VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin im sprema potpuni potop za NATO

    Putin im sprema potpuni potop za NATO

    Rusija može da organizuje cunami za zemlje NATO-a, uz pomoć najnovijih nuklearnih torpeda “Posejdon”, napisao je britanski kolumnista Džek Volters.

    Autor je primetio, da oružje proizvodi minimum buke, a svaka nuklearna podmornica može da nosi do šest ovih torpeda.Vladimir Putin je prvi put najavio razvoj “Posejdona” u poruci Saveznoj skupštini 2018. godine.

    Prema njegovim rečima, takvi podvodni dronovi mogu biti opremljeni i konvencionalnim i nuklearnim oružjem, što će im omogućiti da gađaju različite ciljeve, uključujući grupe nosača aviona, obalska utvrđenja i infrastrukturu.

    “Posejdoni” će biti postavljeni na višenamenske nuklearne podmornice klase “Belgorod” i “Habarovsk”. Karakteristike ovih nuklearnih podmornica su klasifikovane.

    Rusija je više puta naglašavala, da zemlja nema agresivne namere prema drugim državama.

    Istovremeno, kako je napomenuto u Moskvi, Zapad ima za cilj konfrontaciju i ekspanziju uključivanjem novih država u Severnoatlantsku alijansu i destabilizacijom granica.

  • Raspoređene “Armate”?

    Raspoređene “Armate”?

    Ministarstvo odbrane Velike Britanije objavilo je svoje najnovije obaveštajne podatke o toku rata u Ukrajini.

    U njima se navodi da Rusija verovatno razmatra raspoređivanje malog broja svojih novih glavnih borbenih tenkova T-14 Armata u Ukrajini.

    U decembru se pojavile slike tenkova na poligonu za obuku u južnoj Rusiji, što je usledilo nakon što su provladini ruski mediji tvrdili da se T-14 pripremaju za raspoređivanje u Ukrajini, navode britanski obaveštajci.

    “Iako je nejasno je li Rusija premestila taj tip tenkova u Ukrajinu, bilo kakvo raspoređivanje T-14 bi mogla da bude visokorizična odluka za Rusiju. Ako Rusija rasporedi T-14, to će verovatno prvenstveno biti u propagandne svrhe”, navode britanski obaveštajci.

    Dodaju kako je verovatno proizveden mali broj tenkova i da im zapovednici neće verovati u borbama.

    Tenk T-14 opremljen je sistemom zaštite od dronova, naprednim senzorima i bespilotnim letelicama. Njegov zaštitni oklop pruža visoku izdržljivost i može izdržati ekstremne temperature.

  • “Zbogom Rusi, snašli smo se”

    “Zbogom Rusi, snašli smo se”

    Njemačka više ne zavisi od uvoza energenata iz Rusije, potvrdio je nemački ministar finansija Lindner za BBC.”Da, naravno da Njemačka još uvek zavisi od uvoza energije, ali danas ne od uvoza iz Rusije, već o globalnom tržištu“, rekao je Lindner, istakavši da su pronašli nove izvore za snabdevanje energijom.

    Lindner je na Svetskom ekonomskom forumu (WEF) u Davosu ukazao na brzinu kojom je novi terminal za tečni prirodni gas izgrađen u Nemačkoj, u rekordnih osam meseci.

    Istakao je da planiraju dodatna ulaganja u infrastrukturu i naveo da je to “samo jedan primer ogromne promene u nemačkoj politici”.

    “Shvatili smo da moramo da podstičemo svoju konkurentnost nakon ere kancelarke Merkel. To je doba bilo usredsređeno na snage prošlosti, a sada razvijamo snage budućnosti”, rekao je nemački ministar finansija.

    On je takođe izjavio za BBC da je optimističan zbog podataka koji sugerišu da je inflacija u Njemačkoj dostigla svoj vrhunac prošle godine.

  • Poljska u strahu: Boje se novog napada

    Poljska u strahu: Boje se novog napada

    Andžej Duda, predsednik Poljske, izjavio je danas da strahuje da se Rusija sprema da pokrene novu ofanzivu na Ukrajinu u narednim mesecima.

    Na Svetskom ekonomskom forumu, Duda je rekao da je ključno da lideri nastave da pružaju Ukrajini vojnu pomoć, uključujući moderne tenkove i rakete.

    “Rusi su i dalje veoma jaki i bojimo se da se spremaju za novu ofanzivu za nekoliko meseci, tako da je ključno poslati dodatnu podršku Ukrajini, posebno moderne tenkove i savremene rakete“, rekao je Duda.

    Njegovi komentari usledili su nakon što se ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski obratio na sastanku u Davosu, insistirajući da će njegova zemlja pobediti. Ukrajina stoji “snažno“ i “odlučno“, rekao je Zelenski, ponovo pritiskajući svet da nastavi da snabdeva svoju vojsku vojnom pomoći.

    “Mislim da je Rusija već zaslužila svoje mesto među teroristima i da više ne zavisi od njenog rukovodstva“, rekao je on.

  • Evropa je na ivici sukoba?

    Evropa je na ivici sukoba?

    Politika Zapada, koja je usmerena na antirusko jačanje Kijeva, dovela je celu Evropu na ivicu oružanog sukoba.

    Ovo je izjavio u sredu Konstantin Gavrilov, šef delegacije Rusije na pregovorima o pitanjima vojne bezbednosti i kontrole nad naoružanjem koja se održava u Beču.

    “‘Posrednici’ u mirnom rešavanju krize u Ukrajini – Francuska i Nemačka – iskoristile su minski ‘Kompleks mera’ i Rezoluciju 2202 Saveta bezbednosti UN (usvojenu 15. februara 2015.) kao paravan za tajnu diplomatiju, usmerenu na antirusko vojno jačanje Kijeva, uz direktnu saradnju zemalja-članica NATO-a. Uz napore evropskih zvaničnika ta politika je na kraju celu Evropu dovela na ivicu oružanog sukoba”, upozorio je Gavrilov, nastupajući na plenarnoj sednici Foruma OEBS-a o saradnji u oblasti bezbednosti.

    Bivša nemačka kancelarka Angela Merkel ranije je izjavila u intervjuu nedeljniku “Cajt” da su posrednički napori Nemačke i Francuske u takozvanom minskom formatu billi usmereni na to da se Ukrajini da vremena da ojača.

    Rat u Ukrajini može da se prekine u bilo kom trenutku
    Gavrilov je, takođe, istakao da kijevski režim i njegovi zapadni mentori mogu u bilo kom trenutku da prekinu borbena dejstva, a da su predlozi Rusije poznati i da ostaju na snazi.

    “Kijevski režim i njegovi zapadni mentori mogu u bilo kom trenutku da prekinu borbena dejstva. Predlozi Ruske Federacije u vezi s demilitarizacijom i denacifikacijom Ukrajine, otklanjanju svih pretnji bezbednosti s njene teritorije, u okviru ustavno utvrđenih granica dobro su poznate i ostaju na snazi”, rekao je Gavrilov.

    Prema njegovim rečima, “uspeh specijalne vojne operacije je neminovan, kao i realizacija ciljeva koje je postavilo vojno-političko rukovodstvo Rusije”.

    “Postizaćemo ciljeve na sve moguće načine i spremni smo za bilo kakav razvoj situacije”, dodao je Gavrilov.

    On je, takođe, upozorio na to da SAD čine sve da pojačaju sukob u Ukrajini.

    “Ukrajina je postala poligon za ispitivanje zapadnog oružja, a SAD i njihovim saveznicima je dala mogućnost da analiziraju kako njihova oružana i vojna tehnika deluje pri intezivnom korišćenju u realnim borbenim uslovima. Danas predstavnici raznih zapadnih obaveštajnih službi ciničnoi izjavljuju da im je upotreba višecevnih raketnih bacača HIMARS u Ukrajini omogućila da izvuku neke ‘dragocene lekcije'”, naveo je Gavrilov.

    On je dodao da iz tih sistema “ukrajinska vojska i strani plaćenici masovno ubijaju civile u Donbasu”.

    Poverenje Rusije u NATO i EU bespovratno izgubljeno
    Poverenje Rusije u NATO i Evropsku uniju je bespovratno izgubljeno, Zapad nije sposoban za dogovor, naglasio je Gavrilov.

    “Danas evropski kontinent žanje plodove egoistične politike NATO-a i Evropske unije, u koje je Rusija bespovratno izgubila poverenje. Ponovo ćemo naglasiti da je poslednja kap bilo priznanje bivšeg predsednika Francuske Fransoa Olanda i bivše nemačke kancelarke Angele Merkel da su ‘osam godina simulirali konstruktivnost’ u okviru ‘normandijskog formata”, istakao je Gavrilov.

    On je dodao da je sadašnja kriza evropskog sistema bezbednosti duboko ukorenjena u “nastojanjima Vašingtona, uz ćutljivo neprotivljenje njegovih saveznika” da se sve ono što je građeno nakon Drugog svetskog rata i nakon geopolitičkih promena u svetu krajem osamdesetih goidna – pretvori u pepeo.

    “Potpuno se razara vojno-politička težina OEBS-a. Pojačan je problem konvencionalnog naoružanja u Evropi. Nezadrživo povećanje njegove količine dovelo je do toga da pregovori o smanjenju nivoa vojne napetosti izgube perspektivu”, dodao je Gavrilov.

  • SAD zabrinute zbog vojne saradnje Bjelorusije i Rusije

    SAD zabrinute zbog vojne saradnje Bjelorusije i Rusije

    SAD su izrazile zabrinutost u vezi sa vojnom saradnjom između Bjelorusije i Rusije, rekao je danas portparol Bijele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.

    On je dodao da ipak nema nikakvih naznaka da Minsk namerava da pređe u Ukrajinu, preneo je Rojters.S druge strane, zajednička taktičko-letačka vežba vazduhoplovnih jedinica Oružanih snaga Rusije i Bjelorusije počela je u ponedeljak i trajaće do 1. februara, prenosi agencija Belta, pozivajući se na Ministarstvo odbrane Bjelorusije.

    Cilj vežbi je unapređenje operativne kompatibilnosti u obavljanju zadataka borbene obuke.

    Planirano je uvežbavanje izviđanja iz vazduha, zajedničkog patroliranja vazdušnim prostorom duž državne granice, vazdušne podrške trupama, vazdušnog desanta, kao i isporuke tereta i evakuacije ranjenih.

    Ranije je američki državni sekretar Entoni Blinken naveo da će Vašington uvesti sankcije na vize za 25 pojedinaca za koje sumnja da su umešani u ”potkopavanje demokratije” u Belorusiji.

    Minsk posmatra sankcije SAD kao uplitanje u unutrašnje poslove suverene države, saopštio je danas portparol beloruskog ministarstva spoljnih poslova Anatolij Glaz, a preneo TASS.

  • Stoltenberg: “Ovo je ključni trenutak rata”

    Stoltenberg: “Ovo je ključni trenutak rata”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je danas da je Ukrajini potrebno značajno povećanje naoružanja u ključnom trenutku rata.

    On je dodao da je takva podrška jedini put ka mirnom rešenju u pregovorima sa Rusijom.

    “Predsednik Putin nije pokazao nikakve znake da se priprema za mir i zato mora da shvati da ne može da pobedi na bojnom polju”, rekao je Stoltenberg Rojtersu u intervjuu koji je dao na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

    Dodao je da je sada ključni momenat u ratu i da postoji potreba za značajnim povećanjem podrške Ukrajini.

    “Ako želimo da mirno rešenje bude dogovoreno sutra, danas moramo da obezbedimo više oružja”, poručio je Stoltenberg.

    Očekuje se da će fokus sastanka u bazi Ramštajn biti da li će Nemačka pristati da pošalje svoje borbene tenkove Leopard u Ukrajinu, ili će barem odobriti transfer iz savezničkih zemalja.

    Stoltenberg je na to odgovorio da se konsultacije nastavljaju i pozdravio odluku Britanaca da pošalju svoje Čelendžer tenkove u Kijev, prenosi Rojters.

    Ove nedelje je Britanija poslala 14 Čelendžer tenkova Ukrajini i na taj način povećala pritisak na Berlin da pošalje Leopard tenkove jer se Kijev nada da će ti tenkovi obezbedili veću pokretljivost i zaštitu za probijanje ruskih linija na jugu zemlje.

  • EP usvojio novu rezoluciju – šta piše u dijelu koji se odnosi na Srbiju i BiH

    EP usvojio novu rezoluciju – šta piše u dijelu koji se odnosi na Srbiju i BiH

    Evropski parlament usvojio je danas Rezoluciju o primjeni zajedničke spoljne i bezbjednosne politike EU (ZSBP), gdje su istaknuti i dijelovi koji se odnose na Srbiju i BiH.

    U dijelu koji se odnosi na Srbiju, navodi da Beograd mora da se uskladi sa spoljnom politikom Unije.

    Rezolucija je usvojena sa 407 glasova “za”, 92 glasova “protiv” i 142 uzdržanih, a u toku glasanja veliki broj amandmana bio je odbijen.

    U rezoluciji, kada je riječ o Srbiji, navodi se da Evropski parlament “žali zbog kontinuirano niskog stepena usklađenosti Srbije” sa ZSBP i ponavlja da bi “nova pregovaračka poglavlja trebalo da budu otvorena tek kada Srbija ojača svoju predanost reformama u područjima demokratije i vladavine prava i pokaže da je u potpunosti usklađena sa spoljnom politikom EU”.

    U rezoluciji EP, čiji je autor predsjednik komiteta za spoljne poslove EP, Nijemac David Mekalister, navodi se da Srbija, kao zemlja koja teži evropskoj integraciji, “mora da se pridržava zajedničkih vrijednosti i prava EU”.

    Osnov rezolucije su, kako se navodi, tektonske promjene koje su nastale u geopolitičkom okruženju i rezultat su ruske vojne agresije na Ukrajinu i drugih međunarodnih izazova.

    Kada je riječ o politici EU prema Zapadnom Balkanu, naglašava se da je na Zapadnom Balkanu potrebno da zemlje kandidati i potencijalne zemlje kandidati u potpunosti usklade svoje politike sa ZSBP, posebno s politikom sankcija protiv trećih zemalja.

    U rezoluciji se, kako se moglo čuti tokom debate u EP, pozivaju Evropska komisija i države članice da se koriste ovom politikom kao alatom za poboljšanje saradnje sa zemljama Zapadnog Balkana.

    Ističe se i snažna podrška EP evropskoj budućnosti zemalja Zapadnog Balkana i njihovom dovođenju do statusa punopravnih članica Unije.

    U vezi sa BiH poziva se da se donesu ciljane sankcije protiv kako je navedeno destabilizirajućih aktera u BiH, uključujući one koji ugrožavaju njenu suverenost i teritorijalnu cjelovitost, posebno Milorada Dodika, i pozivaju sve države članice da daju svoj glas za ovaj korak.

    Rezolucija izražava zabrinutost u vezi sa sadržajem i “načinom na koji su izmijenjeni izborni zakon BiH i Ustav FBiH, s obzirom na to da je visoki predstavnik za BiH, (kojeg Republika Srpska ne priznaje), izmjene predložio na dan izbora, što bi moglo ugroziti demokratski legitimitet i učvrstiti etno-nacionalizam”.

    Osim toga, rezolucijom se poziva visoki predstavnik i države članice da produže mandat operacije EUFOR “Altea”, ali i da se “na odgovarajući način pripreme za alternativne scenarije”.

    U tekstu se izražava zabrinutost zbog rada komesara za proširenje Olivera Varheljija i “navoda da komesar za susjedstvo i proširenje namjerno nastoji da zaobiđe i potkopa ulogu demokratskih reformi i reformi vladavine prava u zemljama koje hoće da se pridruže Uniji”.

    U tekstu se s tim u vezi apeluje na EK “da pokrene nezavisnu i nepristrasnu istragu o tome da li postupanje i politika koju zagovara komesar za susedstvo i proširenje predstavlja kršenje Kodeksa ponašanja članova Evropske komisije i njegovih obveza”.

    Tokom rasprave o rezoluciji rečeno je da je potrebno istaći da EU mora da pojača “vjerodostojnost procesa proširenja na način da se očuva njegova utemeljenost na zaslugama, između ostalog u pogledu demokratije, osnovnih prava i vladavine prava u okviru poglavlja 23 i 24 u revidiranoj metodologiji proširenja, izbegavajući pritom politizaciju procesa proširenja zbog bilateralnih sporova”.

    EP poziva države članice da određene odluke u pitanjima ZSBP, bez vojnih implikacija, donose kvalifikovanom većinom, “posebno ako se one odnose na sankcije i ljudska prava”, prenosi Tanjug.

    Rezolucije Evropskog parlamenta nisu pravno ni politički obavezujuće za države članice EU, niti ostale evropske institucije.

  • Sijatro: Rusija sigurno nije pala na koljena

    Sijatro: Rusija sigurno nije pala na koljena

    Ministar spoljnih poslova Mađarske Peter Sijarto rekao je da sankcije EU nisu bacile rusku ekonomiju na kolena.

    On je o tome govorio u intervjuu za CNBC na marginama Svetskog ekonomskog foruma u ​​Davosu.

    Sijarto je, ponovo, oštro kritikovao sankcije Evropske unije Rusiji, tvrdeći da su one oštetile privredu članica više nego rusku, kao i da nisu zaustavile rat u Ukrajini.

    “Ako napravimo procenu, analizu, o uticaju sankcija, očigledno je da one nisu ispunile očekivanja – jer šta se očekivalo početkom marta, krajem februara, kada smo razgovarali o prvom paketu sankcija? Da će rusku ekonomiju baciti na kolena, stoga će rat uskoro biti zaustavljen”, rekao je Sijarto.

    “Ruska ekonomija sigurno nije pala na kolena. Možemo dati drugačije procene koliko im je lošije, ali nisu na kolenima, a rat se ne bliži kraju. Evropska ekonomija više pati od sankcija nego ruska”, rekao je on.

    “Dakle, ako pogledate sa praktične, a ne ideološke strane, kakav je bio uticaj sankcija, videćete da su one štetnije po Evropu. Stoga, ne bi trebalo da nastavimo sa sankcijama jer one jednostavno nisu ispunile postavljena očekivanja i cilj”, zaključio je.

  • Rusija iznjela uslove za nove pregovore sa Ukrajinom

    Rusija iznjela uslove za nove pregovore sa Ukrajinom

    Za nove pregovore Moskve i Kijeva neophodna je saglasnost strana u vezi dva pravna aspekta.

    Radi se o priznavanju rezultata samoopredeljenja naroda bivših ukrajinskih teritorija i izradi novih međunarodnih propisa, napisao je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev na svom Telegram kanalu.

    “Prisutno je podsećanje na principe međunarodnog prava kao osnove za pregovore. Univerzalni principi javnog prava naroda, nesumnjivo su važni, ali problem je uvek bio u njihovom tumačenju”, prokomentarisao je situaciju Medvedev.

    On je istakao da Rusija i neprijateljske zemlje najmanje dva od sedam principa, koji su sadržani u Povelji Ujedinjenih nacija, shvataju na različite načine: princip samoopredeljenja nacija (u smislu bivših ukrajinskih teritorija) i princip savesnog ispunjavanja međunarodnih obaveza (u smislu Minskih sporazuma).

    Prema njegovim rečima, zato je za nove pregovore neophodno ne samo jednoznačno razumevanje principa međunarodnog prava, koliko saglasnost u vezi dva pravna aspekta.

    “Kao prvo, priznanje (ili bar prećutno prihvatanje) rezultata samoopredeljenja naroda nekadašnjih teritorija Ukrajine, koje su danas oličene u unutrašnjem pravu Rusije, u njenom Ustavu. Kao drugo, izrada posebnih međunarodnih normi, u skladu sa nastalom situacijom i budućim međunarodnim odnosima. Kao što je to bilo, recimo, prilikom pripreme Povelje UN 1945. godine. Zapravo, to je stvaranje novih međunarodnih propisa, koji su dopuna sistema normi jus cogens”, napisao je Medvedev.

    Prema pisanju medija, portparol ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog ranije je izjavio da Ukrajina ne odustaje od pregovora, već govori da ti pregovori moraju biti utemeljeni na određenim principima, uključujući novčane naknade. Kremlj je na ovo odgovorio da ako je suditi po ukrajinskom zakonodavstvu, Ukrajina isključuje sebi mogućnost za pregovore.