VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Američki državni sekretar Entoni Blinken počeo je drugi, posljednji dan posjete Kinisastancima sa visokim kineskim zvaničnicima, tokom kojih su dvije strane izrazile spremnost da razgovaraju, ali ne i volju da ublaže svoje čvrste stavove i pozicije koje su izazvale porast tenzija, naveo je AP.

    Blinken se jutros sastao sa najvišim kineskim diplomatom Vang Јijem, ali ni Blinken ni Vang nisu dali nikakav komentar novinarima, prenosi agencija.

    U prvoj rundi pregovora u nedjelju, Blinken je skoro šest sati razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom, nakon čega je potvrđena saglasnost da se nastave razgovore na visokom nivou, međutim, nije bilo naznaka da je bilo koje od najzahtjevnijih pitanja blizu rešenja.

    Obje strane su potvrdile da je Ćin prihvatio poziv Blinkena da posjeti Vašington, ali je Peking jasno stavio do znanja da su odnosi Kine i SAD na najnižoj tački od uspostavljanja, a takav stav dijele i američki zvaničnici.

    Ipak, Blinkenova posjeta bi mogla da otvori put za sastanak predsjednika Bajdena i Sija u narednim mjesecima, navodi AP.

    Lista spornih pitanja je duga i uključuje nesuglasice u rasponu od trgovine do Tajvana, uslova ljudskih prava u Kini i Hong Kongu do kineske vojne asertivnosti u Јužnom kineskom moru i ruskog rata u Ukrajini.

    Bajden i Si su se obavezali da će poboljšati komunikaciju “tako da možemo da budemo sigurni da komuniciramo što je moguće jasnije kako bismo izbjegli moguće nesporazume”.

    Prema agenciji, ostaje nejasno da li će se tokom posljednjeg dana posjete Pekingu Blinken sastati i sa kineskim liderom Si Đinpingom.

  • Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan”, koju su započeli Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, ući će u zakon koji se nalazi u pripremi Kongresa SAD, a koji će obavezati Vladu te zemlje u njenom budućem postupanju u regionu.
    Prema Nacrtu zakona koji je u proceduri u Senatu, prošlog mjeseca je prebačen Komitetu za spoljne poslove Senata, odakle će biti upućen u dalju proceduru. Zakon, pod nazivom Zakon o prosperitetu i demokratiji na zapadnom Balkanu, predviđa, između ostalog, pomoć vladama regiona, nevladinim organizacijama i medijima kako bi se, kako ističu, borili protiv ruskog i kineskog uticaja u ovim zemljama i za privlačenje regiona Zapadu.

    “Nastavljamo podršku sveobuhvatnom cilju inicijative ‘Otvoreni Balkan’ pod uslovom da ona ostane otvorena za sve zemlje zapadnog Balkana i bude usklađena s ciljevima i standardima koje je postavila EU za pristupanje ovom bloku”, navodi se u tekstu zakona, prenose Nezavisne.

    Naglašeno je da je smanjivanje ovisnosti regiona o prirodnom gasu iz Rusije u nacionalnom interesu SAD, a da je prevelika ovisnost o fosilnim gorivima štetna za životnu sredinu i zdravlje ljudi, a da ujedno sprečava ekonomski rast u cijelom regionu.

    Što se tiče BiH, naglašeno je da je nastavak misije EUFOR-a u nacionalnom bezbjednosnom interesu SAD, a NATO i EU su pozvani da redefinišu mandat ove misije u BiH, što je posebno zanimljiva formulacija.

    “Ohrabrujemo NATO i EU da ponovo razmotre mandat i pristup misije u BiH kako bi obezbijedili proaktivnu ulogu u stvaranju sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane”, naglašeno je.

    Osim toga, u zakonu se traži da SAD iskoriste svoj uticaj u NATO-u da se pripremi i podrži međunarodna vojna sila koja bi nastavila održavanje sigurnog okruženja, ako Rusija blokira reautorizovanje misije EUFOR-a u novembru.

    Podsjećanja radi, nedavno smo objavili tekst u kojem je pisalo da Vlada SAD očekuje da Rusija neće blokirati EUFOR. Naime, Derek Šole, konzul u Stejt departmentu i blizak saradnik Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara, tokom saslušanja u Komitetu u kojem se sada ovaj zakon nalazi je sponzorima ovog zakona, među kojima je i senatorka Džejn Šahin, rekao da su SAD prošle godine uspjele obnoviti mandat i da vjeruje da će to relativno lako moći ponoviti i ove godine.

    Što se tiče sankcija, ne navode se bilo kakve nove sankcije, već se traži da se to uradi zajedno u koordinaciji sa EU, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima, a traži se i brzi pristup NATO-u za one zemlje koje to žele i koje ispunjavaju kriterijume.

    Posebno poglavlje je posvećeno borbi protiv korupcije, o čemu su proteklih mjeseci u javnosti često govorili Šole, Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD, i Majkl Marfi, ambasador SAD u BiH.

    U zakonu se traži povećana tehnička podrška svakoj od zemalja zapadnog Balkana da razviju nove antikorupcijske strategije i posvete prioritetima poput dobre vladavine, izborne administracije i transparentnosti ekonomskih investicija. Nudi se i trening u oblasti pravosuđa, administracije i ljudskih prava.

    Takođe, traži se podrška Vlade SAD u borbi protiv korupcije u pravosuđu, kao i da se uspostave nezavisna tijela za nadgledanje izbora i javnih nabavki, kao i usvajanje zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i jačanje sajber odbrane.

  • Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Lajčak putuje u SAD zbog krize na KiM

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak poručio je danas da je na Prespanskom forumu za dijalog, na kojem je učestvovao, u fokusu razgovora bila situacija na sjeveru KiM, i najavio da će, na poziv partnera iz SAD, otputovati u Vašington sljedeće nedjelje, na ”intenzivne razgovore o daljem razvoju situacije i hitnim koracima”.

    On je na svom nalogu na Fejsbuku istakao da su tenzije između Beograda i Prištine, kao i napeta situacija na sjeveru KiM, bili teme razgovora svih učesnika na forumu.

    Nedavna dešavanja u regionu, posebno visoka tenzija i situacija na sjeveru Kosova, trenutno su u centru pažnje mnogih učesnika foruma. Sljedeće sedmice ću, na poziv mojih partnera iz SAD otputovati u Vašington. Imaćemo intenzivne razgovore o razvoju situacije i neposrednim narednim koracima – naveo je Lajčak.

    On je podsjetio da je tokom posjete sjedištu NATO ranije ove nedjelje sastao i sa zamjenikom generalnog sekretara NATO Mirčeom Džoanom, kako bi razgovarali o situaciji na sjeveru KiM, i da su se saglasili da je potrebno hitno preduzeti korake za deeskalaciju.

    – To sam posebno naglasio pri razgovoru sa predstavnicima NATO i EU – naveo je Lajčak.

  • SAD planira totalni preokret

    SAD planira totalni preokret

    Iz govora koji je održala američka predstavnica trgovine Ketrin Taj, čini se kako Bajdenova administracija ipak planira radikalni preokret.I dok su se Sjedinjene Američke Države dosad uglavnom priklanjale politici izmeštanja poslovanja najvećih kompanija tamo gde su im garantirani najniži troškovi, kako materijala tako i radne snage, Taj nagoveštava kako će za sobom ostaviti taj zastareli, kolonijalni pristup i implementisati ekonomske politike koje će privlačiti investicije na područje Sjedinjenih Američkih Država, umesto u Kinu, prenosi Jutarnji list.

    Umesto takozvane politike “trke prema dnu”, nova američka trgovinska politika će se bazirati na “trci prema vrhu”, što je zasad ocenjeno kao veoma ambiciozni zadatak.

    “To je dosta radikalan i neverovatan čin, izneti tako nešto u javnom govoru. Kako uopšte pronaći zajedničke ciljeve s drugim nacijama kako bismo se odmakli od dosadašnje američke ekonomske politike?”, rekao je Sabil Raman, donedavni Bajdenov šef kancelarije za informacije i regulatorne poslove.

    Bivši Bajdenov savetnik Tim Vu je rekao kako je reč o tipično levičarskom pogledu na ekonomiju gde administracija prepoznaje razlike između interesa radnika i interesa vlasnika odnosno investitora.

    “Širom sveta postoji radnička klasa i postoje veliki proizvođači. Njihovi prirodni interesi se razlikuju”, kazao je Vu.

    Politiko napominje kako će sada biti najzanimljivije dočekati reakciju ostatka sveta – hoće li zaista poverovati da je SAD spreman za nova pravila igre i hoće li ona biti dovoljno primamljiva i ostalim nacijama da započnu s odvraćanjem poslovanja s Kinom?

    Taj se u svom govoru kratko dotakla i ovog problema naglasivši kako su SAD dovoljno situirane da svetu ponude novu vrstu globalizacije koja neće biti bazirana na eksploataciji.

    Ipak, Politiko napominje kako su mnogi i dalje skeptični prema ovom američkom preokretu.

    Nabil Ahmed iz neprofitne organizacije Oxfam napominje kako će Bajdenova administracija morati da uradi puno više od samog pričanja kao i kako i dalje nije jasno hoće li imati dovoljno snage da se zaista posveti konkretnim promenama politika potrebnim da bi se ovaj preokret i napravio.

    Ketrin Taj tvrdi kako na tome već rade – administracija je već započela pregovore s Japanom i Evropom o pokušaju da se smanji kontaminacija kod proizvodnje čelika, tu su i sporazum između SAD-a i Meksika kao i Bajdenov novi Indo-pacifički trgovinski sporazum.

    “Zasad nemamo još konkretan odgovor na pitanje kako će ta saradnja izgledati u budućnosti, ali vidimo smer u kojem putujemo. Poznavajući prirodu globalne ekonomije, ovi ciljevi nisu nešto što možemo postići sami i treba da osmislimo kako zajedno da ih postignemo”, kazala je Taj.

  • Brutalna “Surovikinova linija”

    Brutalna “Surovikinova linija”

    Ako Ukrajina ovim tempon nastavi kontraofanzivu, do Azovskog mora će stići za otprilike dve godine. Problem će im biti i “Surovikinova linija”.

    Kako se procenjuje glavni zapovednik ukrajinske vojske, general Valerij Zalužni, do sada je upotrebio manje od deset odsto raspoloživih snaga. To može upućivati na dve stvari: ili general Zalužni zaista čeka da se pokažu pukotine u ruskoj odbrani ili odugovlači pa će se prolećna ofenziva pretvoriti u reprizu ruske zimske ofanzive koja nije ostvarila ništa.

    Ali, kada bi ukrajinska vojska intenzivirala napade i uspela da svlada do sada poprilično žilavu rusku aktivnu obranu, došla bi do velike prepreke – odbrambenih položaja nazvanih “Surovikinova linija”.

    Ta linija nalazi se duboko u okupiranom delu Zaporoške i Donjecke oblasti i proteže se od nekadašnjeg akumulacionog jezera Kahovka kod mesta Vasilivka pa sve do grada Volnovahe u Donjeckoj regiji te obuhvata fortifikacije i rovove ukupne dužine više od hiljadu kilometara.

    Oko nekih posebno važnih mesta Rusi su napravili dodatne sisteme obrane. Posebnim sistemima odbrane utvrđena su mesta Mihajlivka, Tokmak i Bilmak. Prva dva su na mogućem pravcu napredovanja Ukrajinaca prema Melitopolju, a treće prema Mariupolju.

    S obzirom na to da je smeštena i do 30 km od linije fronta, ruska inženjerija je “Surovikinovu liniju” mogla da gradi dugo i temeljno, bez opasnosti od ukrajinskih napada.

    Ta utvrđenja se sastoje od minskih polja kao prve linije odbrane, nakon toga su “zmajevi zubi” pa potom protivtenkovski rovovi.
    Tek nakon toga su prvi rovovi s vojnicima, pa onda druga linija odbrane s rovovima za vojnike. Iza toga po dubini je artiljerija.
    Rusi su maksimalno iskoristili i prirodne prepreke kao što su reke, jezera, šumarci i slično kako bi dodatno otežali ukrajinske pokušaje proboja.

    “Surovikinova linija”, nazvana po nekadašnjem ruskom glavnokomandujućem oružanim snagama Rusije u Ukrajini, je međutim nepomična i lako uočljiva iz vazduha, što omogućava njeno precizno lociranje. To je ukrajinskom glavnom štabu dalo mogućnost detaljnog planiranja napada.

    Tako, postoji i način da se ta linija sruši. Na primer, ako granate N pogađaju direktno u rov ili bunkere, oni su beskorisni. Tada će biti onemogućena i sigurna komunikaciju između položaja jer se ona prekida ako se rovovi uruše.

    Takođe, Ukrajinci su sa Zapada dobili oružja kojima mogu precizno da ih pogađaju. Pre svega HIMARS/MLRS s projektilima GMLRS (Guided Multiple Launch Rocket System) koji su razvijeni upravo za takve zadatke.

    Međutim, HIMARS/MLRS višecevni lanseri i projektili GMLRS pre svega su razvijeni kao taktičko oružje za uništavanje točkastih ciljeva. Zbog toga GMLRS projektili imaju satelitsko (GPS) navođenje. Projektil M31A2 ima verovatnost odstupanja od pozicije cilja samo pet metara. To je bilo više nego dovoljno da projektili stalno pogađaju most Antonovski koji je kod Hersona prelazio preko Dnjepra.

    S obzirom na mogućnost vrlo preciznog određivanja koordinata svakog ruskog položaja na “Surovikinovoj liniji”, Ukrajinci mogu napraviti ne samo detaljan plan napada već i odrediti kojim će tačno projektilima napasti koje mesto.
    Za svaki položaj jedan ili dva projektila za svaku sigurnost. I unapred u system navođenja svakog projektila unesu se koordinate cilja, pre nego što se projektili ubace u lansere i HIMARS-i/MLRS-i krenu na put prema pozicijama lansiranja.

  • “Krenuli su i ubili su ih”

    “Krenuli su i ubili su ih”

    Rusi tvrde da su ukrajinske jedinice koje su pokušale da napreduju u smeru Južnodonjecka u blizini sela Novodonjecki, izgubile više od polovine vojnika.

    To je za rusku novinsku agenciju RIA Novosti izjavio potpukovnik Oleg Čehov, šef pres centra grupe trupa Vostok.

    “Na smeru Južnodonjeck, jedinice grupe snaga Vostok, uz podršku artiljerije i avijacije, nanele su vatrenu štetu neprijatelju koji pokušava da izvede ofanzivne operacije”, rekao je ruski oficir.

    On tvrdi i da su ruske motorizovane streljačke jedinice osujetile dva neprijateljska napada u području Novodonjecka, kao i da su uništena oklopna borbena vozila i više od polovine ljudstva koje je napredovalo.

    Čehov tvrdi i da su odbijena dva ukrajinska napada u smeru naselja Rovnopolj te da je osujećen neprijateljski pokušaj izviđanja u području Čarivne uz ljudske žrtve na ukrajinskoj strani.

    “U područjima južno od Novodanilovke i južno od Male Tokmačke, neprijatelj je krenuo u ofanzivu snagama do bataljona uz podršku teške tehnike, koristeći taktiku izgradnje ofanzive u talasima. Motorizovane streljačke jedinice, potpomognute artiljerijom i avijacijom, uništili su tenkove, borbena vozila pešadiju, borbena oklopna vozila i ljudstvo nacionalista”, izjavio je Čehov.

    Tvrdi i da su vazdušne snage Rusije pogodile više od deset mesta neprijateljske koncentracije u područjima Male Tokmačke i Makarovke.

  • Kijev priznao? Tačno je, do februara 2022. godine…

    Kijev priznao? Tačno je, do februara 2022. godine…

    Ruska strana je do februara 2022. godine pokušavala da ostvari svoje ciljeve kroz pregovore sa Ukrajinom.

    To je priznao je Andrej Jermak, šef kabineta predsednika Ukrajine u intervjuu za “The Wall Street Journal”.”Sve ono što oni (ruska strana) nisu mogli da postignu tokom mnogih sati pregovora, pokušali su da postignu vojnim sredstvima 24. februara 2022. godine”, citira list Jermaka.

    Istovremeno je napomenuo da je Kijev pod pritiskom Zapada pristao na Minske sporazume, ali sada Ukrajini nisu potrebni posrednici u pregovorima.

    U ovoj fazi, rekao je Jermak, Kijev radi na tome da “dobije bitku za zemlje poput Brazila i Indije koje održavaju prijateljske veze sa Rusijom”.

    “Jedna od tačaka ovog plana je organizovanje poseta Kijevu poznatih ličnosti iz Latinske Amerike, po uzoru na priliv zapadnih zvezda” u Ukrajinu na samom početku ratnih dejstava.

  • “Rade i obaraju”

    “Rade i obaraju”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski odgovorio je predsedniku Rusije Vladimiru Putinu i njegovim tvrdnjama o uništenim sistemima Patriot.

    U svom redovnom noćnom obraćanju građanima Ukrajine, Zelenski je rekao da svi sistemi protivvazdušne i raketne odbrane Patriot, koje su SAD isporučile Ukrajini, još uvek rade.

    “Oni su još na ratištu, operativni su i obaraju ruske rakete, najefikasnije moguće. Nijedan PVO sistem Patriot nije uništen”, rekao je Zelenski, prenosi londonski Gardijan.

    Po svemu sudeći komentari predsednika Ukrajine su odgovor na tvrdnje ruskog predsednika Vladimira Putina izrečene na Međunarodnom ekonomskom forumu u Sankt Petersburgu prošle nedelje, u kojima je sugerisao da je Moskva uništila pet sistema Patriot u blizini Kijeva.

    Zelenski je zahvalio “braniocima ukrajinskog neba”, uključujuci ukrajinske pilote, rekavši da su tokom protekle nedelje izveli više od 100 koordinisanih baterijskih udara na neprijateljske položaje i pozadinu i uništili skoro tridesetak projektila i pedesetak dronova.

  • Zapad se sprema za pobjedu Rusije?

    Zapad se sprema za pobjedu Rusije?

    Pobeda Rusije u Ukrajini, koju podržava Zapad, potkopaće samo postojanje NATO-a, piše kolumnista britanskog “Telegrafa” Ričard Kemp.

    Prema njegovim rečima, šanse za pobedu više nisu na strani Kijeva.

    Ranije je predsednik Vladimir Putin objavio početak kontraofanzive Oružanih snaga Ukrajine. Ipak, kako je naglasio Putin, ukrajinske snage nisu uspele da ostvare postavljene ciljeve ni u jednom od borbenih područja, trpeći katastrofalne gubitke na svim pravcima.

    Oni koji su očekivali munjevit proboj sada su razočarani, primećuje britanski novinar. Ovo nisu nemački oklopi protiv poljske konjice, niti demoralisane iračke snage, u zastarelim tenkovima koje su osećale strahopoštovanje i šok pred američkim snagama.

    Umesto toga, vidimo nešto što je bliže iscrpljujućem stilu ratovanja, sa ukrajinskim snagama koje bezuspešno napadaju snažno utvrđene linije ruske odbrane, navodi Kemp.

    U ratu, operacije retko idu po planu, a šanse da Kijev doživi poraz naglo rastu. Ruski general Valerij Gerasimov imao je dovoljno vremena i resursa da pripremi efikasnu odbranu u više linija, primećuje kolumnista. Osim toga, Rusi imaju brojčanu superiornost u svemu, od ljudstva i tenkova, sve do artiljerije.

    Konačno, Rusija ima i premoć u vazduhu. Svaka sila koje je pokretala ofanzivu, još od Drugog svetskog rata, uspevala je samo uz vazdušnu premoć.

    Ukrajinci to nemaju, a već smo videli efekte toga na snimcima sa bojnog polja, koji pokazuju borbena vozila “bredli”, isporučena iz Amerike, i nemačke tenkove “leopard 2”, koje uništavaju jurišni helikopteri.

    “Jedno je sigurno”, nastavlja kolumnista, ukrajinska pobeda je daleko od zagarantovane. Ovu zabrinutost već možemo videti u upozorenjima koja stižu iz Bele kuće”.

    Sve u svemu, na samitu NATO-a u Vilnjusu sledećeg meseca članice Severnoatlantske alijanse mogle bi da se suoče sa neuspehom. Tamo će sigurno biti mnogo nesigurnih glasova. Oni koji ni ranije nisu bili voljni da pošalju oružje Kijevu, imaće novi izgovor: Ukrajina nema borbenu moć da ostvari pobedu.

    Pored toga, postoji i opasnost od toga da će lideri poput Emanuela Makrona i Olafa Šolca obnoviti pritisak na Kijev do kraja ove godine postigne mirovni sporazum. Kolebanje te vrste u Evropi potkopalo bi Bajdenovu poziciju u Kongresu, sa izgledima da republikanci u Predstavničkom domu onemoguće buduće finansiranje Ukrajine.

    Kako zaključuje Telegraf, lideri u Vilnjusu bi “trebalo da se zapitaju: ako Ukrajina ni sa Atlantskim savezom iza sebe ne može da pobedi, koja je onda svrha postojanja NATO-a?”.

  • Bajden potpisao – granica probijena

    Bajden potpisao – granica probijena

    Američki državni dug premašio je rekordnih 32 biliona dolara po prvi put ove nedelje, pokazuju podaci koje je u petak objavilo Ministarstvo finansija.

    Prekretnica je dostignuta manje od dve nedelje nakon što je predsednik Džo Bajden potpisao zakon kojim se suspenduje ograničenje Vašingtona od 31,4 triliona dolara, čime je izbegnuto ono što bi bilo prvo neizvršenje američkog duga.

    Mera je omogućila vladi zemlje da pozajmljuje neograničena sredstva do 1. januara 2025. godine, kada se obustava gornje granice duga završava. To znači da vlada može nastaviti da plaća usluge kod kuće, kao što su socijalno osiguranje i Medicare, pozajmljivanjem novca u inostranstvu i efektivnim nagomilavanjem još većeg duga.

    Plafon je ukinut nakon uzastopnih upozorenja američkog ministarstva finansija da će, ukoliko se taj korak ne preduzme, zemlja propustiti svoje obaveze. Limit zaduživanja je dostignut još u januaru, a Trezor je imao ograničen arsenal mera koje je mogao da primeni da bi sprečio neizvršenje obaveza, što se očekivalo početkom juna. Upozorenja su izazvala burnu, višemesečnu debatu između republikanaca i demokrata o prioritetima u potrošnji, što je dovelo u opasnost odobravanje mere.

    Prvog radnog dana nakon što je gornja granica duga ukinuta, federalno zaduživanje je poraslo za otprilike 400 milijardi dolara.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, vrednost od 32 triliona dolara je dostignuta devet godina ranije nego što su predviđale prognoze pre pandemije Covid-19. Stručnjaci kažu da, kako bi se izbegla nova kriza, vlada treba da se pozabavi faktorima koji utiču na dug.

    “Dok jurimo preko 32 triliona dolara bez ikakvog kraja, krajnje je prošlo vreme da se pozabavimo osnovnim pokretačima našeg duga, a to su obavezni rast potrošnje i nedostatak dovoljnih prihoda za finansiranje”, rekao je Majkl A. Peterson, šef Piter G. Peterson fondacija.

    Prema projekcijama fondacije, SAD bi mogle da nagomilaju još 127 biliona dolara duga u narednih 30 godina, a troškovi kamata će iznositi oko 40% federalnih prihoda zemlje do 2053. godine.