VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pred slomom najveća ekonomija svijeta: Americi ostalo samo 88 milijardi dolara

    Pred slomom najveća ekonomija svijeta: Americi ostalo samo 88 milijardi dolara

    Americi je ostalo samo 88 milijardi dolara s kojima mogu da plaćaju račune do trenutka kada Kongres podigne limit zaduživanja postavljen trenutno na 31,4 hiljada milijardi američkih dolara.

    Ako pak Kongres ne odobri dizanje limita zaduživanja najveća ekonomija svijeta će bankrotirati sa teško predvidivim posljedicama na globalna tržišta kapitala.

    Jedna od posljedica će biti, barem kratkotrajno, eksplozija cijene zaduživanja za državu, kompanije i građane kao i, s obzirom na aktuelnu krizu povjerenja u američki bankarski sistem, takozvani kreditni lom.

    Sukob između Demokrata i Republikanaca za sada je toliko nepopustljiv kako više ne bi bilo iznenađenje da šefica Trezora Dženet Jelen ne dobije autorizaciju Kongresa za probijanje limita zaduživanja. Prije nedjelju dana Trezor je još imao manevarski prostor za plaćanje računa širok 110 milijardi dolara, a do danas je sužen na 88 milijardi.

    Drugim riječima, Amerikancima je preostalo tek nešto od više četvrtine sredstava koje su oslobodili (333 milijardi) vanrednim mjerama kako bi mogli da nastave sa plaćanjem računa.

    Podaci US Debt Clock.org, koji u realnom vremenu prate finansijske podatke Sjedinjenih Država, otkrivaju kako je Amerika već premašila limit zaduživanja jer je američki nacionalni dug u ovom trenutku premašio 31,74 milijardi dolara.

    Naime, Debt Clock procjenjuje da Amerika plaća dospjele obaveze, ali u stvarnosti Trezor kupuje vrijeme knjigovođstvom i odlaganjem plaćanja.

    O tome koliko je situacija ozbiljna govori snažni rast američkih CDS-ova. CDS-ovi ili credit default swapovi su ugovori između prodavaca i kupca hartija od vrijednosti prema kojem će prodavac isplatiti kupca u slučaju bankrota.

    U suštini, prodavac kroz CDS-ove osigurava kupca od rizika bankrota. Cijena američkih CDS-ova od početka godine dramatično raste.

    Jelenova je objavila prije nekoliko nedjelja da će SAD ostati bez novca za plaćanje računa 1. juna ako se ne podigne limit zaduživanja.

    Podatak da im je preostalo još samo 88 milijardi ukazuje kako sasvim sigurno američka administracija ne može izbjegavati bankrot duže od tog roka.

    Jelenova je više puta naglasila kako je prema njenom mišljenju jedina mogućnost da Kongres odobri dizanje limita, a Džozef Bajden, predsjednik Amerike, nije isključio ustavno-pravni manevar korišćenjem 14. amandmana za nastavak plaćanja bez autorizacije Kongresa, ali je isto tako rekao da još nije “stigao tamo”, piše “Jutarnji”.

  • Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Ako neće Zapad, ima ko hoće

    Indijski uvoz ruske nafte udeseterostručio se prošle godine, pokazuju podaci indijske državne banke Bank of Baroda.

    Sudeći prema bilanci, treća najveća azijska ekonomija kupovinom ruske nafte uštedela je oko pet milijardi dolara.

    Vest dolazi u trenutku kada zapadne zemlje drastično smanjuju uvoz energenata iz Rusije nakon početka sukoba sa Ukrajinom.

    Rusija prodaje energente po sniženoj ceni zemljama poput Kine i Indije, koja je inače treći svetski uvoznik nafte. Godine 2021. ruska nafta činila je samo dva posto godišnjeg indijskog uvoza sirove nafte, ali danas je taj udeo gotovo 20 odsto, prema Bank of Baroda.

    Prošle finansijske godine Indija je uštedela oko 89 dolara po toni sirove nafte kupujući naftu iz Rusije, pokazuju brojke, prenosi seebiz.

    Uprkos pritisku SAD-a i Evrope, Indija je odbila da se pridruži zapadnim sankcijama protiv Rusije. Nju Delhi takođe nije eksplicitno osudio sukob Rusije i Ukrajine.

    Indija brani kupovinu ruske nafte jer, kao zemlja zavisna od uvoza energije i dom milionima ljudi koji žive u siromaštvu, nije u poziciji da plaća više cene.

    Evropa je od početka rata uvezla šest puta više ruskih energenata nego Indija, upozorio je prošle godine u TV intervjuu indijski ministar spoljnih poslova S. Jaishankar.

    “Evropa je uspela da smanji uvoz, ali na način koji je za nju još uvek koristan”, rekao je. “Ako je stvar principa, zašto Evropa nije zaustavila isporuku ruskih energenata prvog dana?”

    Budući da se ratu za sada ne nazire kraj, neki analitičari očekuju da će Rusija nastaviti da nudi jeftinu naftu najvećim azijskim uvoznicima energije.

    “Očekujemo da će ruska sirova nafta ostati ograničena na ove dve zemlje (Indiju i Kinu), zadržavajući popust”, rekla je Vandana Hari iz analitičke kompanije Vanda Insights za BBC.

  • Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Njemačka na nogama: Kinezi im preuzeli četvrtinu ključne infrastrukture

    Kinezi su preuzeli 24,9 odsto najveće njemačke luke.

    Nakon višemesečnih prepirki unutar vlade i kritika preteranog oslanjanja na Kinu, njemačka vlada je dala konačno odobrenje za kontroverzni sporazum kojim će kineska brodarska kompanija COSCO preuzeti manjinski udeo u kontejnerskom terminalu u luci Hamburg, piše Dojče vele.Prema odluci vlade prošlog oktobra, kineskom državnom COSCO-u je dozvoljeno da preuzme 24,9 odsto udela u kontejnerskom terminalu hamburškog lučkog operatera HHLA. Kina je najveći trgovinski partner luke Hamburg.

    Proširenje kapaciteta Hamburger Hafen und Logistik AG (HHLA) saopštila je u sredu da je nemačka vlada odlučila da prenese manjinski udeo u kontejnerskom terminalu Tolerort (CTT) na kinesku Cosco Shipping Ports Limited (CSPL), izvestio je Frankfurter Allgemeine Zeitung.

    Cosco je prvobitno želeo da kupi 35 odsto, pa je vlada odlučila za 25 odsto u oktobru i pokrenula reviziju u aprilu.

    “Sva pitanja u okviru procesa investicionog pregleda biće razjašnjena u intenzivnim, konstruktivnim diskusijama”, rekli su iz hamburške kompanije.

    Savezna vlada je u sredu potvrdila da su “kupoprodajni ugovori revidirani u skladu sa uslovima delimične zabrane”, odnosno u skladu sa odlukom vlade krajem prošle godine da se može prodati najviše 25 odsto akcija. Reč je samo o nastavku sprovođenja odluke iz oktobra.

    Zahvaljujući kineskoj investiciji, luka Hamburg sada će moći da proširi svoje kapacitete, pišu nemački mediji. Otprilike 30 odsto robe u luci Hamburg dolazi ili ide u Kinu, prenosi FAZ.

    Kina je u proteklih sedam godina najveći trgovinski partner Nemačke, a vrednost trgovine je porasla na rekordnih 298 milijardi evra 2022. godine, prenosi Dojče vele.

    Kao što je ranije planirano, Cosco bi mogao da stekne samo 24,99 odsto udela u kontejnerskom terminalu Tolerort, rekao je portparol savezne vlade Štefen Hebestrejt, prenosi Spiegel. U međuvremenu, terminal je proglašen kritičnom infrastrukturom, što je sprečilo sticanje većeg udela.

    Vladin izveštaj

    U nemačkoj vladi je zbog toga izbio žestok spor. Kancelar Olaf Šolc se izjasnio za Kineze, prenosi FAZ, ali je unutar vlade naišao na snažno protivljenje.

    Ministarstvo spoljnih poslova i drugi resori izrazili su ozbiljnu zabrinutost zbog nesrazmernog širenja strateškog uticaja Kine na nemačku i evropsku saobraćajnu infrastrukturu i zbog zavisnosti Nemačke od Kine, kako je navedeno u pisanom vladinom izveštaju krajem oktobra.

    Politiko je prošlog meseca pisao da se socijaldemokrata Šolc, kao dugogodišnji gradonačelnik Hamburga, snažno zalagao da, uprkos sukobima unutar koalicije, ostane na snazi dogovor o kineskom udelu od 24,99 odsto. Ovo je izazvalo nove kritike od strane Zelenih i FDP-a, koji su pozvali na reviziju sporazuma i potencijalno smanjenje Cosco-ovog udela.

    Novo zeleno svetlo dolazi samo šest nedelja pre planiranog samita nemačkih i kineskih vladinih zvaničnika u Berlinu 20. juna.

    Kritičari tvrde da je delimična akvizicija luke deo ciljane investicione strategije kojom Peking želi da dovede infrastrukturu pod svoj uticaj širom Evrope. Kineska kompanija Cosco već ima 35 odsto udela u lučkom terminalu u Roterdamu, poseduje grčku luku Pirej i udele u lukama Zeebruge u Belgiji, Valensiji i Bilbau u Španiji, luku Chancai u Peruu, Suecki kanal, Crveno more, Turska luka Kumport, Singapur, Abu Dubai i drugde.

    Luka Hamburg pozdravila je odluku koja omogućava razvoj kontejnerskog terminala u željeno pretovarno mesto za dugogodišnjeg klijenta HHLA Cosco.

    “HHLA i CSPL će odmah finalizirati transakciju”, rekao je Hamburg.

    Poslednjih godina Nemačka je nastojala da ograniči kineske investicije. Čini se da nesuglasice unutar vlasti nisu do kraja izglađene.

  • Bliži se kraj ruskom “tajnom oružju”?

    Bliži se kraj ruskom “tajnom oružju”?

    Nastojanja Evropske unije da zatvori zakonske rupe zbog kojih ruska nafta i dalje ulazi u EU, naišla su na veliko odobravanje zemalja članica.

    To su potvrdili zvaničnici i diplomate za list Politiko, prenosi Jutarnji list.

    Predstavnici 27 zemalja članica su se sastali kako bi razgovarali o tehničkim aspektima 11. paketa sankcija koji se priprema protiv Rusije.

    Tri zvaničnika upoznata s događanjima na sastanku kažu kako se trenutno niko ne protivi jačanju postojećeg energetskog embarga – čak ni one zemlje za koje se veruje da imaju koristi od neprijavljenog uvoza ruske sirove nafte.

    “Naravno, ovaj paket se razlikuje od ostalih jer je usredsređen na slučajeve zaobilaženja zakona i imaće drugačiji učinak, pa ćemo pažljivo razmotriti sve predloge”, rekao je diplomata iz zemlje suočene s pritiskom da smanji svoju energetsku povezanost s Rusijom. “Ali mi sprovođenje ne vidimo kao veliki problem – nemamo crvenih linija u vezi s tim”.

    U nacrtu predloga Evropske komisije o novom paketu sankcija, stoji da bi se brodovima koji tajno prevoze rusku naftu iz luka EU zabranila plovidba. To je usmereno na takozvanu “flotu u senci” zastarelih tankera koji prevoze rusku sirovu naftu otkako je EU zabranio uvoz ruske nafte i naftnih proizvoda i otkako je grupa G7 ograničila cene.

    Rusija nema dovoljno brodova za prevoz, pa je prisiljena da koristi tankere trećih zemalja kako bi prevezla svoju naftu. Smatra se da je velik deo te flote u grčkom vlasništvu, pokazala je analiza S&P Globala. Neki brodovi isključuju svoje transpondere i GPS uređaje kako ne bi bili otkriveni, navodi se u nacrtu sankcija.

    “S obzirom na naglo povećanje broja pokušaja prevara i s tim povezanih ekoloških rizika stranih brodova koji zaobilaze restrikcije EU i prevoze rusku sirovu naftu i naftne proizvode, novim merama bi se zabranio pristup lukama i dokovima Unije onim brodovima za koje se sumnja ili je utvrđeno da krše zabranu uvoza ruske sirove nafte i naftnih proizvoda pomorskim prometom u Uniju i ograničenje cena koje je dogovoreno na sastanku G7”, navodi se u nacrtu.

    Dodaje se da bi se iste kazne primenjivale na brodove koji isključe svoje transpondere i GPS uređaje.

    Nije verovatno da će to pooštravanje mera prouzrokovati veliku svađu, rekao je visoki zvaničnik Komisije koji je želeo da ostane anoniman.

    “Mislim da mediji vole da pišu o svađama i napetostima, ali naš je uspeh u jedinstvu, a očuvanje tog jedinstva za spoljni svet je vrlo važno”, rekao je zvaničnik.

    Mere vezane uz naftu su deo šireg paketa sankcija koje će verovatno biti usmerene na treće zemlje koje i dalje trguju s Rusijom, uključujući Kinu i Iran, a tu je i aneks kojim se prozivaju određene zemlje i proizvodi. Sve se to radi kako bi se osiguralo da ranije uvedene sankcije zaista imaju uticaj na rusku ekonomiju i da ometaju sposobnost Kremlja da vodi rat u Ukrajini.

    Iako se zasad niko ne protivi pooštravanju sankcija za naftu, pravi test će doći kada pojedinačne zemlje zaista budu morale i da sporvedu te mere, rekao je Džordž Vološin, globalni stručnjak u Udruženju sertifikovanih stručnjaka za borbu protiv pranja novca.

    “Sprovođenje mera dosad je u celoj EU bilo prilično ograničeno”, rekao je i dodao da će “uobičajeni sumnjivci – tačnije mediteranske zemlje”, morati da učine više nego samo da prihvate pravila u Briselu. Po povratku kući moraće “zaista da osiguraju da nafta ne pristiže, a novac ne odlazi iz njihovih zemalja”.

  • Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka upozorava: Kina će biti pogođena novim sankcijama EU

    Njemačka je pozvala na oprez zbog toga što bi Kina mogla da bude pogođena novim sankcijama EU protiv zemalja koje pomažu Rusiji da zaobiđe restriktivne mere.

    Predstavnici Njemačke su tokom diskusije u Evropskoj komisiji predložili da se novim merama ciljaju strane kompanije, a ne čitave države, javlja Rojters, pozivajući se na diplomatske izvore.

    Kako se navodi, predstavnici još nekoliko zemalja, među kojima je i Italija, govorili su o potrebi da se uspostavi ravnoteža između sprovođenja sankcija i narušavanja međunarodnih diplomatskih i trgovinskih veza.

    Izvori britanske agencije su naveli da su na crnu listu stavljene kompanije iz Kazahstana, Jeremije, Uzbekistana i Irana, na predlog Evropske komisije.

    Članice EU raspravljaju o 11. paketu sankcija protiv Rusije od početka invazije na Ukrajinu u februaru prošle godine.

  • “Cinično, zgazili ste ga u Jugoslaviji”

    “Cinično, zgazili ste ga u Jugoslaviji”

    Zapad cinično pokušava da optuži Rusku Federaciju za kršenje međunarodnog prava, iako ga je sam već zgazio u Jugoslaviji, izjavio Sergej Lavrov.

    Ruski ministar spoljnih poslova takođe je spomenuo i Irak i Libiju.

    “Danas, prebacujući probleme sa bolne glave na zdravu, zapadne države cinično pokušavaju da optuže Rusiju za kršenje međunarodnog prava. Upravo ono međunarodno pravo koje su pogazile u Jugoslaviji, Iraku, Libiji, puštajući protiv njih agresivne ratove”, kazao je Lavrov, govoreći na 11. Peterburškom međunarodnom ekonomskom forumu.

    Ruski šef diplomatije je naveo da se Specijalna vojna operacija izvodi u skladu sa članom Povelje UN.

    “SVO se sprovodi na osnovu člana 51 Povelje UN, koji predviđa pravo na individualnu i kolektivnu samoodbranu, o čemu je blagovremeno obavešten Savet bezbednosti UN”, istakao je Lavrov.

    Odluke Međunarodnog krivičnog suda su skandalozne i politički pristrasne, kazao je Lavrov.

    “Upečatljiv primer ‘poretka zasnovanog na pravilima’ je MKS. Ovaj istinski kvazisud, koji je postao poslušno oruđe u rukama Anglosaksonaca, nastavlja da demonstrira političku pristrasnost, neefikasnost. Njegovo povezivanje sa regionalnim subjektima nikada nije doprinelo političkom rešavanju sukoba, već ih je samo pogoršalo”, naglasio je.

    On je napomenuo da danas ovaj sud “ide na nove skandalozne odluke, uključujući jednostrano proširenje jurisdikcije, kršeći međunarodno pravo, ignorišući imunitete državnih zvaničnika”.

    Podsetimo, pretpretresno veće MKS, čiju nadležnost Rusija ne priznaje, izdalo je 17. marta nalog za “hapšenje” ruskog predsednika Vladimira Putina i dečijeg ombudsmana Marije Lvove-Belove.

    Kako se navodi, MKS tereti rusku stranu, između ostalog, za navodnu deportaciju dece koju su ruske vlasti spasile od ukrajinskog granatiranja i izvele iz zone borbenih dejstava u bezbedna područja.

    Prema rečima portparola Kremlja Dmitrija Peskova, pokretanje pitanja MKS-a o “hapšenju” ruskog predsednika je neprihvatljivo. Ponovio je da Moskva ne priznaje nadležnost tog suda, i da je bilo koja njegova odluka “ništavna”, preneo je portal Raša tudej Balkan.

  • Medvedev: Strpljenje Rusije nije beskrajno

    Medvedev: Strpljenje Rusije nije beskrajno

    Strpljenje Rusije nije beskrajno, izjavio je zamjenik predsjednika Savjeta bezbijednosti Rusije, Dmitrij Medvedev na Međunarodnom pravnom forumu u Sankt Peterburgu.

    “Ako pravne institucije ne funkcionišu, zamjenjuju ih druge koje su efikasne i sposobne da izraze volju konkretne države, a ne volju jednog broja zemalja. Nema smisla da se povinujemo odlukama pravnih struktura koje su zastarjele ili potpuno diskreditovane. Ako se međunarodne konvencije ne primjenjuju i ne sprovode se sudske odluke koje zemlje priznaju, onda radi topovska i raketna artiljerija, pa čak lete i hipersonične rakete”, kazao je Medvedev.

    Nakon raspada SSSR odnos snaga u svijetu se radikalno promijenio, a “neke jake zemlje“, kao što su SAD i zemlje NATO-a, počele su to da doživljavaju kao svoju ličnu pobjedu, kao i pobjedu doktrine koja je služila njihovim nacionalnim interesima, konstatovao je Medvedev.

    “Upravo tada su počeli da govore o kraju istorije, konačnom trijumfu liberalne ideologije koja predstavlja krajnju tačku sociokulturne evolucije čovječanstva”, rekao je Medvedev.

    On je dodao da Zapad sprovodi ekonomsku dominaciju, političku i vojnu ekspanziju pozivajući se na principe “demokratije”, dok u stvari suzbija sve pokušaje da se ne živi po obrascima koje su oni stvorili.

    Takođe je primjetio da su SAD i njihovi saveznici, nakon što su se proglasili pobjednicima u Hladnom ratu i smatrajući se glavnim u svim međunarodnim institucijama, izvrnuli samu suštinu ključnih principa na kojima se zasniva djelovanje takvih organizacija.

    Medvedev je istakao da zemlje kolektivnog Zapada danas iskrivljuju suštinu međunarodnog prava, uvijek u svojim interesima, prenosi “b92”.

  • NATO admiral: Biće to velika razlika

    NATO admiral: Biće to velika razlika

    Predsedavajući Vojnog komiteta NATO Rob Bauer izjavio da će se u ratu Ukrajini pojaviti velika razlika između ruske i ukrajinske vojske.

    Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini sve više će postati bitka između velikog broja loše obučenih ruskih trupa sa zastarelom opremom i manjih ukrajinskih snaga koje imaju bolje zapadno naoružanje.

    Bauer je naveo da Rusija sada raspoređuje značajan broj starih tenkova T-54, prenosi Rojters.

    “Međutim, problem je što još uvek imaju mnogo tenkova T-54. Ono što ćemo sada videti jeste da će se Rusi fokusirati, odnosno da će morati da se fokusiraju na kvantitet, veći broj vojnih obveznika. Istovremeno će mobilisati loše obučene vojnike sa zastarelom opremom”, rekao je Bauer.

    U međuvremenu, tvrdi on, Ukrajinci će se fokusirati na kvalitet, sa zapadnim sistemom naoružanja i zapadnom obukom vojnika. “To će biti velika razlika u narednim mesecima”, poručio je Bauer.

    On je istakao da “nema sumnje da će NATO podržavati Ukrajinu koliko god bude bilo potrebno”.

  • “Prigožin je lažov. Vagner se prvi povukao, ruski vojnici su se žestoko borili”

    “Prigožin je lažov. Vagner se prvi povukao, ruski vojnici su se žestoko borili”

    Komandant ukrajinskog bataljona koji je ove nedelje učestvovao u napadu na ruske položaje kod Bahmuta rekao je da su Vangerovci prvi napustili to područje.

    Ova izjava je u suprotnosti sa tvrdnjama komandanta plaćeničke grupe koji je rekao da su iz Bahmuta prvi pobegli pripadnici ruske regularne vojske.

    Komandant prvog bataljona 3. jurišne brigade rekao je da su Vagnerove jedinice napustile svoje položaje jugozapadno od Bahmuta, dok su trupe 72. brigade ruske armije ostale da se bore.

    Podsetimo, šef Vagner grupe Jevgenij Prigožin nedavno je optužio 72. brigadu da je napustila svoje položaje.

    Ukrajinski komandant je naveo da su u jednom trenutku koristili rakete HIMARS i da su se ruski vojnici predali tek pošto su bili opkoljeni.

    “Dva sata smo ih ubeđivali da se predaju. Prigožin je želeo da okrivi ruske trupe za neuspeh, ali oni su bili dobri vojnici i žestoko su se borili. Prigožin je lažov“, rekao je on i dodao da je u borbama poginulo najmanje 200 do 300 ruskih vojnika.

  • “Ne želimo rusifikaciju Poljske, Kalinjingrad izbrisan”

    “Ne želimo rusifikaciju Poljske, Kalinjingrad izbrisan”

    Ruski naziv Kalinjingrada u istoimenoj ruskoj enklavi između Poljske i Litvanije, nestao je s mapa i iz zvaničnih poljskih dokumenata.

    Vlada u Varšavi objavila je danas da će ono biti zamenjeno starim poljskim nazivom tog grada – Krolevic.

    Navodeći preporuku državne Komisije za nazive, poljski ministar za razvoj, Valdemar Buda, rekao je da će Kalinjingrad ponovo imati svoj stari poljski naziv Krolevic za istorijski i pruski grad Keningsberg.

    “Ne želimo rusifikaciju Poljske i odatle naša odluka da Kalinjingrad i njegovu oblast nazovemo po našem jeziku”, rekao je ministar Buda u zvaničnom saopštenju.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je odmah reagovao navodeći da se ne radi više o rusofobiji već da se u Poljskoj događaju “procesi koji su na granici ludila”.

    “To ne donosi ništa dobro za Poljsku, to nije samo neprijateljsko delovanje, već antagonizam”, rekao je Peskov.

    Grad koji je osnovan 1255, sve do 4. jula 1946. bio je poznat po germanskom imenu Kenigsberg (poljski Krolevic). Tokom istorije Kalinjingrad je bio značajan administrativni centar više država i oblasti, počev od Države Tevtonskog reda, preko Pruskog vojvodstva i Prusije, pa do nemačke pokrajine Istočne Pruske. Posle Drugog svetskog rata taj grad je ušao u sastav Sovjetskog Saveza kao Kalinjingrad u čast sovjetskog revolucionara i državnika Mihaila Kalinjina.

    “Činjenica da je velikom gradu blizu naše granice dato ime Kalinjina, kriminalca suodgovornog za odluku o masovnom pogubljenju poljskiih zvaničnika u Katinu 1940, budi u Poljskoj negativna osećanja”, rekao je ministar Buda.