VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Evropa u problemu: Nema dovoljno komponenti za proizvodnju municije

    Evropa u problemu: Nema dovoljno komponenti za proizvodnju municije

    Proizvodnja municije za Ukrajinu i njena isporuka kasni zbog velikog deficita eksploziva u Evropskoj uniji, piše list Fajnenšnal tajms.

    Prema podacima lista, EU nije u mogućnosti da operativno ispuni ukrajinske porudžbine zbog oskudnih isporuka baruta, plastičnog eksploziva i TNT-a. Vojni konflikt u Ukrajini je otkrio da u Evropi nema dovoljno zaliha oružja, da su slabi kapaciteti za proizvodnju, jer su zalihe decenijama iscrpljene i nedovoljno se ulagalo, prenosi Sputnjik.

    Prema evropskim zvaničnicima, glavni problem je što odbrambena industrija zemalja Evropske unije nije u najboljoj formi kako bi proizvodila veliki broj vojne municije.

    Proizvođači naoružanja iz Evrope upozoravaju da uvećana potražnja za municijom može da dovede samo do povećanja cena, koje su 2022. godine porasle za 20 odsto, ali ne i do rasta obima proizvodnje. Kako se pojašnjava u članku, većina fabrika koje proizvode municiju i komponente već rade punim kapacitetom. Uvećanje obima proizvodnje će trajati najmanje tri godine.

    Ranije je list Politiko, pozivajući se na izvore, saopštio da zemlje Evropske unije planiraju ugovor u vrednosti od dve milijarde evra kako bi zajedničkim snagama dopunile municiju za svoje oružane snage i ukrajinsku vojsku. Evropski lideri nameravaju da postignu saglasnost na sastanku ministara inostranih poslova i ministarstva odbrane Evropske unije 20. marta i da dobiju odobrenje za nov ugovor na sledećem samitu u Briselu, koji će se održati od 23. do 24. marta.

  • UBS spasava Kredit Svis

    UBS spasava Kredit Svis

    Kako mediji prenose, došlo je do dogovora između švajcarske banke UBS o kupovini svog rivala Kredit Svis.

    Za odgovor na pitanje kojim će smerom krenuti kriza poverenja u banke bogatih klijenata treba pričekati radnu nedelju kako bi se videlo je li stalo povlačenje depozita iz pojedinih institucija i kakve su reakcije investitora na berzama.U Evropi je rešenje koje bi trebalo da je stabilno uzdrmano poverenjem deponenata i investitora Kredit Svis banke već dogovoreno: najveća švajcarska banka – UBS – pristala je da kupi Kredit Svis za više od 2 milijarde dolara.

    Švajcarske vlasti očigledno nisu gubile vreme da dogovore preuzimanje Kredit Svis koja je nizom recentnih skandala i poslovnih promašaja prokockala veći dio ugleda stican tokom 167 godina duge istorije.

    Švajcarcima se toliko žurilo da srede nered u svom dvorištu da su regulatori hitnim vanrednim merama odučili maksimalno skratiti zakonski proces preuzimanja.

    Na stolu je njihova međunarodna bankarska reputacija. Prema švajcarskim zakonima UBS bi trebao dati šest nedelja deoničarima Kredit Svisa da se konsultuju oko preuzimanja, a švajcarski regulatori spremaju hitne mere koje bi omogućile preskakanje tog pravila i da bi se u preuzimanje krenulo praktično odmah, i to bez glasanja deoničara.

    UBS će za Kredit Svis platiti više od 0,50 švajcarskih franaka po deonici ili 2 puta više nego su prvobitno bili spremni da ponude. Pri tome je Švicarska nacionalna banka obećala da će UBS-u otvoriti liniju likvidnosti od 100 milijardi dolara, što je i formalni deo sporazuma o spašavanja Kredit Svis.

    UBS je najveća švajcarska banka koja je osnovana 1862. godine, što znači da je samo 6 godina mlađa od Kredit Svis, ali je u zadnjoj deceniji života daleko uspešnija.

    Ako se gledaju zadnje 3 godine može se primetiti da je UBS imao rast vrednosti deonica od 120 posto, dok je Kredit Svis zabeležio pad 70 posto. Od vrhunca cene u 2007. deoničari Kredit Svisa izgubili su 97 posto vrednosti.

    U prošloj godini UBS je objavio zaradu od 7,6 milijardi dolara, Kredit Svis gubitak od 7,9 milijardi dolara. Ukupna imovina UBS-a premašila je 1,1 hiljadu milijardi dolara, dok je procena vrednosti imovine Kredit Svisa na visini od 575 milijardi dolara tj. pola u odnosu na UBS.

  • Putin o ukrajinskoj vojsci: Normalni ljudi ne miniraju bolnice

    Putin o ukrajinskoj vojsci: Normalni ljudi ne miniraju bolnice

    Ruski predsjednik Vladimir Putin rekao je da normalni ljudi ne miniraju bolničke objekte, kao što je to učinila ukrajinska vojska u Mariupolju.

    “To su takozvani nacisti, normalni ljudi tako ne rade”, rekao je Putin tokom posjete Mariupolju, prenose ruski mediji.

    Vicepremijer Marat Husnulin upoznao je Putina o tome da je odmah po oslobođenju grada posjetio bolnicu i svojim očima vidio da je sva medicinska oprema bila minirana, da su u susjednim prostorijama živjele izbjeglice, bolesnici i izvodile se operacije.

    Husnulin je prenio Putinu da se trenutno radi na obnovi grada, da je porušeno 307 objekata koji nisu bili za obnovu, da se rade stanovi po sistemu “ključ u ruke” i da u njima već žive ljudi.

  • Vožnja po Mariupolju – Putin u Donbaskoj oblasti

    Vožnja po Mariupolju – Putin u Donbaskoj oblasti

    Predsednik Rusije Vladimir Putin boravio je u radnoj poseti Mariupolju u Donbaskoj oblasti.

    Putin je obišao brojne gradske lokacije i razgovarao sa lokalnim stanovništvom, saopštila je danas pres služba Kremlja.

    Putin je u Mariupolj otputovao helikopterom, vozio se automobilom po gradskim ulicama zaustavljajući se na nekoliko lokacija, prenosi TAS S.

    Zamenik ruskog premijera Marat Husnulin je predao ruskom lideru detaljan izveštaj o radovima na rekonstrukciji grada i njegove periferije.

    “Izveštaj se posebno odnosio na izgradnju novih stambenih četvrti, društvenih i obrazovnih objekata, komunalne infrastrukture i medicinskih centara”, saopštila je pres-služba Kremlja.

    Tokom svoje prve posete Donbasu, ruski predsednik je razgovarao sa stanovnicima Nevskog okruga i posetio jednu porodicu koja ga je pozvala u goste.

  • Zelenski je sve najavio: Uskoro

    Zelenski je sve najavio: Uskoro

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u obraćanju na društvenim mrežama rekao da će Ukrajina dobiti novu vojnu pomoć iz više zemalja.

    Zelenski je u video poruci sinoć najavio vojnu pomoć “od prijatelja iz Kanade, Nemačke, Francuske, Danske, Estonije”.

    Konkretno, govorimo o municiji, tenkovima i artiljeriji, naveo je on.

    On je posebno naglasio da je Švedska donela “veoma važnu odluku” o samohodnim artiljerijskim postrojenjima “Arčer” od 155 milimetara, na čemu je zahvalio Stokholmu.

    Zelenski je zahvalio i Slovačkoj na odluci da Ukrajini pošalje borbene avione MiG-29.

    Ukrajinskoj vojsci i dalje “snažno pomažu” Poljska, Litvanija, Velika Britanija, EU, SAD i mnogi drugi, dodao je on.

  • Moskva ima poruku za Zelenskog i za Zapad

    Moskva ima poruku za Zelenskog i za Zapad

    “Formula mira” ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog nema nikakve veze sa mirom, rekla je portparolka ruskog MSP Marija Zaharova.

    To je skup nerealnih ultimativnih zahteva našoj zemlji, tvrdi Zaharova.

    Ona je podsetila da su neki od tih zahteva povlačenje snaga iz ruskih regiona: DNR, LNR, Zaporoške i Hersonske oblasti, pa čak i Krima, isplata reparacija…

    “Cilj ukrajinske formule je kapitulacija Rusije uz pomoć Zapada”, ocenila je Zaharova.

    Portparolka je ovako prokomentarisala izjavu ministra spoljnih poslova Ukrajine Dmitrija Kulebe u razgovoru sa kineskim kolegom Ćin Gangom u kojoj je ukrajinski ministar podvukao da je “formula mira” Zelenskog značajna za zaustavljanje agresije i obnovu pravednog mira u Ukrajini.

    “Sve zemlje koje žele da doprinesu normalizaciji situacije trebalo bi da svoje apele za mir upute Kijevu i njegovim pokroviteljima, koji sve više Ukrajinu uvlače u opasan vrtlog konfrontacije”, poručila je Zaharova.

    Prema njenim rečima, mišljenje ukrajinskih vlasti o bilo kom međunarodnom pitanju imalo bi bar nekakvog smisla samo ako bi Ukrajina sačuvala suverenitet od SAD, ali da to ipak nije tako. Ona je zaključila da je kijevski režim odavno instrument SAD i drugih NATO zemalja u borbi protiv Rusije, a oni uopšte nisu zainteresovani za mirno rešavanje situacije.

    Šta je potrebno za mir?
    Zaharova je, pored ovoga, istakla da sastavni deo rešavanja ukrajinskog sukoba treba da bude ukidanje svih nezakonitih sankcija i tužbi protiv Rusije u međunarodnim sudovima.

    Portparolka je naglasila da su za postizanje održivog mira neophodni i prekid isporuka oružja i plaćenika Kijevu, okončanje neprijateljstava, vraćanje neutralnog vanblokovskog statusa Ukrajini, međunarodno priznanje novih teritorijalnih realija, koje su nastale kao rezultat ostvarivanja prava naroda na samoopredeljenje.

    Prethodno je ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski izneo ukrajinske uslove za početak dijaloga.

    On je ranije potpisao i ukaz o stupanju na snagu Odluke Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine o nemogućnosti pregovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Takođe je izjavio da Ukrajina neće pregovarati sa Rusijom, dok je Putin njen predsednik.

    Krajem oktobra prošle godine predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da je Rusija spremna za pregovore o Ukrajini i pozvao Kijev da odmah prekine sva borbena dejstva.

  • Sporazum o žitu produžen za 60 dana

    Sporazum o žitu produžen za 60 dana

    Rusija je pristala da se produži važenje sporazuma o izvozu ukrajinskog žita preko crnomorskih luka za samo 60 dana, izjavila je danas portparol ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Još jednom ponavljamo. Rusija je pristala da produži ugovor za 60 dana”, naglasila je Zaharova za “TAS S”.

    UN potvrđuju da je sporazum o žitu produžen, rekao je danas portparol generalnog sekretara svjetske organizacije Stefan Dužarik, ali nije precizirao za koliko je produženo važenje sporazuma.

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdoan kazao je da je obnovljen sporazum, kojim se dozvoljava izvoz ukrajinskih žitarica iz crnomorskih luka, a isticao je danas, dok ukrajinski ministar infrastrukture Oleksandr Kubrakov tvrdi da je sporazum produžen za 120 dana.

    Dužarik je saopštio da je važenje sporazuma, potpisanog u Istanbulu 22. jula prošle godine, produženo, kao i da je do sada oko 25 miliona tona žitarica i prehrambenih proizvoda izvezeno u 45 zemalja, što je, kako je naveo, pomoglo u snižavanju globalnih cijena hrane i stabilizaciji tržišta.

    UN nisu precizirale za koliko je produženo važenje sporazuma, prenio je “TAS S”.

  • Eskobar: Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma Beograda i Prištine

    Eskobar: Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma Beograda i Prištine

    Povodom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan je rekao da je mala vjerovatnoća da će ona ikada biti transformisana u Republiku Srpsku.
    Specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabrijel Eskobar, izjavio je danas u Ohridu da očekuje finalizaciju aneksa za sprovođenje Sporazuma o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

    “Nismo fokusirani na potpisivanje, već na finalizaciju sporazuma”, rekao je Eskobar u intervjuu za “Radio Slobodna Evropa”.

    On je istakao da dve strane ne mogu da biraju šta će da sprovedu, a šta ne iz ovog sporazuma.

    U slučaju da se Beograd i Priština ne dogovore, to ne bi bio korak dalje ka evroatlantskim integracijama, rekao je Eskobar.

    Eskobar je istakao da je sastanak u Ohridu istorijska prilika, ne samo za Beograd i Prištinu, već i za cijeli region.

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić započeo je istinski nacionalni razgovor o tome kako će izgledati budući odnos Beograda i Prištine, naglasio je Eskobar.

    Povodom formiranja Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu i Metohiji, Eskobar je rekao da je mala vjerovatnoća da će ona ikada biti transformisana u Republiku Srpsku, srpski entitet u Bosni i Hercegovini.

    Eskobar je podsjetio da je specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak dao 16 modela sličnih aranžmana unutar EU koji nisu uticali na funkcionalnost ili ustavnost tih zemalja.

    ZSO će biti definisana svojim ovlašćenjima, biće definisana statutom, a funkcionisaće u skladu sa Ustavom tzv. Kosova, kazao je Eskobar.

    Prema njegovim riječima, jedna od najvažnijih stvari do kojih bi Zajednica dovela jeste da stvori veze između srpskog stanovništva koje se povremeno oseća izolovano, marginalizovano, i vlade u Prištini.

    “Zapravo govorimo o komunalnim uslugama, a ne o izvršnim funkcijama, govorimo o pružanju usluga ljudima na njihovom jeziku, dakle, Zajednica bi preuzela usluge koje im trenutno obezbeđuje Beograd”, naveo je Eskobar.

    On je rekao da bi SAD i EU želele da kosmetski Srbi učestvuju na lokalnim izborima koji su zakazani za april.

    “Mislim da su zabrinuti kako će izgledati njihovo predstavljanje, ali se nadam da bismo nakon današnjih sastanaka mogli da obnovimo diskusiju sa njima o učešću na predstojećim izborima”, istakao je Eskobar.

    Eskobar kao posmatrač učestvuje na sastancima predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija, kojima posreduju visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj i specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak.

  • Novi sukobi demonstranata i policije

    Novi sukobi demonstranata i policije

    Pariska policija sukobila se sa demonstrantima treće veče uzastopno, dok je na hiljade ljudi marširalo širom zemlje protiv Vladinog plana da poveća starosnu granicu za odlazak u penziju bez glasanja u parlamentu.

    Zbog rastućih nemira i štrajkova predsjednik Emanuel Makron se suočava sa najtežim izazovom na vlasti od protesta “Žutih prsluka” prije četiri godine.

    “Makrone, daj ostavku!” i “Makron će se slomiti, mi ćemo pobijediti”, uzvikivali su demonstranti u južnom dijelu Pariza.

    Policija je upotrijebila suzavac i sukobila se sa nekima u masi, a demonstranti su zapalili kante za smeće.

    Opštinske vlasti zabranile su mitinge na centralnom pariskom trgu i obližnjem bulevaru Šanzelize u subotu uveče nakon demonstracija koje su rezultovale 61 hapšenjem u prethodne dvije noći.

  • Dojče bank razmatra kupovinu neke od imovine Kredi Svis

    Dojče bank razmatra kupovinu neke od imovine Kredi Svis

    Najveća njemačka banka Dojče bank razmatra kupovinu neke od imovine švajcarske banke Kredi Svis, koja se suočava sa padom vrijednosti akcija, prenosi “Bloomberg” pozivajući se na izvore.

    Napominje se da Dojče banka prati situaciju sa Kredi Svis i razgovara o tome koji aspekti banke mogu biti interesantni za akviziciju, uklјučujući i mogućnost njene kupovine od strane najveće švajcarske banke UBS.

    Prema izvorima, Dojče banka trenutno samo vodi interne rasprave i još nije dala nikakve prijedloge.

    Švajcarski bankarski gigant UBS je u pregovorima o preuzimanju cijele ili dijela banke “Kredi Svis”, pošto finansijska linija radi njenog spasavanja nije uspjela da povrati povjerenje investitora, prenio je danas “Financial Times”.