VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusija započinje predsjedavanje Savjetom bezbjednosti UN-a, Ukrajinci poručili: Ovo je loša šala

    Rusija započinje predsjedavanje Savjetom bezbjednosti UN-a, Ukrajinci poručili: Ovo je loša šala

    Od 1. aprila Rusija će započeti predsjedavanje Savjetom bezbjednosti Ujedinjenih nacija, a ovaj potez posebno su komentarisali Ukrajinci koji su ga ocijenili kao izuzetno loš.

    U skladu sa redovnom rotacijom, Rusija će sa aprilom započeti svoje predsjedavanje ovim tijelom UN-a, a kako su saopštili iz Ministarstva vanjskih poslova Rusije, prvu sjednicu pod ruskim rukovodstvom predvodiće šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    “Još jedan ključni događaj ruskog predsjedavanja Vijećem sigurnosti UN-a bit će otvorena debata na visokom nivou o efikasnom multilateralizmu odbranom principa Povelje Ujedinjenih nacija”, rekla je Zaharova.

    Činjenicu da će Rusija predsjedavati ovim tijelom komentarisao je i šef ukrajinske diplomatije Dmitro Kuleba koji nije bio oduševljen ovom viješću.

    “Rusko predsjedavanje Savjetom bezbjednosti od 1. aprila je loša šala. Rusija uzurpirala svoju poziciju. Vodi kolonijalni rat. Njen vođa je ratni zločinac kojeg traži Međunarodni sud pravde zbog otmice djece. Svijet ne može biti sigurno mjesto sa Rusijom u Savjetu bezbjednosti”, poručio je Kuleba.

  • Zašto baš Bahmut?

    Zašto baš Bahmut?

    Odluka ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog da se po svaku cenu zadrži za Artjomovsk precrtava tezu zapadnih propagandista i šefa Pentagona Lojda Ostina.

    Radi se o tome da grad nije od strateškog značaja, napisao je na Tviteru američki aktivista za ljudska prava Adžamu Baraka.”Državni propagandisti koji se predstavljaju kao novinari govore nam da Bahmut (ukrajinski naziv za Artjomovsk. – Red.) ne predstavlja značajnu stratešku vrednost, ali glumac-predsednik Zelenski izgleda drugačije misli i žrtvuje hiljade života da bi ga održao”; rekao je bivši potpredsednički kandidat Stranke zelenih.

    Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin rekao je početkom marta da Artjomovsk, gde se vode teške borbe, ima više simbolički nego strateški značaj. Istovremeno, za nastavak odbrambene operacije i dalje jačanje pozicija Oružanih snaga Ukrajine u gradu izjasnio se i glavnokomandujući ukrajinskih trupa Valerij Zalužni.

    Artjomovsk se nalazi severno od Gorlovke. Ovo je važno transportno čvorište za snabdevanje Oružanih snaga Ukrajine u Donbasu. Žestoke borbe se vode van grada više od šest meseci, ukrajinska grupa je u operativnom okruženju.

  • Poslanici FPO u Austriji napustili parlament tokom govora Zelenskog

    Poslanici FPO u Austriji napustili parlament tokom govora Zelenskog

    Poslanici krajnje desničarske austrijske Slobodarske partije Austrije napustili su danas parlament tokom govora ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    Poslanici su napustili parlament u znak protest jer se time krši austrijska neutralnost, preneo je Rojters.

    Zelenski se poslanicima donjeg doma parlamenta obratio putem video linka, zahvaljujući im za humanitarnu pomoć i pomoć oko projekata kao što su čišćenje mina.

    FPO je ranije kritikovala poziv ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da se obrati parlamentu, rekavši da je to “napad na austrijsku neutralnost”.

    Austrija je bila jedna od poslednjih zemalja EU, osim Mađarske i Bugarske, koja je dozvolila ukrajinskom predsedniku da se obrati poslanicima, preneo je “Euraktiv”.

    Ipak, ova objava nije naišla na dobrodošlicu kod svih.

    “U svakom slučaju, nećemo na sve to još i doprinositi napadu na austrijsku neutralnost”, upozorio je ranije lider FPO Herberg Kikl.

    FPO se i ranije protivila da se Zelenski obrati parlamentu pre godinu dana.

    “Kao neutralna zemlja, Austrija daje reč predsedniku zemlje koja je u ratu. Onda biste tako mogli da kažete da širi ukrajinsku, NATO ili američku propagandu ovde”, dodao je Kikl.

    Zbog neutralnog stava prema konfliktu, Austrija nije slala oružje Ukrajini, ali je poslala milione evra za humanitarnu pomoć, pa je tako od 25. januara do 20. novembra 2022. godine Beč poslao Kijevu pomoć od 570 miliona evra, pokazuju podaci Instituta za svetsku ekonomiju Kil.

  • Putin potpisao ukaz: Kreće regrutacija

    Putin potpisao ukaz: Kreće regrutacija

    Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaz o prolećnoj regrutaciji, koja počinje 1. aprila i traje do 15. jula, a obuhvaćeno je 147.000 ljudi.

    “Sprovesti regrutaciju državljana Ruske Federacije starosti od 18 do 27 godina, koji nisu u rezervi, a koji ispunjavaju uslove za regrutaciju, u periodu od 1. aprila do 15. jula 2023. godine, u broju od 147.000 ljudi“, navodi se u uredbi, prenosi TAS S.

    Tokom jeseni 2022. godine, ukupno 120.000 ljudi je u Rusiji pozvano u vojnu službu, a 134.500 ljudi je regrutovano prošlog proleća. U proseku, oko 130.000 ljudi je regrutovano u svakom roku u poslednjih nekoliko godina, navodi ruska agencija.

  • Pjongjang šalje 50.000 specijalaca da pomognu Rusima u Ukrajini

    Pjongjang šalje 50.000 specijalaca da pomognu Rusima u Ukrajini

    Severna Koreja se sprema da pošalje 50.000 vojnika iz svojih oružanih snaga u borbene misije kao podršku ruskoj specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini.

    Ovu tvrdnju je izneo ratni dopisnik ruske državne televizije.

    U svom video-snimku na Jutjubu, Aleksander Sladkov, iskusni ruski novinar specijalizovan za vojna pitanja, tvrdi da je Severna Koreja čvrsto povezana sa Rusijom u sukobu koji je u toku.

    Sladkov je opisao kako je Severna Koreja navodno objavila poziv za dobrovoljce, koji su voljni da učestvuju u ruskim operacijama u Ukrajini, a samo prvog dana oko 800.000 pojedinaca izrazilo je želju da se pridruži.

    Kim Jo Džong, sestra Kim Džong Una, navodno je izjavila da je njena zemlja “na istom kursu” kao i Rusija, implicirajući da Severna Koreja podržava rusku tačku gledišta o sukobu.

    Čak je i sama Kim Jo Džong izjavila da bi potencijalno mogao da izbije rat između Severne Koreje i Sjedinjenih Država.

    “Razgovarao sam sa svojim prijateljem, šefom organizacije korejskih ratnih veterana. Nedavno je bio ovde. Pitao sam: “Šta vi imate?”, rekao je, “50.000 specijalaca je spremno za raspoređivanje”, rekao je Sladkov.

    Sladkovljeva tvrdnja dolazi nakon što je vojni analitičar iz Kijeva prokomentarisao mogućnost da Severna Koreja pruži vojnu pomoć Rusiji.

    Ideja o potencijalnom učešću severnokorejskih trupa u sukobu u Ukrajini nije nova i o njoj su ranije raspravljali različiti stručnjaci i zvaničnici.

    Međutim, budući da Sladkovljevi komentari dolaze iz izvora, to ukazuje da spekulacije postaju sve ozbiljnije i da su napredovale.

    U novembru 2022. SAD su tvrdile da Rusija nabavlja oružje od Severne Koreje i da ga koristi u sukobu sa Ukrajinom. U pojedinim medijima je čak saopšteno da je Severna Koreja isporučila rakete i projektile Vagnerovim borcima.

    Međutim, i Rusija i Severna Koreja odbacile su ove tvrdnje Sjedinjenih Država.

  • Iz Rusije nikad jasniji: Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije

    Iz Rusije nikad jasniji: Kosovo i Metohija su sastavni deo Srbije

    Rezolucija 1244 mora da se poštuje, a ona ne predviđa članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama.

    To je istakla portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Zaharova je rekla da, što se tiče Moskve, međunarodnopravni status Kosova i Metohije ostaje isti.

    “Savet bezbednosti UN je jedino telo koje je ovlašćeno da razmatra status autonomne srpske pokrajine. Nove odluke nisu donete. Kosmet je sastavni deo Srbije. Blisko sarađujemo sa srpskim partnerima u odbrani legitimnih prava i interesa Beograda u multilateralnim strukturama”, rekla je Zaharova za RT odgovarajući na pitanje kako Moskva komentariše ishod razgovora u Ohridu.

    Ona je dodala da Rezolucija 1244 mora da se poštuje i podsetila da ne predviđa članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama.

    Na pitanje u vezi sa nedavnom zajedničkom izjavom ruskog i kineskog predsednika Vladimira Putina i Si Đinpinga, u kojoj je bilo reči o nizu regiona širom sveta, da li je bilo pomena o Balkanskom poluostrvu, Zaharova je rekla da nema tako detaljne informacije, ali je iznela principijelan stav Moskve da Rusija i Kina blisko sarađuju po svim aktuelnim pitanjima spoljne politike u okviru mehanizma redovnih spoljnopolitičkih konsultacija.

  • Ukrajinski sud odbacio žalbu monaha Kijevsko-pečerske lavre

    Ukrajinski sud odbacio žalbu monaha Kijevsko-pečerske lavre

    Sud je odbacio tužbu kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve da poništi jednostrani raskid ugovora o zakupu Kijevsko-Pečerske lavre, izjavio je ministar kulture Ukrajine Aleksandar Tkačenko.

    Јedan broj ukrajinskih sudija koji ne žele da učestvuju u razmatranju tužbe Kijevsko-pečerske lavre o nedopustivosti raskida ugovora o zakupu manastira sa njom, odustao je od slučaja, rekao je savjetnik patrijarha moskovskog i cijele Rusije u oblasti spoljnih crkvenih odnosa, protojerej Nikolaj Balašov.

    • Nekoliko sudija se povlači, ne želeći ili se plašeći da učestvuje u razmatranju ovog slučaja – rekao je on na konferenciji za novinare o situaciji oko Kijevsko-Pečerske lavre u kompaniji “Rusija sevodnja”.

    Eskalacija krize oko Kijevsko-pečerske lavre počela je obavještenjem Ukrajinske pravoslavne crkve od Ministarstva kulture Ukrajine da se jednostrano raskida ugovor o zakupu manastira, monasi su morali da napuste Lavru 29. marta.

    Ministar kulture Ukrajine Aleksandar Tkačenko rekao je da monasi mogu da ostanu u Lavri pod uslovom da pređu u raskolničku PCU.

  • “Domine će pasti 2023.”

    Pre dve nedelje britanskom parlamentu predstavljena je najnovija, vrlo sumorna vladina procena rizika bezbednosti.

    “Sve su veći izgledi da će se međunarodno bezbednosno okruženje dodatno pogoršati u nadolazećim godinama… rizik od eskalacije veći je nego ikad u poslednjim decenijama”, stoji između ostalog u toj proceni.

    Kako prenose mediji, britanska vlada tako crnu prognozu nije objavila još od “Hladnog rata”, a kako piše britanski Telegraf, svet je danas podeljen u dve konkurentske sfere uticaja.

    Iako suočen s rastućim poverenjem na relaciji Kina – Rusija, Zapad je zauzeo stav negiranja, a međunarodne institucije uspostavljene za zaštitu odnosa u svetu su paralisirane. Ukrajina je najočiglednija manifestacija ovog novog sukoba, a zemlje članice NATO-a uspele su da organizuju pomoć za snage Kijeva.

    Ali, sve to bi moglo da predstavlja samo početni mali okršaj u novom i daleko složenijem sukobu, navode u komentaru Tobias Elvud i Hamiš de Breton-Gordon.

    Dve moguće budućnosti

    Autori navode da globalizacija kakvu je svet poznavao, sada umire, a kako dalje navode, ne zna šta će je zameniti. Mnogi smatraju da će baš ova godina biti prelomna.

    Ukoliko domine u Ukrajini počnu da padaju u smeru Rusije, ruski predsednik Vladimir Putin ne samo da će preživeti, nego će i trijumfirati, proglašavajući pobedu dok će sukob stagnirati do mrtve tačke, a podrška Zapada će se rasipati.

    Ako Putin nekako izgura ovu godinu, onda bi to moglo da znači da je možda prebrodio burnu reakciju Zapada na invaziju na Ukrajinu. Vodeći kandidati za republikansku nominaciju u predsedničkoj trci u SAD očigledno su manje zainteresovani za podršku Ukrajini od aktualnog predsednika, a nezadovoljstvo zbog sukoba raste i u nekim drugim delovima svijeta.

    U takvoj budućnosti, Putin bi mogao imati odrešene ruke u svojim pokušajima da povrati i neke druge delove nekadašnje teritorije Varšavskog pakta u svoju, rusku sferu uticaja.

    Alim ako domina krene da se ruši u korist Ukrajine, ona bi u takvoj budućnosti mogla da osigura dodatnu vojnu opremu koja joj je potrebna da probije rusku odbranu, oslobodi Donbas, potisne Ruse s Krima i ostvari pobedu koja bi zauvek odzvanjala ​​kroz istoriju. U takvom svetu Putinovi dani bi bli odbrojani.

    Domina će se srušiti 2023.

    Komentatori Telegrafa navode da je Svet sada u nekoj poziciji ravnoteže između ove dve moguće budućnosti.

    Sadašnji trendovi pokazuju da će ovaj vek biti definisan ishodom konačnog sukoba između SAD-a i Kine. Imati Rusiju na svojoj strani moglo bi se pokazati od pomoći Pekingu, ali ako Putin ne uspe da sprovede svoje ciljeve u Ukrajini i Moskva se okrene Zapadu, Kina bi se mogla biti izolovana.

    Domina će se srušiti u 2023. godini, a Zapad ne bi trebalo da dopusti sudbini da odluči u kom smeru, zaključuju autori, prenosi Jutarnji list.

  • “SAD ignorišu situaciju u Kijevsko-pečerskoj lavri”

    “SAD ignorišu situaciju u Kijevsko-pečerskoj lavri”

    SAD treba da obrate pažnju na situaciju u Kijevsko-pečerskoj lavri, a ne da se bave moralisanjem o demokratiji, izjavio je ruski ambasador u Vašingtonu.

    “Amerikanci treba da skupe hrabrost i pređu sa moralisanja na “Samitu za demokratiju” na konkretne korake za zaustavljanje bogohuljenja i progona pravoslavnih”, rekao je Antonov.

    On je naveo da je “narušavanje prava vernika, koje svakim časom raste u svetlu progona monaha Kijevsko-pečerske lavre, alarmantno”.

    “Progon monaha dešava se u vreme kada Vašington održava ‘Samit za demokratiju’, na kome se čuju parole o potrebi poštovanja slobode pojedinca, govora, savesti i vere. Izostanak reakcije na monstruozne poteze kijevskih vlasti u suprotnosti je sa njegovim deklarisanim ciljevima. Šta predstavlja ćutanje učesnika samita u vezi sa diskriminacijom manastirskih monaha? Da li je to ravnodušnost, dvostruki standardi ili potvrda slepog pridržavanja smernica SAD?”, dodao je on.

    Antonov je naglasio da je na “Samit za demokratiju” pozvan ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji je i organizovao “bahanalije bezakonja zarad raskola pravoslavnog sveta”.

    “Zar ovde ne znaju da se u Ukrajini odavno potiskuje sveštenstvo, vrše ponižavajući pretresi u hramovima, plene crkve, maltretiraju vernici kojima se preti fizičkim nasiljem i oduzimanjem državljanstva”, primetio je Antonov.

    Podsetimo, Nacionalni istorijski spomenik “Kijevsko-pečerska lavra” naložio je monasima kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve (UPC) da napuste manastir do 29. marta. Kako je saopšteno, od ovog datuma prestaje da važi ugovor o zakupu zaključen 2013. godine, pa monasi moraju da napuste sve prostorije koje su im predate. Sinod UPC objavio je 23. marta poziv najvišim arhijerejima, sveštenstvu i parohijanima crkve sa pozivom da zaštite njeno pravo da se nalazi u Kijevsko-pečerskoj lavri.

    Advokat lavre protojerej Nikita Čekman saopštio je kasnije da je podneo tužbu Privrednom sudu Kijeva o nedopustivosti raskida ugovora o zakupu. Mitropolit Pavel izjavio je da je jednostrani raskid ugovora o zakupu nemoguć i da je potrebna odluka suda, a da monasi neće napuštati manastir do okončanja suđenja sa Nacionalnim istorijskim spomenikom.

    Patrijarh moskovski i cele Rusije Kiril izjavio da je nalog vlasti monasima da napuste lavru “monstruozan čin”.

    I papa Franja je izrazio zabrinutost zbog situacije sa Kijevsko-pečerskom lavrom, te je pozvao “strane koje su uključene u rat da poštuju sveta mesta”. Na hiljade vernika jutros je došlo u manastir na liturgiju iz cele zemlje.

  • Ukrajinci priznali: Rusi su uspijeli

    Ukrajinci priznali: Rusi su uspijeli

    Ukrajina je priznala da su ruske snage postigle određeni napredak u Bahmutu, politički simboličnom gradu koji je mesecima bio poprište žestoke bitke.

    Volodimir Zelenski je juče ujutru rekao da bi gubitak Bahmuta mogao potkopati zamah Ukrajine, primoravajući ih na kompromis sa Vladimirom Putinom.

    Od tada je Generalštab njenih oružanih snaga saopštio da je ruska ofanziva imala “izvestan stepen uspeha“.

    “Neprijateljske snage su imale određeni stepen uspeha u svojim akcijama usmerenim na napad na grad Bahmut“, naveo je Generalštab u redovnom noćnom izveštaju.

    “Naši branioci drže grad i odbijaju brojne neprijateljske napade“, dodali su.