VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Veliki protesti Kineza urodili plodom, država ublažava mjere izolacije

    Veliki protesti Kineza urodili plodom, država ublažava mjere izolacije

    Kina je najavila da će osobe s asimptomatskim covidom ili blagim simptomima koronavirusa moći u karantin kod kuće, a ne u karantinske kampove, čime će značajno ublažiti svoju politiku nultog covida.

    Takve slučajeve sada će moći izolirati kod kuće i sami prijaviti rezultate testova.

    Promjena pravila dolazi samo sedmicu nakon što su širom zemlje izbili veliki građanski protesti protiv kontrole pandemije. Centralizovani karantin bio je duboko nepopularan jer je razdvajao porodice.

    Videosnimci cijele iz Kine su pokazivali kako državne službe “izvlače” ljude iz njihovih domova i vode ih u karantinske kampove.

    No, posljednja najava smanjenja restrikcija je znak da se Kina udaljava od svoje politike nultog covida i želi da “živi s virusom”, kao što je slučaj u ostatku svijeta. Ova odluka dolazi u trenutku kada Kina doživljava najveći talas zaraze do sada.

    Do mogućih promjena dolazi nakon najvećih protesta građana u posljednjih nekoliko decenija nakon što su građani digli glas protiv restrikcija.

    Protesti su na nekim mjestima također eskalirali u direktnu kritiku predsjednika Xi Jinpinga i Komunističke partije Kine što je veoma rijedak prikaz prkosa s obzirom na netrpeljivost zemlje prema političkom neslaganju.

    Od masovnih protesta od 24. do 26. novembra, kineske vlasti su već počele da ublažavaju covid-mjere u nekim gradovima.

  • “Evropi je potrebna Rusija…”

    “Evropi je potrebna Rusija…”

    Ministar inostranih poslova Austrije Aleksander Šalenberg, zbog novog talasa napada ruske vojske, smatra da trenutno gotovo da nema šanse za mirovne pregovore.

    Šalenberg je, pred spoljnopolitičkim odborom austrijskog parlamenta, rekao da, je i pored toga, pogrešno isključiti Rusiju sa međunarodnih skupova.

    “Evropi je potrebna Rusija sa kojom je moguće stupiti u dijalog u vezi zajedničke bezbednosti“, poručio je on.Na osnovu aktuelne situacije, smatra da će rat trajati i iduće godine. Zbog toga, ističe, treba učiniti sve da se spreči ljudska patnja, te i pored pomoći Ukrajini treba pokušati sa Rusijom stupiti u razgovore, iako za to nema konsenzusa u EU.

  • Šojgu: 8.300 vojnika, pet aviona, 10 helikoptera, 149 tenkova, preko 300 oklopnih transportera

    Šojgu: 8.300 vojnika, pet aviona, 10 helikoptera, 149 tenkova, preko 300 oklopnih transportera

    Ukrajinske snage su u novembru izgubile 8.300 vojnika, pet aviona, 10 helikoptera, 149 tenkova, više od 300 oklopnih transportera, rekao je Sergej Šojgu.Ruska vojska je u poslednjem periodu oslobodila Majorsk, Pavlovku, Opitno, Andrejevku, Belegorovku Južnu i Kurdjumovku u Donbasu, naveo je ruski ministar odbrane.

    ”Na lugansko-donjeckom i južnodonjeckom delu fronta naneti su veliki gubici protivniku i u ljudstvu i u vojnoj tehnici“, dodao je on, a prenosi Sputnjik.
    Govoreći o nuklearnoj elektrani Zaporožje, Šojku je rekao da kijevski režim nastoji da stvori privid opasnosti od nuklearne katastrofe, nastavljajući ciljano da gađa tu nuklearku.

    Samo u poslednje dve nedelje ukrajinske snage ispalile su 33 projektila velikog kalibra na nuklearku, naveo je on. “Naše jedinice preduzimaju sve mere da osiguraju bezbednost Zaporoške nuklearke. Kijevski režim nastoji da stvori privid opasnosti od nuklearne katastrofe tako što nastavlja da namerno gađa taj objekat“, naveo je on.

    Ruska PVO, ističe Šojgu, presrela je većinu projektila koje ispaljuje ukrajinska vojska, ali neki od njih ipak pogađaju objekte koji su od značaja za bezbedno funkcionisanje nukelarke.

    Šojgu je dodao i da će ruska vojska nastaviti da brani ključne objekte na teritorijama koje su oslobođene toko specijalne vojne operacije.

  • Poljska prihvatila američki prijedlog

    Poljska prihvatila američki prijedlog

    Poljski ministar odbrane najavio je danas da će će njegova zemlja prihvatiti predlog Nemačke da se u Poljskoj postavi protivazdušni raketni sistem Patriot.

    Nemačka je dala ovu ponudu Poljskoj nakon što je jedna zalutala raketa pala na teritoriju Poljske blizu granice sa Ukrajinom i usmrtila dva Poljaka, podseća se u izveštaju AP.

    Poljska i NATO su se saglasili da je na Poljsku pala ukrajinska raketa koja je promašila cilj tokom dejstvovanja ukrajinske PVO protiv ruskog raketnog napada 15. novembra.

    Poljski ministar odbrane Mariuš Blaščak u prvi mah je izjavio da je nemačku ponudu dočekao sa “zadovoljstvom”, međutim lider moćne poljske vladajuće stranke Jaroslav Kačinski kasnije je rekao da bi sistem Patriot trebalo da bude postavljen u Ukrajini, što su i Blaščak, ali i drugi poljski zvaničnici prihvatili.

    Blaščak je danas napisao na Tviteru da mu je žao što Nemačka nije želela da postavi sistem Patriot u Ukrajinu.

    “Bio sam razočaran. Postavljanje Patriota u zapadnoj Ukrajini povećalo bi bezbednost Poljaka i Ukrajinaca”, napisao je poljski ministar odbrane.

    Ipak, on je potvrdio da dve strane nastavljaju “dogovore o postavljanju PVO sistema u Poljskoj” i njihovim povezivanjem sa poljskim komandnim sistemom.

  • Mišel: Budućnost Evrope sigurnija sa zemljama Zapadnog Balkana

    Mišel: Budućnost Evrope sigurnija sa zemljama Zapadnog Balkana

    Budućnost Evrope biće sigurnija kada zemlje zapadnog Balkana budu u sastavu EU, izjavio je predsjednik Evropskog savjeta Šarl Mišel.

    On je na konferenciji za novinare nakon samita EU – Zapadni Balkan u Tirani rekao da se radi o važnom samitu koji “piše istoriju”, jer su prvi put za istim stolom lideri EU i regiona.

    Prema njegovim riječima, obje strane moraju da urade dosta toga, potreban je napredak u borbi protiv korupcije i u vezi sa poštovanjem vladavine prava, a EU se mora dalje posvetiti zapadnom Balkanu.

    Komentarišući sporazum o romingu, koji je danas potpisan sa operaterima, Mišel je naglasio da je to korak naprijed i da će pomoći turizmu.

    Mišel se osvrnuo i na temu migracija, rekavši da su migracije uvijek teška i osjetljiva tema, te da je potrebna konkretna i operativna saradnja sa regionom usljed novog priliva migranata.

    On je istakao da je zahvalan partnerima iz regiona, jer u prethodnim danima postignut napredak u vezi sa viznom politikom.

    Mišel je dodao da je u Tirani održan “ključni samit”, uz visok nivo poštovanja i povjerenja u teškim vremenima, usljed klimatske i ukrajinske krize.

    Činjenica da se Samit EU – zapadni Balkan prvi put održava izvan granica Unije je znak svjesnosti o međusobnoj potrebi regiona i Unije, izjavio je predsjednik Albanije Edi Rama na konferenciji za novinare nakon samita.

    On je istakao da je među regionalnim liderima vidio borbu za region, kao i među liderima EU, za koje je rekao da su bili “odlučni u borbi za zapadni Balkan” i u tome da “težak proces pristupanja EU ne umre u agoniji”.

    Rama, koji je bio domaćin samita, istakao je da je sada trenutak da se svim ljudima u regionu pošalje poruka da je EU tu za sve ljude na Balkanu.

    Prema njegovim riječima, region je bio suočen sa “teškim trenucima, frustracijama i patnjom”, ali nije odustao od vjere u EU.

    Predsjednik Evropske komisije Ursula fon der Lajen rekla je nakon Samita EU – Zapadni Balkan da je sa ovog sastanka poslata poruka o jedinstvu, naglasivši da Brisel iskreno podržava politiku proširenja.

    Ona je napomenula da je važno da se sve što se radi u EU povodom rješavanja energetske krize preslika na zapadni Balkan.

    Fon der Lajenova je dodala da su investicije u energetske sisteme i obnovljive energetske resurse na zapadnom Balkanu dio šireg ekonomskog i investicionog plana što obuhvata, između ostalog, ulaganja u saobraćaj, vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu i digitalne tehnologije.

  • EU od Kurtija traži odlaganje izbora na sjeveru KiM kako bi ubijedili Srpsku listu da učestvuje

    EU od Kurtija traži odlaganje izbora na sjeveru KiM kako bi ubijedili Srpsku listu da učestvuje

    Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak došao je danas u Prištinu sa zahtjevom da se odlože izbori u četiri opštine na sjeveru KiM, zakazani za 18. decembar, kako bi se Srpska lista ubijedila da učestvuje na njima.

    Kako navodi Gazeta Ekspres, Lajčak je juče boravio u Beogradu, a danas došao u Prištinu sa ažuriranim francusko-njemačkim prijedlogom za rješavanje pitanja KiM.

    Lajčak je danas u Prištini, poslije sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, rekao da treba nastaviti razgovore o normalizaciji odnosa i naredne korake u tom procesu, a da sastanak na visokom nivou sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Kurtijem očekuje za nekoliko nedjelja u Briselu.

    Predsjednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani u novembru je raspisala vanredne izbore za gradonačelnike opština na sjeveru KiM za 18. decembar, nakon što su Srbi napustili prištinske institucije zbog odluke Prištine o registarskim tablicama i nepoštovanja Briselskog sporazuma.

  • Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

    Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

    Tankeri s ruskom naftom gomilaju se u Bosforu, Turci ne planiraju da ih puste.Sankcije na uvoz ruske nafte brodovima u Evropu i ograničenje cena nafte na 60 dolara po barelu na snagu su stupile u ponedeljak, a već su u utorak počele da stvaraju tržišne poremećaje – tankeri puni ruske nafte skupljaju se uz obale Crnog mora jer ih Turska ne pušta kroz Bosfor dok ne budu potpunosti osigurani, prenosi tportal.Kako piše “Financial Times” 90 odsto svetskog brodskog prevoza pokriveno je osiguranjima izdatim u Evropi i to je poenta novih sankcija – bez osiguranja ruski brodovi neće moći slobodno da plove svetom tj. puno osiguranje moći će da dobiju samo oni brodovi na kojima je nafta koja će se prodati po 60 dolara po barelu ili niže.

    Turske vlasti to ne zanima jer ne planiraju da puštaju nikakve neosigurane brodove – u slučaju katastrofe, izlivanja nafte ili bilo kakve nesreće Ankara bi morala da sanira svu štetu koju može da napravi neosigurani brod.

    U dopisu koji je turska vlada izdala još sredinom novembra, insistira se da svi brodovi koji će prolaziti kroz Bosfor imaju puno osiguranje pa iako to značilo kršenje EU sankcija.

    To je ključ problema – Turska ne pušta tankere bez punog osiguranja, a EU osiguranja ne mogu da osiguraju ruske brodove jer krše zapadne sankcije.

    Prometna gužva kod Bosfora i Dardanela počela je još 29. novembra kad su turske vlasti odbile da propuste prvi ruski neosigurani brod, a do danas ih se nakupilo 19. Turske vlasti su za sad bez komentara na ‘prometnu gužvu’ u Crnom moru.

    Moskva je pak poručila kako naftu neće prodavati ispod cene od 60 dolara po barelu jer je to put u destabilizaciji tržišta, nestašice i smanjenje investicija.

    Isto tako, Rusija je okupila ‘flotu iz senke’ u kojoj je oko sto tankera kojima će da pokušaju da zaobiđu zapade sankcije ploveći bez osiguranja ili će ih osigurati kompanije iz neutralnih zemalja. FT je od izvora saznao da su ruske osiguravajuće kuće potvrdile osiguranje kod nekoliko brodova koji su neometano prošli dok su trenutno blokirani samo brodovi koji su pod delomičnim osiguranjem kompanija iz EU-a ili ga uopće nemaju.

    Sankcije na uvoz nafte bi trebalo Moskvi da zadaju težak udarac, ali mnogi ekonomisti smatraju da Evropa, u kojoj divlja inflacija i preti recesija, ovim sankcijama puca u nogu.

    U Briselu kažu da će se zabranom uvoza tankerima pokriti 90 posto ruskog izvoza u Evropu i da je ruski izvoz nafte u EU već značajno pao te sad iznosi 1,5 miliona barela u odnosu na 3,95 miliona barela u predratnom periodu. To ne znači da je Rusija počela da gubi novac jer su preusmerili naftu u Kinu i Indiju.

    Neki ekonomisti misle da barel od 60 dolara nimalo ne pogađa Ruse jer se njihova nafta i inače prodaje jeftinije u odnosu na referentne cene na zapadnim berzama (prošle nedelje je barel ruske nafte bio 52 dolara, čega je vrlo dobro svestan i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji ponavlja da su ove sankcije ‘slabe’).

    Ako se zbog uvoza nafte ne dogodi ništa dramatično, EU bi mogla da se nađe u problemima 5. februara, kad na snagu stupa zabrana uvoza naftnih prerađevina.

    Treba znati da 60 odsto dizela koji se potroši u Evropi dolazi iz Rusije i da nema nekih velikih alternativa pa bismo usred zime mogli da imamo nestašicu tog goriva koje se koristi za prevoz, industriju, ali i grejanje.

  • Moskva sprema osvetu

    Moskva sprema osvetu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je “faktorom opasnosti” izjave Ukrajine o nastavku napada na Rusiju, preduzimaju se neophodne mjere.”Naravno, otvoreno deklarisana linija ukrajinskog režima da nastavi sa takvim terorističkim aktima, to je faktor opasnosti. I, naravno, to se uzima u obzir i preduzimaju se neophodne mere”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li Kremlj vidi opasnost u intenziviranju udara na rusku teritoriju poslednjih dana.On je takođe napomenuo da se Savet bezbednosti Rusije obično sastaje jednom nedeljno. Ranije je saopšteno da 6. decembra ruski predsednik Vladimir Putin održava operativni sastanak sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.

    Kako je navedeno, Putin je predložio da se razgovara o pitanjima obezbeđenja unutrašnje bezbednosti.

    Penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO savezničkih snaga u Evropi, smatra da pokušaji napada na ruske aerodrome signaliziraju novi i opasan zaokret u sukobu.

  • Borelj najavio deset miliona evra za deminiranje u BiH

    Borelj najavio deset miliona evra za deminiranje u BiH

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da danas važan dan za Balkan zbog samita u Tirani koji je prvi te vrste u nekoj zemlji regiona, te najavio deset miliona evra pomoći za kampanju deminiranja u BiH.
    Borelj je naglasio da je EU snažno posvećena otklanjanju posljedica sukoba u Ukrajini, poput rasta cijena energije.

    Prema njegovim riječima, važan je dan i za dijalog između Prištine i Beograda nakon okončanja spora oko registarskih tablica.

    “Beograd i Priština se sada moraju ozbiljno uključiti u dijalog. Pred njima je posljednja verzija prijedloga uz snažnu podršku NJemačke i Francuske. Posljednja verzija teksta je juče poslata Beogradu, a danas Prištini. Sada moraju krenuti u ozbiljne diskusije”, dodao je Borelj.

    On je podsjetio da je Albanija nedavno bila na udaru hakerskih napada.

  • Amerikanci tajno modifikovali HIMARS

    Amerikanci tajno modifikovali HIMARS

    SAD su tajno su modifikovale raketne bacače HIMARS koje je poslala Ukrajini kako oni ne bi mogli da budu korišćeni za gađanje meta na ruskoj teritoriji.

    Kako prenosi “Volstrit džurnal”, pozivajući se na svoje izvore iz američke vlade. SAD su od početka juna Kijevu poslale 20 HIMARS sistema, kao i veći broj najsavremenijih raketa sa dometom od skoro 80 kilometara.

    Ove rakete, poznate kao GMLRS, korišćene su za udare na ruska skladišta municije, kao i logističke i komandne centre na ukrajinskoj teritoriji, piše američki list, a prenosi Raša tudej Balkan.

    Ipak, kako bi sprečili potencijalu eskalaciju sukoba, Amerikanci su modifikovali ove raketne bacače kako ne bi mogli da ispaljuju projektile dugačkog dometa, poput raketa ATACMS, koje imaju domet i do 320 kilometara.

    SAD su do sad odbijale da Ukrajini isporuče ATACMS rakete, ali ove modifikacije garantuju da Kijev neće moći da ih upotrebi čak i ako bi ih dobio od neke druge zapadne države.

    Zvaničnici Pentagona odbili su da komentarišu ove modifikacije. “Zbog operativne bezbednosti ne komentarišemo javno konfiguracije sistema koje smo poslali saveznicima i partnerima”, rekao je portparol Pentagona general Patrik Rajder.

    “SAD ostaju posvećene slanju naoružanja Ukrajini koje joj je potrebno za odbranu od ruske agresije”, dodao je on, prenosi “Vol strit džornal”.