VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin predložio: Nova unija?

    Putin predložio: Nova unija?

    Rusija razgovara o mogućoj “gasnoj uniji” sa Kazahstanom i Uzbekistanom kako bi podržala isporuke između tri zemlje i drugim kupcima energije, uključujući Kinu.

    To je danas rekao potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak, prenosi Interfaks.

    Novak nije izneo dalje detalje o tome šta bi gasna unija podrazumevala niti u kojoj fazi su razgovori.

    Portparol kazahstanskog predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva rekao je u danas da je ruski predsednik Vladimir Putin predložio takvu ideju na sastanku sa Tokajevim u ponedeljak. On takođe nije naveo detalje, prenosi Rojters.

    Dok je Rusija glavni izvoznik prirodnog gasa, Uzbekistan i Kazahstan proizvode otprilike onoliko koliko i troše. Dve zemlje su povezane gasovodom sa Rusijom, a odvojeni gasovod ukršta obe na putu ka Kini.

    Međutim, oba gasovoda uglavnom pumpaju gas iz Turkmenistana, dok Kazahstan i Uzbekistan nikada nisu prijavili bilo kakve tranzitne pošiljke ruskog gasa u Kinu ili bilo koju drugu zemlju.

  • NATO smatra da nije vrijeme da im se Ukrajina pridruži

    NATO smatra da nije vrijeme da im se Ukrajina pridruži

    Ministri spoljnih poslova članica NATO-a potvrdiće tokom današnjeg sastanka u Bukureštu da vrata Alijanse ostaju otvorena, ali da sada nije vrijeme da se Ukrajina pridruži tom vojnom bloku, javila je američka novinska agencija “Blumberg” pozivajući se na neimenovane izvore.

    Agencija navodi da se pojedine članice NATO-a zalažu za “direktniji put” za učlanjenje Ukrajine, ali da ne postoji saglasnost o tome.

    Neimenovani diplomata izjavio je da su se članice Alijanse saglasile da se sada treba usredsrediti na to da se pomogne Ukrajini da pobijedi u ratu sa Rusijom.

    “Blumberg” piše da na sastanku neće biti nikakvog značajnog napretka u pogledu članstva Ukrajine u NATO-u, jer su saveznici oprezni kada se radi o obnovljenom zahtjevu Ukrajine, pošto bi ih kolektivna odbrana bloka mogla uvući u direktan sukob sa Rusijom, prenio je TASS.

    Isto tako, “Blumberg” tvrdi da se razgovori o saglasnosti o učlanjenju Ukrajine sigurno neće voditi prije sastanka Alijanse u Vilnjusu sljedećeg ljeta.

    Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton izjavio je prošlog mjeseca da Kijev ne treba da se pridruži Alijansi, usljed vojnih aktivnosti u Ukrajini.

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski saopštio je krajem septembra da je Kijev predao zahtjev za brzo učlanjenje u NATO. Međutim, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg odbio je da odgovori na pitanje novinara da li je Sjeveroatlantski savez spreman da razmotri zahtjev.

  • Kinezi “na nogama”

    Kinezi “na nogama”

     Kineska policija intervenisala je u Pekingu i Šangaju kako bi sprečila nove proteste protiv kovid ograničenja.

    Kineska politika “nula kovid slučajeva” poremetila je živote miliona ljudi, a bilo je i smrtnih slučajeva zbog tih mera. Takođe, zaključavanje u Kini negativno utiče i na ekonomiju, tvrdi Rojters.Najmanje jedna osoba u gradu Hangdžou uhapšena je kasno sinoć, prema video snimcima na društvenim mrežama, nakon izveštaja da je policija privela pun autobus demonstranata tokom protesta u nedelju uveče u Šangaju, navodi britanska agencija.

    Najveći talas protesta u Kini otkako je Si Đinping preuzeo vlast pre deceniju, sa kojih se čuje poziv za njegovu ostavku, dolazi u trenutku kada dnevni broj novih slučajeva kovid 19 dostiže rekordne vrednosti, a u velikim delovima pojedinih gradova uvode se nove stroge mere karantina, prenosi Rojters.

    U Hangdžouu, glavnom gradu istočne provincije Džeđijang, video snimci na društvenim mrežama koje Rojters nije mogao nezavisno da proveri, prikazuju stotine policajaca koji na velikom gradskom trgu u ponedeljak uveče, sprečavaju ljude da se okupljaju.

    U Šangaju i Pekingu primetno je da policija jutros pojačano patrolira u pojedinim delovima grada, u kojima su neke grupe na društvenoj mreži Telegram predlagale nova protestna okupljanja, navodi Rojters.

    Neki svedoci su rekli britanskoj agenciji da je policija tražila od ljudi koji prolaze kroz te oblasti da im pokažu mobilne telefone kako bi proverili da li imaju virtuelne privatne mreže (VPN) i aplikaciju Telegram, koju su tokom vikenda koristili demonstranti.

    Protesti o kojima zapadne agencije izveštavaju bazirajući se na video snimcima i komentarima s društvenih mreža, počeli su u više gradova posle požara u jednoj zgradi u Urumćiju, na severozapadu Kine, u kojem je poginulo 10 ljudi, a što je dovedeno u vezu sa zatvaranjem stanovništva u domovima u sklopu državne politike nulte tolerancije na kovid.

  • Sunak: “Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno

    Sunak: “Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno

    “Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno, izjavio je britanski premijer Riši Sunak.
    On je tokom prvog govora o spoljnoj politici otkako je izabran za premijera najavio da će promijeniti stav Velike Britanije o Kini.

    Sunak je rekao da su bliski ekonomski odnosi tokom protekle decenije bili “naivni”, te da Britanija mora da “priželjkivanje zamijeni čvrstim pragmatizmom prema konkurentima”.

    Premijer je, međutim, upozorio da ne treba sprovoditi “retoriku Hladnog rata”, te da se globalni značaj Kine u brojnim sferama ne može ignorisati.

    Govoreći o protestima koji se dešavaju u Kini, Sunak je naveo da je Peking odabrao “dalje kažnjavanje”, uključujući napad na novinara Bi-Bi-Sija.

    “Smatramo da Kina predstavlja sistemski izazov našim vrijednostima i interesima, izazov koji postaje akutniji usljed kretanja Pekinga ka još većoj autoritarnosti”, istakao je Sunak.

    Prema njegovim riječima, osim “zlatnog doba odnosa Britanije i Kine”, završena je i “naivna ideja” da će veći obim trgovine sa Zapadom voditi ka političkoj reformi u Kini, piše Bi-Bi-Si.

    On je naveo da će Britanija sarađivati sa saveznicima, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Japan, kako bi “kontrolisala pooštrenu konkurenciju”, uključujući diplomatijom i angažovanjem.

    Sunak je tokom govora obećao i nastavak podrške Ukrajini.

  • Bajden priređuje prvu državnu posjetu otkad je predsjednik, Makron stiže u SAD

    Bajden priređuje prvu državnu posjetu otkad je predsjednik, Makron stiže u SAD

    Francuski predsjednik Emmanuel Macron kreće za Washington u prvu državnu posjetu koju priređuje predsjednik SAD-a Joe Biden od početka svog predsjedništva, čime se obnavlja tradicija političkih susreta na visokom nivou, stavljena na pauzu zbog pandemije koronavirusa.

    Odnos Bidena i Macrona je imao buran početak. Macron je nakratko opozvao francuskog ambasadora u SAD-u prošle godine, kada je Bijela kuća objavila sklapanje dogovora o prodaji nuklearnih podmornica Australiji, čime je poništen ugovor koji je Francuska imala sa tom zemljom o prodaji podmornica na dizel pogon.

    Ali, uslijedio je oporavak u odnosima i Macron je postao jedan od Bidenovih najvećih saveznika u zapadnom odgovoru na rusku invaziju Ukrajine. Ovosedmični sastanak, koji će uključiti razgovore u Ovalnoj kancelariji, zvaničnu večeru, konferenciju za novinare i još toga, bit će održan u kritičnom trenutku za obojicu vođa.

    Vođe imaju dug dnevni red za sastanak u četvrtak u Bijeloj kući, uključujući iranski nuklearni program, sve veće jačanje Kine u Indo-Pacifiku i rastuću zabrinutost za sigurnost i stabilnost u afričkoj oblasti Sahel, prema navodima američkih i francuskih zvaničnika.

    U centru pažnje tokom sastanaka bit će ruski rat u Ukrajini, pošto i Biden i Macron rade na održavanju ekonomske i vojne pomoći Kijevu dok pokušava da potisne ruske snage.

    Glasnogovornik Vijeća za nacionalnu sigurnost Bijele kuće John Kirby opisao je jučer Macrona kao “dinamičnog vođu“ najstarije američke savezničke zemlje kada je govorio o odluci Bidena da oda počast francuskom predsjedniku prvom državnom posjetom u svom predsijedavanju.

    Tradicija državnih posjeta u SAD je bila na pauzi od 2019. godine zbog koronavirusa.

    “Ako vidite šta se dešava sa Ukrajinom, šta se dešava u Indo-Pacifiku i tenzije sa Kinom, Francuska je zaista u centru svih tih stvari“, rekao je Kirby i dodao da je predsjednik, prema tome, smatrao da je “to upravo prava i najprikladnija zemlja da se počne sa državnim posjetama“.

    Bivši predsjednik SAD Donald Trump također je izabrao Macrona kao prvog stranog vođu kog će ugostiti u državnoj posjeti tokom njegovog mandata, 2018. godine.

    Macron treba da stigne u Washington večeras, a u srijedu će imati cijeli dan sastanke i nastupe u Washingtonu i šire, uključujući posjetu sjedištu NASA-e sa potpredsjednicom Kamalom Harris i razgovore sa zvaničnicima Bidenove administracije o nuklearnoj energiji.

    U četvrtak će Macron imati privatni sastanak sa Bidenom, poslije čega će biti zajednička konferencija za novinare i posjete do State Departmenta i Capitola, pre nego što za Macrona i njegovu suprugu Brigitte bude priređena državna večera.

    Prema navodima francuskih zvaničnika, Makron ide u New Orleans u petak, gdje će najaviti planove o proširenju programa za podršku nastavi francuskog jezika u američkim školama.

  • Rusi prikazali kompleks “Zoopark”

    Rusi prikazali kompleks “Zoopark”

    Objavljen je snimak protivbaterijskog radara “Zoopark” u zoni specijalne vojne operacije koji pronalazi do četiri artiljerijske pozicije protivnika dnevno.Na kadrovima koje je objavilo Ministarstvo odbrane Rusije vidi se kako kompleks “Zoopark” izlazi na poziciju, okreće se, priprema za rad i prenosi koordinate neprijateljskih pozicija koje je otkrio.”Ispaljuje projektil, prati ga nekoliko sekundi i prenosi tačne koordinate. Ovaj sistem dnevno pronađe 3-4 artiljerijske pozicije, pre svega minobacače i višecevne bacače raketa”, rekao je komandir radarskog sistema “Zoopark”.

    Sistem je predviđen za izviđanje artiljerijskih pozicija neprijatelja i kontrolu gađanja, praćenje putanje projektila i raketa, korekcije vatre i posmatranje vazdušnog prostora.

    “Visoke preformanse radara omogućavaju da se odrede koordinate svih sredstava protivnika čak i prilikom artiljerijske paljbe. Da se pronađu ciljevi i unište sredstva neprijatelja pre nego što napuste pozicije”, pojasnili su u Ministarstvu odbrane Rusije.

  • Otkriven novi cilj Rusije

    Otkriven novi cilj Rusije

    Član ruske Dume Andrej Guruljov rekao je da će njegova zemlja uništiti električnu mrežu Ukrajine, a zatim ciljati njen bankarski sistem.”Ako bombardujemo centar njihovog bankarskog poslovanja, onemogućićemo transfer novca, kartice neće raditi i ljudi neće primati plate”, rekao je Guruljlov Dodao je da je najvažnije to što je industrijska proizvodnja u Ukrajini je zaustavljena.

    “Industrija koja je donela prihod. Industrija koja je proizvodila oružje, sve je zaustavljeno, to je najvažnije, sve ostalo su nuspojave.Možemo da raznesemo železničku stanicu sa jednim projektilom. Zašto to ne uradimo? Sada radimo na njihovoj energetskoj mreži, uništićemo je, zapretio je, a zatim otkrio da je bankarski sistem sledeći”, rekao je Guruljov.

  • Njemci se plaše

    Njemci se plaše

    Nemački kancelar Olaf Šolc nije se usudio da preda tenkove Ukrajini, plašeći se ruske reakcije, rekao je u intervjuu za Deutsche Virtschafts Nachrichten poslanik Bundestaga iz CDU-a, pukovnik u penziji Roderih Kizeveter.

    “Po mom mišljenju, kancelara je uznemirilo rašireno mišljenje u Rusiji da bi upotreba nemačkih tenkova protiv ruskih trupa bila provokacija (iz Berlina)”, rekao je on.

    Kizeveter je kritikovao i Šolcovu izjavu da Berlin neće preduzeti nikakve korake bez saglasnosti svojih saveznika iz NATO-a.

  • “Nikome nećemo podnositi izveštaj”

    “Nikome nećemo podnositi izveštaj”

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je ta zemlja odlučna u nameri da uništi Radničku partiju Kurdistana, “sve do poslednjeg teroriste”.”Teroristička organizacija, koja je pretrpela velike gubitke u operacijama koje je Turska provodila duž svojih južnih granica, pokazala je svoje prljavo lice prolivajući krv nevinih ljudi minobacačkim napadima na civilna naselja na našim granicama”, rekao je Erdogan.Nakon sednice vlade u Ankari, turski predsednik je istakao da se nastavljaju koraci za uspostavljanje bezbednostnog pojasa, dubokog 30 kilometara uz svoje granice.

    “Nije nam potrebno ničije odobrenje, dok poduzimamo korake koji se tiču bezbednosti naše domovine i našeg naroda i nikome nećemo podnositi izveštaje”, poručio je Erdogan.

    Turski predsednik je istakao da praznim pretnjama niko neće primorati Tursku na pozicije suprotne njenim vlastitim interesima na političkom, diplomatskom, ekonomskom i vojnom planu.

    “Niko ne treba biti uznemiren vojnim operacijama Turske, s ciljem proširenja bezbednosnog pojasa”, zaključio je Erdogan.

    Turska od 20. novembra sprovodi vazdušnu operaciju protiv sirijskog krila zabranjene Kurdistanske radničke partije na severu Sirije. Napadi su izvedeni na grad Kobani, kao i na sever Iraka.

  • Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Vlade Evropske unije nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte iz mora.

    Poljska je insistirala da ta granica mora biti niža od one koju su predložile države G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira napad na Ukrajinu, saopštile su diplomate.

    “Nema dogovora. Tekst zakona je usaglašen, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu”, rekao je jedan diplomata, preneo je Rojters.

    Još nije određen novi datum za razgovore, rekle su diplomate, iako mehanizam ograničenja cena treba da stupi na snagu 5. decembra.

    Ukoliko do sledećeg ponedeljka ne bude dogovora o ideji o ograničenju cena G7, EU će primeniti oštrije mere dogovorene krajem maja – zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara, navele su poljske diplomate.

    Mađarska i dve druge centralnoevropske države koje nemaju izlaz na more obezbedile su izuzeće.

    G7 je predložila ograničenje od 65-70 dolara po barelu, ali Poljska i neki drugi tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom već trguje ispod tog raspona za 63,50 dolara.