VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sijarto: Zadatak međunarodne zajednice bi trebalo da bude spašavanje života

    Sijarto: Zadatak međunarodne zajednice bi trebalo da bude spašavanje života

    Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto izjavio je da bi primarni zadatak međunarodne zajednice trebalo da bude spasavanje života, ističući da Budimpešta, uprkos napadima i pritiscima, ostaje pri svom stavu i poziva na što skoriji mir u Ukrajini.

    Sijarto je, obraćajući se na plenarnoj sjednici Parlamentarne skupštine Savjeta Evrope, rekao da se Evropa trenutno suočava sa najtežim ekonomskim i bezbjednosnim izazovima od Drugog svjetskog rata i da je pitanje da li će se regionalni sukob pretvoriti u svjetski rat, prenosi mađarska agencija MTI.

    “Neki evropski lideri pate od ratne psihoze. Obični ljudi nisu odgovorni za rat, ali svi plaćaju cijenu u vidu naglo rastuće inflacije”, rekao je šef mađarske diplomatije.

    On je naveo da Evropa 16 mjeseci od početka rata u Ukrajini nije uspjela da ga okonča i uspostavi mir.

    “Opasnost od eskalacije je na visokom nivou, dok je naša konkurentnost pala na najniži nivo svih vremena”, dodao je Sijarto.

    Mađarski ministar spoljnih poslova je rekao da je Evropa napravila dvije greške od početka sukoba. Prva je ta što se duboko uvukla u politiku sankcija, a druga što nije odustala od rivalstva sa Sjedinjenim Američkim Država u tome ko će Ukrajini pružiti veću vojnu podršku.

    “Rat se vodi u Evropi i sa njegovim najtežim posljedicama se moramo suočiti ovde. Evropa je ušla u izuzetno opasnu spiralu”, rekao je on.

    On je naglasio da što se više oružja isporuči Ukrajini, to će duže trajati rat.

    “A što duže bude trajao rat, to će veći broj ljudi poginuti”, naveo je Sijarto.

    Naglasio je da je, i pored toga što Mađarska predstavlja manjinski stav o ratu u Evropi, “svijet veći od Evrope i transatlantskog regiona, a ogromna većina zemalja želi da se uspostavi mir, što je prije moguće”.

    Naveo je da se svijet ponovo dijeli na rivalske blokove, što je “najgora moguća vijest” za Mađarsku.

    “Centralna Evropa je uvijek gubila kada je dolazilo do sukoba između Istoka i Zapada”, rekao je Sijarto i pozvao na “civilizovanu saradnju”.

    On je istakao i da ne treba prekidati ekonomske veze Evropske unije i Kine.

  • Zelenski: Nemamo izgubljenih pozicija

    Zelenski: Nemamo izgubljenih pozicija

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je večeras da ukrajinske snage nisu izgubile nijedan položaj u kontraofanzivi protiv ruskih trupa, dok su ruske snage pretrpjele samo gubitke.

    “U nekim sektorima naše snage idu naprijed, u drugim brane položaje ili se odupiru napadima i pojačanim udarima okupatora”, rekao je Zelenski u večernjem video obraćanju.

    On je dodao da ukrajinska vojska vrši pritisak na frontu i da to “otvara put” ukrajinskoj zastavi.

  • Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Bjelorusija za Ukrajinu država-agresor

    Poslanik Vrhovne Rade Ukrajine, Jaroslav Jurčišin najavio je registraciju prijedloga zakona, prema kojem će Bjelorusija biti priznata kao “država agresor”.

    “Ovaj korak je neophodan da bi se bjeloruski režim kaznio, kao i za predstojeće reparacije Ukrajini”, rekao je poslanik.

    On je istakao da je nacrt zakona registrovan u Radi 16. juna. Prema riječima poslanika, “u svjesti društva, Bjelorusija pod Lukašenkom je dugo bila agresor”.

    Potom je dodao:

    “Neophodno je to dokazati i u pravnom planu. Da svijet ne sumnja uvođenjem sankcija”, dodao je Jurčišin, prenosi “b92”.

  • NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    NATO ima jedan zadatak – zaustaviti Putina

    Skladišta oružja i municije NATO-a su ispražnjena i moraju biti popunjeni što je pre moguće, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.

    On je govorio na ekonomskoj konferenciji za Dan nemačke industrije u Berlinu.

    “Potrebna nam je moćnija vojna industrija, čiji su se predstavnici danas okupili ovde. Naše zalihe naoružanja i municije su prazne i moraju se popuniti ne samo u Nemačkoj, već i u mnogim zemljama NATO-a”, rekao je on. Prema njegovim rečima, NATO je postavio sebi zadatak da dovede militarizaciju Ukrajine na takav nivo da Rusiji postane nemoguće da ulazi u sukob sa njom. Stoltenberg je poslednjih meseci dosledno naglašavao da se o prijemu Ukrajine u NATO može razgovarati samo ako Kijev pobedi u sukobu sa Moskvom.

  • “Zapad se gadno prevario – Rusija je jača”

    “Zapad se gadno prevario – Rusija je jača”

    Umesto parije međunarodne zajednice, Rusija je posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor, piše njemački novinar Gabor Štajngart.

    Zapadni političari uvereni su u pobjedu u Ukrajini.

    Olaf Šolc je govorio da su zapadne sankcije protiv Rusije “veoma efikasne”, predsednik SAD Džozef Bajden zapretio je u aprilu 2022. da će predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina ekonomski baciti na kolena i “izolovati rusku ekonomiju”, a šefica Evropske komisije Ursula fon der Lajen govorila je da će Kremlj “platiti” zbog pokretanja Specijalne vojne operacije u Ukrajini.

    Međutim, pored toga što se pokazala kao vojno “tvrd” protivnik, Rusija ni ekonomski ni približno nije toliko ranjiva kao što je Zapad mislio, piše novinar Gabor Štajngart u kolumni za nemački portal “Fokus”.

    “Naprotiv: resursima najbogatija svetska sila je živa i funkcioniše. Izgubila je Zapad i stekla mnoge druge mušterije”, piše autor, i navodi da je Rusija sa Zapadom uspešno sprovela odvajanje o kakvom Amerikanci trenutno govore u kontekstu Kine.

    Nemački novinar podseća da su mnoge zemlje članice došle na ekonomski forum u Sankt Peterburgu, a posebno izdvaja panel diskusiju pod nazivom “Odvajanje od dolara, ili budućnost novca”.

    “Upravo zbog toga su mnoge države došle. Žele da nauče kako da prekinu dominaciju dolara i prežive ako budu odsečeni od zapadnog platnog sistema ‘svift'”, dodaje autor.

    Umesto parije međunarodne zajednice, Rusija je u svetu nastalom posle februara 2022. godine postala novi, antizapadni uzor. U iskušenju ekonomskog rata, Putin želi da pokaže sebi i drugima kako da izbegnu američku sferu uticaja bez kobnih posledica, ocenjuje Štajngart.

    Tajna očuvanja ruske monetarne stabilnosti

    Ekonomista iz Moskve Elvira Nabiuljina najvažniji je Putinov borac u borbi protiv kolapsa valute. Samo nekoliko dana nakon početka kampanje u Ukrajini, šefica Centralne banke Ruske Federacije počela je da prilagođava ruski monetarni sistem novonastaloj situaciji.

    Devizni transferi su ograničeni, plaćanja u stranoj valuti su zabranjena, a konverzija devizne zarade u rublje postala je obavezna.

    “Kontrola tržišta kapitala pod vođstvom (šefice Centralne banke Rusije) Elvire Nabiuljine sprečila je brz odliv deviza”, potvrđuje Aleksandar Libman, profesor za istočnoevropske i ruske studije na Slobodnom univerzitetu u Berlinu.

    Autor napominje da je inflacija u Rusiji u maju 2023. iznosila zavidnih 2,5 odsto, a da se vrednost rublje u odnosu na evropsku valutu stabilizovala na nivou od oko 90 rublja za evro.

    Novi partneri zamenjuju stare

    Potencijal koji je nastao kombinacijom odluke nekih zapadnih kompanija da napuste Rusiju i odlukom Vlade u Moskvi da smanji uvozne dažbine na nula procenata dovelo je do cvetanja trgovine sa Turskom, Kazahstanom, Jermenijom, Kinom i Indijom, a čak i zemlje koje se pridržavaju zapadnih sankcija pronalaze kreativne načine da nastave sa poslovanjem, napominje nemački novinar.

    Pored toga, suspendovanje ekskluzivnih prava proizvođača po početku SVO znači da priliv zapadne robe u Rusiju nije prekinut, već da on samo dolazi putem posrednika poput Kazahstana ili Kirgistana.

    Iako je EU zabranila prodaju luksuznih automobila čija vrednost premašuje 50.000 evra Rusiji, a zapadni proizvođači dobrovoljno povukli svoje ispostave, kineski brendovi su ih uspešno zamenili, na šta ukazuje i saradnja ruskog AvtoVAZ-a sa kineskim proizvođačima u slučaju najnovije “lade”.

    Ruske rezerve su stabilne

    Nije kao da Rusija uopšte ne oseća uticaj zapadnih sankcija, navodi Štajngart, ali ističe da njihov uticaj nije presudan. Moskva je brzo našla nove solventne kupce za svoju naftu i gas drugde u svetu, ali to znači da ponekad mora da ih prodaje po sniženim cenama.

    Podaci ruskog Ministarstva finansija ukazuju da je prihod od poreza na naftu i gas u periodu od januara do aprila pao za 22 procenta, ali dodaje da to ne pogađa Rusiju značajno, zahvaljujući stabilnim rezervama u zlatu i američkim dolarima.

    Kina se uči na ruskom primeru

    Ruska Federacija ima koristi od povlačenja zapadnih kompanija, dok same kompanije trpe gubitke.

    Nemački novinar ističe da su zapadne kompanije primorane da svoje podružnice prodaju uz 50 odsto popusta, dok takođe postoji porez od 10 odsto na preostalu vrednost. Povrh toga, zapadne kompanije mogu da prodaju svoje podružnice samo ako to dozvoli ruska vlada.

    Kina posmatra kako se ovakav razvoj događaja pokazuje iznenađujuće pozitivnim po Rusiju, ocenjuje profesor Libman i dodaje da bi Peking mogao da se nađe u sličnoj situaciji u slučaju da Tajvan bude okupiran.

    “Peking smatra Rusiju opitnom laboratorijom”, smatra on.

  • Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Rusi hitno prebacuju vojsku: Počinje velika bitka

    Čini se da Rusija premešta svoje osoblje i tešku vojnu opremu iz drugih delova Ukrajine kako bi ojačala liniju fronta u Zaporožju, kažu zvaničnici.

    Ukrajinski gradonačelnik Melitopolja Ivan Fedorov izvestio je o prebacivanju resursa iz Nove Kahovke i oblasti Kahovskog preko Melitopolja u Hersonu na liniju fronta u Zaporožju.

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije je takođe izvestilo u današnjem izveštaju o situaciji u Ukrajini da je “velika verovatnoća” da Rusija pomera “elemente Grupe snaga Dnjepar (DGF) sa istočne obale reke Dnjepar da bi ojačala sektore Zaporožje i Bahmut”.

    “Ovo potencijalno uključuje nekoliko hiljada vojnika iz 49. armije, uključujući njenu 34. odvojenu motorizovanu brigadu, kao i jedinice Vazdušno-desantnih snaga (VDV) i pomorske pešadije”, saopštilo je ministarstvo, dodajući da je to verovatno zbog “onog što Rusija smatra da je zbog rušenja brane Kahovka i poplava sada manje verovatan veliki ukrajinski napad preko Dnjepra“.

  • Šolc: Rat bi mogao potrajati jako dugo

    Šolc: Rat bi mogao potrajati jako dugo

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je danas da bi Zapad trebao prilagoditi svoju politiku mogućnošću da bi rat u Ukrajini mogao potrajati jako dugo te da će podržavati Ukrajinu koliko god bude potrebno.

    “Moramo se pripremiti da bi ruski akt mogao trajati dugo vremena”, rekao je Šolc govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare s generalnim sekretarom NATO-a, Jensom Stoltenbergom

    Dodao je da je to ono za šta se pripremaju i na to orijentišu svoju politiku, prenosi “Klix”.

    “Njemačka će i dalje biti nepokolebljivi podržavalac Ukrajine koliko god bude potrebno. Međutim, očigledno je da NATO neće postati strana u sukobu”, istakao je Šolc.

  • Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Rampa Ukrajini za ulazak u NATO?

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da lideri NATO neće zvanično pozvati Ukrajinu da postane njihov član, na samitu u litvanskom Viljnjusu.

    “Na samitu u Vilnjusu, ali i tokom priprema samita, nećemo razgovarati o zvaničnom pozivu”, rekao je Stoltenberg novinarima nakon susreta sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom u Berlinu, preneo je Rojters.

    On je dodao da će lideri razgovarati o tome kako približiti Ukrajinu ka članstvu u NATO. Generalni sekretar je upozorio da je protiv prihvatanja statusa zamrznutog koflikta u Ukrajini.

    “Želimo kraj rata, ali mir ne može značiti zamrzavanje konflikta i prihvatanje sporazuma koji diktira Rusija”, kazao je Stoltenberg.

  • Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Blinken u Kini: Dvije strane spremne da razgovaraju, ali ne i da mijenjaju stavove

    Američki državni sekretar Entoni Blinken počeo je drugi, posljednji dan posjete Kinisastancima sa visokim kineskim zvaničnicima, tokom kojih su dvije strane izrazile spremnost da razgovaraju, ali ne i volju da ublaže svoje čvrste stavove i pozicije koje su izazvale porast tenzija, naveo je AP.

    Blinken se jutros sastao sa najvišim kineskim diplomatom Vang Јijem, ali ni Blinken ni Vang nisu dali nikakav komentar novinarima, prenosi agencija.

    U prvoj rundi pregovora u nedjelju, Blinken je skoro šest sati razgovarao sa kineskim ministrom spoljnih poslova Ćin Gangom, nakon čega je potvrđena saglasnost da se nastave razgovore na visokom nivou, međutim, nije bilo naznaka da je bilo koje od najzahtjevnijih pitanja blizu rešenja.

    Obje strane su potvrdile da je Ćin prihvatio poziv Blinkena da posjeti Vašington, ali je Peking jasno stavio do znanja da su odnosi Kine i SAD na najnižoj tački od uspostavljanja, a takav stav dijele i američki zvaničnici.

    Ipak, Blinkenova posjeta bi mogla da otvori put za sastanak predsjednika Bajdena i Sija u narednim mjesecima, navodi AP.

    Lista spornih pitanja je duga i uključuje nesuglasice u rasponu od trgovine do Tajvana, uslova ljudskih prava u Kini i Hong Kongu do kineske vojne asertivnosti u Јužnom kineskom moru i ruskog rata u Ukrajini.

    Bajden i Si su se obavezali da će poboljšati komunikaciju “tako da možemo da budemo sigurni da komuniciramo što je moguće jasnije kako bismo izbjegli moguće nesporazume”.

    Prema agenciji, ostaje nejasno da li će se tokom posljednjeg dana posjete Pekingu Blinken sastati i sa kineskim liderom Si Đinpingom.

  • Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Senat SAD priprema novi zakon o zapadnom Balkanu

    Regionalna inicijativa “Otvoreni Balkan”, koju su započeli Srbija, Albanija i Sjeverna Makedonija, ući će u zakon koji se nalazi u pripremi Kongresa SAD, a koji će obavezati Vladu te zemlje u njenom budućem postupanju u regionu.
    Prema Nacrtu zakona koji je u proceduri u Senatu, prošlog mjeseca je prebačen Komitetu za spoljne poslove Senata, odakle će biti upućen u dalju proceduru. Zakon, pod nazivom Zakon o prosperitetu i demokratiji na zapadnom Balkanu, predviđa, između ostalog, pomoć vladama regiona, nevladinim organizacijama i medijima kako bi se, kako ističu, borili protiv ruskog i kineskog uticaja u ovim zemljama i za privlačenje regiona Zapadu.

    “Nastavljamo podršku sveobuhvatnom cilju inicijative ‘Otvoreni Balkan’ pod uslovom da ona ostane otvorena za sve zemlje zapadnog Balkana i bude usklađena s ciljevima i standardima koje je postavila EU za pristupanje ovom bloku”, navodi se u tekstu zakona, prenose Nezavisne.

    Naglašeno je da je smanjivanje ovisnosti regiona o prirodnom gasu iz Rusije u nacionalnom interesu SAD, a da je prevelika ovisnost o fosilnim gorivima štetna za životnu sredinu i zdravlje ljudi, a da ujedno sprečava ekonomski rast u cijelom regionu.

    Što se tiče BiH, naglašeno je da je nastavak misije EUFOR-a u nacionalnom bezbjednosnom interesu SAD, a NATO i EU su pozvani da redefinišu mandat ove misije u BiH, što je posebno zanimljiva formulacija.

    “Ohrabrujemo NATO i EU da ponovo razmotre mandat i pristup misije u BiH kako bi obezbijedili proaktivnu ulogu u stvaranju sigurnog okruženja, posebno u oblasti odbrane”, naglašeno je.

    Osim toga, u zakonu se traži da SAD iskoriste svoj uticaj u NATO-u da se pripremi i podrži međunarodna vojna sila koja bi nastavila održavanje sigurnog okruženja, ako Rusija blokira reautorizovanje misije EUFOR-a u novembru.

    Podsjećanja radi, nedavno smo objavili tekst u kojem je pisalo da Vlada SAD očekuje da Rusija neće blokirati EUFOR. Naime, Derek Šole, konzul u Stejt departmentu i blizak saradnik Entonija Blinkena, američkog državnog sekretara, tokom saslušanja u Komitetu u kojem se sada ovaj zakon nalazi je sponzorima ovog zakona, među kojima je i senatorka Džejn Šahin, rekao da su SAD prošle godine uspjele obnoviti mandat i da vjeruje da će to relativno lako moći ponoviti i ove godine.

    Što se tiče sankcija, ne navode se bilo kakve nove sankcije, već se traži da se to uradi zajedno u koordinaciji sa EU, Ujedinjenim Kraljevstvom i drugim saveznicima i partnerima, a traži se i brzi pristup NATO-u za one zemlje koje to žele i koje ispunjavaju kriterijume.

    Posebno poglavlje je posvećeno borbi protiv korupcije, o čemu su proteklih mjeseci u javnosti često govorili Šole, Gabrijel Eskobar, zamjenik pomoćnika državnog sekretara SAD, i Majkl Marfi, ambasador SAD u BiH.

    U zakonu se traži povećana tehnička podrška svakoj od zemalja zapadnog Balkana da razviju nove antikorupcijske strategije i posvete prioritetima poput dobre vladavine, izborne administracije i transparentnosti ekonomskih investicija. Nudi se i trening u oblasti pravosuđa, administracije i ljudskih prava.

    Takođe, traži se podrška Vlade SAD u borbi protiv korupcije u pravosuđu, kao i da se uspostave nezavisna tijela za nadgledanje izbora i javnih nabavki, kao i usvajanje zakona o slobodnom pristupu informacijama, ali i jačanje sajber odbrane.