VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zvanično: Bajden

    Zvanično: Bajden

    Američki predsednik Džo Bajden objavio je da će se kandidovati za predsedničke izbore u SAD 2024.

    Kako piše BBC, zvanično je pokrenuta kampanja Bajdena za reizbor – u vidu trominutnog videa koji počinje sa jednom rečju: Sloboda.

    Bajden tvrdi da će prava na abortus, odbrana demokratije, prava glasa i mreža socijalne zaštite biti među najvažnijim pitanjima na glasanju 2024. godine.
    On kaže da će birači biti suočeni sa izborom da sledećoj generaciji ostave „više slobode ili manje“ i „više prava ili manje“.

    “Svaka generacija Amerikanaca se suočila sa trenutkom kada je morala da brani demokratiju, da se zalaže za naše lične slobode i da se založi za naše pravo glasa i naša građanska prava. Ovo je naše”, kazao je Bajden.

    Osvrćući se na svoju predizbornu poruku iz 2020. da su Amerikanci “u borbi za dušu” svoje nacije, on predstavlja svoj slogan iz 2024.: “Hajde da završimo posao”, preneo je Blic.

    Rojtersov izvor je pak rekao da je Bajdenov tim već izabrao menadžera kampanje za 2024. Džuli Čavez Rodrigez, koja je sada viši savetnik u Beloj kući, a prethodno je radila kao zamenik šefa Bajdenove kampanje 2020. godine.

    Očekuje se da će Bajden zadržati svoje bliske saradnike, među kojima je i državni sekretar Entoni Blinken, koji je bio spoljnopolitički kadar tokom njegove kampanje 2020.

    Međutim, Bajdenu će sigurno problem predstavljati starost, pošto je 80-godišnji lider najstariji predsednik u istoriji SAD. Bajden je inaugurisan u 78. godini, a do kraja svog eventualnog drugog mandata imao bi 86 godina.

    Nedavne ankete sugerišu da je Bajdenova starost glavna briga među glasačima, a istraživanje “En-Bi-Si njuza” objavljeno tokom vikenda pokazalo je da 70 odsto anketiranih veruje da on ne bi trebalo da se kandiduje 2024, uključujući 51 odsto kolega iz njegove stranke. Od onih koji se protive kampanji za reizbor 69 procenata je kao faktor navelo zabrinutost oko Bajdenovih godina.

    Brojni glasovi ukazuju na to da stariji političari ugrožavaju sposobnost američkog sistema da deluje, te da se Vašington pretvara u gerontokratiju sa sve starijim i nemoćnijim Kongresomnavodi Raša tudej Balkan.

  • Rastu rizici za direktnu vojnu konfrontaciju Rusije i SAD

    Rastu rizici za direktnu vojnu konfrontaciju Rusije i SAD

    Rizici za direktnu vojnu konfrontaciju između dvije nuklearne sile – Rusije i Sjedinjenih Država, stalno rastu, ocijenio je direktor Odjeljenja za neširenje i kontrolu naoružanja Ministarstva spoljnih poslova Rusije Vladimir Jermakov.
    On je za TAS S rekao da je, ako SAD nastave da slijede sadašnji kurs konfrontacije sa Rusijom, sudbina sporazuma START o smanjenju strateškog nuklearnog naoružanja, može biti unaprijed određena.

    “Ako se događaji budu razvijali po najgorem scenariju, odnosno ako Vašington dovede situaciju do vojnog sukoba dvije najveće nuklearne sile, biće neophodno brinuti ne o spasavanju START-a, već o sudbini cijelog svijeta”, istakao je Jermakov.

    On je rekao da Moskva zato stalno ukazuje na opasnost od djelovanja SAD i NATO i šalje, kako je naveo, otrežnjujuće signale Zapadu o neophodnosti da se spriječi katastrofa, prenosi Tanjug.

    Jermakov je kazao da Zapad “i dalje ostaje gluv na apele” Rusije i, prema njegovim riječima, čak ih “zlonamjerno iskrivljuje u propagandne svrhe”.

  • Lajčak upozorava da je dijalog Beograda i Prištine u opasnosti

    Lajčak upozorava da je dijalog Beograda i Prištine u opasnosti

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak upozorio je u Beču da je put ka normalizaciji odnosa miniran i da se mora izbjegavati da se “zgazi na minu”.

    Imamo put ka normalizaciji. Ali, ovaj put je miniran i moramo izbjegavati da zgazimo na bilo koju od tih mina. Jer to bi moglo da dovede do eksplozije cijelog procesa, naglasio je Lajčak tokom diskusije u organizaciji austrijskog Međunarodnog instituta za mir (IIP).

    Lajčak je izrazio nadu da će proces normalizacije odnosa Srbije i Kosova, koji je započeo krajem februara nakon što su obe strane prihvatile evropski predlog, biti nastavljen.

    Situacija na Kosovu je pod tenzijama i veoma je malo međusobno povjerenje, podvukao je on.

    Lajčak je ukazao da je Kosovo 2022. u više navrata bilo veoma blizu “opasnoj eskalaciji”.

    – Odluka Srba o napuštanju kosovskih institucija je u novembru stvorila na sjeveru ozbiljan vakuum, koji i dalje postoji. Kada su barikade u decembru postavljene bili smo veoma, veoma blizu nasilju i krvoproliću – naveo je on.

    Rekao je da se ta kriza prevazišla uz podršku SAD, Euleksa i Kfora.

    Poslednjih šest mjeseci upravljanje krizama
    Lajčak je kazao da je poslednjih šest meseci 2022. bilo obeleženo upravljanjem krizama, a da su pregovori sada doveli do toga da su predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i kosovski premijer Aljbin Kurti krajem februara prihvatili evropski sporazum o normalizaciji odnosa.

    Do formalnog potpisivanja dogovora, kojim, kako je objasnio, Priština pre svega garantuje zaštitu srpske manjine, a Beograd priznaje kosovske dokumente, nije došlo zato što Beograd ne priznaje Kosovo, objasnio je Lajčak.

    Vučić ne bi mogao prihvatiti bilo kakvu ceremoniju u kojoj su Srbija i Kosovo tretirani ravnopravno, a Kurti ne prihvata ceremoniju gde je drugačije tretiran od Vučića – naglasio je bivši šef slovačke diplomatije.

    Međutim, dokument je usmenim izjavama obavezujući, i sada se u teškim razgovorima radi o implementaciji, od redoslijeda do vremenskih rokova primene pojedinačnih koraka.

    Ova godina je godina prilika jer 2024. slijede izbori u EU i SAD
    Direktorka IIP Štefani Fenkart kritikovala je EU, podsetivši da 20 godina od Samita u Solunu, na kojem je obećano članstvo zemljama Zapadnog Balkana, samo su Slovenija i Hrvatska primljene.

    Ona je ukazala da Kosovo nije samo Srbija ta koja ne priznaje Kosovo, već i pet zemalja EU. Potrebno je izvršiti pritisak na te zemlje da se reši ta situacija – smatra Fenkart.

    S- ituacija u vezi zemalja koje ne priznaju Kosovo ne može biti riješena na tom individualnom nivou, već je potrebna reforma mehanizama u EU – ocijenio je bivši izaslanik EU za Kosovo Volfgang Petrič, prenosi Blic.

    On je izrazio nadu da će EU svojim posredničkim sposobnostima uspeti da izdejstvuje kompromise na Balkanu. Ova godina je godina prilika, jer 2024. slede izbori u EU, SAD i na drugim mjestima – poručio je Petrič.

  • Ništa od F-16

    Ništa od F-16

    SAD još uvek ne razmatraju isporuke Ukrajini borbenih aviona F-16, saopštio je koordinator za strateške komunikacije Saveta za bezbednost Bele kuće Džon Kirbi.

    “Čuli ste da je (predsednik SAD Džozef) Bajden rekao da oni (lovci) trenutno nisu na dnevnom redu. Sada smo usredsređeni na isporuke za koje sami Ukrajinci kažu da su im zaista potrebni u narednim nedeljama i mesecima…”, rekao je on.

    Američki sekretar za odbranu Lojd Ostin je u petak, nakon sastanka kontakt grupe o Ukrajini, koji je održan u Ramštajnu, rekao da su Kijevu trenutno najpotrebniji kopneni PVO sistemi.

  • “Prepustite grad Rusima”

    “Prepustite grad Rusima”

    Mjesecima nakon upozorenja Vašingtona da Ukrajina neće moći da zadrži Bahmut od napada ruskih plaćenika, ukrajinske snage i dalje drže zapadni rub grada.

    Procene SAD bile su mračne još u januaru, prema ranije neprijavljenim poverljivim američkim obaveštajnim dokumentima koje je navodno objavio Džek Tejšeira, pripadnik Nacionalne garde vazduhoplovstva Masačusetsa, a do kojih je došao “Vašington post”.

    Vašington je upozorio na potencijalno opkoljavanje ukrajinskih snaga u Bahmutu i sugerisao da Кijev treba da smanji gubitke i prepusti grad Rusima.

    Procena sa oznakom “strogo poverljivo” upozorava da je stalno rusko napredovanje od novembra “ugrozilo sposobnost Ukrajine da zadrži grad” i da bi ukrajinske snage verovatno bile “u opasnosti od opkoljavanja, osim ako se ne povuku u narednih mesec dana”.

    Ukrajina nije prihvatila ta upozorenja. Кijev je držanje Bahmuta postavio kao imperativ koji je daleko prevazilazi stratešku vojnu vrednost grada, tvrdeći da je to potrebno da se održi nacionalni moral i uskrati Rusiji prilika da se pohvali novim teritorijama. Ukrajina je rekla da je duga borba u Bahmutu oslabila Rusiju ostavila je bez velikog broja vojnika, posebno iz grupe Vagnerovih plaćenika.

    Ukrajinski komandant koji je nadgledao borbu za Bahmut, pukovnik Pavlo Palisa, rekao je da nikada nije zvanično obavešten o ovoj američkoj obaveštajnoj proceni ili o preporukama kako da iskoristi borbu u Bahmutu za dodatnu prednost.

    “Nisam tako velika riba”, rekao je, govoreći za “Vašington post” iz komandnog centra u podrumu.

    Još jedan dokument u riznici, keš osetljivih materijala koji je procurio onlajn preko platforme za razmenu poruka Discord, detaljno opisuje načine na koje bi Ukrajina mogla da koristi naprednu municiju, informativne kampanje i tehnologiju protiv bespilotnih letelica kako bi “nametnula buduće troškove” ruskim snagama.

    Palisa je svoju sposobnost da zadrži delove grada mesecima duže nego što je predviđeno pripisao kombinaciji klasičnog urbanog ratovanja i naprednog izviđanja dronovima.

    Nakon što su ruske snage probile Bahmutov perimetar, Palisa je povukao svoje snage nazad u stambene blokove, koristeći krovove kao uzvišenje i pretvarajući kuće u protivtenkovske položaje. Dublje u gradu, obe strane su počele da se u velikoj meri oslanjaju na izviđačke bespilotne letelice za ciljanje i ometanje kako bi zbunile protivničke navigacione sisteme.

    “Naš neprijatelj zaista uspešno koristi ometanje. Ako nemamo oči u vazduhu, ne možemo da gađamo neprijatelja artiljerijskom vatrom. To je važno zato što nemamo mnogo artiljerijskih metaka. Dakle, naša artiljerijska vatra mora biti precizna”, rekao je on, misleći na mere koje blokiraju pristup GPS signalima.

    Palisa je rekao da je Ukrajina takođe učila iz ruske taktike, koja je nedavno koristila opremu koja maskira “početnu tačku” drona ili koordinate koje bi otkrile lokaciju jedinice koja upravlja uređajem.

    “Ako pronađu naše dronove, to će im dati informaciju da je matična tačka drona negde u Australiji”, rekao je on.

    Кada je Palisa stigao u Bahmut sredinom januara, ocene koje je čuo od oficira oko sebe odražavale su pesimizam Vašingtona.

    ” Ti momci su rekli: “Ne znam, možda dve ili tri nedelje”. Ali mesecima kasnije, mi smo još uvek ovde, pokušavajući da damo sve od sebe da zadržimo grad”, rekao je Palisa, izražavajući poverenje u misiju.

    Dokument koji je procurio takođe sugeriše pogoršanje ruskog morala i podsticanje dezerterstva, naglašavajući “potrošnost” moskovskih trupa.

  • Rusija počela da koristi tenkove u ofanzivnim djelovanjima

    Rusija počela da koristi tenkove u ofanzivnim djelovanjima

    Oružane snage Rusije počele su da koriste najnovije tenkove T-14 Armata za gađanje ukrajinskih položaja, prenose danas RIA Novosti.

    Agencija navodi, pozivajući se na dobro upućen izvor, da su ruske trupe počele da koriste najnovije tenkove Armata za otvaranje vatre na ukrajinske položaje, ali da ti tenkovi još nisu učestvovali u direktnim ofanzivnim operacijama.

    Taj izvor je rekao da su tenkovi T-14 Armata dobili dodatnu bočnu zaštitu od protivtenkovske municije.

    Tenkovi Armata su u borbenim uslovima testirani prvi put u Siriji.

    Tenk je specifičan po tome što se članovi posade nalaze u oklopnoj kapsuli u prednjem delu tenka.

    Armata ima kombinovani višeslojni oklop, a glavno naoružanje je top 2A82-1M kalibra 125 mm, koji može da koristi vođene rakete dometa od osam kilometara.

  • Kupjanjsk teško granatiran

    Kupjanjsk teško granatiran

    Šef kancelarije ukrajinskog predsednika na svom Telegram kanalu objavio snimku za koji tvrdi da predstavlja posledice ruskog raketnog udara na Kupjansk.

    Naime, Andrij Jermak je naveo da su ruske snage pogodile raketom tipa S-300 muzej i da se ljudi još nalaze pod ruševinama.

    “Rusi su napali centar grada Kupjanska u Harkovskoj oblasti, raketom tipa S-300. Pogodili su muzej. Ljudi su pod ruševinama. Već sada znamo da ima više od pet ranjenih”, objavio je Jermak uz snimak, čija autentičnost još uvek nije potvrđena.

  • Šta je Guteraš predložio Putinu u vezi sa izvozom ukrajinskih žitarica

    Šta je Guteraš predložio Putinu u vezi sa izvozom ukrajinskih žitarica

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš predložio je ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu “put naprijed, koji ima za cilj popravljanje, proširenje i produženje” dogovora o izvozu ukrajinskih žitarica preko Crnog mora, rekao je zamjenik portparola Ujedinjenih nacija Farhan Hak.

    Gutereš je zamolio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da pismo uruči Putinu, naveo je Hak u saopštenju poslije susreta Gutereša i Lavrova u Njujorku.

    Rusija je nagovjestila da neće dozvoliti produžetak Sporazuma o žitaricama koji ističe 18. maja, a kao razlog navodi to što ruski dio sporazuma o izvozu ruskih žitarica i vještačkog đubriva nije ispunjen, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

    Hak je rekao da se u pismu Putinu uzimaju u obzir nedavno iznijete pozicije obje strane i rizici zbog kojih može da dođe do globalne nestašice hrane.

    On je naveo da su slična pisma poslata Ukrajini, kao i Turskoj, koja je bila inicijator ovakvog sporazuma.

    Tokom sastanka sa Lavrovim, Gutereš je primio k znanju ruske primjedbe o implementaciji sporazuma.

    “Gutereš je pružio detaljan izvještaj o napretku koji je već postignut i ponovio je posvećenost UN da nastavi da rješava preostala pitanja”, prenio je Hak.

    Lavrov se nalazi u Njujorku kako bi predsjedavao sjednicama Savjeta bezbjednosti UN, s obzirom na to da je Rusija predsedavajuća ovog mjeseca.

    Kineski ambasador u Ujedinjenim nacijama Džang Đun rekao je novinarima da bi Peking volio da se sporazum nastavi.

    “Naravno, to bi bilo korisno za cio svijet”, rekao je Džang.

    Britanska novinska agencija navodi da je, po sporazumu, Kina najveći uvoznik ukrajinskog žita.

  • “Ako padne Ukrajina – sljedi srednja Evropa”

    “Ako padne Ukrajina – sljedi srednja Evropa”

    Lider poljske vladajuće stranke Pravo i pravda Jaroslav Kačinjski upozorio danas u Varšavi da postoje nagoveštaji da će se rat u Ukrajini završiti kompromisom.

    Prema njegovim rečima, taj kompromis podrazumeva da neće biti obnove teritorijalnog integriteta Ukrajine, što Poljska apsolutno odbija.

    Takođe, premijeri Poljske, Češke i Slovačke u zajedničkom članku za časopis Forin afers upozorili su da mir može da se dogovori samo pod uslovima koje postavi Ukrajina.

    “Postoje indicije da rat u Ukrajini može da se završi nekakvim kompromisom, a ne konačnim rešenjem. A to će nažalost značiti da nove opasnosti mogu da se pojave uskoro. Mi ne želimo takvo rešenje. Mi u potpunosti podržavamo Ukrajinu u njenom zahtevu da se oslobodi cela njihova teritorija. Ali ne zavisi sve od nas”, kazao je Kačinjski na konferenciji na godišnjicu usvajanja Zakona o odbrani otadžbine.

    Premijeri Poljske Mateuš Moravjecki, Češke Petr Fijala i Slovačke Eduard Heger u članku za Forin afers upozorili su saveznike da rat može da se završi samo ispunjavanjem uslova koje postavlja Kijev.

    “Ukratko, mir može da dođe samo pod uslovima Ukrajine. Zamrznuti konflikt je najomiljenije sredstvo Rusije kako da kupi vreme – pretvaranjem da završava rat koji je sama izazvala”, navela su trojica premijera.

    Moravjecki, Heger i Fijala uvereni su da je Rusija odavno odlučila da bude u ratu sa Zapadom iako to Zapad, a ni Ukrajina ne žele. “Ukoliko Rusija pobedi i Ukrajina padne može da bude na redu srednja Evropa”, napisali su premijeri.

    Na zapadne saveznike apelovali su da ne smanjuje svoju odlučnost s kojom su do sada pomagali Ukrajini i da zvaničnom Kijevu treba dati svo oružje i novac koji su Ukrajini potrebni da pobedi Rusiju i obnovi svoj teritorijalni integritet.

    “S obzirom na beozočno rusko granatiranje i napade unapred ne bi trebalo da bude isključena nijedna vrsta konvencionalnog oružja koje bi saveznici poslali Ukrajini”, zaključili su Moravjecki, Fijala i Heger.

  • A u slučaju neuspješne kontraofanzive…

    A u slučaju neuspješne kontraofanzive…

    Neuspeh navodne ukrajinske kontraofanzive mogao bi da dovede do smanjenja isporuka zapadnog oružja Kijevu i novih poziva na pregovore, piše “Politiko”.

    “Politiko” se pozvao na izjavu direktorke američkog istraživačkog centra “Atlantik kaunsil” Klementin Starling.

    “Podrška evropske javnosti može vremenom da oslabi, jer evropski energetski i ekonomski troškovi ostaju visoki. Pukotina u transatlantskoj podršci Ukrajini verovatno će negativno uticati na podršku SAD, a i Kongres i administracija (predsednika SAD Džozefa) Bajdena bi mogli da se suoče s problemima u borbi da se ona nastavi”, rekla je Starlingova.

    Ona je sigurna da će evropske zemlje u slučaju neuspešne kontraofanzive početi da podstiču Kijev na pregovore s Moskvom.

    “Neuspešna kontraofanziva otvoriće dodatna pitanja o tome kako će izgledati ishod rata i u kojoj meri se rešenje sukoba, zapravo, može postići samo daljim slanjem oružja i pomoći”, zaključila je Starlingova.

    “Politiko”, takođe, navodi, pozivajući se na izvore u Beloj kući, da Bajdenova administracija strahuje da bi neuspešna kontraofanziva Kijeva mogla da dovede do kritike na račun američkog predsednika.

    “Bajdenova administracija se tajno priprema za mogućnost da će, ukoliko prolećna kontraofanziva Ukrajine ne opravda očekivanja, kritičari u zemlji i saveznici u inostranstvu tvrditi da Amerika takođe nije opravdala očekivanja”, navodi “Politiko”.

    Bela kuća strahuje ne samo od nezadovoljstva u zemlji, nego i od nezadovoljstva među inostranim kolegama.

    Premijer Ukrajine Denis Šmigalj je početkom aprila rekao da bi kontraofanziva Ukrajine mogla da počne na leto, a kasnije je naveo da bi to moglo da se dogodi “uskoro”. Američki mediji su preneli da je ukrajinska ofanziva, navodno, zakazana za 30. april.