VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin razočaran izjavom Merkel

    Putin razočaran izjavom Merkel

    Sukob u Ukrajini možda je trebalo da bude pokrenut pre, Rusija je računala da će postići dogovor u okviru Minskih sporazuma, rekao je predsednik Rusije.

    Kako je Vladimir Putin rekao, izjava bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o tome da su Minski sporazumi bili zaključeni samo da bi se Ukrajini dalo vreme da se pripremi za rat sa Rusijom za njega je bila neočekivana.”Iskreno rečeno, to je za mene bilo potpuno neočekivano. To je razočaravajuće. Otvoreno govoreći, nisam očekivao da ću to čuti od bivše savezne kancelarke. Uvek sam polazio od toga da je rukovodstvo Nemačke iskreno prema nama”, rekao je Putin.

    Kako je dodao, izjava Merkelove o Minskim sporazumima samo govori o tome da je “sve urađeno ispravno u pogledu pokretanja specijalne vojne operacije”.

    “Ispostavilo se da niko nije ni nameravao da realizuje Minske sporazume. Ukrajinsko rukovodstvo je preko bivšeg predsednika Petra Porošenka takođe to saopštilo – potpisao je, ali nije nameravao da realizuje. Ja sam se ipak nadao da će drugi učesnici u sporazumu biti iskreni prema nama. Ispostavlja se da su nas i oni obmanjivali i poenta je bila samo da se Ukrajina napumpa oružjem i da se pripremi za borbena dejstva. Očigledno smo se kasno orijentisali, iskreno rečeno. Možda je sve to trebalo pokrenuti i ranije”, rekao je ruski lider.

    Poverenje je na nuli
    Međutim, po njegovim rečima, Moskva se nadala da će se dogovoriti sa Ukrajinom u okviru Minskih sporazuma.

    “Poverenje je skoro na nuli. Ali posle takvih izjava, naravno, nameće se pitanje poverenja. Kako da se dogovaramo? O čemu? I da li je moguće dogovarati se s nekim? Gde su garancije? Ali svejedno, na kraju ćemo morati da se dogovaramo. Mnogo puta sam govorio da smo spremni na te dogovore, otvoreni smo za to, ali to nas tera da se zamislimo – da se zamislimo s kim imamo posla”, konstatovao je Putin.

    Ranije je bivša nemačka kancelarka Angela Merkel u intervjuu listu “Cajt” izjavila da su Minski sporazumi potpisani kako bi Ukrajina imala vremena da postane jača.

    Dodala je da su svi shvatali da je konflikt zamrznut i da problem nije rešen.

    Bivši predsednik Ukrajine Petro Porošenko u razgovoru sa ruskim prankerima priznao je da su Minski sporazumi zapravo bili potrebni da bi se dobilo na vremenu i da bi se ojačala ukrajinska vojska uz podršku NATO-a.

  • EU Ukrajini: Pristupite, pa da sudimo Rusima

    EU Ukrajini: Pristupite, pa da sudimo Rusima

    Savjet za pravosuđe Evropske unije danas je usvojio zaključke o borbi protiv nekažnjivosti u vezi sa zločinima počinjenim u vezi sa ratom Rusije protiv Ukrajine.

    Savet poziva države članice da usvoje mere za punu implementaciju definicije ključnih međunarodnih zločina i oblika odgovornosti sadržanih u Rimskom statutu.

    Rimski statut je ugovor kojim je uspostavljen Međunarodni krivični sud (MKS) 1998. godine, a ugovor je stupio na snagu 1. jula 2002. godine.

    Potpisnice Rimskog statuta su 123 država sveta. Samo četiri država – Izrael, Sudan, SAD i Rusija, zvanično su obavestile UN da nisu države potpisnice i da za njih nema zakonskih obaveza iz Rimskog statuta.

    “Rimskim statutom utvrđena su četiri ključna međunarodna zločina: genocid, zločini protiv čovečnosti, ratni zločini i zločin agresije. Ta krivična dela “ne zastarevaju”, navodi se u saopštenju.

    Prema Rimskom statutu, MKS može da istražuje i krivično goni četiri ključna međunarodna zločina samo u situacijama kada države “ne mogu” ili “ne žele” da to same učine; nadležnost suda je komplementarna nadležnostima domaćih sudova. Sud je nadležan za krivična dela samo ako su počinjena na teritoriji države potpisnice ili ako ih je počinio državljanin države potpisnice. Izuzetak od ovog pravila je da MKS takođe može imati jurisdikciju nad zločinima ako je njegovu nadležnost ovlastio Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija, objašnjava Savet EU u svom saopštenju.

    Savet EU takođe traži od država članica da dozvole vršenje univerzalne jurisdikcije ili drugih oblika domaće nadležnosti nad ključnim međunarodnim zločinima i da omoguće blisku pravosudnu saradnju sa MKS.

    U zaključcima se pozivaju zemlje članice da pruže adekvatnu podršku za stvaranje i funkcionisanje specijalizovanih jedinica posvećenih istrazi i procesuiranju ključnih međunarodnih zločina na nacionalnom nivou.

    Zaključci traže od država EU da rade na podizanju svesti “ukrajinske izbegličke zajednice o mogućnosti davanja svedočenja u državama članicama”, kao i da “podrže kancelariju glavnog tužioca Ukrajine”. Savet EU pozvao je Ukrajinu da pristupi Rimskom statutu.

  • Putin razmatra “drastičan” odgovor Zapadu

    Putin razmatra “drastičan” odgovor Zapadu

    Rusija, najveći svetski izvoznik energije, mogla bi da smanji proizvodnju nafte.

    Takođe će odbiti da proda naftu bilo kojoj zemlji koja nameće “glupu” zapadnu gornju granicu cena ruske nafte, izjavio je u petak predsednik Vladimir Putin, prenosi Rojters.Grupa sedam velikih sila, Evropska unija i Australija prošle nedelje dogovorile su ograničenje cene ruske sirove nafte od 60 dolara po barelu nakon što su članice EU savladale otpor Poljske.

    “Što se tiče naše reakcije, već sam rekao da prosto nećemo prodavati onim zemljama koje donose takve odluke“, rekao je Putin novinarima na konferenciji za novinare u glavnom gradu Kirgizije, Biškeku.

    “Razmišljaćemo, možda, čak i o mogućem, ako bude potrebno… smanjenju proizvodnje”.

    Putin je rekao da Rusija ima sporazum o proizvodnji sa drugim članicama grupe proizvođača nafte OPEK+, tako da je ovako drastičan korak i dalje samo mogućnost.

    “Razmišljamo o ovome, još nema rešenja. A konkretni koraci biće navedeni u ukazu predsednika Rusije koji će biti objavljen u narednih nekoliko dana“, rekao je Putin.

    Prodaja nafte i gasa Evropi bila je jedan od glavnih izvora ruske devizne zarade otkako su sovjetski geolozi pronašli naftu i gas u močvarama Sibira decenijama posle Drugog svetskog rata.

    Putin je odbacio pokušaj Zapada da stisne ruske finansije, rekavši da gornja granica od 60 dolara odgovara ceni po kojoj je Rusija prodavala naftu.

    “Sve se svodi na ovu cifru“, rekao je Putin. “Zato ne brinite za budžet”.

    Prema podacima Rojtersa, cena nafte tipa Urals u petak je bila oko 53 dolara po barelu.

    Šef Kremlja je upozorio da bi pokušaji Zapada da uvede gornju granicu cena doveli do globalnog kolapsa naftne industrije, a potom i do katastrofalnog rasta cena.

    “To će dovesti do kolapsa same industrije, jer će potrošač uvek insistirati da cena bude niža. Industrija je već nedovoljno finansirana, a ako slušamo samo potrošače, onda će se ova investicija smanjiti na nulu“, rekao je Putin.

    “Sve će to u nekoj fazi dovesti do katastrofalnog skoka cena i kolapsa globalnog energetskog sektora. Ovo je glup predlog, loše osmišljen i loše promišljen.”

  • Stano: Evropska unija zabrinuta za bezbjednost na sjeveru Kosova

    Stano: Evropska unija zabrinuta za bezbjednost na sjeveru Kosova

    EU je zabrinuta za bezbjednosnu situaciji posebno na sjeveru KiM, izjavio je danas portparol EU za spoljnu politiku Peter Stano, na redovnoj konferenciji za novinare u Briselu.

    EU i države članice prate situaciju na Kosovo veoma pažljivo i zabrinuti su zbog bezbjednosne situacije, posebno na sjeveru. EU osuđuje nasilje i nasilne napade i poziva na deeskalaciju i odgovornost u korist lokalnog stanovništva. EULEKS i KFOR su prisutni na terenu i patroliraju – rekao je Stano.

    – Fokus sada treba da bude na normalizaciji odnosa između Kosova i Srbije. To je ključno za evropski put obje zemlje, ali takođe za smirivanje situacije. EU i države članice su više puta pozivale na smirivanje i posljednji put na samitu EU-ZB u Tirani – kazao je Stano.

    Na novinarsko pitanje da li EU razmišlja o uvođenju “crne liste” za neke osobe koje su osumnjičene za kriminalne aktivnosti, kao što to rade SAD i Velika Britanija, Stano je odgovorio da EU nema “crnu listu” već sankcije.

    – EU nema “crnu listu” nego sankcije, a to je u rukama država članica i o tome se nikad ne razgovara javno. Što se tiče mogućih prijedloga, diskusija, sugestija na tu temu, mogu samo da kažem da države članice prate pažljivo situaciju na terenu i znaju veoma dobro ko šta radi, tako da, ako ima konsenzusa, da se onda uradi nešto protiv nekih osoba. Države članice o tome razgovaraju i odlučuju – naglasio je Stano.

  • Satler: Korupcija sputava zemlju, građani zaslužuju bolje

    Satler: Korupcija sputava zemlju, građani zaslužuju bolje

    Korupcija sputava BiH, čiji građani zaslužuju bolje, istakao je šef Delegacije EU u BiH Johan Satler.
    On se oglasio na “Tviteru” povodom Međunarodnog dana borbe protiv korupcije, koji se obilježava sutra.
    “Potrebno je usvojiti zakone o sukobu interesa i integritetu Visokog sudskog tužilačkog vijeća BiH, kao i strategiju protiv korupcije i za zaštitu zviždača. Krajnje je vrijeme za napredak u borbi protiv korupcije”, poručio je Satler.

  • Putin: Zapad Ukrajince eksploatiše kao topovsko meso

    Putin: Zapad Ukrajince eksploatiše kao topovsko meso

    Zapadne zemlje pretvorile su Ukrajinu u svoju koloniju, a Ukrajince eksploatišu kao topovsko meso i udarnog ovna protiv Rusije, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    “Zapad godinama neljubazno eksploatiše Ukrajinu i isušuje njene resurse, podržava genocid i terorisanje u Donbasu, dok pretvara zemlju u koloniju i danas besramno koristi ukrajinski narod kao topovsko meso i udarnog ovna protiv Rusije, snabdijevajući Ukrajinu oružjem i municijom, slanjem plaćenika i guranju države na samoubilački put”, rekao je Putin u obraćanju šefovima odbrambenog sektora Šangajske organizacije za saradnju i Zajednice nezavisnih država putem video-veze.

    On je istakao da trenutna dešavanja u Ukrajini pokazuju posljedice pokušaja Vašingtona da se po svaku cijenu drži svoje globalne dominacije.

    “Ubijeđen sam da priroda i srazmjere današnjih prijetnji stvaraju veću potrebu za našom interakcijom preko odbramenih agencija”, naglasio je Putin.

    Prema njegovim riječima, neophodan je zajednički rad na oblikovanju fleksibilnijeg i stabilnijeg sistema bezbjednosti i saradnje, koji može da bude prikladan u svjetlu trenutnih izazova, javio je TASS.

    Putin je dodao da takav sistem ne treba da bude zasnovan na “nekim mitskim nepisanim pravilima, koja niko nije vidio, niti na bilo čijoj dominaciji i monopolizmu, već isključivo na međunarodnom pravu i poštovanju međusobnih interesa.

  • Rusima stiže ubica “Boga rata”

    Rusima stiže ubica “Boga rata”

    Ruske trupe protivvazdušne odbrane navodno su dobile novi softver koji im omogućava da brzo otkriju i obaraju rakete ispaljene iz raketnog bacača HIMARS.

    Američki sistem HIMARS pokazao se kao prekretnica za Ukrajinu u pokušaju da osujeti rusku agresiju, a u više navrata je stizao u Ukrajinu.

    Međutim, ruski stručnjaci sada tvrde da upotreba novog softvera omogućava ruskim jedinicama protivvazdušne odbrane da naprave proračune koji su skoro 100 odsto preciznije, što im omogućava da brzo obaraju rakete ispaljene iz HIMARS-a, piše Blic.

    RIA Novosti su citirale izjavu ruskog komandanta protivvazdušne odbrane čija jedinica će dobiti taj softver, da “iako u početnoj fazi ruske snage protivvazdušne odbrane nisu razumele šta su rakete HIMARS, one su nakon novog programa postale normalna meta”.

    “Vidimo ih, posmatramo i uništavamo bez problema”, rekao je on nedavno.

    Aleksej Podberezkin, direktor Centra za vojno-političke studije MGIMO, tvrdi da su ruske snage i pre novog softvera oborile 75-80 odsto raketa koje su lansirali sistemi HIMARS, ali ne 100 odsto.

    U međuvremenu, Rusija nije otkrila kada je ažurirala domaće sisteme PVO ovim novim softverom, ali s druge strane, ni američko ministarstvo odbrane nije otkrilo koji će strani saveznici dobiti nove sisteme HIMARS.

    Međutim, brojne istočnoevropske članice NATO-a najavile su svoju nameru da kupe ove sisteme za koje Mark Vojger, bivši specijalni savetnik za ruska i evroazijska pitanja nekadašnjeg komandanta američke vojske u Evropi generala Bena Hodžisa, kaže da su “Bog rata”.

  • Sijarto: EU ne bira sredstva, treba da budemo spremni za ozbiljne napade

    Sijarto: EU ne bira sredstva, treba da budemo spremni za ozbiljne napade

    Mađarska bi trebalo da bude spremna za ozbiljne napade iz Evropske unije, jer “Brisel i liberalna propagandna mašina” ne biraju sredstva i protiv Budimpešte koriste sve vrste ucjene, izjavio je mađarski ministar inostranih poslova te zemlje Peter Sijarto.

    “Sada praktično nema te vrste ucjene kojoj Brisel nije pribjegao protiv Mađarske. Uvijek su nas napadali, bijesno napadali, ali na kraju se uvijek ispostavljalo da smo mi bili u pravu. I u nastupajućem periodu, naravno, treba da se pripremimo za buduće ozbiljne napade”, rekao je Sijarto u govoru na Forumu građanske solidarnosti.

    On je izrazio uverenost da će Brisel i “međunarodna liberalna propagandna mašina” primijeniti beskrupulozna sredstva.

    “Novčana ucjena, politička ucjena, širenje fejkova i laži – sve će to uslijediti”, upozorio je on.

    Sijarto je podsjetio da za posljednjih 12 godina antikrizna politika Budimpešte nikada nije bila u “mejnstrimu” Evropske unije, “ali je uvijek bila uspješna”.

    Prema njegovim riječima, Mađarska je na svojoj južnoj granici podigla ogradu, kada su od nje tražili da primi migrante, kupila vakcine za kovid 19 od Rusije i Kine, kada je EU čekao preparate zapadne proizvodnje, a trenutno se zalaže za mirno rješavanje ukrajinskog sukoba.

    Mađarski ministar je ponovio da je cilj Budimpešte da izbjegne recesiju, dok je istovremeno “u Evropi nastala energetska kriza neviđenih razmjera”.

    Prethodno je Sijarto izjavio da su optužbe na račun Mađarske za sistematsku korupciju u zemlji neosnovane i da je to u suprotnosti sa ekonomskim rastom.

    Evropski parlament, dodao je on, koji poziva na uskraćivanje finansiranja Budimpešte, “mrzi” desničarsku vladu u zemlji, koja je protiv liberalnog mejnstrima.

  • Rat može da se završi sutra. Zelenski je na potezu

    Rat može da se završi sutra. Zelenski je na potezu

    Rusija je u četvrtak saopštila da je na ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom da okonča rat u Ukrajini.

    “Zelenski zna kada bi rat mogao da se završi. Može da se završi sutra ako on to želi”, rekao je Dmitrij Peskov, portparol Kremlja.

    Kremlj je odavno rekao da Ukrajina mora da prihvati uslove Rusije za okončanje rata, koji je sada u desetom mjesecu.

    Rusija je tražila da Kijev prizna Krim i druge okupirane teritorije kao deo Rusije.

    Zelenski i drugi ukrajinski zvaničnici su više puta odbacivali te uslove i rekli da će se rat završiti kada Ukrajina oslobodi okupirane teritorije ili se ruske snage povuku.

  • Pismo iz Moskve za UN

    Pismo iz Moskve za UN

    Prvi zamenik ruskog predstavnika pri UN Dmitrij Poljanski rekao je danas da je Moskva poslala pismo Savjetu bezbednosti Ujedinjenih nacija i Generalnoj skupštini tog tela u kojem se govori o ukrajinskim napadima na civile Donbasa.

    “U zvanični dokument, u okviru priprema za sednicu Saveta bezbednosti, koju smo sazvali zbog isporuke zapadnog naoružanja Ukrajini 8. decembra, dodali smo i pismo donjecke javne organizacije „Poštena zaštita“ u vezi sa granatiranjem civilnog stanovništva Donbasa koje su sprovele Oružane snage Ukrajine”, napisao je Poljanski na društvenoj mreži Telegram.

    Dodao je da je poseban akcenat stavljen na masovno granatiranje koje se desilo ove nedelje. “Ovu temu ćemo svakako pokrenuti na sastanku zakazanom 9. decembra. Imamo još mnogo informacija koje će našim bivšim zapadnim partnerima biti neprijatno da čuju, ali moraće”, zaključio je Poljanski na Telegramu.