VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Operacija se zove “bahmutska mašina za mljevenje mesa”

    Operacija se zove “bahmutska mašina za mljevenje mesa”

    Daleko od bitke za Herson, jedno mesto sve više počinje da privlači pažnju vojnih stručnjaka, bivših generala i vojnih analitičara.

    Reč ke, kako piše Blic, o gradu Bahmutu, koji se nalazi u Bahmutskom okrugu Donjecke oblasti., koji je bio glavni grad Slavenosrbije, koju su osnovali srpski doseljenici iz Austrije u 18. veku.

    Borbe se vode i u gradu i oko grada, a izveštaji s terena su različiti. Neki izvori navode da je privatna vojna kompanija Vagner probila ukrajinsku odbranu u toj oblasti.

    Ukrajinski izvori sa terena kažu da je Bahmut generalno dobro utvrđen. Ali poslednjih dana odbrana je “počela da popušta”, piše sajt Bulgarianmilitary.com.

    Navodno ima i na stotine mrtvih ukrajinskih vojnika.

    Bahmut je ključni grad za kontraofanzivu ukrajinskih oružanih snaga. Rusija to shvata i ima određene taktičke i strateške ciljeve kako bi pokušala da preokrene situaciju u korist ruskih oružanih snaga. Zapadni vojni eksperti tvrde da bi Bahmut mogao da postane i “odrednica čitave specijalne vojne operacije“ Ruske Federacije.

    Prema rečima bivšeg vrhovnog komandanta snaga NATO-a u Evropi, generala Veslija Klarka, Rusija postavlja “vatrenu zamku“ za ukrajinske snage u toj oblasti.

    Ako ukrajinske oružane snage pretrpe “značajne gubitke“, to će ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dati adut da natera Kijev na privremeni prekid vatre ili čak primirje, kaže Klark.

    Ukrajinske snage su uglavnom pozicionirane u gradu i oko njega, uključujući i blatom natopljene rovove koji razdvajaju razbijene delove zemlje pogođene nemilosrdnim granatiranjem.

    Kako je Rusija premeštala nove formacije u to područje poslednjih nedelja, uključujući pojačanja koja su prethodno bila u oblasti Herson, borbe u sektoru Bahmut su se pretvorile u rovovski rat koji podseća na Prvi i Drugi svetski rat.

    U fokusu većine nedavnih borbi, međutim, Bahmut je gotovo uništen i napušten, pri čemu su obe strane slale pojačanja za bitku koja se nemilosrdno nastavlja od leta, dok Moskva pokušava da obezbedi pobedu posle niza neuspeha i povlačenja na bojnom polju.

    Međutim, cilj Rusije možda nije samo zauzimanje grada. Jevgenij Prigožin, osnivač zloglasne ruske plaćeničke grupe Vagner koja učestvuje u ratu, rekao je da njegove snage uglavnom fokusiraju napore na uništavanje ukrajinske vojske, piše AFP.

    On je rekao i da je ta operacija nazvana “bahmutska mašina za mljevenje mesa”.

  • Lavrov objelodanio svoj stav o francusko-njemačkom sporazumu za Kosovo

    Lavrov objelodanio svoj stav o francusko-njemačkom sporazumu za Kosovo

    Sporazum o Zajednici srpskih opština i Minski sporazumi su propisivali ista prava – prvi za Srbe na Kosovu, a drugi za Ruse u Donbasu, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov na konferenciji za štampu.

    Francuska i Njemačka predlažu sporazum koji ne daje nikakva prava Srbima.

    Ruski ministar je podsjetio na riječi šefa evropske diplomatije Žozepa Borelja da Rusi nema šta da traže na Balkanu i da treba u potpunosti prekinuti sve kontakte Moskve sa Srbijom i drugim balkanskim državama.

    On je podsjetio da su 2013. godine u Briselu, uz posredništvo EU, lideri Srbije i Prištine potpisali dokument o formiranju Zajednice srpskih opština.

    • I dalje niko to ne želi da realizuje. EU je već shvatila da Albanci u Prištini, o tome su već javno i saopštili, neće to da urade. EU je već pokazala nemoć i Francuska i Njemačka su progutale uvredu i predlažu novu inicijativu koja ne daje nikakva prava Srbima na Kosovu, ali zahtjeva od Beograda: Ne želite da priznajete nezavisnost Kosova, ne morate, samo prihvatite da Kosovo kojeg niste priznali uđe u međunarodne organizaicje, uključujući UN, Savjet Evrope itd. U tom dokumentu o Zajednici srpskih opština govori se isto što i u Minskim sporazumima, samo što je u kosovskom slučaju bilo riječi o pravima Srba, a u Minskim sporazumima o pravima Rusa u Donbasu. I za jedne i za druge su bila propisana ista prava: pravo na jezik, rusko obrazovanje, prava da se formiraju svoja policija, prava glasa prilikom imenovanja sudija, prava na povlašćene ekonomske veze sa susejdnim regionima – zaključio je Lavrov.
  • Kina: Ne sarađujemo sa Rusijom

    Kina: Ne sarađujemo sa Rusijom

    Kina ne snabdeva Rusiju oružjem, rekao je danas kineski ambasador u Francuskoj Lu Ša.

    “Ne. Mislim da Rusiji nije potrebno kinesko oružje”, rekao je ambasador u intervjuu za televiziju BFM odgovarajući na pitanje da li Kina isporučuje oružje Rusiji.

    On je istakao da Kina zadržava neutralnu poziciju po pitanju sukoba u Ukrajini i da se zalaže za njegovo mirno rešenje.

    “Mi želimo mir. Naš stav o Ukrajini je da unapredimo pregovarački proces”, dodao je Ša.

  • Iz Moskve kažu: Samo vi šaljite, mi ćemo gađati

    Iz Moskve kažu: Samo vi šaljite, mi ćemo gađati

    Na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja NATO, generalni sekretar Alijanse nije mogao da kaže kada bi trebalo u Kijev da stignu sistemi “Patriot”.Naime, Pentagon je ranije saopštio da u ovoj etapi SAD ne planiraju da šalju te sisteme Ukrajini, a Dmitrij Medvedev, bivši predsednik i premijer Rsuije, sada potpredsednik Saveta bezbednosti, napisao na svom “Telegram” kanalu da će “Patrioti” dostavljeni Ukrajini automatski postati regularni cilj ruske armije.U Berlinu su objasnili da su bili spremni da “pozajme” Poljskoj te sisteme, koje su oni kupili od Amerikanaca, da zaštite svoju teritoriju, a zatim su Poljaci samoinicijativno predložili da ih ustupe Ukrajini za zaštitu od ruskih raketnih udara, prenose Novosti.

    Ministarka odbrane Nemačke Kristina Lambreht je već kazala da odluku o davanju Ukrajini “Patriota” mora da aminuje NATO, jer su deo njegovog integracionog sistema odbrane.

    Nemački eksperti kažu da čak i kad bi se ustupili “Patrioti” Ukrajini, potrebno je najmanje šest meseci, do dve godine, da se obuče oficiri koji bi bili za komandnim pultom. U Berlinu su svesni da bi slanje nemačkih oficira da budu posada “Patriotima” moglo da ima tragične posledice.

    Sistem “Patriot” košta milijardu dolara, a jedna ispaljena raketa milion dolara. Racionalni Nemci postavljaju pitanje ko bi bio spreman da plati “Patriote” i rakete i šta ako se “Patriot” pokaže nemoćan u zaustavljanju ruskog hipersoničnog oružja. Visoka cena na svetskom tržištu biće mu uzdrmana.

    U Berlinu podsećaju da su već dali Ukrajini najnoviji PVO sistem “Iris-t” koji još nije stupio u naoružanje nemačke armije. Osim toga, Ukrajinci su dobili od Nemaca samohodne PVO sisteme “Gepard”.

    Postoji još jedan tehnički problem koji otežava predaju “Patriota” Ukrajini. Sa njega bi trebalo ukloniti sistem prepoznavanja “svoj-tuđi avion”.

    Iskustvo arapskih zemalja koje imaju sistem “Patriot” je da on na nebu ne vidi male, ali opasne dronove. Rusi bi sigurno napadali i “Patriote” rojevima dronova. Da bi bio efikasan, on mora da dobija koordinate za gađanje cilja od satelita koji se nalazi nad teritorijom gde se ratuje.

    Jedna baterija “Patriota” ima komandni punkt, šest lansirnih rampi i višefunkcionalni radar, kao i izvor napajanja strujom.

    Kad bi Ukrajina i dobila desetak baterija “Patriota”, ona njima može da zaštiti samo glavne gradove, ali ne ceo prostor. Sigurno bi jedan broj raketa i dronova stigao do cilja.

  • Lavrov: “Otvorili ste Pandorinu kutiju kad ste bombardovali SRJ”

    Lavrov: “Otvorili ste Pandorinu kutiju kad ste bombardovali SRJ”

    Šef diplomatije Rusije Sergej Lavrov drži konferenciju za štampu o evropskoj bezbjednosti.

    Lavrov je konstatovao da Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi ima mnogo problema.

    On je skrenuo pažnju i da je bombardovanje Jugoslavije otvorilo Pandorinu kutiju i zgazilo međunarodno pravo, podsetio je Lavrov.

    Istakao je i da je jasno da je NATO sproveo svoj kurs širenja namerno, zbog čega je tu Alijansu optužio za kršenje dogovra i slanje trupa na granice sa Rusijom.

    “Danas se u Lođu održava događaj koji se obično nazivao sednica Saveta ministara spoljnih poslova Organizacije za bezbednost i saradnju u Evropi. Ovo je dobra prilika da vidimo kakvu je ulogu igrala ta organizacija od momenta svog osnivanja. Danas se nagomilao ogroman broj problema na prostoru onoga što se danas zove OEBS“, rekao je Lavrov.

    Po njegovim rečima NATO se vratio prioritetima Hladnog rata – žele da drže Ruse van Evrope.

    “NATO želi da dominira svetom i ima ambicije u svim regionima planete. Zemlje u razvoju pokušavaju da shvate šta alijansa sprema protiv njih”, rekao je Lavrov.

    “Smišljeni kurs ka veštačkom širenju NATO-a, u odsustvu bilo kakvih realnih pretnji po zemlje bloka, sproveden je apsolutno namerno”, rekao je on.

    “Sećamo se kako je nastao NATO. Formula lorda Ismeja je bila da se Rusi drže podalje od Evrope, Amerikanci u Evropi, a Nemci pod kontrolom. Ovo što se sada dešava znači da se NATO vraća onim konceptualnim prioritetima koji su bili razrađeni pre 73 godine: hoće Ruse da zadrže van Evrope, Amerikanci su porobili celu Evropu, i ne samo Nemce, već cela EU je pod njihovom kontrolom. Dakle, filozofija dominacije jednostranih prednosti nije nigde nestala nakon završetka Hladnog rata”, rekao je Lavrov.

    “Širenje NATO-a predstavljalo je pretnju za Rusiju, pošto se Alijansa previše približila ruskim granicama”, naveo je on.

    Ruski diplomata je dodao da je Brisel podržao Kijevski režim koji ima za cilj istrebljenje svega ruskog, kao i ponovno uspostavljanje nacističkog režima, kao i da OEBS postaje marginalni entitet.

    Prema njegovim rečima, poljsko predsedavanje ući će u istoriju OEBS-a kao najštetnije jer niko nije napravio takvu štetu ovoj organizaciji kao njihova vlada.

    Lavrov ocenjuje da Zapad već duže vreme pokušava da izvrši napad na OEBS.

    “Želeo bih da napomenem da takva linija, neprilična linija ponašanja OEBS-a, ima svoje objašnjenje. Koristeći aritmetičku superiornost u ovoj organizaciji, Zapad godinama pokušava da sprovede privatizaciju i, verovatno je ispravnije reći da oni pokušavaju da izvrše jurišnu zaplenu OEBS-a, da potčine ovu poslednju platformu za regionalni dijalog”, rekao je Lavrov.

    “Postojao je i Savet Evrope, ali Savet Evrope je već osakaćen, bez šanse za oporavak, sada pod nišanom OEBS-a”, zaključio je ministar.

    On je objasnio da je OEBS stvoren da smiri odnose između Istoka i Zapada, ali je kurs dominacije Zapada to sprečio.

    “Problema je bilo sve više, danas se ogroman broj problema nagomilao u onome što se danas zove OEBS. Oni imaju duboku istorijsku projekciju i ukorenjeni su u kasni sovjetski period, kraj 80-ih i 90-te, kada je broj propuštenih mogućnosti premašio sva zamisliva očekivanja najpesimističnijih analitičara”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare u pozadini otvaranja Ministarskog saveta OEBS-a u Poljskoj.

  • Makron osudio Bajdena

    Makron osudio Bajdena

    Francuski predsjednik Emanuel Makron osudio je u Vašingtonu mjere koje je preduzeo predsjednik SAD Džozef Bajden da bi smanjio uticaj inflacije na industriju SAD.

    Francuski predsednik prvog dana zvanične posete nije krio zabrinutost tokom susreta sa američkim parlamentarcima, preneo je Rojters pozivajući se na izvore sa tog sastanka.Makron je ocenio da su subvencije koje je američki predsednik odlučio da predloži u okviru ekonomskog i socijalnog paketa mera pod nazivom “Zakon o smanjenju inflacije” (IRA) “superagresivne za evropske kompanije”.

    “Usvajanjem IRA vi možete da rešite svoj problem, ali ćete naš još više pogoršati. Žao mi je zbog toga”, rekao je Emanuel Makron.

    Evropljani smatraju da bi ogroman paket subvencija američkim proizvođačima mogao zadati smrtonosni udarac industriji u Evropi, koja je već ugrožena zbog visokih cena energenata izazvanih ruskim napadom na Ukrajinu, prenosi Rojters.

    Nemački proizvođači automobila, za koje su SAD veliko izvozno tržište, među najvećim su žrtvama paketa IRA koji subvencioniše električne automobile proizvedene u SAD, rekao je on.

    Francuski proizvođači automobila ne izvoze u SAD, ali Francuska ima velike proizvođače auto-delova, koji bi bili pogođeni, dodala je agencija.

  • Vatikan na meti hakera

    Vatikan na meti hakera

    Vatikanska internetska stranica bila je u srijedu navečer nedostupna nakon “abnormalnih pokušaja pristupa”, objavila je tiskovna služba Svete Stolice, a po riječima ukrajinskog veleposlanika, riječ je o ruskom kibernetičkom napadu.

    “Tehnička istraga bila je u tijeku (krajem dana) zbog neuobičajenih pokušaja pristupa stranici”, rekao je za francusku agenciju AFP direktor vatikanske službe za tisak Matteo Bruni.

    U srijedu poslijepodne nekoliko je vatikanskih web stranica bilo izvan mreže nekoliko sati, a službena web stranica vatican.va još je bila nedostupna do sredine večeri.

    Ovaj navodni računalni napad dolazi dan nakon oštrih reakcija Rusije, koja je izrazila svoje “ogorčenje” nakon izjava pape Franje o navodnoj ulozi ruskih etničkih manjina u sukobu u Ukrajini.

    U intervjuu koji je u ponedjeljak objavio američki isusovački časopis America, Papa je govorio o “okrutnosti” s kojom se Ukrajina suočava s ruskom ofenzivom, posebno ukazujući na Čečene i Burjate. “Ruski teroristi danas diraju stranice države Vatikan: mnoge web stranice različitih struktura rimske kurije postale su nedostupne!”, objavio je ukrajinski veleposlanik u Vatikanu, Andrii Juraš. “Ruski hakeri ponovno pokazuju pravo lice ruske politike”, dodao je, rekavši da je to “odgovor na najnovije izjave” Pape.

  • Zelenski: Rat će završiti našom pobjedom ili kad Rusija shvati da je slaba i bez partnera

    Zelenski: Rat će završiti našom pobjedom ili kad Rusija shvati da je slaba i bez partnera

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski nada se da će se rat sa Rusijom okončati u narednih nekoliko meseci ukrajinskom pobjedom ili kad Moskva shvati da je slaba i izolovana.

    “Rat će se završiti ili kada Ukrajina pobijedi ili kada to poželi Ruska Federacija. Može se desiti da će Rusija to poželjeti tek kada shvati da je slaba, izolovana i da nema partnera. Nadamo se da će se to završiti u narednih nekoliko mjeseci,” rekao je Zelenski.

    Zelenski je naglasio da će se, ako Ukrajina ne istraje, rat “preliti” na druge susjedne teritorije. On je također naglasio da Ukrajina plaća životima svog naroda u ovoj bitci, prenosi Ukrajinska Pravda.

    Dodao je da SAD mogu ispitati kuda ide oružje koje su im dali, ali ne bi trebalo da usporavaju dopremanje pomoći.

  • Twitter upozoren na moguću zabranu u EU

    Twitter upozoren na moguću zabranu u EU

    Evropska unija upozorila je “Twitter” na moguću zabranu u evropskom bloku ukoliko njen vlasnik Ilon Mask ne bude striktno poštovao pravila društvene mreže o uređivanju sadržaja, piše “Fajnenšel tajms”.
    Komesar EU za interno tržište Tijeri Breton rekao je ovo danas u video razgovoru sa Maskom, navodi se u tekstu čiji su izvori osobe upućene u konverzaciju.

    Breton je rekao Masku da mora da poštuje listu pravila, uključujući odbacivanje “nasumičnog” pristupa obnavljanju naloga blokiranih korisnika i pristajanje na “obimnu nezavisnu analizu” platforme do sljedeće godine.

    Zvaničnik EU je dodao da će “Twitter” kao kompanija morati značajno da pojača napore u smislu poštovanja pravila, transparente politike prema korisnicima, jačanja uređivanja sadržaja i zaštite slobode govora.

    Breton je ranije pozvao Maska da poštuje opšta pravila EU protiv govora mržnje na internetu i širenja dezinformacija. Slične komentare izrekao je i komesar EU za pravdu Didije Rejnders.

  • UN traži rekordnu pomoć za 2023. godinu

    UN traži rekordnu pomoć za 2023. godinu

    Ujedinjene nacije (UN) i njihovi partneri pokrenuli su apel za rekordnu pomoć 51.5 milijardi dolara novčane pomoći za 2023. godinu, a očekuje se da će desetinama miliona dodatnih ljudi trebati humanitarna pomoć.

    Globalni humanitarni pregled UN-a procjenjuje da će dodatnih 65 miliona ljudi trebati pomoć sljedeće godine, čime će ukupan broj porasti na 339 miliona u 68 zemalja.

    To predstavlja više od 4 odsto ljudi na planetu ili otprilike stanovništva Sjedinjenih Država.

    “To je fenomenalan broj i to je deprimirajući broj”, rekao je UN-ov koordinator za hitnu pomoć Martin Grifits novinarima u četvrtak u Ženevi, dodajući da to znači da će “sljedeća godina biti najveći humanitarni program” koji je svijet ikada vidio.

    “Humanitarne potrebe su šokantno visoke, budući da se ovogodišnji ekstremni događaji prelijevaju u 2023.”, rekao je Griits, navodeći sukob u Ukrajini i sušu na Rogu Afrike, prenosi “Al Jazeera”.