VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bajden nazvao Sija diktatorom

    Bajden nazvao Sija diktatorom

    Američki predsjednik Džozef Bajden nazvao je kineskog kolegu Si Đinpinga “diktatorom”, dan nakon što je državni sekretar Entoni Blinken posjetio Peking, u pokušaju da stabilizuje bilateralne odnose sa Kinom.

    Iako je Blinken u Pekingu rekao da bi poglavlje sa navodnim kineskim špijunskim balonom trebalo da bude arhivirano, Bajden je u utorak iznio lični komentar, rekavši da je Si bio veoma posramljen kada je uništen iznad američkog tla.

    Kako navodi Rojters, nejasno je zašto je Bajden tako govorio o Siju.

    “Razlog zbog kojeg je Si Đinping bio veoma uznemiren kada sam srušio taj balon je to što je u njemu bila špijunska oprema za koju nije ni znao. To je velika sramota za diktatore, kada ne znaju šta se desilo”, rekao je Bajden i dodao da Kina ima “stvarne ekonomske poteškoće”.

    Si, koji se sastao sa Blinkenom u ponedeljak, nije javno odgovorio na Bajdenove jučerašnje komentare.

    Samo dan prije Bajdenovih komentara, Blinken i Si su se dogovorili da stabilizuju odnose i unormalizuju rivalstvo Vašingtona i Pekinga tako što neće dozvoliti da se nadmetanje pretvori u konflikt.

  • Ukrajinska kontraofanziva bi mogla da se završi za tri nedjelje

    Ukrajinska kontraofanziva bi mogla da se završi za tri nedjelje

    Gubici Oružanih snaga Ukrajine tokom kontraofanzive daju razloga da se vjeruje da bi ona mogla da se završi za tri nedjelje. Ovo je mišljenje šefa Komiteta za odbranu Državne dume, Andrej Kartapolov.

    “Što se tiče kontraofanzive, sve za sada ide kako smo očekivali. Oni (Oružane snage) udaraju glavom u našu odbranu, udaraju dobro, uspješno. Na primjer, tokom proteklog dana Oružane snage Ukrajine su imale oko 900 poginulih i ranjenih, izgubile devet tenkova, 26 oklopnih vozila. Ako se sve nastavi ovim tempom, onda ćemo za tri nedjelje uspješno završiti ovu odbranu i prijeći na ofanzivna dejstva”, rekao je Kartapolov televiziji “Solovjov Live”.

    Kako je saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, Oružane snage Ukrajine od 4. juna preduzimaju bezuspješne pokušaje ofanzive.

    Kako se navodi, ukrajinske snage su već izgubile oko 7.5 hiljada ljudi ubijenih i ranjenih u južno-donjeckom, zaporoškom i donjeckom pravcu.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin je takođe istakao da Oružane snage Ukrajine nisu uspješne ni u jednom pravcu, prenosi “b92”.

  • “Hoće rat. Spremni smo”

    “Hoće rat. Spremni smo”

    Ako NATO izjavljuje da se protivi zamrzavanju konflikta u Ukrajini, onda to znači da žele da ratuju.

    Moskva je za to spremna, poručio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

    “Ako NATO, preko Stoltenberga, ponovo izjavljuje da je protiv zamrzavanja, kako kažu, konflikta u Ukrajini, onda znači da žele da ratuju. Neka ratuju, mi smo za to spremni”, rekao je Lavrov na konferenciji za novinare posle ministarskog sastanka država članica ODKB. Lavrov je naglasio da će ciljevi specijalne ruske operacije biti ispunjeni.

  • EU nema municije za Ukrajinu

    EU nema municije za Ukrajinu

    Evropskoj uniji nedostaju kritični resursi za proizvodnju municije za isporuke Ukrajini, mora se uvoziti.

    Ovo je rekao šef evropske diplomatije Žozep Borelj na konferenciji za novinare u Briselu, gde je predstavljena nova strategija ekonomske bezbednosti EU.

    Ona predviđa, između ostalog, izradu mera za zaštitu lanaca snabdevanja kritičnim resursima. “Da bismo povećali proizvodnju municije, nedostaju nam kritični materijali koje treba uvoziti. To slabi našu stratešku autonomiju i predstavlja ozbiljan rizik za našu bezbednost”, rekao je Borelj.

    Borelj je prošle jeseni rekao da u EU postoji sve veći deficit oružja za slanje Ukrajini. Takođe je primetio da zbog vojne pomoći Kijevu Evropi nedostaju odbrambeni kapaciteti.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg slaže se sa njegovim stavom: dan ranije, 19. juna, rekao je da su saveznici, uključujući Nemačku, iscrpili zalihe naoružanja.

    Krajem prošle godine, Volstrit džurnal je izvestio da evropske zemlje ulažu napore da proizvedu dovoljno municije za sebe i za Ukrajinu, ali se suočavaju sa nedostatkom proizvodnih kapaciteta.

    U februaru Fajnenšel tajms pisao je da su iscrpljene zalihe evropskih zemalja i da ne mogu da se izbore sa rastućom potražnjom. Moskva osuđuje isporuku oružja Kijevu i smatra da su time druge zemlje postale strane u sukobu. Međutim, to neće promeniti ishod specijalne operacije, istakao je Kremlj.

  • Republikanci tvrde da je Bajden primio mito

    Republikanci tvrde da je Bajden primio mito

    Američka Republikanska stranka tvrdi da ima dokaze, u vidu tonskih snimaka, koji svjedoče da je predsjednik Džozef Bajden, dok je bio potpredsjednik SAD, primao mito, kao i njegov sin Hanter. Taj slučaj se zove “BribeGate”, čime se povezuje sa skandalom “WatterGate”.

    Bajden je, kako tvrde republikanci, 2016. godine, u vrijeme kada je obavljao dužnost potpredsjednika SAD, isplatu finansijske pomoći Ukrajini uslovio davanjem otkaza ukrajinskom državnom tužiocu Viktoru Šokinu. Šokin je u to vrijeme vodio istragu protiv ukrajinske energetske kompanije “Burisma”, u čijem je Nadzornom odboru tada bio i Hanter Bajden, predsjednikov sin.

    To je, ukratko, verzija priče koja se već nekoliko godina širi u javnosti, ali novost je to što sada ovo tvrdi republikanski senator Čak Gresli iz američke države Ajove.

    Gresli je u parlamentu SAD rekao: “Državljanin jedne strane zemlje, koji je, kako se sumnja, podmitio Bajdenove, očigledno je tajno snimio 17 tonskih zapisa.”

    Gresli, kako prenosi Deutsche Welle, pritom misli na osnivača firme “Burisma” Mikolu Zločevskog, navodeći da je za te tvrdnje izvor iz američkog Federalnog istražnog biroa (FBI).

    Gresli je naveo da je uz pomoć tih zapisa Zločevski htio da se osigura u slučaju da se stvar otkrije, objavio je DW.

    Gresli je prvi put govorio o potencijalnom postojanju audiosnimaka, nakon što ih je dokument FBI koji pominje ove navode redigovao u verziji prikazanoj članovima Nadzornog odbora Predstavničkog doma, prenio je CNN.

    Prije nego što je kompletan odbor pregledao redigovani dokument, Džejms Komer iz Kentakija i najviši demokrata u panelu, predstavnik Džejmi Raskin iz Merilenda, pogledali su verziju dokumenta koja je uključivala pominjanje snimaka, prema dva izvora upoznata s njihovim brifingom.

    U izjavi za CNN Komer je rekao: “Zapisnik FBIja o podmićivanju Bajdena sadrži nekoliko tragova, ali je nejasno šta je, ako uopšte, FBI uradio da potvrdi ove navode.”

    Tokom saslušanja u Kongresu, senator Ted Kruz je od zamjenika šefa FBIja Pola Abejta htio da sazna da li FBI zaista raspolaže tim snimcima, a dobio je odgovor da ne može da se govori o istrazi koja je u toku.

    Komer, koji vodi istragu u Predstavničkom domu američkog Kongresa, rekao je da se na dva tonska snimka čuje Džozef Bajden, a na ostalima tadašnji menadžer firme “Burisma” Hanter Bajden. Komer tvrdi da su svi razgovori o uslovima za isplatu mita, kao i da su Bajdenovi dobili po pet miliona dolara.

    Komer prognozira da neće dugo trajati ta linija odbrane Bajdena.

    “Za Bajdena će biti sve teže da objasni ovo. A i lijevi mediji će kadtad početi da zapitkuju odakle Bajdenu sav taj novac”, naveo je Komer.

    Republikanska stranka najavljuje da će dokaze za navodnu milionsku korupciju porodice Bajden, odnosno tonske snimke koji bi to trebalo da potkrijepe, objaviti u okviru rada Istražnog odbora Kongresa. (Deutsche Welle)

  • Rusija upozorava: Napad na Krim zapadnim oružjem značio bi učešće SAD-a u ratu

    Rusija upozorava: Napad na Krim zapadnim oružjem značio bi učešće SAD-a u ratu

    Ruski ministar odbrane zaprijetio je “trenutnim napadima na centre za donošenje odluka” u Ukrajini ako se oružje dugog dometa isporučeno sa Zapada koristi za napad na Krim, koji je Rusija ilegalno zauzela od Ukrajine 2014. godine.

    Kako navodi Guardian, u saopćenju ministra odbrane Sergeja Šojgua navodi se da bi napad na Krim raketama Himars i Storm Shadow predstavljao napad “izvan zone specijalne vojne operacije” i da bi značio “potpuno učešće Sjedinjenih Država i Velike Britanije u sukobu”.


    “Prema našim informacijama, rukovodstvo oružanih snaga Ukrajine planira da napadne teritoriju Ruske Federacije, uključujući i Krim, raketama Himars i Storm Shadow. Upotreba ovih projektila izvan zone specijalne vojne operacije značiće potpuno uključivanje Sjedinjenih Država i Velike Britanije u sukob i povlači za sobom trenutne napade na centre odlučivanja na teritoriji Ukrajine”, naveo je Šojgu.

    “Od 4. juna, oružane snage Ukrajine izvele su 263 napada na položaje ruskih trupa. Zahvaljujući kompetentnim i nesebičnim akcijama naših jedinica, sve su one odbijene, neprijatelj nije ostvario svoje ciljeve”, dodao je.

    Ukrajina je jučer saopštila da je ponovo zauzela najmanje osam naselja u tom vremenskom periodu i da je napredovala na frontu u regionu Zaporožja za nekoliko kilometara.

  • Širom Evrope otkazuju se letovi

    Širom Evrope otkazuju se letovi

    Širom Evrope je u posljednjih nekoliko dana došlo je do većeg broja zakašnjenja i otkazivanja letova, a jedna od aviokompanija je pojasnila zašto te kada će se zračni saobraćaj normalizovati.
    Wizz Air, jedna od evropskih aviokompanija, upozorila je svoje putnike o mogućim kašnjenjima i otkazivanjima letova 14. juna.

    Šalju mejlove
    Kako pišu mađarski mediji, Wizz Air i danas šalje mailove i SMS putnicima kako bi ih upozorio o promjenama u narednom periodu, a koje su uzrokovane održavanjem NATO vježbe Air Defender 23.

    Najveća vježba raspoređivanja zračnih snaga u historiji NATO-a održat će se u zračnom prostoru Evrope između 12. i 23. juna. Kašnjenja se mogu očekivati i kod dolaznih i odlaznih letova. Wizz Air nije jedina avio kompanija koja će morati zadržavati i otkazivati letove.

    Moraju se prilagoditi
    Ostale evropske aviokompanije također će morati prilagoditi letove vojnoj vježbi NATO-a.

    Osim toga, Wizz Air također upozorava putnike da je njihov call centar zauzet više nego inače. Mole se putnici da provjere informacije o vremenu polaska svojih letova prije polaska na aerodrom. Na taj način mogu izbjeći produženo vrijeme čekanja.

    Navode također da je neizbježno da efekat nagomilanih kašnjenja učinit će raspored još manje pouzdanim u večernjim satima.

  • Amerika kaznila Prištinu, opet

    Amerika kaznila Prištinu, opet

    Novinar Vehbi Kajtazi rekao je za Gazetu blic da su Sjedinjene Američke Države uvele nove sankcije tzv. Kosovu.

    Prema njegovim rečima, USAID je već prekinuo saradnju sa vladom u Prištini. Takođe, dodaje i da su sankcije usledile pošto premijer tzv. Kosova Aljbin Kurti “ne sluša” savete SAD i EU za deeskalaciju situacije na severu KiM.”Ovaj pojedinac (Albin Kurti) nije pojedinac, već je premijer Kosova. Ako se sankcioniše vlada, sankcioniše se država, sankcioniše se narod. Ne može se Kurti odvojiti kao pojedinac, jer je on premijer, a posledice su već počele da se osećaju na Kosovu”, naglasio je Kajtazi.

    Prema njegovim rečima, USAID je prekinuo saradnju sa Vladom tzv. Kosova.

    “USAID je obustavio saradnju sa Vladom Kosova, ali ne i sa opštinama. Oni prave podelu, ali ova podela ne može da se preseče nožem, jer je Kurti premijer i ako on ne pristane da se u vezi problema severa koordiniše sa SAD, sa zapadnim partnerima, onda se bojim da će sever biti stavljen pod punu međunarodnu kontrolu, bez mogućnosti da mi kao država imamo pristup tom delu teritorije… Setite se samo 12. juna kada je predsednica organizovala prijem i kako su ih ignorisali svi ambasadori Kvinte… “, rekao je Kajtazi.

    Dodao je da nije dobra situacija u kojoj se tzv. Kosovo nalazi, jer dolazi u sukob sa međunarodnom zajednicom sa izuzetno ozbiljnim posledicama

  • Plan Kijeva – pauza?

    Plan Kijeva – pauza?

    Nakon što je naišla na čvrstu mrežu ruske odbrane, ukrajinska ofanziva je na ulasku u drugu nedelju odlučila da nakratko pauzira ofanzivne operacije.

    Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, Rusi su izgradili tri linije teško probojne odbrane, što je primoralo ukrajinske snage da obustave kontraofanzivne operacije i procene plan za dalje napade.

    “Nećemo videti ofanzive u narednih sedam dana”, rekla je Margo Grosberg, šef estonske obaveštajne službe.

    Vol strit džurnal je na sličan način objavio da su ukrajinske snage u velikoj meri zaustavile svoje napredovanje poslednjih dana dok ukrajinska komanda razmatra vojnu taktiku. Ako pogledate situaciju na terenu, zaista se čini da postoji operativna pauza.

    Institut za proučavanje rata (ISW) je primetio da Kijev još uvek nije rasporedio većinu svojih raspoloživih snaga i da još nije pokrenuo svoje glavne napore u južnoj i istočnoj Ukrajini.

    Ceo front
    Operativna pauza ne znači automatski kraj ukrajinske ofanzive, već je uobičajena karakteristika velikih ofanzivnih poduhvata. Rusija je iskoristila svoju vazdušnu nadmoć i ograničenu protivvazdušnu odbranu Kijeva da bi angažovala ukrajinske oklopne konvoje i zaustavila nekoliko napada, uništavajući deo sofisticiranog zapadnog naoružanja koje Ukrajina ima.

    Ovo je primoralo ukrajinske trupe da privremeno zaustave svoje napade i zauzmu odbrambeni stav. Osim toga, Rusija do sada efikasno koristi artiljeriju i minska polja za odvraćanje ukrajinske ofanzive.

    Slično tome, Rusija je bila prisiljena na operativnu pauzu u julu 2022. usred ofanzive na Donbas. Pauza je omogućila ruskim snagama da se pregrupišu i pripreme pojačanja za novi napad.

    Dok jedni govore o ukrajinskoj pauzi, drugi zapravo trenutne poteze ukrajinskih snaga nazivaju prvom fazom ofanzive, u kojoj vojnici uglavnom sprovode izviđanje kako bi pronašli ranjive tačke u ruskoj odbrani.

    Istočna obala
    Međutim, čini se da pauza ne traje na celom frontu, a ISW izveštava da su Ukrajinci nastavili kontraofanzivne operacije na najmanje četiri sektora fronta. Satelitski snimci pokazuju da su ukrajinske snage napredovale 30 kilometara južno od Kremenja.

    Vojna uprava grada Avdijevke saopštila je da su ukrajinske snage napredovale više od kilometar severno od Avdijevke u Donjeckoj oblasti. Ruski izvori pišu da su ukrajinske snage postigle lokalizovane uspehe južno od Velike Novosilke na administrativnoj granici između Donjecke i Zaporoške oblasti.

    U međuvremenu, Ministarstvo odbrane Velike Britanije saopštilo je da je Rusija tokom proteklih deset dana verovatno počela da premešta delove svojih snaga sa istočne obale Dnjepra kako bi ojačala Zaporožje i Bahmut.

    Šta Kijev planira

    1. Na okupiranim ukrajinskim teritorijama, Rusi su izgradili tri linije teško probojne odbrane, primoravajući ukrajinske snage da obustave operacije
    2. Rusija je koristila vazdušnu nadmoć i ograničenu protivvazdušnu odbranu Kijeva da napadne ukrajinske oklopne kolone i zaustavi nekoliko napada, uništavajući neko sofisticirano zapadno oružje
    3. Pauza ne traje na celom frontu, a ISW izveštava da su Ukrajinci nastavili kontraofanzivne operacije na najmanje četiri sektora fronta.
  • Mađarska “odbranila” Srbiju

    Mađarska “odbranila” Srbiju

    Članica Delegacije Srbije u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Elvira Kovač izjavila da je Mađarska bila upitana o neglasanju za prijem tzv. Kosova u SE.

    Ona je rekla da je na plenarnoj sednici jedan od gostiju bio mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto koji je, pored ostalog, rekao da nije vreme da se priča o članstvu tzv. Kosova u raznim medjunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope.Kovač je za Tanjug rekla da je glavna tema sednice u ponedeljak bio rat u Ukrajini, kao i da je Sijarto o tom sukobu govorio “iz drugog ugla”.

    “Svoje izlaganje je počeo rekavši da se većini neće svideti ono što on ima da kaže. On je rekao da je za Mađarsku najbitnije da što pre dođe do mira, kao i da Madjđarska smatra da nije najbolje rešenje takmičiti se u tome ko će više oružja da dostavi Ukrajini jer to nije doprinos miru”, rekla je Kovač.

    Dodala je da je nakon njegovog izlaganja, jedan od poslanika šefu mađarske diplomatije postavio pitanja zbog čega je Mađarska glasala protiv prijema tzv. Kosova u Savet Evrope, i pored toga što je priznala njegovu nezavisnost.

    Sijarto je, navodi Kovač, rekao da se Mađarska zalaže za stabilnost na Zapadnom Balkanu, te da dok se ne vide nikakvi rezultati kada je reč o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine, nije vreme da se priča o članstvu tzv. Kosova u raznim međunarodnim organizacijama, uključujući Savet Evrope.

    U ime srpske delegacije, Kovač je Sijarta pitala o pravima nacionalnih manjina, nakon čega je mađarski ministar spoljnih poslova pohvalio Srbiju i dodao da su odnosi Mađarske i Srbije na visokom nivou, delimično i zbog toga što Beograd prihvata konstruktivne predloge predstavnika nacionalnih manjina.

    Ona je navela da će tokom letnjeg zasedanja, koje traje do petka, biti izabran i izvestilac za mišljenje koji će se baviti zahtevom za članstvo Prištine u Savetu Evrope.