on u intervjuu za Jutjub kanal “Lex Clips”.

    Takođe je napomenuo da su Oružane snage Ukrajine nasilno regrutovale ljude da bi obnovili svoje redove.

    Američki političar je istakao i da su i vojno sposobni muškarci svim snagama pokušavali da napuste Ukrajinu kako ne bi otišli ​​na front, preneo je “News Unrolled”.

    Početkom juna, Kenedi je rekao da su Sjedinjene Države svojim akcijama pretvorile Ukrajinu u “klanicu”. Prema rečima ovog političara, Vašington je bio taj koji je uvukao Kijev u sukob protiv Rusije kako bi ostvario sopstvene geopolitičke ciljeve.

  • “Žele rat do zadnjeg Ukrajinca”

    “Žele rat do zadnjeg Ukrajinca”

    Odluka SAD da Kijevu daju kasetnu municiju primer je agresivne politike, izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Kako je navela, ova politika ima za cilj odugovlačenje ukrajinskog sukoba.

    “Odluka administracije američkog predsednika Džozefa Bajdena da kijevskom režimu obezbedi kasetnu municiju je još jedna eklatantna manifestacija agresivne antiruske politike SAD, koja je osmišljena da što duže odugovlači sukob u Ukrajini i da vodi rat do poslednjeg Ukrajinca”, rekla je Zaharova, preneo je TASS.

    Ona je istakla da će Vašington slanjem kasetne municije u Ukrajinu faktički postati saučesnik u zasićenju teritorije minama i da će u potpunosti deliti odgovornost za žrtve izazvane eksplozijama, uključujući rusku i ukrajinsku decu.

    SAD su u petak saopštile da će snabdevati Ukrajinu široko zabranjenom kasetnom municijom radi kontraofanzive protiv ruskih snaga.

    Upotrebu kasetne municije zabranjuje više od 100 zemalja, ali među njima nisu SAD, Rusija i Ukrajina, preneo je Rojters.

  • Azovci se vratili

    Azovci se vratili

    Povratak komandanata ekstremističkog bataljona “Azov“ iz Turske u Ukrajinu predstavlja kršenje dogovora sa Moskvom, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    Prema uslovima sporazuma, vođe Azova su trebali da ostanu u Turskoj do kraja sukoba, sporazum su prekršili i turska strana i Kijev, naglašava Kremlj.

    Moskva nije bila obaveštena da se sprema povratak Azovaca u Ukrajinu. Istovremeno, Peskov je naglasio da je Turska bila prinuđena na ovaj korak u pozadini neuspeha Oružanih snaga Ukrajine u kontraofanzivi, kao i uoči samita NATO-a u Viljnusu.

    Ankara zauzvrat pokazuje solidarnost sa članicama alijanse, Rusija to odlično razume, dodao je portparol Kremlja.

    Ranije je Volodimir Zelenski objavio na svom Telegram kanalu da su se vođe puka Azov (organizacije zabranjene u Rusiji) koji su bili u Turskoj vratili u Ukrajinu. Zelenski je u petak doputovao u Tursku, gde je razgovarao sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom.

    Zelenski je na društvenim mrežama objavio fotografije sa komandantima Azova i 36. brigade marinaca koji su zarobljeni u kompleksu Azovstalja tokom borbi u Mariupolju maja 2022. godine. Među njima je i Denis Prokopenko koji je bio komandant posebnog odreda specijalnih snaga Azova. Zarobljenici su u septembru iste godine internirani u Tursku gde su bili u kućnom pritvoru. To su bili uslovi sporazuma sa Rusijom koja je predala zarobljene ukrajinske vojske, ali pod uslovom da neće učestvovati u daljim neprijateljstvima.

  • Ukrajina će izgubiti Odesu?

    Ukrajina će izgubiti Odesu?

    Ako NATO preduzme provokativne korake tokom samita u Vilnjusu, Ukrajina se može suočiti sa novim teritorijalnim gubicima.

    To je izjavio pukovnik Daglas Mekgregor, bivši savetnik šefa Pentagona.”Odluka NATO-a na predstojećem samitu može da primora predsednika Rusije Vladimira Putina da krene u aktivnu ofanzivu u Ukrajini sve do Odese. On to može, Rusija ima sve neophodne resurse”, rekao je Mekgregor u intervjuu za Jutjub kanal “Džadžing fridom”.

    Prema njegovim rečima, jedini razlog zašto Moskva još uvek nije preuzela kontrolu nad ovim gradom je taj što ruski lider, za razliku od Zapada, ne traži eskalaciju sukoba i štiti samo ruske teritorije.

    Međutim, sama Alijansa mogla bi da izazove zaoštravanje krize nakon samita u Vilnjusu, smatra Mekgregor. On je podsetio da su Poljska i Litvanija u više navrata davale inicijative za slanje NATO trupa u Ukrajinu.

    Lideri NATO zemalja sastaće se sredinom sledeće nedelje u Vilnjusu u Litvaniji na samitu na kojem bi trebalo da razgovaraju o pristupanju Ukrajine alijansi, članstvu Švedske u ovoj organizaciji, novim odbrambenim planovima, ali i nedovoljnim izdvajanjima članica za odbranu.

    Samit u Litvaniji obezbeđivaće tri protivvazdušna sistema “patriot” doneta iz Nemačke, borbeni avioni koji će vršiti vazdušne patrole i vojne snage iz 17 država, preneo je Rojters.

    Biće to četvrti NATO samit od početka ruske Specijalne vojne operacije, pošto je prethodno jedan održan onlajn, a druga dva u Briselu i Madridu.

  • Bajden: Slanje kasetne municije – teška odluka

    Bajden: Slanje kasetne municije – teška odluka

    Predsednik SAD Džozef Bajden branio je danas, kako je rekao, “tešku odluku” da se Ukrajini obezbedi kasetna municija.

    To je potez za koji je američka administracija navela da je ključan za sukobe i da je podržan obećanjem Ukrajine da će pažljivo koristiti kontroverzne bombe, javio je AP.

    Odluka je doneta uoči samita NATO u Litvaniji, gde će se Bajden verovatno suočiti sa pitanjima saveznika o tome zašto bi SAD poslale oružje u Ukrajinu koje je više od dve trećine članica Alijanse zabranilo jer, prema iskustvima iz dosadašnjih konflikta, izaziva mnogo civilnih žrtava.

    “Trebalo mi je neko vreme da me ubede da to uradim”, rekao je Bajden u intervjuu za Si-En-En.

    Dodao je da je na kraju prihvatio preporuku Ministarstva odbrane da obezbedi municiju i o tome razgovarao sa saveznicima i poslanicima.

    Bajden je rekao da “Ukrajincima ponestaje municije” i da će kasetne bombe biti privremeno rešenje za zaustavljanje ruskih tenkova. Ovaj potez je naišao na podeljene reakcije Kongresa, pošto su neke demokrate kritikovale plan, dok su ga pojedini republikanci podržali.

    Odluku je na Tviteru pozdravio predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski, koji je zahvalio Bajdenu na “blagovremenom, širokom i preko potrebnom paketu pomoći za odbranu” koji će “približiti Ukrajinu pobedi nad neprijateljem, a demokratiju pobedi nad diktaturom”.

    Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Saliven izjavio je da će SAD poslati verziju municije koja ima smanjenu stopu neeksplodiranih manjih bombi. Američki zvaničnici su rekli da će Vašington obezbediti na hiljade komada municije, ali nisu naveli konkretne brojeve.

    “Priznajemo da kasetna municija stvara rizik od povrede civila od neeksplodiranih ubojnih sredstava”, rekao je Saliven na brifingu u Beloj kući.

    On je istakao da su SAD zato i odlagale odluku koliko god su mogle.

    “Ali postoji i ogroman rizik od povrede civila ako ruske trupe i tenkovi pomere ukrajinske položaje i zauzmu više ukrajinske teritorije i potčine još ukrajinskih civila, jer Ukrajina nema dovoljno artiljerije. To je za nas nepodnošljivo”, istakao je on.

    Marta Hurtado, govoreći u ime kancelarije UN za ljudska prava, rekla je da upotreba takve municije treba odmah da prestane i da se ona ne koristiti ni na jednom mestu.

    Zamenik portparola UN Farhan Hak rekao je da generalni sekretar UN Antonio Gutereš “želi da se zemlje pridržavaju uslova konvencije i da kao rezultat toga, naravno, ne želi da se nastavi upotreba kasetne municije na bojnom polju”.

  • Amerika šalje Ukrajini stare modele kasetne municije – ne eksplodira odmah

    Amerika šalje Ukrajini stare modele kasetne municije – ne eksplodira odmah

    SAD planiraju da Ukrajini pošalju stare modele kasetne municije koje u 14 odsto slučajeva ne detoniraju odmah, piše Njujork tajms.

    Prema podacima lista, Pentagon uvjerava da su modernizovali model. Međutim, poboljšan je samo domet projektila, koji još uvijek sadrži granate, čiji procenat neispravnosti je američki vojni resor opisao kao neprihvatljivo visok.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, pukovnik vojske u penziji Al Vosburg, koji je prošao obuku za uklanjanje eksplozivnih ubojnih sredstava, rekao je da će proces čišćenja područja nakon upotrebe ovakvih projektila potrajati, jer se ne mogu ručno pomjerati.

    Pored toga, biće potrebna edukativna kampanja za stanovništvo koje će se vratiti na ove teritorije i koje bi moglo da strada od neeksplodiranih granata.

    Savjetnik za nacionalnu bezbjednost američkog predsjednika DŽejk Salivan saopštio je 7. jula da su SAD odlučile da isporuče kasetnu municiju Ukrajini, čijoj se upotrebi UN protive.

    On je takođe napomenuo da je Kijev Vašingtonu dao pisane garancije za minimiziranje rizika za civile prilikom upotrebe ove vrste municije.

  • Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Bajden: Ukrajina nije spremna za NATO

    Američki predsjednik Džo Bajden izjavio je kako smatra da Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO-u.

    Ostalo je manje od sedam dana prije ključnog samita NATO-a na kojem će se raspravljati i o pristupu Ukrajine u ovaj savez, a samit će se odražti u litvanskom glavnom gradu Vilniusu.

    Ipak, SAD je isključio bilo kakvu mogućnost da će Ukrajina dobiti ubrzani poziv u zapadni odbrambeni blok.

    “Ako rat traje, onda smo svi u ratu. U ratu smo s Rusijom kad bi bilo tako” istakeo je Bajden, referišući se na pakt o kolektivnoj odbrani koji predstavlja srž Sjevernoatlantskog ugovora.

    Američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan govorio je slično, rekavši da će sastanak u Vilniusu “biti važan trenutak o tom putu prema članstvu”, ali da Ukrajina ima “dalje korake koje mora preduzeti”.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski se već duže vrijeme zalaže za to da NATO otvori put za članstvo Kijeva, tvrdeći da ukrajinske snage u svojoj borbi da odbiju rusku specijalnu vojnu operaciju čine više nego bilo koja članica saveza kada je riječ o odbrani vrijednosti, koje se NATO obavezao štititi. Zelenski će takođe prisustvovati sastanku saveza koji se treba održati 11. i 12. jula u Vilniusu.

    “Vođe saveza bi se iduće sedmice trebale složiti oko paketa podrške za Ukrajinu. Učinićemo Ukrajinu još snažnijom i postaviti viziju za njenu budućnost” rekao je Stoltenberg u petak u Briselu.

    Planirana dugoročna podrška uključuje višegodišnji program podrške, snažnije političke veze s Kijevom i reafirmaciju NATO-ovog obećanja da će primiti Ukrajinu u svoje redove, prenosi “Avaz”.

    Samit će poslati “jasnu poruku” Moskvi, rekao je Stoltenberg, dodavši da “NATO stoji ujedinjen i ruska agresija se neće isplatiti”. Vođe će na samitu takođe podržati planove o odgovoru na mogući napad Rusije ili neke terorističke grupe te o povećanju proizvodnje oružja, napomenuo je Stoltenberg.

  • Eskobar o rješenju za Kosovo

    Specijalni američki izaslanik za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar izjavio je da je najbolje rješenje za izlazak iz krize na KiM to da Beograd i Priština prihvate plan u tri tačke koji je predstavila Evropska unija.

    Imamo pozitivne naznake da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić spreman da to prihvati, ali premijera (privremenih prištinskih institucija Aljbina) Kurtija treba još malo nagovarati, rekao je Eskobar novinarima u Zagrebu, pred dolazak na Dubrovnik forum.

    Na pitanje šta će biti posljedice ako Beograd i Priština ne ispune zahtjeve međunarodne zajednice za deeskalaciju situacije na sjeveru pokrajine, Eskobar je odgovorio da će time obje strane izgubiti brojne prilike.

    – Posljedice nisu kaznene mjere, nego su to propuštene prilike koje će obje zemlje izgubiti ako odbace prijedlog za izlazak iz krize – rekao je Eskobar, dodajući da za Prištinu to znači udaljavanje od bliskih međunarodnih i partnera u regionu, a za Beograd odmicanje od ulaska u EU, navodi Jutarnji list.

    Naše partnerstvo s Kosovom je partnerstvo s narodom Kosova, a ne s jednom strankom ili političkom figurom. Naša predanost Kforu i ulaganje u budućnost Kosova ostaje i dalje snažno – zaključio je Eskobar.

    On je takođe rekao da je “evropski plan” dobar i da ne “podilazi nijednoj strani”, prenosi Hina.

    Tenzije na sjeveru KiM počele su 26. maja, kada je Priština nasilno, uz pomoć pripadnika tzv. specijalne kosovske policije, u zgrade opština na sjeveru KiM uvela nove albanske gradonačelnike izabrane na izborima koje su Srbi bojkotovali zbog nepoštovanja Briselskih sporazuma od strane Prištine, upada tzv. specijalne kosovske policije na sjever pokrajine i stalnih protivpravnih hapšenja Srba.

  • Blinken: Dodik potpisivanjem zakona krši ustav BiH i Dejtonski sporazum

    Blinken: Dodik potpisivanjem zakona krši ustav BiH i Dejtonski sporazum

    Američki državni sekretar Entoni Blinken ocijenio je da je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik prekršio Ustav BiH i Dejtonski sporazum potpisivanjem zakona koje je ranije poništio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH kojega Srpska ne priznaje, Kristijan Šmit.

    Blinken je na Twitteru napisao da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH i odluke Visokog predstavnika.

    “Potpisivanjem zakona kojim se odbijaju ovlašćenja visokog predstavnika od strane predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika krši se Ustav BiH i podriva Dejtonski sporazum. Sjedinjene Američke Države podržavaju OHR, BiH i njen suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter”, naveo je Blinken.

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik potpisao je u petak izmjene i dopune Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske, koje je visoki predstavnik poništio 1. jula.

    Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Kristijan Šmit, koga Republike Srpska ne priznaje, poništio je 1. jula zakon kojim se ukida obaveza objavljivanja odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku Republike Srpske i Zakon o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske, koje je prethodno usvojila Skupština Republike Srpske, prenosi “Tanjug”.

    Šmit je takođe nametnuo izmjene krivičnog zakona BiH na način da se radnje kojim se narušava ustavni poredak države tretiraju kao krivično djelo.

  • “Ameriko, stiže naplata”

    “Ameriko, stiže naplata”

    U SAD uskoro dolazi “vreme naplate” za sankcije protiv Rusije, saopštio je na Telegramu ruski biznismen Oleg Deripaska.

    On je na taj način komentarisao članak Fajnenšel tajmsa (FT) o odlivu akcionara u SAD usled porasta prinosa na državne trezorske obveznice.

    “Ostalo im je još tri, tri i po godine”, naveo je Deripaska.

    Prinos na dvogodišnje trezorske obveznice SAD porastao je na najviši nivo od 2007. godine i premašio je 5,0 odsto, dok je prinos na desetogodišnje obveznice porastao na najviši nivo od marta, popevši se iznad granice od 4,0 odsto, navodi FT.

    Prinos trezorskih obveznica počeo je da raste zbog straha da će američka centralna banka FED ponovo povećati referentnu kamatnu stopu, tvrde autori članka u FT.

    FED je na junskom sastaku odlučio da ostavi referentnu kamatnu stopu u rasponu između 5,0 i 5,25 odsto, ali nije isključio mogućnost njenog povećanja u doglednoj budućnosti, prenele su agencije.