VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Njemačka gubi ekonomsku moć

    Njemačka gubi ekonomsku moć

    Njemačka gubi ekonomsku moć, pored ostalog i zato što ima problem sa sve starijim društvom i nedovoljnim brojem radnika.

    Pritom je odustajanje od gasa, nafte i uglja uticalo na rast cena energije, saopšteno je danas nakon istraživanja minhenskog univerziteta.

    Navodi se da se umesto najavljivane recesije očekuje mali privredni rast od 0,3 odsto, jer je zima bila blaga, a potrošnja energije manja od očekivane, preneo je Dojče vele.

    “Ekonomski pad u zimskoj polovini 2022/23. verovatno je bio manji nego što se strahovalo u jesen”, rekao je profesor na Ifo institutu za ekonomska istraživanja na Univerzitetu u Minhenu Timo Volmershojzer.

    Ifo institut pripada grupi od četiri vodeća nemačka ekonomska istraživačka instituta koji dva puta godišnje za vladu pripremaju prognozu privrednog razvoja, a ovog proleća pridružio im se i jedan istraživački institut iz Austrije. Njihova predviđanja su važna za procenu poreza, a samim tim i za kreiranje saveznog budžeta. Volmershojzer napominje da industrija ima mnogo narudžbina, iako opšti uslovi nisu povoljni za poslovanje.

    “Trajni problemi sa isporukom poluproizvoda, ekstremni skokovi cena energenata i manjak radnika, smanjili su proizvodne mogućnosti nemačke privrede i sprečili snažniji rast bruto domaćeg proizvoda”, nabraja minhenski profesor.

    Stručnjaci za 2024. godinu očekuju rast od 1,5 odsto, ali to je još prilično nesigurna procena, jer je mnogo nepoznanica i dodaju da geopolitičke napetosti ili niske temperature mogu u svakom trenutku ponovo da izazovu rast cena.

    “Opasnost od nestašice gasa naredne zime još uvek postoji”, kaže Volmershojzer.

    Poručuje da srednjoročne prognoze nisu ružičaste.

    “Prema našim procenama, prosečna stopa rasta njemačke privrede biće tek oko pola odsto krajem decenije”, najavljuje profesor.

  • Njemačka: Kraj!

    Njemačka: Kraj!

    Njemački ministar zdravlja proglasio epidemiju koronavirusa u toj zemlji završenom.

    U vezi s tim, u Njemačkoj je u ponoć istekao zahtev za nošenje zaštitnih maski, kao i važenje drugih mera protiv korone.

    Prvi put za tri godine, više neće biti vladinih ograničenja u vezi sa epidemijom, objavio je danas “Frankfurter algemajnecajtung”.

    Kako se podseća, do nedavno su posetioci bolnica i staračkih domova morali da nose FFP2 masku, a isto je važilo i za pacijente i posetioce medicinskih ordinacija i ustanova za diajlizu.

    Sada je ta pravila ukinula nemačka država, međutim medicinske ustanove i dalje mogu da zahtevaju nošenje maski, a nejasno je koliko će institucija to iskoristiti.

    Šef Nacionalnog udruženja lekara obaveznog zdravstvenog osiguranja Andreas Gasen rekao je da medicinska praksa može da reguliše nošenje maski u okviru pravila za svaku zdravstvenu ustanovu posebno.

    Šef nemačkog bolničkog društva Gerald Gas naglasio je da su bolnice navikle da “određuju higijenske mere za zaštitu svojih pacijenata, čak i nezavisno od korone. Nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah rekao je da se može reći da je epidemija u Nemačkoj privedena kraju.

    Ministar je ocenio da je Nemačka uspešno prebrodila epidemiju, ali je napomenuo da je nejasno kako će se nastaviti finansiranje vakcinacija nakon okončanja važenja Uredbe o vakcinaciji protiv koronavirusa.

    Vakcinacije protiv korone treba da budu uključene u redovnu negu, rekao je Lauterbah, izražavajući razočaranje što se zdravstvena osiguravajuća društva i lekari nisu dogovorili o budućoj ceni za refundaciju.

    U Bavarskoj vakcinacija protiv korone ostaje novčana naknada, pošto su se kompanije za zdravstveno osiguranje i Udruženje lekara obaveznog zdravstvenog osiguranja dogovorili o kompromisnom rešenju u četvrtak, odnosno neposredno pre završetka nacionalne regulative.

  • Rusija zaprijetila Srbiji?

    Rusija zaprijetila Srbiji?

    Politikolog Vuk Velebit istakao je da učlanjenje Finske u NATO samo potvrđuje da, otkako je počeo rat u Ukrajini, taj savez nikad nije bio jači.

    Takođe, to će, kakokaže, otvoriti i neka važna pitanja za naš region.

    S tim u vezi, Velebit je za Tanjug podsetio da naše okruženje većinski pripada NATO-u, pa se, pored ostalog, postavlja pitanje kakva će biti dinamika odnosa Srbije i Alijanse, kao i šta će biti s tzv. Kosovom i BiH.

    On se juče osvrnuo i na komentar portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je rekao da će pažljivo pratiti međunarodnu taktičku vežbu “Platinasti vuk 23”, koja je izuzeta iz moratorijuma na planiranje, pripremu i realizaciju vežbi sa stranim partnerima u zemlji i inostranstvu i to zbog ispunjavanja preuzetih obaveza Srbije u vezi sa učešćem Vojske Srbije u multinacionalnim operacijama.

    “Kada tako nešto Rusi kažu, onda je to otvoreno-skriveni vid pretnji, a režim u Moskvi svoj pritisak maskira brigom zbog pritiska koji Zapad vrši na Srbiju”, navodi Velebit.

    On podseća da je pre moratorijuma Srbija imala veći broj vežbi sa NATO i zapadnim partnerima, nego sa Rusijom.

    “Nadam se da u Beogradu ne postoji avanturizam da ulazi u takve odnose sa Rusijom ili Belorusijom, zemljama koje su direktno ili indirektno umešane u rat. Srbija u skladu sa svojim interesima treba da proceni šta je najbolje, pa iako zadržava pravo na svoju vojnu neutralnost, to je ne sprečava da učestvuje u vežbama sa članicama NATO ili nekim drugim vojnim partnerima”, istakao je politikolog.

    Velebit ocenjuje da je na delu jedna od najvećih geopolitičkih promena u Evropi u poslednjih 30 godina, otkada se NATO proširio na istok Evrope, jer ovo je teritorijalno gledano najveće proširenje, budući da se granica država NATO-a sa Rusijom zapravo udvostručila.

    “Dogodilo se upravo suporotno onome zbog čega je Rusija ušla u ovaj rat, kada ste imali Ukrajinu koja nije bila članica NATO, a sada ste dobili Finsku i proširenje Alijanse na granicu sa Rusijom od 1.300 kilometara”, naveo je on.

    Naglasio je da ovakav ishod možemo da gledamo kao poraz Putina i njegovu pogrešnu procenu, jer će, pored Finske, i Švedska uskoro ući u Severnoatlanski savez, a Rusija na zapadu više nema nijednog saveznika.

    “Treba istaći da je Finska bila neutralna od 1945. godine, pa je Rusija zapravo naterala da, zbog rata u Ukrajni i istorije sukoba izmedju Finske i Sovjetskog Saveza, ta skandinavska zemlja odluči da udje u Alijansu”, istakao je Velebit.

    Podsetio je da je, pre sukoba u Ukrajini, svega 30 osto stanovnika Finske bilo za članstvo u NATO, a da je otada taj broj porastao na 80 odsto, “što znači da je kod njih porastao strah od ruskog napada”.

    “Važno je reći da u Finskoj ima oko 200.000 aktivnih vojnika i još oko 900.000 u rezervi, jer se upravo zbog navedene istorije sukoba skandinavska zemlja ovih 70-80 godina pripremala na situaciju da će morati da se brani”, kaže Velebit.

    Prema njegovima rečima, ta država ne ulazi u NATO samo sa svojom teritrorijom, već i sa jakom i dobro opremljenom vojskom i snažnom artiljerijom.”Finska vojska je i ranije imala vežbe sa NATO, pa se može reći da je već uskladjena sa standardima alijanse”, primetio je Velebit.

    Naglasio je da će stoga ruska strana imati problem sada kada je veliki deo trupa usmerila ka Ukrajini, pa će teško biti u mogućnosti da obezbedi neke nove vojne resurse na tolikoj granici sa Finskom.

    “Veliki je to izazov za Rusiju, odakle smo čuli i otvorene ili skrivene pretnje prema Helskinkiju. Moskva će morati da uradi nešto i instalira makar neke trupe na granici sa Finskom, što će biti za nju veoma izazovno u trenutku kada vodi rat u Ukrajini”, rekao je politikolog.

    Nagovestio je da se može očekivati da Ukrajina bude deo pakta, ali to u ovom trenutku nije moguće.”I bilo bi veoma opasno, jer, kao što je rekao Stoltenberg, Ukrajina mora prvo da pobedi, opstane kao država i sačuva teritorije, pa će moći da se razgovara o tome”, smatra Velebit.

    On je konstatovao da već učlanjenjem Finske ne postoje te nekadašnje “tampon zone” između NATO i Rusije. “Tako dolazimo u sitaciju da na direktnoj granici budu Rusija i NATO, što može dovesti do većih tenzija nego sada”, poručio je Velebit.

  • Francuska u haosu

    Francuska u haosu

    Policija u Parizu upotrijebila je večeras palice, suzavac i šok bombe da razbije masu demonstranata koji su protestovali zbog penzione reforme, javio je dopisnik RIA Novosti.

    Stotine hiljada ljudi izašlo je danas i večeras na ulice Pariza, 11. dana protesta protiv plana vlade da podigne starosnu granicu za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine, saopštio je sindikat CTG.

    Velika masa ljudi okupila se večeras na Trgu “Italija” u centru Pariza, a policija je u punoj opremi krenula je na demonstrante koji su zapalili kanistere sa gasom.

    Ministar unutrašnjih poslova Francuske Žerald Darmanin saopštio je da je policija uhapsila danas ukupno 111 ljudi, kao i da su 154 policajca povrijeđena u sukobima sa demonstrantima.

    On je naveo da je samo u Parizu privedeno 45 ljudi, a da je 77 policajaca ranjeno.

    Novi protesti zakazani su za 13. april.

  • Obavještajci: Rusi su ušli u grad

    Obavještajci: Rusi su ušli u grad

    Britansko ministarstvo odbrane jutros je objavilo najnoviji izveštaj svojih vojnih obaveštajaca u kojem se bave situacijom u istočnom ukrajinskom gradu Bahmutu.

    Rusi ovaj grad Ukrajine pokušavaju da osvoje još od jula prošle godine.

    U izveštaju se navodi da su ruske snage “vrlo verovatno ušle u centar Bahmuta i zauzele zapadnu obalu reke Bahmutke”. Zvaničnici obaveštajnih službi ističu da je “verovatno da je ključni ukrajinski put snabdevanja zapadno od grada ozbiljno ugrožen”.”Verovatno su na lokalnom nivou pripadnici Vagnerove plaćeničke grupe i komandanti regularne ruske armije privremeno pauzirali svoje sukobe i poboljšali saradnju”, navodi se u izveštaju.

  • Kina mijenja stav o Rusiji?

    Kina mijenja stav o Rusiji?

    Zvanični Peking koji je do sada bio suzdržan kad je u pitanju ruska invazija i nije se ni na koji način mešao u ruske planove, ali sada se to mjenja.

    Postalo je to jasno, prenosi Index.hr, prilikom državne posete francuskog predsednika Kini.”Ruska agresija u Ukrajini je zadala udarac stabilnosti. Znam da mogu da računam na vas da ćete vratiti Rusiju na stranu razuma za pregovaračkim stolom”, rekao je Emanuel makron Si Đinpingu.

    Francuski predsednik je tokom posete Pekingu rekao da Kina može da “odigra značajnu ulogu” na putu prema miru u Ukrajini, pozdravivši “kinesku spremnost i posvećenost razrešenju sukoba”.

    Od kineskog predsednika s druge strane, moglo se čuti da se slaže da se tokom sukoba u Ukrajini ne bi smelo koristiti nuklearno oružje. Si Đinping je takođe rekao da želi da što pre započnu mirovni pregovori i pozvao međunarodnu zajednicu da ne podupire eskalaciju krize.

    Uz to, francuski diplomatski izvor rekao je da je Si spreman da pozove ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, ali u skladu sa vlastitim rasporedom.

    Kina je spremna da sarađuje s Francuskom kako bi Rusiju i Ukrajinu “snažno pogurali” prema početku pregovora za okončanje sukoba, rekao je taj izvor.

    Međutim, mnogo pažnje su izazvale i izave kineskog ambasadora pri EU, koji je u poslednja 24 sata povukao redak potez direktno rekavši da njegova zemlja ne podržava rat i da ne osigurava oružje Rusiji.

    Ambasador Fu Ćong dao je intervju za NJujork tajms uoči Makronove posete Kini, a u kom je rekao da su kritičari pogrešno protumačili odnos Kine prema Rusiji, umanjujući značaj zajedničke izjave ruskog i kineskog predsednika o “bezgraničnom prijateljstvu” dve zemlje koju su Si i Putin potpisali tri nedelje pre početka invazije.

    “‘Bez ograničenja’ nije ništa drugo nego retorika”, rekao je Fu Ćong. Takođe je kazao da Kina ne daje oružje Rusiji niti će to činiti u budućnosti.

  • Savjet EU traži da se važan predlog izmjeni

    Savjet EU traži da se važan predlog izmjeni

    Pravna služba Saveta EU smatra da su važni delovi predloga EK o Instrumentu za vanredne situacije na jedinstvenom tržištu (SMEI) u suprotnosti sa pravom EU.

    U procurelom dokumentu u koji je Euractiv imao uvid, navodi se da bi mnogo toga trebalo da bude izmenjeno ili izbrisano.

    Uredbu o SMEI je Komisija predložila 2022. godine u nastojanju da se obezbedi snabdevanje osnovnim dobrima na jedinstvenom tržištu i zaštiti integritet jedinstvenog tržišta u vanrednim situacijama.

    Između ostalih mera, predložena uredba bi omogućila Komisiji da nadgleda lance snabdevanja na osnovu podataka koje bi kompanije morale da joj dostave, a u hitnim slučajevima, Komisija bi mogla da natera kompanije da daju prioritet nekim porudžbinama za proizvode relevantne za hitne slučajeve u odnosu na druge porudžbine.

    Prema uredbi, države članice bi morale da uspostave nacionalne rezerve za neke od najvažnijih materijala i proizvoda.

    Predlog je napisan na osnovu iskustva sa pandemijom, kada su zemlje EU bile zatečene, a medicinska oprema bila teško dostupna, što je dovelo do zatvorenih granica i kritične nestašice.

    Mnoge države članice kritikovale su predlog nadležnosti, a neke su čak smatrale da bi, suprotno svojoj nameri, predlog zapravo mogao da dovede do fragmentacije jedinstvenog tržišta.

    Da bi proverile ispravnost predloga i njegove pravne osnove, države članice su zadužile Pravnu službu Saveta EU (CLS) da ga prouči i izradi mišljenje o njemu.

    “Značajno izmeniti ili izbrisati”

    Mišljenje, poslato državama članicama 4. aprila, dovodi u sumnju mnoge ključne mere SMEI.

    Na osnovu sudske prakse Evropskog suda pravde, Pravna služba Saveta (CLS) je napisala da “predložene mere prevazilaze ono što je Sud do sada smatrao kompatibilnim”, pozivajući se na pravni osnov na kojem je Komisija zasniva svoj predlog.

    “Ukoliko se sazakonodavci ipak odluče da usvoje predložene mere, trebalo bi da značajno izmene osnovne odredbe SMEI”, navodi se u pravnom mišljenju, uz pominjanje predmeta, ciljeva, definicija i kriterijuma u hitnim slučajevima.

    Kritike su još oštrije u vezi sa odredbama SMEI-a o nacionalnim strateškim rezervama, zahtevima za informacije ekonomskim operaterima i prioritetnim nalozima, koje bi zakonodavci trebalo da “izbrišu ili značajno izmene”, prema mišljenju CLS.

    CLS je tvrdio da bi SMEI trebalo da bude mnogo više jasan. Međutim, to bi rizikovalo da se naruši svrha SMEI-a, koji je formiran za delovanje u nepredviđenim kriznim situacijama, kao što je bio slučaj sa pandemijom.

    Predlog Komisije SMEI takođe uključuje mere koje bi trebalo da obezbede slobodno kretanje preko granica čak i u hitnim slučajevima. CLS gleda na ove mere malo pozitivnije. Ipak, on se takođe zalaže za njihovu izmenu “kako bi se osigurala pravna sigurnost”.

    Države članice upravljaju SMEI

    O predlogu SMEI trenutno raspravljaju i Evropski parlament i države članice.

    U nacrtu procurelog teksta zajedničkog stava država članica, u koji je EURACTIV imao uvid, iz stava Saveta su izbrisani članci koji su dobili najviše kritika od strane CLS.

    Naime, reč je o merama o strateškim rezervama na nacionalnom nivou i merama o prioritetnim porudžbinama koje bi omogućile Komisiji da primora kompanije da u hitnim slučajevima daju prioritet određenim nalozima.

    Mere koje se odnose na obavezne zahteve Komisije za informacije kompanijama takođe će biti ili izbrisane ili u velikoj meri izmenjene, navodi se u procurelom kompromisnom tekstu.

    U međuvremenu, prvi nacrt, koji je izvestilac Evropskog parlamenta za predmet, Andreas Švab, predstavio za pregovaračku poziciju Parlamenta, ostaje mnogo bliži prvobitnom predlogu Komisije.

  • Preuzimaju Krim? “Uništićemo sve rusko”

    Preuzimaju Krim? “Uništićemo sve rusko”

    Ruska kultura biće zabranjena na Krimu kada Ukrajina povrati kontrolu, tvrdi Mihail Podoljak, viši pomoćnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog.

    On je rekao da se sa Krima mora iskoreniti sve rusko i da će Ukrajina zauzeti to poluostrvo u roku od sedam mjeseci.

    Podoljak je dodao da Kijev planira da uvede zakonske kazne za vlasnike ruskih pasoša i druge, kako kaže, izdajnike koji žive u regionu.

    “Čim uđemo, moramo da iskorijenimo sve rusko na Krimu”, rekao je Podoljak u intervjuu za RSE. On je rekao da će Krim ponovo postati deo “ukrajinskog kulturnog prostora”.

    On je rekao da će ukrajinske snage ponovo zauzeti poluostrvo u roku od sedam meseci, tvrdeći da je njegov stav “matematički potvrđen” i da Rusiji nedostaju neophodni resursi da zadrži region.

  • Lukašenko: Ne blefiramo

    Lukašenko: Ne blefiramo

    Iskoristićemo sva moguća sredstva da zaštitimo Saveznu državu. Ne blefiramo, ozbiljni smo, izjavio je danas bјeloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.

    Rusija i Bјelorusija su prinuđene da se bore i da štite svoje interese u kontekstu informaciononog, političkog i ekonomskog rata koji Zapad vodi protiv njih, rekao je on na sastanku sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u okviru Visokog državnog saveta Savezne države.

    “Otvoreno kažem, ako bude bilo potrebno, iskoristićemo sva moguća sredstva da zaštitimo Saveznu državu. Ne blefiramo, ozbiljni smo”, istakao je Lukašenko.

    “Nemamo pravo da izgubimo bitku za umove i srca naših građana u štampi, televiziji, i na digitalnom i ideološkom bojnom polju”, rekao je beloruski predsednik, dodajući da sukob Zapada i Istoka neće oslabiti još dugo vremena nakon što topovi utihnu.

    Beloruski lider je istakao da je Savezna država Rusije i Belorusije među liderima kada je reč o sličnim savezima država.

    “Ako se osvrnemo na sveukupne rezultate koje smo postigli tokom prethodnog perioda i to za kratko vreme, naš Savez je s pravom među liderima među ostalim savezima sličnog tipa”, naglasio je beloruski lider.

    Prema njegovim rečima, dobroj ekonomskoj saradnji Savezne države u prilog ide broj trgovinskih operacija. Za proteklih 27 godina vrednost trgovine je porasla za više od četiri i po puta, a ključni pravac u bilateralnim odnosima je industrijska saradnja.

    Na današnji dan je povezano više od 8.000 beloruskih i ruskih preduzeća, stotine hiljada radnih mesta, rekao je šef države i dodao da je Savezna država adekvatno izdržala prve masovne spoljnoekonomske udare.

    Pritom, dodao je da Rusija i Belorusija sprovode 60 naučnih i tehničkih programa koji će pomoći u supstituciji uvoza u različitim industrijama i realizuju investicione projekte vredne više od 1,5 milijardi rubalja.

    Kako neprijatelju nisu uspeli pokušaji ekonomske blokade, sada koristi vojnu ucenu u vidu gomilanja snaga i sredstava NATO u blizini granica Savezne države, kazao je on.

    “NATO gradi snage i sredstva u blizini granica Belorusije i Ruske Federacije, posebno je ugrožena Kalinjingradska oblast”, naglasio je Lukašenko, a prenosi portal Raša tudej Balkan.

  • Trumpu skočio rejting nakon pojavljivanja na sudu

    Trumpu skočio rejting nakon pojavljivanja na sudu

    Amerikanci su podijeljeni oko krivičnog progona bivšeg predsjednika Donalda Trumpa, ali čini se da je taj slučaj povećao njegove izglede za osvajanje republikanske nominacije za izbore 2024. godine, pokazali su rezultati ispitivanja javnog mnjena koje su juče objavili Rojters i Ipsos.

    Anketa je sprovedena u srijedu i četvrtak, nakon što su tužioci u Njujorku u utorak podigli optužnicu protiv Trampa po 34 tačke optužnice.

    Istraživanje je pokazalo da 49 odsto Amerikanaca smatra da je ispravno da tužioci pokrenu prvi krivični postupak protiv američkog predsjednika ili bivšeg predsjednika.

    Međutim, oko 84 odsto onih koji su sebe opisali kao demokrate reklo je da su optužbe opravdane, dok se samo 16 odsto republikanaca složilo s tim.

    Otprilike 40 odsto republikanaca smatra da je zbog toga veća vjerovatnoća da će glasati za Trampa 2024. godine, dok je 12 odsto reklo da je zbog toga manja vjerovatnoća da će ga podržati. Drugih 38 odsto reklo je da sve to što se dogodilo s Trampom nije imalo uticaj na njihovo mišljenje.

    Tramp vodi u izboru za republikansku nominaciju s velikom razlikom, a 58 odsto republikanaca kaže da je on njihov omiljeni kandidat. To je porast u odnosu na 48 odsto u anketi Rojtersa i Ipsosa objavljenoj u ponedjeljak.


    Guverner Floride Ron De Santis, koji nije ušao u trku, bio je drugi s 21 odsto.

    Dok su demokrate i republikanci duboko podijeljeni oko procesuiranja slučaja, istraživanje je pokazalo snažno uvjerenje da je Tramp dogovorio plaćanja pornozvijezdi Stormi Daniels i manekenki Karen MekDugal kako bi ćutali o navodnim vanbračnim vezama.

    Oko 73 odsto Amerikanaca vjeruje da je tako, uključujući 55 odsto republikanaca.

    Međutim, 76 odsto republikanaca smatra da neki u policiji rade na delegitimizaciji Trampa kroz politički motivirane istrage.

    Otprilike polovina svih ispitanika, ali samo 18 odsto republikanaca, reklo je da bi optužbe trebalo da diskavifikuju Trampa da se ponovno kandiduje za predsjednika.

    U anketi su učestvovale 1.004 odrasle osobe.