VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov: Za sad bez izgleda za pregovore Rusije i Zapada o Ukrajini

    Lavrov: Za sad bez izgleda za pregovore Rusije i Zapada o Ukrajini

    Za sada nema izgleda za pregovore Rusije i Zapada o Ukrajini, rekao je ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov.

    Zapadni sponzori neprekidno podstiču kijevski režim da podigne ulog. Na licemjerne pozive sa Zapada na pregovore gledamo kako na taktičku zamku da bi se ponovo dobilo na vremenu i iscrpljenim ukrajinskim snagama obezbijedio predah i dala mogućnost da se pregrupišu, da ih ponovo snabdiju oružjem i municijom. Ali, to je put rata, a ne proces rješavanja situacije mirnim putem. Nama je to potpuno jasno – rekao je Lavrov u intervjuu za časopis Međunarodni život koji se bavi spoljnopolitičkim temama.

    On je rekao i da je cilj sastanaka koji se održavaju u različitim gradovima bez prisustva Rusije da se zemlje u razvoju ubijede da podrže “formulu mira” ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog.

    • Pri tome Moskvu optužuju da ne želi da učestvuje u pregovorima, a odbacuju bilo koji argument o tome da je neophodno uzeti u obzir ključne interese Rusije. Јasno je da takav pristup ne govori o namjeri Zapada da se o nečemu dogovara sa Rusijom – naveo je Lavrov.

    Na insistiranje Vašingtona da pregovori treba da se vode isključivo na osnovu uslova Ukrajinaca u Moskvi ističu da je takav pristup besmislen i predstavlja ultimatum jer nije moguće od Rusije zahtijevati da se složi sa ugrožavanjem vitalnih interesa u sferi bezbjednosti i nastavkom tiranije prema Rusima na novim teritorijama i teritorijama pod kontrolom Kijeva, dodao je on.

    Lavrov je, takođe, ukazao da interesovanje zapadnih investitora za obnovu Ukrajine poslije sukoba opada kako se sukob produžava.

    • Ako se pogleda u budućnost, nema ničeg radosnog za kijevske vlasti i njihove pokrovitelje. Što duže traju sukobi to investitori imaju manje želje da učestvuju u obnovi Ukrajine u postkonfliktnom periodu. Sve je slabija njihova vjera u vojne uspjehe Ukrajine i, generalno, očuvanje države u postojećim granicama i formi. A da ne govorimo o tome da je pod velikim znakom pitanja sposobnost Kijeva da servisira državni dug – istakao je šef ruske diplomatije.

    Ukupna strana pomoć režimu Zelenskog za godinu dana od početka specijalne operacije premašila je 160 milijardi dolara, pri čemu na vojnu pomoć otpada 75 milijardi, naveo je Lavrov.

    • Prema procjenama vašingtonske nevladine Heritidž fondacije, SAD su već izdvojile oko 113 milijardi dolara za Ukrajinu, odnosno po 900 dolara svako domaćinstvo plus još po 300 dolara na ime kamata za servisiranje dugova. Ogromne sume, posebno imajući u vidu tešku situaciju u svjetskoj privredi – zaključio je Lavrov.
  • Širom Rusije osvanuli grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati”

    Širom Rusije osvanuli grafiti “Kad se vojska na Kosovo vrati”

    Na više lokacija u Moskvi osvanuli su grafiti sa natpisom “Kad se vojska na Kosovo vrati”. U prepoznatljivom stilu išarani su zidovi uz srpsku trobojku i žuta slova.

    Natpisi su viđeni i u Sankt Peterburgu, Jekaterinburgu, Saratovu, Tjumenu i Orelu, takoreći od Moskve do Sibira.

    Podsjetimo, grafiti su osvanuli i širom regiona, u Republici Srpskoj i Crnoj Gori, dok su u Srbiji nevladine organizacije protestovale.

    Juče je čak održana “hitna konferencija za novinare” u organizaciji Udruženja KROKODIL, sa koje se moglo čuti da su grafiti preteći, strašni i da nadležni moraju da reaguju.

    Pripadnici nevladinih organizacija su prekrečili jedan grafit u Mitićevoj rupi na Slaviji, ali je potom osvanuo novi, još veći grafit, da bi nakon toga grafiti bili ispisani širom Beograda, pa i Srbije.

    Natpis je i politički u skladu sa Rezolucijom 1244 Savjeta bezbjednosti Ujedinjenih nacija, po kojoj je predviđeno da se do 1.000 pripadnika srpskih snaga može vratiti na Kosovo i Metohiju.

  • Sprema se veliki napad

    Sprema se veliki napad

    Rusija razvija hiljade bespilotnih letelica iranskog dizajna u ogromnoj tajnoj vojnoj bazi, pokazuju dokumenti koji su procureli.

    Inženjeri u fabrici Alabuga u Tatarstanu, oko 800 kilometara istočno od Moskve, pokušavaju da proizvedu oko 6.000 nadograđenih dronova do 2025. godine, objavio je Vašington post.

    Iako proizvodnja kasni, stručnjaci veruju da bi to moglo da znači da će stotine dronova “Šahed” biti usmerene na ukrajinske mete u isto vreme, umesto desetina koje se trenutno koriste u napadima.

    Dokumenti pokazuju da zaposleni, od kojih su nekima oduzeti pasoši da bi sprečili da napuste zemlju, koriste kodna imena za projekat.

    Dronovi su stoga “čamci”, eksplozivi su “odbojnici”, a Iran je naizmenično “Irska” ili “Belorusija”. Ovaj program je bio strogo čuvana državna tajna i pored činjenice da se odvijao na ogromnom prostoru veličine 14 fudbalskih terena, koje je trebalo dalje proširivati.

    Sve je počelo ove godine, timom koji je restaurirao demontirane dronove iz Irana. Trenutno su u drugoj fazi: sami proizvode karoserije vozila, ali ih opremaju iranskom elektronikom. Početkom sledeće godine, objekat će početi da gradi bespilotne letelice od ruskih materijala i komponenti.

    Inženjeri su očigledno nadogradili uvezene dronove i učinili ih vodootpornim, zamenjujući nepouzdane kineske komponente. Oni nameravaju da proizvode ove modele po višim standardima od originalnog Shahed-a.

    Međutim, program kodnog naziva “Projektni brod” odložio je rusko Ministarstvo odbrane, a do februara je kasnio više od pet nedelja. Postoje i logistički problemi. Kada je tim organizovao kamione za prevoz prve isporuke dronova sa aerodroma, otkrili su da nemaju viljuškar za utovar u teške sanduke.

    Zatim su ga angažovali od lokalne kompanije, ali niko nije bio kvalifikovan da se bavi time.

    Uprkos tome, Dejvid Olbrajt, bivši inspektor UN za oružje, veruje da bi Rusija do sledeće godine mogla da pređe sa povremenog lansiranja uvezenih šaheda na redovnije napade sa stotinama njih, piše Telegraf.

  • Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Američka procjena: Slom kontraofanzive

    Prema proceni američkih obaveštajnih službi, ukrajinske snage neće uspeti da se probiju do Melitopolja, značajnog ruskog tranzitnog čvorišta na jugoistoku.

    Američka obaveštajna zajednica ocenjuje da ukrajinska kontraofanziva neće uspeti da stigne do ključnog grada Melitopolja, saopštili su neimenovani zvaničnici, upoznati sa poverljivim izveštajem, što znači da Kijev neće ispuniti svoj glavni cilj – presecanje ruskog kopnenog most ka Krimu, piše Vašington post.Sumorna procena, izveštava “Vašington posta”, zasnovana je na proceni vojnih sposobnosti Rusije. Ovo će verovatno podstaći međusobno optuživanje Kijeva i zapadnih prestonica, jer je u ukrajinsku kontraofanzivu uloženo na desetine milijardi dolara zapadnog oružja i vojne opreme.

    Zapadne procene su predviđale uspeh Kijeva

    Američki i zapadni zvaničnici pristali su da daju izjave pod uslovom da ostanu anonimni.

    Ukrajinske snage pokušavaju da prodru prema Melitopolju iz grada Robotina. Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe odbila je da ovo komentariše.

    Melitopolj je ključan za kontraofanzivu Ukrajine, jer se smatra kapijom za Krim. Grad se nalazi na raskrsnici dva važna autoputa i železničke pruge, koji Rusiji omogućavaju da prebacuje vojsku i opremu sa poluostrva na druge teritorije.

    Ukrajina je pokrenula kontraofanzivu početkom juna, u nadi da će ponoviti uspeh iz prošle jeseni u napadu na oblast Harkova.

    Već u prvoj nedelji borbi, Ukrajina je pretrpela velike gubitke protiv dobro pripremljene ruske odbrane, uprkos tome što su ukrajinske snage bile dobro opskrbljene zapadnom vojnom opremom i naoružanjem, uključujući borbena vozila “bredli” i tenkove “leopard”.

    Zapadne vojne procene su predviđale da će Kijevu poći za rukom da probije ruske linije odbrane.
    Međusobno optuživanje na Kapitol hilu

    Put do Melitopolja je izuzetno težak, pa će čak i zauzimanje gradova kao što je Tokmak biti teško, izjavio je Rob Li, vojni analitičar iz Instituta za spoljnu politiku.

    “Rusija ima tri glavne odbrambene linije, a iza toga su utvrđeni gradovi”, rekao je Li. “Nije pitanje da li Ukrajina može da probije jednu ili dve linije, već da li može da probije sve tri, i da još ima dovoljno snage da postigne nešto ozbiljnije, kao što je zauzimanje Tokmaka.”

    Sumorni izgledi ukrajinskih snaga već su doveli do međusobnih optuživanja na Kapitol hilu.

    Neki republikanci se sada protive zahtevu predsednika Bajdena za još 20,6 milijardi dolara pomoći Ukrajini, s obzirom na skromne rezultate ofanzive. Drugi republikanci i, u manjoj meri, demokrate, okrivili su administraciju zato što nije ranije poslala oružje Ukrajini.

    Američki zvaničnici odbacuju kritike da bi borbeni avioni F-16 ili raketni sistemi većeg dometa rezultirali drugačijim ishodom. “Problem je proboj kroz odbrambene linije Rusije i niko ne može da dokaže da bi ovi sistemi bili čudotvorni lek”, saopštio je visoki zvaničnik administracije.
    Rusi mogu da se bore i zimi

    U intervjuu ove nedelje, general Mark Mili, komandant Zajedničkog načelnika štabova, rekao je da su Sjedinjene Države bile jasne i da će ovaj zadatak za Ukrajinu biti izuzetno težak.

    “Pre nekoliko meseci sam rekao da će ova ofanziva biti duga, da će biti prokleta i spora”, dodao je Mili.

    Američki zvaničnici saopštili su da je Pentagon preporučio Kijevu da se koncentriše na jednu tačku, ali da se Ukrajina odlučila za drugačiji pristup.

    Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitrij Kuleba je u četvrtak priznao “spor tempo” ukrajinske kontraofanzive, ali je rekao da će Kijev nastaviti da se bori. “Nije nas briga koliko će to trajati”, rekao je Kuleba.

    Analitičari kažu da su izazovi sa kojima se Ukrajina suočavala višestruki, ali se skoro svi slažu da je Rusija nadmašila očekivanja kada je reč o vojnoj veštini.

    “Najvažniji faktor u toku ofanzive je kvalitet ruske odbrane”, rekao je Li, posebno naglašavajući rusko korišćenje rovova, mina i avijacije. “Imali su dovoljno vremena i dobro su se pripremili, otežavajući Ukrajini da napreduje.”

    Osim toga, Ukrajinci su mesecima prebacivali ogromne resurse u Artjomovsk (Bahmut), uključujući vojnike, municiju i vreme, ali su konačno izgubili kontrolu nad ovim gradom. Neki u Bajdenovoj administraciji su zabrinuti da je prekomerno angažovanje na istoku narušilo moć kontraofanzive na jugu.

    Obaveštajna procena je identifikovala Melitopolj ili Marijupolj kao ciljeve “da se Rusiji uskrati kopneni pristup Krimu”.

    Američki zvaničnici rekli su da je Vašington i dalje naklonjen Kijevu, uprkos stavu skeptika. Jedan zvaničnik Ministarstva odbrane rekao je da je moguće da Kijev nastavi kontraofanzivu u toku zime, kada sve postaje mnogo teže.

    Rusi su, međutim, mnogo bolji u toku zimskih vojnih operacija. “Poznato je da su Rusi sposobni da se bore i po hladnom vremenu”, rekao je neimenovani zvaničnik.

  • Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Vašington odobrio slanje aviona “F-16” Kijevu

    Amerika je odobrila slanje borbenih aviona “F-16” Ukrajini iz Danske i Holandije čim obuka pilota bude završena, rekao je danas neimenovani američki zvaničnik.
    Isti zvaničnik izjavio je da je Vašington dao Danskoj i Holandiji zvanične garancije da će SAD ubrzati odobrenje zahtjeva za prenos aviona u Ukrajini kada piloti završe obuku.

    “Pozdravljamo odluku Vašingtona da ukloni prepreke sa slanja borbenih aviona `F16 Ukrajini. Sada ćemo o ovoj temi razgovarati sa našim evropskim partnerima”, objavio je šef holandske diplomatije Vopke Hoekstra na “Tviteru”.

    Danska i Holandija nedavno su zatražile garancije. Amerika mora da odobri prenos vojnih aviona od svojih saveznika u Ukrajinu.

    Koalicija od 11 država treba da tokom ovog mjeseca u Danskoj počne obuku ukrajinskih pilota za upravljanje borbenim avionima “F-16”. Vršilac dužnosti danskog ministra odbrane Troels Polsen izjavio je tokom prošlog mjeseca da će rezultati obuke biti primjetni početkom naredne godine.

  • Zelenski se sprema da preda teritoriju?

    Zelenski se sprema da preda teritoriju?

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski sprema se da Poljskoj preda zapadni deo zemlje, ali Ukrajinci to neće dozvoliti izjavio Lukašenko.

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko je izjavio da Zelenski de ka tome i tvrdi da je već donijeta odluka kojom su poljski policajci dobili skoro isti status kao ukrajinski.

    Lukašenko je u razgovoru sa ukrajinskom novinarkom Dijanom Pančenko, koji je prenela ruska agencija Tass, dodao da je to čuo, kao i da se Ukrajina za to priprema.

    “Štaviše, u Poljskoj su već formirane vojne jedinice za pomoć Ukrajini. Ako udju, nećete moći da ih vratite jer iza Poljske stoje Amerikanci”, naveo je Lukašenko.

    Dodao je da će, ukoliko budu predati Poljskoj, zapadni delovi Ukrajine postati deo NATO-a.

    “To će biti poljska teritorija. A biti deo Poljske znači biti deo NATO-a. Sve ide ka tome. To je neprihvatljivo za nas, kao i za Ruse”, poručio je beloruski predsednik.

  • Dvije zemlje odbacuju američki dolar

    Dvije zemlje odbacuju američki dolar

    Zalihe američkih obveznica u Saudijskoj Arabiji pale su na najniži nivo u više od šest godina, piše “Bloomberg”.

    Zalivska zemlja je u junu prodala više od tri milijarde dolara državnog duga SAD, dok je njihov susjed, Ujedinjeni Arapski Emirati prodao skoro četiri milijarde dolara.

    Naftne države u regionu Persijskog zaliva traže nove načine za investiranje kako bi ostvarile veće prinose u svijetu kome je dosta hegemonije američkog dolara.

    Iako “Bloomberg” saudijska ulaganja u “rizičnu imovinu” (sve osim nafte) poput proizvođača električnih vozila “Lucid”, “Uber” ili fudbalski klub “Njukasl” predstavlja kao moguće potencijalne gubitke za Kraljevstvo, globalno gledano, preraspodjela saudijskog bogatstva mogla bi da dovede do viših američkih kamatnih stopa.

    Kina je takođe rasprodala američke obveznice u vrijednosti od 11.3 milijarde dolara, kako bi svoj “dolarski novčanik” svela na najniži nivo od sredine 2009. Japan i Velika Britanija bili su među najvećim kupcima onoga što se i dalje smatra jednim od najsigurnijih sredstava za posjedovanje.

    Saudijska Arabija je najveći svjetski izvoznik nafte i stub petrodolarskog sistema uspostavljenog 1970-ih koji se oslanja na cijene izvoza sirove nafte u američkoj valuti, prenosi “b92”. Iako je decenijama održavala vezu sa dolarom i ulagala u američku imovinu, sada nastoji da ojača svoje odnose sa ključnim trgovinskim partnerima, uključujući Kinu, kao dio napora da diverzifikuje ekonomiju dalje od energije.

  • “Kraj je blizu…”

    “Kraj je blizu…”

    CIA je upozorila američkog državnog sekretara Entonija Blinkena da ukrajinska kontraofanziva neće biti ovenčana uspjehom.

    Ovo je objavio na svom sajtu američki novinar i dobitnik Pulicerove nagrade Simur Herš.

    “Blinken je od CIA saznao da ukrajinska kontraofanziva ne daje rezultate. To je bio šou Zelenskog i neki iz administracije su poverovali u tu besmislicu”, navodi Herš reči saradnika CIA.

    On je istakao da se pristup američke vlade situaciji u Ukrajini neće promeniti, ali se bliži kraj sukoba.

    “Pristup Bele kuće konfliktu (u Ukrajini), kada je reč o realnim razgovorima sa američkim narodom, ostaće isti. Ali kraj je blizu, bez obzira na izjave Bajdenovih ljudi koje izgledaju kao da su iz crtanih filmova”, navodi se u tekstu.

  • Otpušteni svi vojni komesari

    Otpušteni svi vojni komesari

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je aktivirao odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu o inspekciji vojnih komesarijata.

    Od danas su u zemlji otpušteni svi regionalni vojni komesari. Dokument o razrešenju je objavljen na sajtu predsednika Ukrajine, prenose “RIA novosti”.

    “Stavlja se na snagu odluka Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine od 11. avgusta 2023. godine ‘O rezultatima inspekcije teritorijalnih centara za regrutaciju i socijalnu podršku Oružanih snaga Ukrajine’. Ova uredba stupa na snagu od dana objavljivanja”, navodi se u saopštenju dekreta objavljenog na sajtu kancelarije Zelenskog.

    Odlukom Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu predlaže se donošenje odluke o mandatu oblasnih vojnih komesara, čime se prekida praksa njihove rotacije. Istovremeno, na položaje regionalnih vojnih komesara će biti imenovane “osobe iz oficirskog kadra koje su direktno učestvovale u borbenim dejstvima i koje prođu inspekciju Službe bezbednosti Ukrajine”.

    Ranije je šef Nacionalne agencije za borbu protiv korupcije Ukrajine Aleksandr Novikov rekao da je zemlja počela da proverava šefove vojnih kancelarija na svim nivoima na korupciju. Zelenski je preliminarne rezultate revizije nazvao razočaravajućim. Državni istražni biro Ukrajine saopštio je da istražuje više od 110 slučajeva protiv zaposlenih u vojnim komesarijatima zbog sumnje na zloupotrebe.

  • Panika u Kini: Juan “puca”?

    Panika u Kini: Juan “puca”?

    Najveće kineske banke kupuju juane da spreče depresijaciju.

    Najveće kineske državne banke ove nedelje bile su zauzete prodajom američkih dolara za juane, i na kopnenim i na ofšor deviznim tržištima, u pokušaju da uspore depresijaciju juana. Iako takođe trguju u svoje ime ili da bi izvršavale naloge klijenata, državne banke često deluju po nalogu centralne banke kada je juan pod pritiskom, kao u ovom trenutku.

    “Prodaja dolara u državnoj banci postala je ‘nova normala’ za usporavanje tempa depresijacije juana”, rekao je jedan neimenovani finansijski trejder sa sedištem u Šangaju za Rojters, prenosi portal Biznis.

    Ofšor filijale državnih banaka takođe su uočene kako prodaju dolare tokom trgovanja u Londonu i Njujorku ove nedelje, izjavila su u četvrtak dva insajdera. Takva prodaja dolara mogla bi ograničiti pad vrednosti tzv. ofšor juana.

    Juan je od početka ovog meseca izgubio oko 2,4 odsto u odnosu na dolar, a ukupno šest procenata od početka godine.

    Nedavno ubrzanje pada juana rezultat je sve veće razlike u prinosima u Kini u odnosu na SAD i sve veće zabrinutosti investitora zbog slabog ekonomskog rasta Kine i rastućih rizika neispunjenja obaveza u njenom sektoru nekretnina, kao i bankarskom sektoru u senci.

    Sporo sprovođenje vladinih podsticajnih mera za jačanje rasta razočaralo je investitore. U međuvremenu, Narodna banka Kine (PBOC) je ublažila monetarnu politiku kako bi podržala ekonomiju, iako je cena plaćena za smanjenje kamatnih stopa veći pritisak na juan.

    Ove nedelje, razlike u prinosima između Kine i SAD porasle su na najviši nivo u poslednjih 16 godina, pošto su investitori spekulisali da će PBOC dodatno ublažiti politiku nakon iznenadnog smanjenja stope ove nedelje.

    Slična taktika viđena je u septembru 2022. godine, kada je PBOC takođe zatražila od velikih državnih banaka da budu spremne da prodaju dolare za juane na ofšor tržištima dok je pokušavala da zaustavi pad juana.

    Centralna banka je u julu prilagodila parametar kako bi omogućila kompanijama da se više zadužuju u inostranstvu, kako bi mogle da unose devize za konverziju na kopnu, podržavajući tako juan. Ali više kamatne stope na inostrane kredite i dalje odvraćaju zaduživanje u inostranstvu, podrivajući uticaj te promene politike, piše Rojters.

    Jedna taktika koja izgleda da je funkcionisala je da državne banke nude da pozajmljuju manje juana na ofšor tržištu Hong Konga, pošto je ograničenost likvidnosti tamo pomogla da se zaustavi pad juana ove nedelje, rekli su trgovci.

    Troškovi pozajmljivanja u juanima u Hong Kongu u sredu su skočili na najviši nivo od aprila 2022. godine, a porasla je prekonoćna kamatna stopa CNH Hong Kong (CNH HIBOR). Smanjenje likvidnosti nije bilo mnogo drastično jer bi agresivno uklanjanje likvidnosti juana sa tog tržišta moglo negativno uticati na raspoloženje na tržištu obveznica, zaključili su analitičari Reutersa.