VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Prvi put od 1948. Izrael izgubio teritoriju unutar “zelene linije”

    Prvi put od 1948. Izrael izgubio teritoriju unutar “zelene linije”

    Iznenadni napad iz Pojasa Gaze na Izrael predstavlja jedan od najvećih obavještajnih propusta Izraela u posljednjim desetljećima, te predstavlja značajan udarac na ugled Mossada. Napad izveden sedmog oktobra će ostaviti dubok trag na izraelsko društvo.

    Hamas je u ranim jutarnjim satima u subotu izveo neočekivano iskordinisan napad iz Pojasa Gaze na teritoriju Izraela. Napad je uključio ispaljivanje više hiljada raketa, ali i upad preko kopnene granice i mora te ispuštanja iz paraglajdera.

    Frank Gardner sigurnosni analitičar BBC-a nazvao je napad kolosalnom obavještajnom katastrofom za Izrael.

    On je naveo da Izarel ima jednu od najopsežnijih i najsofisticiranijih obavještajnih mreža na Bliskom istoku, kako domaću tako i vanjsku te doušnike ugrađene unutar militantnih skupina, ne samo na palestinskim teritorijima, već i u Libanu, Siriji i drugdje, ali da je danas, na kraju jevrejskog praznika, uhvaćen na spavanju.

    On je istakao kako je Hamas i pored svega uspio isplanirati i pokrenuti ovaj pažljivo koordinisani napad na Izrael naizgled u potpunoj tajnosti.

    “Da će Izrael uzvratiti velikom silom je sigurno. Ali Izraelci će se sada pitati zašto špijuni njihove nacije nisu vidjeli da se ovo sprema i upozorili zemlju na to”, zaključio je Gardner.

    Naveo je kako mu je izraelski vladin zvaničnik kazao kako je već započela velika istraga kako je bilo moguće da izraelska obavještajna agencija nije predvidjela ovaj napad.

    Prema tvrdnjama sa obje strane Hamasovi pripadnici su zauzeli najmanje jednu bazu izraelske vojske i to na teritoriji koja je međunarodno priznata kao teritorija Izraela. Ovo je prvi put od 1948. godine da su Palestinci zauzeli teritorij Izraela unutar “zelene linije” to jeste međunarodne priznate granice.

    Također u borbama je uništen prema snimcima najmanje jedan moderni izraelski tenk Merakva IV, a jedan je barem privremeno bio zarobljen.

    Napad dolazi gotovo na godišnjicu od Yomkipurskog rata koji je započeo šestog oktobra 1973. godine na jevrejski praznik Yom Kipur iznenadnim napadom arapskih vojski. Rat je okončan u trenutku kada su se izraelske trupe nalazile u blizini Damaska i sa opkoljenom egipatskom armijom, ali se u arapskom svijetu smatra uspjehom zbog toga što su za razliku od Šestodnevnog rata arapske vojske bile gotovo ravnopravne sa izraelskom vojskom.
    Kao i prije 50 godina i sada je Izrael uhvaćen nespreman, međutim sada pred Izraelom ne stoji organizovana vojska država sa raznim rodovima nego Hamas koji je se sastoji uglavnom od lake pješadije sa improvizovanim vojnim sredstvima.

    Ne treba sumnjati da će odgovor IDF-a i najradikalnije izraelske vlade u posljednjih nekoliko godina biti surov sa teškim bombardovanjem Pojasa Gaze, ali i mogućom ponovnom okupacijom Pojasa Gaze iz koje se Izrael povukao 2005. godine.

    Za premijera Izraela Benjamina Netanyahua, također, slijedi još jedan politički težak period. Čak ni apsolutna vojna pobjeda neće sa njegove vlade skinuti žig obavještajne katastrofe koja se desilo u subotu ujutro, a mediji su već kritikovali to što mu je trebalo skoro pet sati da se obrati izraelskoj javnosti nakon početka napada. Za Netanyahua će izazov biti i pitanje zarobljenih izraelskih vojnika i civila koji su odvedeni u Pojas Gaze i njihovo oslobađanje.

    Napad je došao i u trenutku pregovora između Saudijske Arabije i Izraela o međusobnom priznanju i pitanje je kako će se odraziti na odnose koji su se počeli popravljati. Ukoliko je suditi po do sada sličnim situacijama izraelski zračni napadi će u Pojasu Gaze izazvati velika stradanja što civilnog stanovništva što civilne infrastukture, a to će prouzrokovati bijes u arapskim državama.

  • Rusko oružje “sudnjeg dana”

    Rusko oružje “sudnjeg dana”

    Ruski predsjednik Vladimir Putin obraćajući se učesnicima dikusionog kluba Valdaj slavodobitno je saopštio da je ta zemlja razvila novi krstareći projektil neograničenog dometa pod nazivom Burevestnik.

    Burevestnik već sad zovu oružjem sudnjeg dana, a zapravo, radi se o krstarećoj raketi na nuklearni pogon koji joj daje neograničeni domet, a sposobna je da nosi nuklearnu bojevu glavu, piše TV Front.

    Priča o Buravestniku započela je 1. marta 2018. godine hada je ruski predsjednik pred medijima obznanio ruskoj i svjetskoj javnosti da ta zemlja radi na nizu projektila od kojih su nekoliko susprosnični, razvijaju velike brzine i mogu da pogode bilo koju tačku na zemljinoj kugli. Tad se saznalo za Kinžal, Cirkon, Avangard, novu interkontinetalnu balističku raketu Sarmat (zvana i Satanin sin), nukelarni torpedo “Posjedon” kao oružje sudnjeg dana, ali i da se radi i na novoj krstarećoj raketi na “nukelarni pogon”.

  • Borelj o tenzijama oko Kosova

    Borelj o tenzijama oko Kosova

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas povodom tenzija između Beograda i Prištine da je situacija mnogo gora nego u vrijeme zajedničkog sastanka sa njihovim liderima u Kišinjevu.

    Sastanci se održavaju da bi se tenzije ublažile. Biće tu predsjednik Vjosa Osmani i predsjednik Aleksandar Vučić. U Kišinjevu smo sjedili zajedno, razgovarali o tome, a danas ćemo uraditi isto. Ali danas je situacija mnogo gora nego u vrijeme Kišinjeva, rekao je Borelj u obraćanju uoči sastanka o Kosovu u Granadi, saopšteno je iz pres službe EU.

    Prethodni sastanak Evropske političke zajednice održan je u Kišinjevu 1. juna.

    Vučić i Osmanijeva tada su imali kraći sastanak uz posredovanje njemačkog kancelara Olafa Šolca i predsjednika Francuske Emanuela Makrona.

  • “Prijetnja svima nama; Rusija bi mogla da napadne i druge”

    “Prijetnja svima nama; Rusija bi mogla da napadne i druge”

    Rusija bi mogla da obnovi svoju vojsku i napadne druge zemlje u sledećih nekoliko godina ako podrška Kijevu izbledi.

    Na ovo je danas ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio evropske čelnike.

    Na samitu Evropske političke zajednice u Španiji, Zelenski je takođe istakao stalnu pretnju civilima u svojoj zemlji, opisujući kako ukrajinska deca u gradu Harkovu ne mogu da pohađaju školu zbog vazdušnih napada.

    “Sve dok ne postoji potpuno učinkovit sistem protivvazdušne odbrane, deca ne mogu da pohađaju školu”, požalio se na samitu u Granadi.

    Zelenski je rekao da bi Evropa mogla da sprečiti rusku vojsku da napadne bilo koga drugog na kontinentu održavanjem vojne podrške Ukrajini.

    “Ne smemo da dopustimo Putinu da destabilizuje bilo koje druge delove sveta i naše partnere kako bi uništio moć Evrope”, naveo je, dodavši da je prisutnost Rusije “pretnja svima nama”.

    Ukrajinski predsednik je napomenuo da je podrška zapadnih zemalja vitalna kako bi se osiguralo da trupe prežive zimu.

  • Putin otrkio šta se desilo Jevgeniju Prigožinu

    Putin otrkio šta se desilo Jevgeniju Prigožinu

    Osim što je otkrio da su na telu Prigožina i ostalih lidera Vagner grupe koji su poginuli s njim u padu aviona, Putin odbacio mogućnost da je taj avion gađan.

    “Pitanje verovatno visi u vazduhu – šta se desilo sa rukovodstvom vojne kompanije… Načelnik Istražnog komiteta je izvestio da su fragmenti ručnih bombi pronađeni u telima žrtava. Spoljnog uticaja na avion nije bilo”, rekao je na sastanku Međunarodnog diskusionog kluba “Valdaj”.

    On je podvukao i da je to utvrđena činjenica.

    Putin je naveo i da je nekoliko hiljada boraca Vagnerove grupe potpisalo ugovore sa Oružanim snagama Rusije. On je napomenuo da u Rusiji nema privatnih vojnih kompanija, jer, kako je naveo, nema odgovarajuće zakonske regulative.

    “‘Privatna vojna kompanija’ je naziv koji su kreirali novinari. U Rusiji nema privatnih vojnih kompanija jer ne postoji zakon o privatnim vojnim kompanijama. Kod nas ih nema i nije ih bilo”, rekao je Putin, dodajući da je iskustvo sa Vagnerom bilo “nespretno” jer nije bilo zasnovano na zakonu.

    Prema rečima predsednika Rusije, učešće boraca Vagnerove grupe izazvala je potreba na bojnom polju.

    Ministarstvo za vanredne situacije Rusije saopštilo je 23. avgusta da se privatni avion “Embraer Legacy” koji je leteo iz Moskve za Sankt Peterburg srušio u blizini sela Kuženkino u Tverskoj oblasti. Kasnije je ruski Istražni komitet saopštio da je utvrđen identitet svih 10 žrtava, a da je među putnicima bio osnivač i vođa Vagner grupe Jevgenij Prigožin.

    Prekinuta pobuna, tokom koje je zahtevao smenu ministra odbrane Sergeja Šojgua, bila je najveći izazov za vladavinu predsednika Putina od njegovog dolaska na vlast 1999. godine.

    Rusija je saopštila da je potvrdila njegovu smrt u nesreći nakon DNK analiza, ali nije otkrila uzrok.

    On je sahranjen na groblju u Sankt Peterburgu u krugu porodice i prijatelja, saopštio je njegov PR tim.

  • Putin: Zapad počeo da govori o zastarjelom sistemu UN kada je NATO bombardovao Beograd

    Putin: Zapad počeo da govori o zastarjelom sistemu UN kada je NATO bombardovao Beograd

    Rusija je često slušala od zapadnih lidera da je sistem UN zastario i da ne odgovara današnjim potrebama, ali to je počelo da se čuje u vrijeme jugoslovenske krize, kada su bez odobrenja Savjeta bezbjednosti UN zemlje NATO-a počele da bombarduju Beograd, rekao je predsjednik Rusije Vladimir Putin.

    • U našoj novijoj istoriji često smo slušali od zapadnih lidera da je sistem UN zastario, da ne zadovoljava današnje potrebe. Ali kada je to počelo da se čuje? U vrijeme jugoslovenske krize, kada su, bez ikakvog odobrenja Savjeta bezbjednosti UN, SAD i njihovi saveznici počeli da nemilosrdno bombarduju Beograd, čak su pogodili ambasadu Kine u Beogradu. Gdje je to međunarodno pravo? Ne, rekli su, nema nikakvog međunarodnog prava, ono je zastarjelo. Zašto? Zato što su htjeli da djeluju ne obazirući se na to međunarodno pravo – objasnio je Putin na plenarnoj sjednici Međunarodnog debatnog kluba “Valdaj”.

    Prema njegovim riječima, kada je Rusija počela da preduzima neka dejstva, to su nazvali drskošću, rekavši da Rusija krši međunarodno pravo i Povelju UN.

    • Ali, nažalost, uvijek su postojali pokušaji da se ovo međunarodno pravo izgradi prema sebi. Da li je to dobro ili loše? To je jako loše – naglasio je Putin.
  • EP: Sukob u Ukrajini iscrpio budžet Evropske unije

    EP: Sukob u Ukrajini iscrpio budžet Evropske unije

    Ukrajinski sukob iscrpio je budžet Evropske unije, saopštio je Evropski parlament u objavi na društvenoj mreži Iks.

    Sukob u Ukrajini i inflacija iscrpili su rezerve dugoročnog budžeta EU. Evropskoj uniji je potrebno više sredstava da bi mogla da odgovori na krize – navodi se u objavi.

    Kako je prethodno saopštila šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, EK je revidirala višegodišnji budžet EU u periodu od 2024. do 2027. godine i predložila je zemljama da ga povećaju za 66 milijardi evra – za pomoć Ukrajini, realizaciju programa za migracije i izbjeglice i jačanje konkurentnosti unije.

    Od toga, predlaže se da se u naredne četiri godine izdvoji 50 milijardi evra u vidu grantova i kredita za finansijsku pomoć Ukrajini.

    Međutim, premijer Mađarske Viktor Orban rekao je da je taj prijedlog neozbiljan, pošto se ne zna gdje je završio novac koji je do sada prebačen Ukrajini.

  • Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Oglasio se Šolc: Evo šta je rekao o krizi na Kosovu

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je na mirno rešenje sukoba između Beograda i Prištine.

    “Za mene je veoma važno da situacija dodatno ne eskalira između Srbije i Kosova. Želimo mirno rešenje i tome smo veoma posvećeni. Nemačka, Francuska i Italija su posebno aktivne po tom pitanju”, rekao je Šolc na zajedničkoj konferenciji za medije sa bugarskim premijerom Nikolajem Denkovim u Berlinu, prenela je agencija Anadolija.On je dodao da će se o situaciji na KiM razgovarati u četvrtak i petak kada će se u Granadi, u Španiji, na Samitu Evropske političke zajednice sastati lideri iz skoro 50 evropskih zemalja.

  • “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su živi štit NATO-a”

    “Ukrajinci su jeftina valuta za potkusurivanje s Rusijom i živi štit NATO-a od Moskve”, priznala je holandska ministarka odbrane.

    Kajsa Olongren je na Varšavskom bezbednosnom forumu naglasila da je, kao što je važno nastaviti podršku Ukrajini, jednako bitno obezbediti da se zna da se “u ruskom ratu ne radi o Ukrajini, već o bezbednosti Evrope”.

    “Podrška Ukrajini je veoma jeftin način da se osigura da Rusija sa ovim režimom ne predstavlja pretnju NATO-u. I od vitalnog je značaja da se ta podrška nastavi”, priznala je Holanđanka.

    Isto tako je i poljski predsednik Andžej Duda ocenio da Rusija mora biti zaustavljena u Ukrajini, gde je takav podvig “jeftin”, i sam aludirajući na manju vrednost života ukrajinskih vojnika u odnosu na njihove američke kolege.

    Jer, kada ga je “Vašington post” upitao da umiri američke konzervativce koji se protive finansiranju kijevskog režima u sukobu s Rusijom, on je rekao – “jednostavno je”.

    “Trenutno se ruski imperijalizam može jeftino zaustaviti, jer američki vojnici ne umiru”, dodao je Poljak.

    “Kombinacija ljudstva iz istočne Evrope sa tehničkim mogućnostima NATO-a umnogome bi unapredila vojni potencijal Partnerstva jer bi smanjila rizik od ‘vreća za tela’ za države NATO-a, što je glavno ograničenje njihove spremnosti da deluju. Ovo je održiva alternativa nadolazećem svetskom haosu”, pisao je svojevremeno filantrop Soroš.

    Održivo za njihove saveznike, ali za Ukrajince neodrživo – ta zemlja na frontu ima ogromne gubitke, veliki broj ljudi gine, a vojnici uništavaju čak i sopstvenu infrastrukturu.

  • Rusi uspostavili punu kontrolu

    Rusi uspostavili punu kontrolu

    Ruska vojska ponovo je uspostavila punu kontrolu nad hersonskim ostrvima koja se nalaze na ušću Dnjepra i izlazu u Dnjeparski zaliv.

    Oni su zauzeli ostrva nakon što se povukla voda koja ih je poplavila posle izlivanja izazvanog uništenjem Kahovske hidroelektrane, izjavio je za Sputnjik komandant jedinice brigade obalske odbrane grupe snaga “Dnjepar Kursk“.On je napomenuo da neprijatelj takođe ne stoji mirno i da ukrajinska vojska svakodnevno pokušava da se probije na ostrva, a zatim i na levu obalu Dnjepra koja je pod kontrolom Oružanih snaga Rusije.