VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ovo je pakao na zemlji. Klanica…”

    “Ovo je pakao na zemlji. Klanica…”

    Od kada je rat počeo, Ukrajina je proslavila niz nekoliko uspeha, ali grad Bahmut u Donbasu, je postao duboko destruktivan vrtlog za vojske obe zemlje.

    Hiljade ljudskih života i tone uništene opreme zaglavljene su u kaljuzi Bahmuta, dok Rusi mesecima očajnički pokušavaju da zauzmu grad, a Ukrajinci se svim silama bore da ga zadrže.Većina od 70.000 građana pobegla je, ostavljajući za sobom samo devastirane ulice koje neprestano odjekuju zvucima granatiranja. I danju i noću.

    Poslednja nedelja je bila posebno paklena, a sa dolaskom zime, najnoviji snimci koji stižu sa ovog fronta pokazuju neverovatne uslove u kojima se bore promrzli vojnici. Njihovi rovovi su puni blata, a dokle se okom ne vidi ništa osim kaljuge.

    Usled intenzivnog granatiranja stabla su takođe potpuno posečena.

    Svako ko je gledao veliki nemački film Edvarda Bergera “Na Zapadu ništa novo”, ove slike su ga potpuno vratile u Prvi svetski rat.

    Ledeni mraz hladnog jutra visi kao pokrov nad glavama vojnika dok potoci krvi teku oko njih, držeći ih sve zajedno u rovu na način koji malo ko od nas može zaista da razume. Na Tviteru se širi poređenje crno-belih fotografija Verdenske bitke iz Prvog svetskog rata i onih koje su podelili branioci kod Bahmuta snimljenih u novembru 2022.

    Osim moderne vojne uniforme Ukrajinaca, sve ostalo izgleda potpuno isto.

    Vojni analitičari opisuju bitku za Bahmut kao kombinaciju ratovanja ranog 20. veka i najnovije tehnologije. Dok trupe kopaju rovove iznad, posmatrači artiljerije sa obe strane koriste bespilotne letelice za bolje ciljanje i granatiranje.

    Ukrajinske snage optužuju Ruse da koriste fosfornu zapaljivu municiju i termobarične vakuum bombe. Izveštači Njujork tajmsa sa lica mesta opisuju kako u bolnicu u Bahmutu neprestano pristižu vozila hitne pomoći, oklopna vozila i putnički automobili koji bez prestanka dovoze ranjene ukrajinske vojnike.

    “Oni ne prestaju da vrište, jedan za drugim, i izvlače ranjenike ispred jedine vojne bolnice u gradu”, piše NYT.

    “Kroz glavna vrata bolnice prošao je vojnik, podržan od svojih drugova, lica potpuno unakaženog od zadobijenih povreda. Tamnozelena nosila koja su ga čekala bila su jedna od nekoliko još prekrivenih krvlju.”

    Do petka oko podneva lekari su prebrojali 50 ranjenih, od kojih su većina bili vojnici. Dan ranije je bilo još gore: kroz vrata bolnice prošlo je 240 ljudi, onih sa ranama od vatrenog oružja, gelerima i potresima mozga, navodi Njujork tajms.

    “Stalno dolaze u grupama, njih pet ili deset odjednom”, rekao je Parus, jedan od ukrajinskih medicinara u bolnici, dok je artiljerija tutnjala iznad njih i zveket mitraljeza odjekivao oko okolnih zgrada.

    Međutim, iako je broj ukrajinskih ranjenih i mrtvih visok, Rusi koji napadaju mnogo teže trpe.

    “Borbe karakteriše ogromno zanemarivanje sopstvenih trupa od strane Rusije”, objašnjava portparol Istočnog fronta Sergej Čerevatij za britanski The Telegraph, objašnjavajući kako ruski komandanti šalju ljude u smrt sa pesnicama i kapama kao na pokretnoj traci.

    “Bacaju ih kao topovsko meso da saznaju gde su naši vatreni položaji”, rekao je Čerevatiju.

    Julijus Terehov, portparol 58. samostalne motorizovane pešadijske brigade ukrajinske vojske u Bahmutu, rekao je da su borbe bile toliko intenzivne da su rovovi menjali vlasnika nekoliko puta za nedelju dana. Polja su ponegde bila puna mrtvih Rusa posle napada.

    “Za šest meseci koliko sam u Bahmutu, nikada nisam video da naša artiljerija radi ovako”, rekao je ukrajinski vojnik.

    Ukrajina je poslednjih dana poslala velika pojačanja u Bahmut, uključujući specijalne snage i manje obučene borce teritorijalne odbrane. Ukrajinske snage koje drže Bahmut sastavljene su od niza jedinica, uključujući 93. mehanizovanu brigadu i 58. motorizovanu pešadijsku brigadu, i iscrpljene su neprestanim napadima. Trupe iz drugih brigada stigle su da popune rupe u linijama i podrže formacije koje su posrnule nakon velikih gubitaka.

    Rusi, pak, stalno popunjavaju svoje redove plaćenicima zloglasne Vagnerove grupe, koji se bore uporedo sa separatističkim snagama i ruskim rezervistima. Intenzitet ruskih pokušaja da zarobi Bahmut zbunjuje vojne analitičare. Na drugim mestima duž fronta od 900 kilometara, Rusi uglavnom kopaju pre zime da bi sačuvali resurse, a ovde stalno napadaju. Tokom leta, nakon što su Putinove trupe zauzele susednu provinciju Lugansk, zauzimanje Bahmuta je izgledalo kao očekivani nastavak ruskog napredovanja ka osvajanju dva glavna centra Slavjanska i Kramatorska. Ali sada, nakon masovnih vojnih poraza i nestašice ljudi i municije, taj cilj izgleda maglovit, posebno nakon gubitka njihovih uporišta na severoistoku.

    Ruski gubici u toj oblasti procenjuju se na između 100 i 300 ljudi dnevno. Analitičari komentarišu da ruska vojska nastavlja da se nosi sa nerealnim političkim zahtevima da pokaže napredak. Bitke poput Bakhmuta troše snage koje bi se mogle koristiti na drugom mestu. Oni koriste ljude koje smatraju “potrošnom robom”, ali s obzirom na loš kvalitet raspoloživih snaga i sve manje zalihe artiljerijske municije, malo je verovatno da će biti uspešni.

  • Bliži se opkoljavanje Artjomovska

    Bliži se opkoljavanje Artjomovska

    Ofanziva u okolini Artjomovska ide uspešno, bliži se opkoljavanje grada, rekao je Denis Pušilin, vršilac dužnosti lidera DNR.

    On je istakao i da se borbe vode u centru Marinke.

    Sa druge strane, Vladimir Rogov, predsednik pokreta “Zajedno sa Rusijom” i član zaporoške administracije saopštio je da je preventivnim napadom na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, Dnjepropetrovska oblast, sprečeno prebacivanje ukrajinske tenkovske brigade na zaporoški deo fronta.

    “Preventivni napad je izveden na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, čime je sprečeno prebacivanje 17. tenkovske brigade Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Zaporožja”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, kijevske vlasti su planirale da prebace u Zaporošku oblast „veliku količinu vojne tehnike i pojačanje za organizovanje ofanzivnih operacija“.

  • “Sjeverni tok jedan” ostaje zatvoren do prvog aprila

    “Sjeverni tok jedan” ostaje zatvoren do prvog aprila

    Operator gasovoda “Sjeverni tok jedan” saopštio je danas da će ova energetska linija između Rusije i Njemačke ostati zatvorena do 1. aprila sljedeće godine.
    “Sjeverni tok 1” je zatvoren radi popravki 31. avgusta i nakon toga više nije proradio. Kasnije je oštećen u eksplozijama u septembru.

    Protok gasa preko “Sjevernog toka jedan” do konektorskih tačaka u NJemačkoj i dalje je na nuli, pokazuju podaci od operatora, kompanije “Sjeverni tok AG”.

  • Svjetski mediji traže prekid gonjenja Asanža

    Svjetski mediji traže prekid gonjenja Asanža

    SAD trebaju da prekinu krivično gonjenje osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža, objavili su danas vodeći mediji u SAD i Evropi koji su sarađivali sa njim, pozivajući se na pravno na slobodu štampe.
    “Ova optužnica postavlja opasan presedan i prijeti da ugrozi američki Prvi amandman i slobodu štampe”, objavili su u otvorenom pismu urednici “Gardijana”, “Njujork tajmsa”, “Monda”, “Špigla” i “Paisa”.

    Američke vlasti terete Asanža u 18 tačaka optužnice za špijunažu povodom objavljivanja povjerljivih depeša američke vojske i diplomatije.

    Asanžove pristalice tvrde da je on heroj pokreta protiv establišmenta i da je pretvoren u žrtvu zbog pogrešnih poteza SAD, uključujući ratove u Avganistanu i Iraku.

    Danas se navršava 12 godina od kada su ovi mediji, u saradnji sa “Vikiliksom”, objavili dijelove preko 250.000 dokumenata do kojih je došao Asanž.

    Materijal je dostavio Asanžu američki vojnik Čelsi Mening, a sadržaji su otkrili interni način rada američke diplomatije u svijetu.

    Dokumenti su ukazali na “korupciju, diplomatske skandale i špijunske afere na međunarodnom nivou”, navodi se u pismu urednika.

  • Tramp ne želi da se vrati na Tviter

    Tramp ne želi da se vrati na Tviter

    Prošlo je nekoliko dana od kada je Ilon Mask vratio nalog Donaldu Trampu, a bivši američki predsjednik do ovog trenutka nije objavio ni jedan tweet.
    U intervjuima, on je naveo da ne želi više da koristi Tviter, kao i da će svoju sljedeću predsjedničku kampanju promovisati na svojoj društvenoj mreži, Truth Social.

    Tramp tvrdi da je Twitter zapao u velike probleme i da smatra da će obezbijediti bolje angažovanje korisnika na Truth Social-u.

    Između ostalog, u cilju promocije svoje društvene mreže, on će sve izjave objavljivati prvo na njoj, sa ekskluzivitetom u trajanju od čest časova, a tek onda će biti dozvoljeno da se one prenose i objave na drugim mjestima.

    Da se podsjetimo, Trampov nalog je ugašen 2021. godine, nakon što je Twitter odlučio da dva njegova tweet-a mogu da podstaknu nasilje i da ponove situaciju kada je napadnut Kapitol, 6. januara 2021. godine.

    Mask je obnovio Trampov nalog nakon što su objavljeni rezultati glasanja u kome je učestvovalo više od 15 miliona korisnika Twitter-a. Od toga je 52 procenta glasalo za vraćanje naloga bivšem predsjedniku. Pomenuta dva tweet-a su prva koje će korisnici vidjeti svi koji posete obnovljen Trumpov Twitter profil. Oni će ostati na vrhu njegovog feed-a sve dok on ne objavi neki drugi tweet ili dok ih sam ne obriše, prenosi ArsTechnica.

  • “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    Na ruskoj državnoj televiziji, u toku rasprave o planiranoj ruskoj strategiji tokom sledeće decenije, stručnjaci naveli da će Rusija pripojiti susedne zemlje.

    Prema rečima ruskog filologa Nikolaja Vavilova, koji je učestvovao u emisiji na kanalu Rusija 1, susedne zemlje će biti pripojene Rusiji u “jedan veliki ruski dom”, sa eventualnim širenjem na Balkan i Poljsku.

    “Sada s jedne strane mnogi imaju razloga za očajavanje, ali ako pogledate stvari iz druge perspektive, Rusija se pobednički bori protiv više od milijardu Zapadnjaka. Tokom cele ove godine Zapad nije uspeo da savlada Rusiju. Svaki prosečan Rus će se složiti sa mnom – imamo toplu vodu, hranu, poslove, gradski prevoz funkcioniše. Naša ekonomija se rekonstruiše”, rekao je Vavilov.

    “Zapravo se radi o pobedi Rusije. Nema izolacije za nas, pogotovo sada kada nam se pridružila Kina. Pridružili su nam se i Indija, jugoistočna Azija, Afrika i Latinska Amerika. Nema izolacije jer smo pobednici u ovoj masovnoj specijalnoj operaciji”, dodao je.

    “Ja sam filolog. Ukrajinski je dijalekt ruskog jezika. Ukrajinski jezik ne postoji. Postoji samo ukrajinski dijalekt. Za proučavanje ovog dijalekta su vam potrebne dve sedmice. Uglavnom, zašto nas se Zapad toliko boji? Neprijatelj je pred Moskvom. I ako Zapad ništa ne može da učini, za 10, 15 ili 20 godina ćemo povratiti svu teritoriju”, kazao je Vavilov.

    “Pripojićemo sve te nacije koje tvrde da su nezavisne u jedan veliki ruski dom. Šta to znači? U Evropi s 500 miliona stanovnika postojaće kolektiv od 200 miliona ljudi koji govore ruski i koji može smireno položiti pravo na Balkan, Poljsku i tako dalje”, izjavio je ruski filolog.

    “Ima 80 miliona Nemaca, uključujući Pakistance, Turke i Arape. Ima 60 miliona Engleza, takođe uključujući Pakistance i druge. U istočnoj Evropi će se pojaviti vodeća nacija. Zapad neće moći ništa učiniti”, dodao je.

    “Za 10 do 15 godina će se pojaviti ogromna zajednica. Šta to znači? To znači da ćemo sa sebe zbaciti 20 ili 30 godina staro odelo, iznošeno odelo globalizma. Trebamo da ga zamenimo za novu ideologiju, nova načela, nove društvene i političke strukture”, zaključio je Vavilov.

  • “Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svjetski rat. On je opasna osoba”

    “Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svjetski rat. On je opasna osoba”

    Francuska bi trebalo da prestane da isporučuje oružje Volodimiru Zelenskom, koji nastoji da započne treći svetski rat, rekao je Nikola Dipon-Enjan.

    “Zelenski žrtvuje svoj narod, Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svetski rat protiv Rusije”, rekao je poslanik francuske Narodne skupštine i lider partije “Ustani, Francuska” u intervjuu za Sputnjik, nazivajući ukrajinskog predsednika “opasnom osobom”.Poslanik je takođe pozvao Zapad da pristane na mirovni sporazum sa Rusijom, koji treba da obuhvati zaštitu stanovništva Donbasa koje govori ruskim jezikom i neutralni status Ukrajine. “Francuska mora – kao general de Gol tokom rata u Vijetnamu, kao Žak Širak tokom rata u Iraku – da zadrži nezavisnost prosuđivanja, da postane arbitar i ponudi svoje usluge kako bi zaista obnovila mir”, zaključio je on.

    Ranije je bivši evropski poslanik Florijan Filipo predložio predsednicima SAD i Francuske Džou Bajdenu i Emanuelu Makronu, kao i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, da zatraže od ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da počne da vraća novac za pruženu vojnu i finansijsku pomoć.

    Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, govoreći na sastanku Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, rekao da zapadne zemlje koje podržavaju kijevski režim postaju strane u sukobu. Takođe je napomenuo da bi sve pošiljke koje sadrže oružje za Ukrajinu postale legitimna meta za Rusiju. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov je primetio da naoružavanje Oružanih snaga Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

  • Stoltenberg: Učinićemo sve da odbranimo saveznike

    Stoltenberg: Učinićemo sve da odbranimo saveznike

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas poslije podne u Bukureštu da će NATO učiniti sve da odbrani svoje saveznike.

    Stoltenberg je, na konferenciji za štampu, poslije susreta sa predsjednikom Rumunije Klausom Johanisom, rekao da ta zemlja doprinosi borbenoj grupi u Poljskoj, misijama na Kosovu i u Iraku, kao i da je domaćin ključnog sistema za odbranu NATO-a od balističkih raketa.

    Pozdravio je snažnu posvećenost Rumunije održavanju potrošnje na odbranu iznad 2 odsto BDP-a.

    “Ulaganje u našu odbranu je od suštinskog značaja jer se suočavamo sa najvećom bezbjednosnom krizom u jednoj generaciji”, naglasio je on.

    Stoltenberg je prenio da su razgovarali o bezbjednosti u regionu Crnog mora, koji je od strateškog značaja za cijeli NATO i izazove koje predstavlja ruski ilegalni rat u Ukrajini.

    “Kao odgovor na agresiju Rusije, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltičkog do Crnog mora. Osnovali smo nove borbene grupe, uključujucći i onu koju predvodi Francuska ovde u Rumuniji. Kanadski borbeni avioni takođe pomažu da vaše nebo bude bezbjedno. A američke rakete Patriot pojačavaju vašu odbranu”, rekao je on.

    To, kaže, šalje jasnu poruku da je “NATO tu”.

    “Učinićemo sve što je potrebno da zaštitimo i odbranimo sve saveznike”, podvukao je Stoltenberg.

    Najavio je da će na sutrašnjem sastanku u Bukureštu, ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a razmotriti načine da Alijansa pojača podršku Ukrajini, kao i drugim partnerima koji se, kako tvrdi, suočavaju sa ruskim pritiskom – Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji.

    “Ne možemo dozvoliti da Putin pobijedi. To bi pokazalo autoritarnim liderima širom svijeta da svoje ciljeve mogu postići upotrebom vojne sile. I učiniti svijet opasnijim mjestom za sve nas. Dakle, u našem je bezbjednosnom interesu da podržimo Ukrajinu”, kazao je on.

  • Vučić iz Norveške: “Srbima je prekipilo”

    Vučić iz Norveške: “Srbima je prekipilo”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u poseti Norveškoj, gde danas i sutra razgovara sa najvišim zvaničnicima.

    Vučić je u obraćanju javnosti rekao da je sa kraljem Norveške i premijerom razgovarao o važnim pitanjima.”Znate da Norveška bolje i tačnije dijagnostikuje situaciju od svih na terenu i da je neko ko čuva mir. U skladu sa tim razgovarali smo o Kosovu i Metohiji, o samom procesu dijaloga. Ja kao i obično nisam prebacivao krivicu na drugu stranu. Nema nikakve sumnje da će oni da nastave da prate taj proces”, kazao je Vučić.

    “Prvi put me je primio kralj, to nije lako, to mnogi traže, to nisu česte posete. Duže sam razgovarao sa kraljem nego što je bilo predviđeno”, rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije govorio je i o situaciji na Kosovu i Metohiji.

    “Ako Kurti kaže da je za njega završeno pitanje statusa ja sam mu zahvalan. I za mene je pitanje statusa završeno. Ja se oslanjam na Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244. Mogu samo da kažem da nemam previše nade već samo strah od budućih događaja. Kurti se nada da će zapadne sile da primoraju Srbiju”, rekao je Vučić.

    “Situacija na severu, što se srpskog naroda, bukvalno vri… Srbima je prekipelo. Prekipelo je svima. Maltretiraju, muče ljude. Kada sve saberete, shvatite da je u pitanju jedan sistematski progon, ljudi imaju dušu, kažu dosta je bilo. Kurti se poziva na sve ono što mu odgovara, nikako da se pridržava onoga što je potpisano u Briselu”, rekao je Vučić.

    “Nećemo valjda da gledamo u prošlost , moramo da gledamo u budućnost. Kad se vratimo u prošlost on bi da objašnjava ono što je Milošević uradio a nikako da se osvrne na ono što im ne odgovara”, rekao je Vučić.

    “Kvinta će uvek da podržava Albance na KiM. To je njihovo dete, tu nema velikih očekivanja sa naše strane. Čim je neko drugi pod pritiskom onda je to lako, nije lako. Ja sam zabrinut za zemlju, nisam zabrinut za sebe. Naše je da se borimo i čuvamo našu zamlju”, rekao je Vučić.

  • Lukašenko u panici

    Lukašenko u panici

    Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej iznenada je preminuo pre dva dana u 64. godini, javila je državna novinska agencija Belta.

    On je početkom prošle nedelje učestvovao na konferenciji Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – vojnog saveza nekoliko postsovjetskih država – u Jerevanu, a danas je trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

    Pre predsedničkih izbora i masovnih antivladinih protesta u Belorusiji 2020. godine, Makej je bio jedan od inicijatora nastojanja da se poboljšaju odnosi Belorusije sa zapadnim zemljama i kritikovao je Rusiju.

    Ali nakon što su protesti počeli, on je naglo promenio stav, tvrdeći da su demonstracije inspirisane zapadnim agentima.

    “Šokirani smo vestima o smrti šefa Ministarstva spoljnih poslova Republike Belorusije Vladimira Makeja”, objavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.

    Nižu se teorije o smrti
    Pošto nije poznato da je bolovao od bilo kakve hronične bolesti, pojavile su se različite teorije oko njegove iznenadne smrti.

    Neki izveštaji kažu da je imao srčani udar i da je njegova smrt potresla beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji se sada “plaši za sopstvenu bezbednost”.

    Biznismen rođen u Rusiji, sada u egzilu u Izraelu, Leonid Nevzlin tvrdi da je Makej “preminuo od posledica trovanja otrovom razvijenim u specijalnoj laboratoriji FSB-a”. On je citirao izvore za koje tvrdi da su bliski ruskim specijalnim službama, tvrdeći: “Klinička slika u takvim slučajevima odgovara smrti od moždanog udara ili srčane insuficijencije”.

    Nevzlin tvrdi da teoriju o trovanju “potkrepljuje činjenica da 64-godišnji zvaničnik nije imao zdravstvenih problema, da je vodio aktivan način života i da je pravio planove za budućnost”.

    On je citirao neimenovanog ruskog toksikologa koji je navodno rekao da je “veoma lako otrovati čoveka tako da svi misle da je umro prirodnom smrću”.

    “Lukašenko u panici”
    “Smrt Makeija, u suštini drugog po važnosti čoveka u zemlji, izazvala je paniku u krugovima beloruske nomenklature. Ali najviše je bio potresen diktator Lukašenko. On je naredio da mu se smene kuvari, sluge i čuvari. Lukašenkova deca su dobila dodatna sigurnost. Diktator nikome ne veruje”, tvrdi Nevzlin.

    Nevzlin je zaključio da se Lukašenko plaši da mu njegov navodni saveznik Putin priređuje “veličanstvenu sahranu”.

    Poslednji susret sa nadbiskupom
    Poslednji sastanak koji je Makei održao pre smrti bio je 25. novembra, kada se sastao sa apostolskim nuncijem u Belorusiji, nadbiskupom Antom Jozićem, Hrvatom rođenim u Trilju. Glavna tema bila je 30. godišnjica diplomatskih odnosa Belorusije i Svete Stolice.