VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Stoltenberg poziva članice NATO da šalju Ukrajini dodatno oružje

    Stoltenberg poziva članice NATO da šalju Ukrajini dodatno oružje

    Generalni sekretar NATO saveza Jens Stoltenberg pozvao je danas članice NATO saveza da ispruče dodatno naoružanje Ukrajini.

    “Pozivam saveznike da učine više. U našem je bezbjednosnom interesu da osiguramo da Ukrajina ima prevagu i da ruski predsjednik Vladimir Putin ne pobijedi”, rekao je Stotenberg njemačkoj agenciji DPA.

    On je naveo da je možda još važnije da Ukrajina dobije dovoljno municije za sisteme kojima već raspolaže i da je potreba za municijom i rezervnim dijelovima “ogromna”.

    Stoltenberg je izjavio da je pružanje vojne pomoći Ukrajini najbrži put do mira.

    “Znamo da se većina ratova završava za pregovaračkim stolom – vjerovatno će tako biti i sa ovim ratom – ali znamo da je ono što Ukrajina može da postigne u pregovorima neraskidivo vezano sa vojnom situacijom”, naglasio je generlani skretar Alijanse.

  • Bocan Harčenko: Na osnovu zahtjeva Zapada nije moguća čvrsta BiH

    Bocan Harčenko: Na osnovu zahtjeva Zapada nije moguća čvrsta BiH

    Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko rekao je da na osnovu zahtjeva koje Zapad formuliše nije moguća neka čvrsta BiH, jer je svake godine sve više zahtjeva za oduzimanje nadležnosti Republici Srpskoj i odustajanje od Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji je jedini mogući temelj opstanka BiH.

    Bocan Harčenko, koji je bio i ruski ambasador u BiH, rekao je da je Rusija svake godine imala sve težu saradnju sa međunarodnom zajednicom u okviru Savjeta za provođenje mira (PIK) i da je uvijek imala izdvojeno mišljenje koje oni nisu uzimali u obzir jer su tražili da se zaključci donesu bez podrške Ruske Federacije.

    “To je potkopavalo i rušilo neku aktivnu i plodnu međunarodnu djelatnost BiH koja je morala da bude usmjerena za podršku Dejtonskom mirovnom sporazumu”, istakao je ruski diplomata.

    Bocan-Harčenko kaže i da ga ne bi čudilo da na kraju Rusija i zvanično istupi iz PIK-a.

    “Jer, ako želimo saradnju, onda radimo, u suprotnom nema smisla da formalno dolazimo tamo na sjednice”, istakao je Bocan-Harčenko.

    On je rekao da je za vrijeme dok je bio ruski ambasador u BiH uslijedio uspon u razvoju odnosa Republike Srpske i Ruske Federacije.

    “Ovo je najvažnije naše zajedničko dostignuće i drago mi je da se ovaj odnos i dalje razvija u tom pravcu”, naglasio je Bocan-Harčenko.

    On smatra da dobijanje statusa kandidata BiH za članstvo u EU predstavlja dopunski alat pritiska na Republiku Srpsku, jer BiH mora da pređe od Dejtona prema Briselu, što u suštini predstavlja centralizaciju BiH i oduzimanje nadležnosti Republici Srpskoj.

    “Kandidatski status je veoma ozbiljna i opasna stvar i to uključuje obustavljanje veza i saradnje Republike Srpske sa Ruskom Federacijom”, naveo je Bocan-Harčenko.

    Govoreći o tome da li bi Rusija promijenila svoju politiku prema Republici Srpskoj i Srbiji ako bi Srbija i BiH morale svoju spoljnu politiku da usklade sa politikom EU i uvedu sankcije Ruskoj Federaciji, Bocan-Harčenko je rekao da je ubijeđen da je ovo pitanje izvan realnog života sada i u budućnosti.

    “Poznat mi je čvrst stav po ovom pitanju predsjednika Srbije Aleksandra Vučića i predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika koji se temelji na osnovu nacionalnih interesa Srbije i Republike Srpske”, naglasio je Bocan-Harčenko.

    Komentarišući činjenicu da EU ne prihvata nijedan od sporazuma koji se odnose na dijalog Beograda i Prištine, Bocan-Harčenko je rekao da su Briselskim sporazumom iz 2013. godine Prištini dali vrijeme i mogućnost da se pripremi za akcije kojima bi uspostavila kontrolu na sjeveru Kosova.

    On je rekao da je Kosovo međunarodno pitanje i Savjeta bezbjednosti UN.

    Bocan-Harčenko je napomenuo da takozvani njemačko-francuski prijedlog za Kosovo koji je podržala EU podrazumijeva da se Beograd ne protivi članstvu Kosova u UN jer njima nije stalo do stava zemalja članica UN od kojih većina ne priznaje nezavisnost Kosova i biće protiv tog članstva.

    On je naglasio da je neprihvatljivo to što je Priština zabranila odlazak NJegove svetosti patrijarha srpskog Porfirija na Kosovo i Metohiju.

    “Nezamislivo je da se poglavaru Srpske pravoslavne crkve zabrani dolazak u svoju crkvu”, istakao je Bocan-Harčenko.

    Ambasador Ruske Federacije u Srbiji rekao je da je Rusija zainteresovana za to da se nađe političko rješenje za Kosovo i Metohiju koje bi bilo prihvatljivo za Beograd.

    Bocan-Harčenko poručio je da Ruska Federacija neće dozvoliti rasparčavanje pravoslavlja jer je njen cilj jedinstvo pravoslavlja.

  • Ponovo se oglasile sirene u Kijevu

    Ponovo se oglasile sirene u Kijevu

    Sirene za vazdušnu opasnost ponovo su se oglasile u Kijevu.

    Gradske vlasti su objavile upozorenje na opasnost i poziv stanovništvu da ode u skloništa oko dva časa iza ponoći.

    Guverner regiona Kijev Oleksij Kuleba saopštio je na “Telegramu” da je u toku “napad dronovima”.

    Ukrajinski zvaničnici rekli su da su u vazduhu detektovani iranski dronovi “šahed” i da su uništeni.

    Ukrajinski Generalštab saopštio je jutros da je Rusija izvršila 85 raketnih udara, 35 vazdušnih napada i 63 napada iz višecjevnih raketnih bacača u prethodna 24 časa.

    U saopštenju se navodi da je grantirano 20 naselja i bombardovan grad Bahmut na istoku Ukrajine, kao i više od 25 naselja u regionima Herson i Zaporožje.

    Rojters nije u mogućnosti da potvrdi izvještaje sa fronta.

    Očevici su čuli nekoliko eksplozija i protivvazdušnu odbranu na oko 20 kilometara južno od glanvog grada.

    Djelimično je uništena jedna administrativna zgrada, izjavio je Serhij Popko, šef vojne uprave u Kijevu, ali nema informacija o žrtvama.

    Kijev navodi da Iran snabdijeva Moskvu dronovima koji se koriste u napadima, ali Teheran tvrdi da su dronovi isporučeni Rusiji prije početka rata.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski rekao je da je većina regiona koji su juče gađani ostala bez snabdijevanja električnom energijom.

  • Lajčak o situaciji na Kosovu

    Lajčak o situaciji na Kosovu

    Nivo nepovjerenja između dvije strane veći je nego ikada ranije, tenzije su i dalje visoke, ali je važno da lideri u Beogradu i Prištini počnu da stvaraju atmosferu pogodnu za produktivne razgovore o normalizaciji odnosa, izjavio je predstavnik Evropske unije za dijalog Miroslav Lajčak.

    On je za Politiko kazao da je ono što je sada zaista važno to da se ne dozvoli da situacija ponovo dođe u novu krizu.

    Lajčak je ukazao da krajnji rok u martu ima za cilj da naznači ozbiljnost postizanja sporazuma.

    – Nadam se da se za nedjelju dana nećemo suočiti sa još jednom krizom – ili možemo zaboraviti na normalizaciju – istakao je on.

    Lajčak smatra da je trenutni tajming idealan da se nađe rješenje, a ukoliko bi se propustio trenutak, spor bi, smatra, u tom slučaju mogao da se razvuče decenijama.

  • Cijene nafte u padu

    Cijene nafte u padu

    Cijene nafte na svjetskom tržištu danas su pale za više od dolar pošto sve više zemalja razmatra mogućnost uvođenja zabrana za putnike iz Kine.

    U Londonu je cijena sirove nafte “brent” iz Sjevernog mora pala za 1,06 dolara ili 1,3 odsto i iznosi 82,20 dolara po barelu.

    U Njujorku je cijena svijetle sirove nafte manja za 1,13 dolara ili 1,4 odsto i sada je 77,83 dolara po barelu.

    Britanija razmatra mogućnost uvođenja zabrana za putnike iz Kine, dok su SAD, Japan, Indija i Tajvan uvele testiranje osoba pristiglih iz te zemlje.

  • Oglasio se Borelj nakon smirivanja tenzija na Kosovu

    Oglasio se Borelj nakon smirivanja tenzija na Kosovu

    Šef diplomatije Evropske unije Žozep Borelj izjavio je danas da je diplomatija pobijedila u deskalaciji tenzija na sjeveru Kosova i Metohije.

    Diplomatija je pobijedila u deeskalaciji na sjeveru Kosova. Nasilje nikad ne može biti rješenje – naveo je Borelj na Tviteru.

    On je dodao da pozdravlja odgovorno liderstvo predsjednika Aleksandra Vučića i premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija.

    Ukazao je i na sjajan timski rad Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država i Kfora.

    – Hvala svima koji su učestvovali. Sada nam je potreban hitan napredak u dijalogu – poručio je Borelj na Tviteru.

  • Porinuta nuklearna podmornica

    Porinuta nuklearna podmornica

    Predsednik Rusije Vladimir Putin učestvovao je putem video-linka u ceremoniji podizanja zastave i porinuća nuklearne podmornice “Imperator Aleksandar III”.

    Kako je istakao ruski predsednik, nova podmornica po mnogim katarketistikama nema pandana u svetu.

    Rusija će povećati tempo i obim izgradnje brodova, različitih klasa.

    Putin je istakao da će u okviru aktuelnog programa naoružanja biti izgrađene još četiri podmornice, koje će štititi zemlju u narednim godinama.

    Nuklearna podmornica “Imperator Aleksandar III” je sedmi nosač raketa iz porodice ruskih podmornica “Borej-A”.

    Oni mogu da nose 16 interkontinentalnih balističkih raketa “Bulava”.

  • Raspad NATO, pod jednim uslovom?

    Raspad NATO, pod jednim uslovom?

    NATO čeka raspad, ovu tačku gledišta izneli su stručnjaci pojedinih francuskih medija.

    Kako su naveli, to će se desiti, nakon što se odnosi između Ruske Federacije i Nemačke poboljšaju.

    Oni smatraju, da je kolaps NATO-a počeo u Kabulu u avgustu 2021. godine, kada su SAD haotično i neuredno povukle svoje vojnike iz Avganistana. Do danas se nastavlja proces raspada Severnoatlantske alijanse.

    “Sjedinjene Države neće moći da se drže Evrope, kao što neće moći da se zadrže ni Azije. NATO ratovi će se uskoro završiti. NATO je u procesu demilitarizacije i denacifikacije. U stvari, organizacija se ukida”, tvrde stručnjaci.

    Po njihovom mišljenju, do konačnog kolapsa NATO-a doći će kada se obnovi osovina Berlin-Moskva. Dan pomirenja Nemačke i Rusije, biće najteži za proamerički svet. Ostatak Evrope će pratiti Nemačku, u nadi da će uspostaviti dobre odnose sa Rusijom.

    Štaviše, čak i države poput Poljske, Letonije, Estonije i Litvanije odlučiće da uspostave veze sa Moskvom – sve one sada deluju u interesu Sjedinjenih Država, ali će se to jednog dana promeniti.

    “Iza Moskve stoji Peking i cela Evroazija, a celoj Evropi su potrebne i Kina i Rusija. Peking – zbog industrijskih dobara, Moskva – zbog energenata. Evropa mora da se vrati svojim korenima, okrećući leđa transatlantskom ništavnosti i mešanju”, objašnjavaju francuski stručnjaci.

  • Ruski izvoz gasa u Evropu na najnižem nivou u postsovjetskom periodu

    Ruski izvoz gasa u Evropu na najnižem nivou u postsovjetskom periodu

     Izvoz ruskog gasa u Evropu putem gasovoda pao je u 2022. na najniži nivo u postsovjetskom periodu, pošto je najveći kupac smanjio uvoz zbog sukoba u Ukrajini, i jer je glavni gasovod oštećen u eksplozijama, pokazuju podaci Gasproma i računica Rojtersa.

    Glavni izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler je izjavio da će izvoz van teritorija bivšeg Sovjetskog Saveza ove godine dostići 100,9 milijardi kubnih metara gasa, saopštila je kompanija.

    Britanska agencija napominje da ta količina uključuje i izvoz u  Kinu preko gasovoda Snaga Sibira, preko kojeg je Gasprom prošle godine isporučio 10,39 milijardi kubnih metara gasa.

    To je pad od preko 45 posto u odnosu na 185,1 milijardi kubnih metara gasa izvezenih 2021. godine i jedan je od najnižih od raspada sovjetske države 1991, navodi Rojters, prenosi Tanjug.

    Gaspromov prethodni postsovjetski najniži nivo izvoza, koji kompanija definiše kao prodaju gasa u “daleko inostranstvo“, bio je 1995. godine i iznosio je 117,4 milijardi kubnih metara, prema podacima Gasprom Eksporta.

    Ruski direktni izvoz gasa u Njemačku zaustavljen je u septembru nakon eksplozija na gasovodima Sjeverni tok u Baltičkom moru. Istražitelji Švedske i Danske su zaključili da su četiri curenja na Sjevernom toku 1 i 2 prouzrokovana eksplozijama, ali nisu naveli ko bi mogao biti odgovoran. Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg nazvao je akcident činom sabotaže.

    Izvoz ruskog gasa preko gasovoda Sjeverni tok 1 iznosio je 2021. godine rekordnih 59,2 milijarde kubnih metara. 

    Rusija, u međuvremenu, povećava prodaju tečnog prirodnog gasa (LNG) iz mora, zahvaljujući uglavnom fabrici Jamal LNG na Arktiku, koju vodi Novatek. Prema Rostatu, ruska proizvodnja LNG-a porasla je za skoro 10 posto u periodu januar-novembar na 29,7 miliona tona.

    Rusija je uspjela da nadoknadi manji izvoz gasa u Evropu kroz rast cijena energenata, pri čemu su njeni budžetski prihodi od nafte i gasa skočili za više od trećine u periodu januar-oktobar 2022.

    Gasprom je, takođe, saopštio da se njegova proizvodnja gasa u 2022. procjenjuje na 412,6 milijardi kubnih metara. Godinu dana ranije, proizvodnja je dostigla 13-godišnji maksimum od 514,8 milijardi kubika gasa.

  • Rusija uništila veliku većinu ukrajinskih dronova

    Rusija uništila veliku većinu ukrajinskih dronova

    Rusija je uništila do 90 procenata ukrajinskih bespilotnih letelica.

    Bespilotnih letelica je na početku specijalne vojne operacije u naoružanju Oružanih snaga Ukrajine bilo nekoliko hiljada, piše “Azija tajms”, uz ocenu da je to postignuto zahvaljujući efikasnom dejstvu sredstava za radio-lokacionu borbu.

    Rusija održava prednost u radio-elektronskoj borbi u Ukrajini, uspevajući da onesposobi njene bespilotne letelice i da zaslepi njenu artiljeriju.

    List prenosi ocene Dejvida Eksa, koji se u članku za “Forbs” poziva na novembarski izveštaj Kraljevskog instituta za odbrambena istraživanja.

    U tom izveštaju se navodi da su ruska sredstva za radio-elektronsku borbu onesposobila većinu ukrajinskih bespilotnih letelica.

    U izveštaju Kraljevskog instituta navodi se da je do leta oboreno ili je ozbiljno oštećeno 90 procenata bespilotnih letelica, od nekoliko hiljada koliko je Ukrajina imala na početku specijalne vojne operacije.

    Zbog toga je Kijev bio prinuđen da moli SAD i NATO da mu isporuče nove bespilotne letelice i lovce.

    Eks, takođe, navodi da su ruska sredstva za radio-elektronsku borbu oduzela Ukrajini prednost u obaveštajnom radu, koji je njenoj malobrojnoj artiljeriji na početku vojnih dejstava omogućavao da bude uspešnija.

    Ukrajinske artiljerijske jedinice koristile su tokom proleća, kako navodi list, razne modele bespilotnih letelica za visokoprecizne napade na ruske pozicije.

    One su vrlo efikasno koristile ograničene zalihe artiljerijske municije, gađajući najvažnije ciljeve i proizvodeći najbolji mogući strateški efekat.

    Dejvid Eks kaže da su se ruske snage utvrdile na svojim pozicijama onog trenutka kada su ukrajinski dronovi počeli da padaju s neba u većem broju.

    Prema oceni stručnjaka, ukrajinske artiljerijske baterije će uskoro vatru otvarati naslepo, što će dodatno pogoršati problem nedostatka municije i biće novo iskušenje za strateško strpljenje SAD i NATO-a koji Ukrajinu snabdevaju kako bi mogla da nastavi borbena dejstva.

    Ukrajinska vojna avijacija takođe strada pod uticajem usavršenih ruskih sredstava za radio-lokacionu borbu. Prema rečima Eksa, ukrajinski lovci su prvi osetili koliko su efikasna savremena ruska sredstva za radio-elektronsku borbu.

    Piloti su se često suočavali s tim da su Rusi zaglušivali njihovu vezu sa kopnom i drugim avionima, onemogućavali rad navigacione opreme i izbacivali iz stroja njihove radare.

    Rat bespilotnih letelica u Ukrajini pretrpeo je ozbiljne promene, ako je verovati ovim izveštajima i saopštenjima. “Azija tajms” je ranije, takođe, pisao o uspesima ukrajinskih bespilotnih letelica “bajraktar TB-2”.

    Turski analitički centar SETA pisao je da ruska vojska nije koristila standardnu taktiku, metode i pristupe koji zahtevaju da jedinice i odredi deluju pod pouzdanim pokrivanjem sredstava protivvazduhoplovne odbrane i radio-elektronske borbe, zbog čega su bili ranjivi pod napadima “bajraktara”.


    U izveštaju Kraljevskog instituta se navodi da Rusija za sada nije uspela da uspostavi potpunu prednost nad Ukrajinom u vazduhu, što se može objasniti činjenicom da Kijev ima prilično moćan sistem protivvazduhoplovne odbrane iz sovjetskog perioda.

    U izveštaju se navodi da ruska vojska nije imala dovoljno jaku uzajamnu saradnju, pozadinsko snabdevanje i remont, zbog čega je upadala u zasede i bila pod udarima bespilotnih letelica.

    Ruska protivvazduhoplovna odbrana sovjetske epohe nije prilagođena borbi protiv “bajraktara”. To su male i nečujne bespilotne letelice, koje lete na maloj visini ostajući nevidljive za radare na velikoj udaljenosti.

    Odsustvo saradnje među ruskim borbenim odredima i jedinicama za radio-lokacionu borbu nije davalo šanse da se u punoj meri ispolje sve mogućnosti u borbi protiv “bajraktara” u prvoj etapi vojne operacije.

    Ipak, početkom jula u časopisu “IEEE Spektrum” pojavio se tekst Brajana Klarka, u kojem on navodi da ruski odredi za radio-elektronsku borbu postižu prednost i da sukob u Ukrajini počinje da se pretvara u sukob do iscrpljivanja.

    Klark piše da je u početnoj etapi vojne operacije, koja se odlikovala velikom mobilnošću, ruska vojska nedovoljno brzo napredovala i menjala položaje, zbog čega su sredstva radio-elektronske borbe sama sebi pričinjavala štetu.

    Istovremeno, on navodi, da pošto ruska vojska nije mogla dugo da bude na određenim pozicijama, to ju je ometalo da upotrebi veće i moćnije sisteme radio-elektronske borbe koji su sposobni da zaslepe satelite NATO-a i avijacione radare.

    Ipak, sada, prema Klarkovim rečima, borbena dejstva se uglavnom vode na istoku Ukrajine, gde je gustina naseljenosti manja, a ruska vojska se dobro utvrdila. Sada Rusija koristi svoja sredstva za radio-elektronsku borbu u punoj meri, sa ciljem da pronađe ukrajinske komunikacione sisteme i da naruši njihov rad.